Свети Владика Николај Охридски и Жички

[Војвода7]

Тек кад се научите сејати радост и лепоту око себе, бићете позвани на жетву среће. Онај ко граби себи, никада неће ухватити срећу.

Св.Владика Николај Велимировић

 

 

[Војвода7]

[Војвода7]

[Војвода7]

[Војвода7]

Ако се срце твоје кад уплаши од множине безбожних слугу сатанских, ослушни и чућеш глас Господњи:
" Ја ћу бити с тобом. "

-Свети владика Николај Велимировић-

[Војвода7]

[Ненад Р.]

                                                                        СЛАБИЋ

Злочин је слабост а не снага.Злочинац је слабић а не јунак.Зато сматрај свог злотвора увек као слабијег од себе, па као што се не светиш детету, не свети се ни злотвору. Јер није злотвор по снази већ по слабости.

Тим начином гомилаћеш снагу у себе, и бићеш као море, које се не излива да потопи свакога дерана што у њега баца камен.

Свети владика Николај Велимировић- Жички.

[Војвода7]

СВ. ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

O УЗРОЦИМА СВЕТСКИХ РАТОВА

Знате ли, браћо, зашто је у ове наше дане попустио Бог небесни по други пут на сав свет оне ратне страхоте, које се могу сравњивати само са страхотама пакла? Зато, што је вредност човека пала испод вредности злата. А то се противи Божјем плану у погледу човека. А што год се противи Божјим плановима, то мора да прсне, да падне, да умре, да ишчезне...

"Ево иде дан Господњи љути с гњевом и јарошћу да обрати земљу у пустош, и гријешнике да истријеби из ње... Учинићу да ће човјек више вриједети од злата" (Ис. 13, 9-12).

Многи људи не осећају да постоји ваздух док не дуне ветар. Други опет не помишљају на светлост, све док не падне мрак.

Тако и многи хришћани нису ни осећали да постоји Бог, док се није дигао вихор овога рата; нису ни помишљали на Бога, док се над њима светлио мир и смешила срећа. Али, кад се дигао вихор рата и кад се спустио мрак свих удружених зала, онда су се сетили Бога; не, него ни о чем другом нису могли мислити до само о Богу.

Дан Господњи! То се назива у Светом писму дан Господњи: оно што је за људе ноћ, грозна ноћ, мрак са грмљавином, крв и дим, страх и ужас, крв и језа, огањ и полом, врисак и ропац, оно се назива у Светој књизи Божјој даном Господњим. Питате ли како то? Зашто то? Просто, што у таквим приликама и због таквих прилика размажени и обезображени људи долазе до пуног сазнања како је Бог све и како је човек ништа. Разметљивци покривају се стидом, охолице гледају у земљу, богаташи ходе са изврнутим џеповима, кнежеви желе да их бар неки туђински пандур удостоји разговора, војеначалници чине сами себи војску гологлави, без иједног потчињеног, а са безброј старијих, негда немарни свештеници плачу пред порушеним храмовима, негда бесне жене дроњаве и неопране кувају шаровину за ручак - а сви укупно мисле на величину величанства Божјега и на дим ништавила људског.

Ево, зашто се та страшна ноћ назива даном Господњим?

Јер, Бог долази до израза. Док је трајао спокојни дан човечји, човек се није сећао Бога, чак себе је издизао изнад Бога и смејао се богомољцима, ругао се онима који су га позивали у цркву и на молитву. А кад је настао страшни дан Господњи сви се људи враћају Богу, признају власт Божју, распитују за цркву, одају почаст свештеницима, траже свете књиге да читају, уздишу, стиде се своје прошлости, кају се за своје грехе, носе понуде сиромасима, обилазе болеснике, посте, причешћују се, јер мисле о својој блиској смрти и nа онај свет где је друкчији дан Господњи, благи, светли, и радосни и вечни.

Учинићу, говори Господ преко пророка Исаије, учини ћу да ће човјек више врједети него чисто злато, злато Офирско, тј. најлепше и најскупље злато. Ето, браћо, шта је циљ свих невоља које Бог попусти на свет. Да учини да човек више вреди и више се цени него злато.

Знате ли, браћо, зашто је у ове наше дане попустио Бог небесни по други пут на сав свет оне ратне страхоте, које се могу сравњивати само са страхотама пакла? Зато, што је вредност човека пала испод вредности злата. А то се противи Божјем плану у погледу човека. А што год се противи Божјим плановима, то мора да прсне, да падне, да умре, да ишчезне.

И у нашој земљи злато се почело било ценити више од човека. Зато је и наша земља ударена грозним бичем рата, бичем исплетеним од свих зала и несрећа, као од ватрених змија. Да би се научили да ценимо Бога изнад човека и човека изнад злата.

Кад је Србија стварана, велики људи становали су у малим кућама. Кад је Србију заменила Југославија, мали људи живели су у великим палатама. Сва војска Карађорђева, која је дигла Устанак, могла би се сместити у палату једнога југословенског велможе у Београду. Народ је гунђао, али постепено и сам ходио по примеру својих велможа, златољубаца и човекомрзаца. Због новца убијани су људи, паљене куће, склапани брзи бракови, развођени бракови, дељене задруге, стваране партије, завађана браћа, прљано име српско, одбацивана вера, издавана светиња, продавана отаџбина. Ето, зашто је морао доћи страшни дан Господњи, браћо моја, и нама, и нама.

А сад, благо нама, ако смо се научили ценити човека више него злато, више него богатство, више него славу, више него месец и звезде, више него сву видљиву васиону, коју је Створитељ предао човеку, онда нисмо узалуд патили. Онда ћемо бити моћни, срећни и живети у миру и спокојству, у љубави и узајамном поштовању, славећи Бога Тројичнога, Оца и Сина и Светога Духа на век века. Амин.

http://православнапородица.орг.срб/index.php/ctenie/744-vl-nikolajo-uzrocima-svetskih-ratova

 

Извор: ВЛАДИКА НИКОЛАЈ, КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР - ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ, IV глава

[Milan Nikolic]

On 1.6.2016. at 14:10, -------------------------- рече

Zapravo, ovde potenciram na nečemu drugome, što me žestoko nervira kod Velimirovića, a što sam kasnije počeo da primenjujem u trolovanju, jer sam na svojoj koži osetio kako to izgleda.

Obrati pažnju na ovo:

Ko ne veruje Apostolima taj veruje Judi, Kajafi, Irodu i Neronu – goniteljima Apostola i izdajnicima istine.

Kako Velimirović na osnovu ovoga može da zaključi ko kome veruje, osim ako neće svesno da razbesni neistomišljenike?

Zamisli sad ja dođem i kažem "Ko se ne slaže sa mnom (ili sa autoritetima na koje se pozivam), taj je Jevrejski plaćenik i član Masona?". Sa kojim pravom ja mogu nekoga da učlanjujem u Masone?

Kada sam shvatio koliko ovo nekoga može da razbesni, u političkim prepucavanjima na internetu sam počeo da učlanjujem ljude u SNS i ta taktika se pokazala vrlo efektno.

Da se vratimo na ono što kaže Velimirović - ja ne verujem apostolima. Po čemu treba da verujem nekom izdajniku, svešteniku neke vere u smešnoj haljini ili rimskom pandanu Vučića?

Ово кад би помешао, сваку реч да помешаш, исто би значило.

[Војвода7]

[Војвода7]

[Војвода7]

A vi, Srbi, gde ste? Milioni Srba boje se Boga i stide se svetaca Božjih. Gde se nalazite vas nekoliko stotina što stojite ispred naroda srpskoga: da li ste sa Evropom ili sa svojim narodom? Ako kažete da ste sa Evropom, onda se brzo lečite, da ne bi zarazili svoj narod. Akoli kažete da ste sa svojim narodom, pazite da se ne uhvatite u laži. Jer nije lak put narodni. To je uzan i tesan put posta i molitve i milostinje. Al' to je jedini spasonosni put. Bogu neka je slava. Amin.

(SV. vladika Nikolaj).

[Чунга Лунга]

"О човече, милиметру у простору и секундо у времену, чему твоја гордост?!"

Свети Николај Жички
 

[Sofija_]

 

[Sofija_]

ГРОБОКРАДИЦЕ И ДОМАЋИНИ
 
Владика Николај је гледао како предратни србски политичари све више за личну корист троше добра народна и државна. И проговорио је силно, у свом чувеном тексту „Не кради државу“, у коме је упозорио да онај ко украде од државе краде од 16 милиона њених становника. Говорећи, у време борбе против Конкордата, у јесен 1937. у Ваљеву, Владика је осуо паљбу по корумпиранима: „Наше законодавство прописало је казне за све крадљивце, али их оно разврстава у неколико врста. Прво долазе обични лопови, они који краду обичне ствари. Други су они који цркве и храмове проваљују и краду свете ствари. Они се називају светотати и закон је за њих прописао теже казне, него за обичне лопове. Постоји и трећа врста лопова. То су најстрашнији. Они преко ноћи отварају гробове и скидају ствари са мртвих лешева. Њих народ назива крадогробницима, а учени људи мародерима. Законске казне су за њих најстрашније. Мислио сам којој од ове три врсте крадљиваца припадају они који управљају државом и истовремено краду државну имовину? Да ли обичним лоповима? Не, јер не краду обичне ствари. Да ли светотатима? Не, ни њима, јер нисам чуо да је неко од њих проваљивао храмове и крао свете ствари. Они припадају мародерима. Ова земља је створена крвљу и костима безбројних мученика и нема стопе земље која није крвљу наливена и костима засејана. Свуда мученички гроб до гроба. Зато ма ко шта украде од државе у овој земљи, украо је ca гробa…“.
На несрећу, партијски политичари су код нас често схватали долазак на власт као прилику за поделу плена, и Николај је то свим бићем осуђивао.
Државу може да пљачка само бескруполозни гробокрадица својих предака, дакле човек који не осећа да је држава ЊЕГОВА, у коме нема оданости општем добру. Зато код свих грађана треба развити свест о томе да је оно што је наше СВЕТИЊА, и да се на то не сме насртати.
За разлику од корумпираних државорушилаца постоје и државочуварни домаћини, људи који власт схватају не као могућност господарења, него као достојанство служења. (Уосталом, зар министар није онај који испуњава ministerium, дакле службу? Зар министар није СЛУЖИТЕЉ народних потреба и заједничких циљева? Христос је рекао да ће први међу апостолима бити онај ко највише служи другима (Mт. 20, 27)).