Брачне сметње по црквеном праву

[Мики]

И не тражим нико да одлучује за мене, већ тражим неког ко зна да растумачи који смо степен сродства, толико

[Мики]

Е хвала

[Мики]

Sesti i sedmi stepen krvnog srodstva u pobocnoj liniji moze uz molbu da odobri nadlezni Arhijerej - Vladika. Od osmog stepena pa dalje, dozvoljavaju se brakovi po crkvenim odredbama.

[Јелена011]

Па чекај сад, како "како год"? "мислим да је дозвољено". Или је дозвољено или није дозвољено. Ако у Цркви иде до 9 степена онда није дозвољен црквени брак, а ако по закону иде до 6 онда јесте грађански. Значи по једном критеријуму јесте по другом није. То значи да није "како год". Е сад шта човеку одговара то је друга ствар.

Covek pitao stepene, ja bila u guzvi i naskrabala iste, al nisam imala kad da gledam sta je dozvoljeno niti da konsultujem bracna pravila spc. Ne znam ih napamet izvinte oprostite, men to nije trebalo u zivotu. Ne znam od kog je dozvoljeno i sl...

Sad jasnije?

[Мики]

Хвала вам, лаку ноћ

[Јелена011]

II  ПОСТАНАК БРАКА

            
 

А) Брачни услови

 

§ 11

За склапање брака траже се ови услови:

1)    два лица разнога пола;

2)    њихова пуноважна изјава воље да ступе у брак;

3)    венчање у облику прописаном Црквом.

 

 

Б) Брачне сметње

 

1) Личне сметње

 

§ 12

Неуклоњиве личне сметње за склапање брака јесу:

1)     ненавршена шеснаеста година за мушко и четрнаеста за женско; Фуснота 3: Тачка 1 не примењује се (Син. бр. 1006 из 1946. и АСБр. 12/Зап. 37 из 1961.).

2)    црквено сродство у правој линији, без обзира на степен сродства;

3)    крвно сродство у побочној линији, до четвртог степена закључно;

4)     двородно сродство до трећег степена закључно, као и сродство између два брата и две сестре; Фуснота 4: „На образложени предлог епархијског архијереја може, у изузетним случајевима, Свети архијерејски синод разрешити IV степен двородног сродства где су у питању брат и сестра с једне и брат и сестра с друге стране.“ (АСБр. 20/Зап. 15 из 1948. год.).

5)    духовно сродство и сродство по усвојењу до другог степена закључно;

6)    сродство из ванбрачног рођења у правој линији без обзира на степен сродства, а у побочној линији до трећег степена закључно;

7)    постојећи брак;

8)    ранија четири брака истога лица;

9)    разлика вере;

10) коначно искључење из црквене заједнице;

11) свештенички чин;

12) монашки завет (мала и велика схима);

13) доживотна забрана ступања у брак на основу закона или правоснажне пресуде.

 

§ 13

Уклоњиве личне сметње за склапање брака јесу:

1)     ненавршена осамнаеста година за мушко а шеснаеста за женско; Фуснота 5: Тачка 1 не примењује се (Син. бр. 1006 из 1946. и АСБр. 12/Зап. 37 из 1961. год.).

2)    крвно сродство у побочној линији од петог до седмог степена закључно;

3)    двородно сродство од четвртог до шестог степена закључно, осим случаја назначеног у § 12 т. 4;

4)    трородно сродство до трећег степена закључно;

5)    духовно сродство и сродство по усвојењу од трећег до седмог степена закључно;

6)    ништаван брак, док није престао или није судски поништен;

7)    ранија три брака истога лица;

8)    разлика вероисповести;

9)    прељуба између лица која желе ступити у брак, извршена за време док је прељубник живео не одвојено од свога брачног друга;

10) заједничко рађење о глави брачном другу једнога од лица која желе ступити у брак.

11) Старост преко 70 година за мушко и 60 за женско, као и разлика у годинама међу супружницима преко 15 година (Син. бр. 2410/Зап. 586 из 1937.).

 

§ 14

Крвно сродство (§ 12 т. 2, 3, 6 и § 13 т. 2) постоји међу лицима:

1)    која су постала једно од другог (у правој линији);

2)    која су постала од заједничког претка (у побочној линији).

Линија од предака потомцима јесте нисходна а од потомака претцима усходна.

 

 

Evo kopirah bracna pravila...

Dakle ukoliko je od 4-7 uklonjiva je prepreka dakle po blagoslovu moze, manje od 4 ne moze...a ako smo ga dobro merili u pitanju je jelte osmo tako da nije prepreka. Za svaki slucaj a u svakom slucaju ces jelte pre braka barem jednom morati, idi do lokalnog svestenika, ponesi mu papir sa iscrtanim srodstvom da se ne zabroji ako je stariji covek u pitanju i pitaj ga.

[dzo ni]

II idi do lokalnog svestenika, ponesi mu papir sa iscrtanim srodstvom da se ne zabroji ako je stariji covek u pitanju i pitaj ga.[/size][/font]

како бре да се заброји кад су овако озбиљне ствари у питању?

[о.Небојша]

Шести степен може уз одобрење.

 

Односно седми

[Мики]

Ако нам је заједнички предак, тј мени дође прадеда, њој наврдеда, који је то степен сродства?

[DankaM]

Ако нам је заједнички предак, тј мени дође прадеда, њој наврдеда, који је то степен сродства?

 

A da odes ti kod svog paroha ili vec negde ozbiljno, sa svojim porodicnim stablom, da pitas? Ozbiljne stvari ovog tipa se ne resavaju na forumu... 

[ines]

Slušam priču jednog kolege, koji je slučajno saznao za (polu)sestru koju je njegova majka rodila vanbračno, pre nego što se udala, i za koju nije znao niko od njegove rodbine.

Zamislim se...

Ajde ovo su neki drastični "fenomeni", ali gledajući ovako klasičnu rodbinu, dosta se odrodilo tu sveta. I to je nametnutno stilom života i negativnom individualizacijom. Sve porodice kod nas su uglavnom stare i imaju poreklo, bar 100 godina, ali to nikako nije dovoljno da bi se ljudi znali. I to se ne radi o poznanstvu između tamo nekog od mog dede sestrić, pa njegov unuk, nego bukvalno o trećim kolenima. Na dalje da ne pričam.

Možda to i nije tako problem za čoveka kao čoveka. Baš me briga za porodicu (rodbinu). Imam onu koju sam ja oformio i koju širim, od ovih ostalih mogu samo da imam glavobolje... tako može bilo ko da rezonuje, ali NE.

Velika je sreća rodbina.

Ovom prilikom bi se osvrnuo na aspekt neželjenog INCESTA.

Nije nemoguće da neki bliski rođaci, koji su se odrodili (roditelji im se nisu viđali po 20 i više godina) uđu neželjno u ljubavnu vezu (jer se ne poznaju). A kako se danas održavaju mnoge seks vezice na brzaka, to i nije toliko fantastično.

Čitao sam da je skoro bilo na nekom sudu da su bukvalno brat i sestra (rođeni) bili u braku i imali decu, ali da je to bilo iz neželjenog incesta, jer nisu znali jedno za drugo. Kasnije kada su slučajno otkrili to, nisu želeli da se razdvajaju, i znam da su prolazili kroz neki sudski postupak zbog dece, ali se ne sećam kako se sve to završilo. Mislim da se negde u Nemačke to zbilo.

Uh tako je jedan moj kolega sa posla iz Dubrovnika prošao slično hehe..zabavljao se sa svojom sestričnom a da nije imao pojma da mu je setrična dok on kod nje nije došao na kavu kući...u razgovoru sa njenim roditeljima, shvatili su da su familija   ...kakva tragedija 

[Marjanovic]

СВЕТА ТАЈНА БРАКА И БРАЧНЕ СМЕТЊЕ

  

Фотографија јеромонаха Данила (Гаврановића)

I Православни брак

1. Установа породице налази се данас под претњом секуларизације као и моралног релативизма. Православна Црква проповеда светост брака као једно од темељних и несумњивих учења Цркве. Нужна претпоставка овога је слободно сједињење између човека и жене.

2. Брак се у Православној Цркви сматра најстаријом установом божанског права, јер је уведен истовремено са стварањем првих људи, Адама и Еве (1Мој. 2, 23). Ово  јединство од почетка је повезано не само са духовном заједницом супружанског пара, мушкарца и жене, него и са могућношћу продужавања живота људског рода. На тај начин, брак човека и жене, који је благословен у Рају, представља Свету Тајну која се помиње у Новом Завету када је Христос савршио „прво чудо“ претварањем воде у вино, на свадби у Кани Галилејској, октривајући тако Своју славу (Јн 2, 11). Света Тајна нераскидиве везе човека и жене слика је јединства Христа и Цркве (Еф. 5, 32).

3. Христоцентричност коју Света Тајна брака изображава, објашњава потребу благосиљања ове Свештене везе од стране епископа или презвитера посредством посебне молитве (службе), због чега је и Свети Игњатије Богоносац у Посланици Поликарпу Смирнском истакао да они који ступају у брачну заједницу, треба „са сагласношћу епископа да ступају у сједињење (брака), како би брак био по Господу, а не по похоти (људској). Нека све бива у част Божју“ (V, 2).  Тако, и светост Богом установљене везе и узвишеност духовне садржине брачног супружништва објашњавају идеал да се „брак покаже часним и постеља чиста“ (Јевр. 13, 4), због чега се и осуђује било какво ниподаштавање његове чистоте (Ефес. 5, 2-5; 1. Сол. 4, 4; Јевр. 13, 4 и др.).

4. Сједињење човека и жене у Христу представља Цркву у малом или једну слику Цркве. Благословом Божјим сједињење човека и жене уздиже се на најузвишенији степен, јер је заједница претежнија од индивидуалног постојања, будући да их уводи у поредак Царства Пресвете Тројице. Неопходна претпоставка за брак јесте вера у Исуса Христа, вера коју су дужни да прихватају женик и невеста, муж и жена. Уосталом, темељ брачног јединства је јединство у Христу, како би брачни пар, кроз благосиљање супружанске љубави Светим Духом, могао да изображава љубав Христа и Цркве као Тајне Царства Божјег, човековог вечног живота у љубави Божјој.

5. Заштита светости Свете Тајне брака одувек је била од посебног значаја за очување породице, која зрачи заједницом брачно сједињених лица, како у Цркви, тако и у целом друштву. Стога, заједница личности која се остварује кроз Свету Тајну брака служи не просто као нека конвенционална природна веза, него и као суштинска и стваралачка духовна сила кроз свештену установу породице. Она потврђује заштиту и васпитање деце, како у духовној мисији Цркве, тако и у функционисању друштва.

6. У погледу склапања брака, Црква је одувек са неопходном строгошћу, као и са одговарајућим пастирским сензибилитетом, по примеру снисходљивости Апостола незнабожаца Павла (Рим. 7, 2-3; 1Кор. 7, 12-15, 39 и др.), сучељавала како његове позитивне (разлике полова, законска старосна доб и др.), тако и негативне претпоставке (крвно и побочно сродство, духовно сродство, постојећи брак, различита вера и др.). Пастирска осетљивост је била неопходна не само због тога што библијско предање одређује однос природне везе брака са Тајном Цркве, него и због тога што црквена пракса не искључује одређене принципе грчко-римског природног права о браку, који истичу брачни однос човека и жене као „заједницу божанског и људског права“ (Модестин), а који се подударају са светошћу Свете Тајне брака коју му Црква придаје.

7. Под савременим околностима, које су врло ненаклоњене свештеној установи породице, Епископи и свештеници су дужни да развију истрајан рад на пастирском плану ради заштите верника, подржавајући их очински, како би ојачали њихову од многих непогодности пољуљану наду, утемељујући установу породице на непоколебивим темељима, које ни дажд, ни воде, ни ветрови не могу разрушити, јер су ти темељи од камена, а камен је Христос (Мт. 7, 25).

8. Брак се у данашњем друштву поставља као питање, а он представља средиште породице, док породица оправдава брак.  Притисак који се у савременом свету врши за признавање нових облика заједничког живота, представља реалну претњу за Православне хришћане. Криза брака и породице у различитим облицима дубоко узнемирава Православну Цркву, не само због негативних последица по уређење друштва, него и због претње посебним односима у окриљу традиционалне породице. Главне жртве ових тенденција су супружништво и нарочито деца, због тога што она, нажалост, обично већ од свог дечјег узраста пролазе кроз мучеништво, иако немају никакве одговорности за то.

9. Законски регистрован грађански брак човека и жене нема светотајински карактер, представља чин заједничког живота који потврђује држава, за разлику од Свете Тајне брака који благосиљају Бог и Црква. Са члановима Цркве који склапају [само] грађански брак, треба се суочавати са пастирском одговорношћу, која је неопходна како би схватили вредност Свете Тајне брака и благословâ који за њих проистичу из њега.

10. Црква за своје чланове не прихвата уговоре о заједничком животу особа истога пола, нити било који други облик заједничког живота који се разликује од брака. Црква треба да уложи сва могућа пастирска настојања како би омогућила својим члановима, који су застранили у такве облике заједничког живота, да схвате стварни смисао покајања и љубави коју Црква благосиља.

11. Најтеже последице ове кризе изражавају се у опасном повећању броја разводâ, побачајâ и многих других унутарњих проблема породичног живота. Ове последице представљају велики изазов за мисију Цркве у савременом свету, због чега су црквени пастири дужни да уложе сваки могући напор у суочавању са овим проблемима. Православна Црква позива у љубави своју децу и све људе добре воље да заштите верност у светости породице.

 

II Брачне сметње и примена икономије

1. У погледу брачних сметњи услед крвног сродства, побочног сродства, усиновљења или духовног сродства, важи све оно што предвиђају канони (53. и 54. Петошестог Васељенског Сабора) и, сходно томе, важећа црквена пракса, онако како се она данас примењује у помесним Православним аутокефалним Црквама, а како одређују и прописују њихови Црквени устави и њихове одговарајуће саборске одлуке.

2. У погледу неразведеног или непоништеног брака, као и раније постојећег трећег брака, важи правило да они представљају апсолутну сметњу за склапање брака, сагласно Православном канонском предању, које категорички осуђује двобрачност, као и четврти брак.

3. Сагласно Светим канонима, по акривији, монашки постриг представља сметњу за чин Свете Тајне брака (16. канон IV Васељенског сабора и 44. Петошестог, Трулског сабора).

4. Свештенички чин по себи не представља сметњу за склапање брака, сагласно важећем канонском предању (3. канон Петошестог, Трулског сабора), после рукоположења забрањено је склапање брака.

5. У погледу мешовитих бракова Православних са инославнима и нехришћанима одлучено је да:

а) за брак Православних са инославнима постоји сметња према кононској акривији (72. канон Петошестог, Трулског сабора),

б) Свештени Сабори сваке аутокефалне Православне Цркве треба да се суоче са могућношћу примене црквене икономије на случајеве брачних сметњи, у складу са начелима светих канона, у духу пастирског расуђивања, имајући за циљ спасење човека.

б) за брак Православних са нехришћанима, према канонској акривији, постоји апсолутна сметња.

6. Код примене праксе црквеног предања о брачним сметњама треба узети у обзир и одредбе сваког појединачног одговарајућег државног законодавста, без прелажења граница црквене икономије.

 

Константинопољски Вартоломеј, председник

Патријарх Александријски Теодор II

Патријарх Јерусалимски Теофил III

Патријарх Српски Иринеј

Патријарх Румунски Данијел

Архиепископ Нове Јустинијане и свега Кипра Хрисостом

Архиепископ Атински и све Јеладе Јероним II

Архиепископ Варшавски и све Пољске Сава

Архиепископ Тирански и све Албаније Анастасије

Митрополит Прешовски и свих Чешких земаља и Словачке Растислав

 

И остали Епископи Најсветијих помесних аутокефалних Православних Цркава

Превео протопрезвитер-ставрофор Гајо Гајић

 

 

http://beleskesasabora.blogspot.rs/2016/07/blog-post_15.html

 

 

 

 

 

 

 

[Hristina888]

Pozdrav svima!

Mene zanima sledece pitanje u vezi braka. Da li je prepreka za crkveni brak to sto smo ja i on krsteni kumovi brata i sestre. Da priblizim, ja sam krstena kuma devojci a on krsteni kum momku, a ta devojka i taj momak su rodjeni brat i sestra. Postoji li duhovno srodstvo izmedju mene i njega? Mnogo mi je vazno. Hvala unapred na odgovoru

[Orthophill]

пре 51 минута, Hristina888 рече

Pozdrav svima!

Mene zanima sledece pitanje u vezi braka. Da li je prepreka za crkveni brak to sto smo ja i on krsteni kumovi brata i sestre. Da priblizim, ja sam krstena kuma devojci a on krsteni kum momku, a ta devojka i taj momak su rodjeni brat i sestra. Postoji li duhovno srodstvo izmedju mene i njega? Mnogo mi je vazno. Hvala unapred na odgovoru

Немате брачни сметњи. Ово би дошло двородно духовно сродство, а то није брачна сметња.

[Hristina888]

Hvala vam puno. Rekoh bolje da pitam, sa takvim stvarima se ne igra