Jump to content

Причам ти причу.... али праву и лепу...

Оцени ову тему


Guest ja

Препоручена порука

  Цитат

kome poslanica?

граматичке грешке, у овом случају оне ненамерне јер се зна колико је неко "поткован" образовањем, дакле, лапсус не сноси неку јуридичку одговорност...

тако и на другим форумима када неко нема шта да каже, хвата се за друге ствари...

смисао је претежнији од оквира речи...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 969
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  Цитат
  Цитат

kome poslanica?

граматичке грешке, у овом случају оне ненамерне јер се зна колико је неко "поткован" образовањем, дакле, лапсус не сноси неку јуридичку одговорност...

тако и на другим форумима када неко нема шта да каже, хвата се за друге ствари...

смисао је претежнији од оквира речи...

извињавам се, исправљено.

нисам ни размишљао о преписивању, а сад сам приметио да је на оба места одакле бих седећи за рачунаром погледао - погрешно - претраживач Библије и са сајта источник, а у књизи је добро написано  :cmizdrenje:

свеједно, надам се да сте дирнути причом и клипом, пошто је истинита прича у питању  prst ka dole

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Цитат

свеједно, надам се да сте дирнути причом и клипом, пошто је истинита прича у питању  0110_hahaha

Е,брате,Медо, и јесам,право у срце. :cmizdrenje: prst ka dole

Потпис:

Надање је моје- Отац;

Прибежиште моје- Син;

Покров мој- Дух Свети;

Тројице Свесвета, слава теби.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Родитељска љубав је непобедива, не познаје ограничења и ништа јој није тешко...

То најбоље знамо ми који смо благословени децом.

Браво Медо, колико те пратим по овом форуму, бићеш ти сјајан тата... klapklap

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
Guest ага пије млеко

ЦАР И МОНАХ

 

Један источни цар је имао велико богатство.

Био је велики среброљубац. Сваке године о своме рођендану стао би на вагу, нa један њен крај, а на други крај су његови поданици стављали злато и драго камење, док не превагне. Једном овај цар сретне у пустињи једног врлог, продуховљеног аскету-монаха, кога упита:

„Зашто подносиш тако велику жртву?'“

Монах је одговорио:

„Твоја је жртва много већа. Ја се одричем свега што је пролазно, а ти се одричеш свега што је вечно.“

27864_125643340793725_100000441781727_23

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Цитат

Браво Медо, колико те пратим по овом форуму, бићеш ти сјајан тата... crvenilo

фала сестро, још само да нађем жену  4chsmu1 bliss jeeee

едит: е, то што је реко отац, ниам видео да ме је предухитрио  4chsmu1

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Цитат

не знам јел било, ал ево га ...

Син пита свога оца једног дана:

- Тата, да ли хоћеш да трчиш са мном маратон?

Отац је био срчани болесник, али је ипак одговорио Да. И трчали су маратон. Заједно. Трчали су и друге маратоне, јер је отац увек одговорао са Да, кад га је син питао. Једног дана је син питао оца шта мисли о томе да учествују у Ајронмену. Отац је одговорио Да.

(Ironman – годишње првенство света, које се одржава октобра месеца у Америци, на Хавајима; то је најтежи триатлон на свету: учесници најпре пливају 3,86 километара, затим 180, 2 километара возе бицикл, а на послетку је маратон од 43, 19 километара.)

Отац и син су завршили трку заједно. Ово је видео те трке.

Посланица Филипљанима 4,13: "Све могу у Христу Исусу који ми моћ даје."

Колико је силна родитељска љубав, колико жртве за један осмјех дјетета и колико љубави и снаге коју нам даје Отац наш!

Ријечи су сувишне, само сузе и нека неописива топлота у души!

Хвала, Медо  :smiley:

Што год ткаш, везуј конце за Небо!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Постоји слична прича:

Христоборни цар је кренуо у лов и налетео на монахе! Монаси кад га угледаше, почеше да беже, али цареви коњаници их сустигоше, свезаше монахе и предадоше  цару.

Цар их упита:''Зар се ви Хришћани не бојите смрти, зашто бежите?''

Монаси му одговорише:''Не бојимо се ми царе наше телесне, већ твоје духовне смрти!''

bliss jeeee

http://www.svetigora.com/node/5903

Радуј се мучениче и Цјелевниче, Пантелејмоне!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
Guest Оливера

Радујте се свагда.

1. Сол. 5,16.

Поред заповести Господње - "уђите на уска врата" чујемо и позив Апостола: "Радујте се свагда". Ту се срећемо са једном од антиномија којих је немало у Хришћанству.

Они који иду за Христом ће увек бити загонетка за свет и они живе по законима који су за свет парадоксални. На то указује апостол Павле: "Као жалошћени а увек радосни, као сиромашни а многе богатећи, као они који ништа не поседују а све имају" (2. Кор. 6,10).

Дакле, Хришћанима је својствена радост али не у богатству, слави, забавама и сл.

"Да радост моја у вама остане и радост ваша да се испуни", обећао је Господ Својим ученицима (Јн. 15,11). Он им је обећао не обичну радост, већ савршену, тј. најбољу, целовиту радост.

Та је радост савршена, јер је ненарушива, јер не зависи од спољашњег света и спољашњих преживљавања, та радост ће пратити Хришћанина у вечном Царству Христовом. Та радост је непролазна, она је стални пратилац онога Хришћанина који је стекао Духа Светога.

"Радујте се свагда у Господу", заповедио је Филипљанима апостол Павле (Фил. 4,4).

Црквени Оци уче: "Од кад је Христос искупио људе, на нама је да се само радујемо". Један од највећих Светитеља - преподобни Серафим Саровски живи је пример чудесне радости, којом је била испуњена његова душа и која се изливала на све његове посетиоце. Био је уистину "Васкрсни Светитељ". И радост му је била толика да је све који су му долазили ословљавао са - "радости моја".

Други пример сталне радости и јасности духа био је старац Амвросије Оптински. Без обзира на сталну болешљивост, слабост и честу изнемоглост, увек је био сама радост и бодрост. Имао је обичај да се често шали, да понекад говори у римама и тиме је бодрио околину. По сведочењима његових савременика, он је, чак, и онда када је потпуна изнемоглост опхрвала његово тело, и даље својом веселошћу увесељавао своју околину...

Николај Е. Пестов

Svetosavlje.org

Link to comment
Подели на овим сајтовима

IMPROVIZACIJA

Kao što je poznato, nadripesnik Boris Pasternak imao je psa po imenu Balagan. I tako jednom, kupajući se u jezeru, Boris Pasternak reče masi koja se bila okupila na obali:

- Pogledajte, ispod grane

Rije zemlju Balagane!

Istog trenutka ova improvizacija našeg poznatog nadripesnika postala je popularna uzrečica.

Juli 1935.

Danil Harms

ovo je genijalno  0110_hahaha

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Постављена слика

Nekada davno sva ljudska bića bila su bogovi, ali su tako zloupotrebili to svoje božanstvo da je vrhovni bog Brama odlučio da im ga oduzme i sakrije ga tamo gdje ga nikad neće naći. Ali, pitanje je bilo gdje sakriti njihovo božanstvo. Zato je Brama sazvao savjet bogova da bi mu oni pomogli da odluči. "Hajde da ga zakopamo duboko u zemlju", rekoše bogovi. Brama odgovori:

"Ne, to ne valja jer ljudi će kopati zemlju i naći će ga." Onda bogovi predložiše: "Da ga potopimo u najdublji ocean?" Brama se nije složio: "Ne, ni tamo", reče, "jer će oni naučiti da zarone u ocean i naći će ga." Bogovi će na to: "A da ga odnesemo na vrh najviše planine i tamo sakrijemo." Ali, Brama je i ovoga puta odgovorio: "Ne, ni to nije dobro jer će se vremenom popeti na svaku planinu i opet će preuzeti svoje božanstvo." Onda bogovi odustaše i rekoše: "Ne znamo gdje da ga sakrijemo pošto, izgleda ni na zemlji ni u moru nema mjesta do kog ljudska bića neće stići."

Brama je dugo razmišljao, a onda je rekao: "Evo šta ćemo. Sakrićemo njihovo božanstvo u najdublji dio njihovog sopstvenog bića jer ljudi se nikad neće sjetiti da ga tu traže."

Svi su se bogovi složili da je to savršeno skrovište, te tako učiniše. I od tog vremena ljudi su prošli zemlju uzduž i poprijeko, kopali, ronili, peli se i istraživali tražeći nešto što je već bilo u njima.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Постављена слика

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Kosambija, u simsapa šumi. Tada, uzevši u ruku nekoliko simsapa listova, upita monahe: "Šta mislite, monasi, čega ima više, ovih nekoliko simsapa listova u mojoj ruci ili listova u ovoj šumi?"

"Listova u ruci Blaženog je manje, gospodine. Više je listova u ovoj šumi."

"Isto tako, monasi, onih stvari koje saznah neposrednih znanjem, ali kojima nisam podučavao, daleko je više [od onih kojima sam podučavao]. A zašto ih nisam podučavao? Zato što nisu povezane sa ciljem, ne odnose se na temelje svetačkog života i ne vode ka otrežnjenju, smirivanju strasti, nestanku, smirenju, direktnom znanju, samoprobuđenju, utrnuću. Zato ih nisam podučavao.

"A čemu sam podučavao? ’Ovo je patnja... Ovo je nastanak patnje... Ovo je prestanak patnje... Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’. Tome sam podučavao. A zašto sam tome podučavao? Zato što su povezane sa ciljem, ne odnose se na temelje svetačkog života i ne vode ka otrežnjenju, smirivanju strasti, nestanku, smirenju, direktnom znanju, samoprobuđenju, utrnuću. Zato sam ih podučavao.

"Otuda je vaša dužnost kontemplacija: ’Ovo je patnja... Ovo je nastanak patnje... Ovo je prestanak patnje’. Vaša je dužnost kontemplacija: ’Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’.

(Samyutta Nikaya)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Постављена слика

Како је настала  поезија?

Давно, у добу  које се назива златним, живео је старац пустињак на обали реке. На истој су обали живеле и две чапље, мужјак и женка. Како те чапље живљаху не одвајајући се једна од друге, оне су људима и свим бићима значиле љубав.

Пустињак је живео у близини љубави, и осећао се вољеним и волео је.

Једнога дана, после многих година, ушао је у свет љубави туђинац. Ловац. Весник, можда, железнога доба. Спазио је безазлене птице у шашу. Птице нису показивале страха  нису знале да могу бити убијене. Ни шаш то није знао. Ни пустињак, ни река.

Ловац је напео лук, и тек то није одапео стрелу. И стрела тек то није полетела, кад је однекуда наишао пустињак. И мада је први пут угледао лук и стрелу, схватио је да је реч о справи за убијање, и да су угрожене божанствене птице,  а с њима и све остало то живи од њих.

У тому је часу ваљало нешто учинити, ваљало је то учинити на време.

Али то? Ако потрчи, неће стићи. Ако крикне, ловац ће се тргнути и од тога ће трзаја испустити стрелу. Ако остане нем, догодиће се исто. У тренутку тога великог морања пустињак је отворио уста и почео говорити неке речи. Није знао шта је говорио.

Али ловац је окренуо ухо и почео слушати.

То то је пустињак и не знајући говорио, била је поезија.

Птице су биле спашене.

индијска прича

http://serafima.blog.rs/  :cheesy2:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...