Причам ти причу.... али праву и лепу...

[Тавита]

Оно што је божанско у човеку јесте способност да чини добро

Прича се како је неки човек био лажно оптужен и изведен пред Суд због дела које није починио. Да би га Суд ослободио, неко је морао да посведочи да он није учинио ништа лоше, односно, да је невин.

Несрећни човек је отишао код тројице својих најбољих пријатеља и молио их да наредног дана пођу с њим код судије и тако га избаве од неправедне осуде. Следећег дана, први пријатељ му се јавио и извинио што не може да дође, други га је допратио до врата суднице, где се предомислио и вратио назад. Трећи пријатељ, на кога је најмање рачунао, ушао је у судницу и посведочио да овај човек није крив и тако га спасао од осуде.

Исто се дешава са сваким од нас. Три пријатеља која у животу имамо и који би могли да сведоче о нама, о томе какви смо ми уистину, јесу: наше имање, наши рођаци и сва добра дела која смо учинили.

Када човек умре, све што је у животу постигао и стекао, ма колико то било велико, остаје овде на земљи и ничим му не може помоћи. Рођаци га испрате до гроба, али они остају овде, у овоме свету. Једино добра дела, онај трећи пријатељ, одлазе с човеком у онај свет, показујући Богу истину о његовој души. Тако се вредност човека мери по добрим делима које овај чини.

[Тавита]

RAZJARENI BIK

Dva čoveka prelazila su preko polja kada je pred njima iskrsnuo razjareni bik. Bezglavo su počeli da beže ka najbližem utočištu, dok je bik tutnjao za njima. U trenutku, shvatili su da mu ne mogu uteći. Jedan je doviknuo drugome: »Gotovo je! Nema nam spasa!

Brzo, reci neku molitvu!« a ovaj mu je uzvratio: »Nikada se u životu nisam molio i ne znam kakva bi molitva odgovarala ovoj situaciji.«

»Ma nije važno! Bik nas sustiže, reci bilo šta!« »Dobro onda, kazaću ono što je moj otac govorio pre svakog obroka: »Gospode, hvala ti na onome što nam sleduje.«

Nema veće svetosti nego kod ljudi koji su naučili da bez rezerve prihvate svaki trenutak svog postojanja. Život je kao partija karata u kojoj se svaki igrač trudi da što bolje odigra s kartama koje su mu podcijene. Onaj koji odbije da igra s kartama koje mu sleduju, već traži neke za koje smatra da ih zaslužuje, osuđen je da propadne u životu. Nas niko nije pitao želimo li da igramo. Tu nema izbora, svi u tome učetvuju. Na nama je da odlučimo kako.

Jedan rabin pitao je svog učenika šta ga muči. »Moje siromaštvo«, odgovorio je ovaj. »Živim u takvoj oskudici da gotovo ne uspevam da učim i molim se.«

»U ovom trenutku i konkretnoj situaciji«, uzvratio je rabin, »najbolji način za molitvu i učenje je da prihvatiš život baš takav kakav je.«

[Тавита]

DOBRO U ZLU I ZLO U DOBROM

Kineski seljak i njegov sin od sve imovine imali su samo jednu kobilu. Nekom prilikom kobila im je pobegla i njihov komsija je dosao i rekao im:

- Kakva uzasna stvar, da vam kobila pobegne.

Seljak je na to odgovorio:

- Ne znam da li je losa ili dobra, takav je zivot.

Sledeceg dana kobila se vratila i sa sobom dovela citav copor divljih konja. Komsije su se okupili i rekli:

- Kakva velika sreca. Tvoja kobila ti je dovela toliko drugih konja. Sada si bogat covek.

A seljak je na to odgovorio:

- Tesko je reci da li je to dobro ili zlo. To je zivot.

Seljakov sin je hteo da ukroti konje i zajahao je jednog. Ali konj ga je zbacio , on je slomio nogu i ostao hrom. Komsije su rekli seljaku:

- Uzasno je to sto ti se desilo. Tvoj sin da ostane bogalj.

Seljak je odgovorio:

- Ja ne znam da li je to zlo ili dobro. To je zivot.

Uskoro su vojnici dosli u selo i mobilisali za rat sve sposobne mlade ljude i uzeli su komsijinog sina, ali seljakovog nisu, jer je bo hrom. Tada je komsija rekao:

- Mozda vise nikada necu videti svog sina. Ali ti si , tvoj sin je postedjen.

Seljak je opet odgovorio:

- Ja ne znam da li je to dobro ili zlo. TO JE ZIVOT.

[Тавита]

Чему служи љубав?

Љубав Бог даје највише за молитву. Она је више дар Божји, неголи подвиг човечији. Љубав је од молитве, али и молитва је од љубави.

Љубав даје непролазну вредност и вери, и знању, и пожртвовању, и правди и истини. По самој природи својој љубав је божанска сила познања: њоме познајемо и Бога, и човека и сваку љубљену твар, јер се њој откривају и тајна Бога и тајна човека и тајна сваке твари; уколико расте љубав, расте са њом и знање.

Знање без љубави, то је око без зенице, уво без слуха, тело без духа. Такво знање надима, води у гордост. А гордост је порок који је врховног анђела претворио у ђавола, а камоли неће човека.

[Guest Оливера]

...да немам љубави, ништа сам (Химна љубави) 

[Тавита]

  ??????? рече:

...?? ????? ??????, ????? ??? (????? ??????) 

klapklap

[Тавита]

Satana je pozvao sve demone sveta na svetsku konvenciju. U svom uvodnom obraćanju rekao je svojoj satanskoj bratiji:

- Ne možemo sprečiti hrišćane da idu u crkvu-

- Ne možemo ih sprečiti da čitaju svoju Bibliju i tako otkrivaju istinu-

- Ne možemo ih odvojiti od njihove vere u Spasioca-

- Kada jednom uspostave vezu sa svojim Hristom, naša moć nad njima biće uništena-

- Zato braćo, pustimo ih da idu u svoje crkve, pustimo ih da imaju svoje slavske ručkove, ali ukradimo njihovo vreme kako ne bi stigli da uspostave vezu sa Isusom-

- Zato morate da uradite sledeće: Maksimalno ih odvratite od razmišljanja i ne dozvolite im da imaju vezu sa duhovnim ocem ni jednog trenutka tokom čitavog dana-

Ali kako ćemo to uraditi - zapitaše demoni.

Ovako bratijo;

- Održavajte ih što više u radu, u svemu i svačemu što je marginalno i beznačajno, da potpuno okupira njihov um.

- Gradite im supermarkete. Mamite ih da troše pare, da kupuju, da kupuju, kupuju, troše, pozajmljuju, uzimaju kredite, kupuju, troše, pozajmljuju ...

- Terajte i njihove žene da rade što više, neka se to zove emancipacija, muževe terajte da rade najmanje 6 do 7 dana u nedelji i to po 10 ili 12 sati. Neka im život bez posla postane prazan i nepoznat.

- Neka što manje vremena provode sa svojom decom

- Neka im porodica nikad ne bude na okupu, tako da im dom ne može biti nikakvo utočište od napornog rada i mesto za opuštanje i razmišljanje.

- Toliko im okupirajte misli da dečije želje uopšte ne stignu ni da čuju.

- Potpuno im zaposednite sva čula. Podstaknite ih da svaki put kada uđu u automobil upale radio ili CD i napajaju mozak stupidarijama.

- Neka im je u kući stalno uključen TV, video player, CD ili kompjuter. Potrudite se da svaka prodavnica i svaki restoran ima muziku koja ih neće duhovno povezati sa Bogom.

- Treba im potpuno zakrčiti mozak i slomiti svaku eventualnu sponu sa Hristom.

- Kafiće napunite magazinima i novinama sa lakim sadržajem.

- Punite im glavu kojekakvim vestima 24 sata dnevno.

- Neka se na svakom ćošku grada i duž puteva nalaze reklamni bilbordi, tako da im misli ni jednog trenutka ne odlutaju ... znate već gde.

- Napunite im poštanske sandučiće reklamama, potrošačkim katalozima i svim mogućim oglasima sa uslugama i lažnom nadom.

- Magazine napunite napirlitanim lepoticama kakve nigde ne postoje, tako da podstaknete njihovo konstantno nezadovoljstvo njihovim ženama. Neka u mislima stalno traže izmišljene lepotice iz filmova i magazina.

- Održavajte njihove žene umornim i nesposobnim za bilo kakvu ljubav sa muževima.

- I dajte im svakodnevnu glavobolju.

- I kada se rekreiraju, neka u tome preteruju. Neka beskonačno naduvavaju i zatežu svoje mišiće.

- Neka se iz teretana i sa dzoging staza vraćaju potpuno iscrpljeni.

- Neka svako veče idu na zabave, koncerte, neka bulje u televizore, neka idu u restorane, diskoteke, pozorišta ...

- Neka što više prate sport.

- Neka nikada ne stignu da odu u prirodu, gledaju u nebo i ni slučajno da ne počnu da se dive božjoj kreaciji.

- Neka im deca na ušima stalno nose slušalice i neka ogluve od Walkman-a i I-Pod-a.

- Neka im se deca igraju petardama i neka se zaglupljuju video igricama koje će ih navići da stalno nekoga love, ubijaju i neka im prst navikne da okida na džojstiku kao na orozu.

- Neka im deca voze rolere i skutere i sve ono što će ih naterati da se naviknu da nose na glavi kacigu.

- Ne dajte im da se igraju sa psima lutalicama, mačkama, miševima, pticama, biljkama i svim onim što je kreator stvorio. Neka se plaše pasa lutalica, mačaka, miševa, mrava, buba i svega ostalog što je kreator stvorio.

- Dajte im Deda Mraza kako njihova deca nikada ne bi shvatila šta je zaista Božić.

- Dajte im uskršnjeg zeku kako nikada ne bi pričali o uskrsnuću i snazi bezgrešnih i životu mrtvih.

- Neka se dive automobilima, motorima, jahtama, avionima, kućama ...

- Ni jednog trenutka im ne dozvolite da budu opušteni,da počnu da saosećaju sa prirodom, da uđu u harmoničan odnos sa stvoriteljem, da se međusobno pomažu i da počnu da misle da je snaga kreatora u njima samima, te da svet mogu krojiti po sopstvenim željama i potrebama.

- Zapamtite, braćo demoni, naša filosofija je da Bog nije stvorio čoveka, već čovek Boga.

- Ne dajte im da žive po Hristovom učenju i Božijem zakonu .. ili je sa nama gotovo.

[Hidegkuti Nándor]

Генијално! Овако и јесте...

[Тавита]

НАША ЛУКА

Дете моје,

Писац Стобеос, који је живео у V веку, наводи једно дирљиво предање.

У Етни, југоисточно од Сицилије, прорадио је вулкан. Ватрена лава је излазила из његове унутрашњости и текла као ватрена река, претећи. Сви су бежали у паници. Свако је гледао да се спасе. Паника је учинила да забораве на све. Али у том хаосу издваја се један младић. У њему букти једна ватра неупоредиво јача од лаве. То је пламен љубави. Поштовање и брига о његовом старом и парализованом оцу учинили су да заборави на себе и опасност. Без оклевања га је подигао на своје снажне руке и натоварио на своја снажна рамена.

Љубав је учинила терет лаким.

Какав је наставак? Изузев младића и његовог оца, који су тог момента били у светој повезаности, те на чудноват начин остали недодирљиви, нико други није успео да избегне од ужарене реке! Ни ватра, као ни лава, нису могли да их додирну. И постали су симбол који одјекује кроз векове, да и дивљи елементи застају пред снагом љубави.

Дете моје!

То је лепота врлине коју образује породица.

Породица! Ставили су је у свето тројство: Вера, Домовина и Породица. Не као украс за хладне зидове, већ све оно што треба нашој кући, за наше породично гнездо, за топлину нашег породичног круга.

Породица! Благословено гнездо, где смо први пут отворили наше очи, где смо примили миловања, где смо осетили заштиту и пажњу, где смо осетили нежну руку наших родитеља, која нас је придржавала при нашим првим корацима. Ту где смо плакали, где смо размењивали наглас своје мисли, где смо се смејали, где смо научили да разговарамо, где смо се научили како да слушамо, ту где смо чули за велике вредности живота.

И кад прођу године и твоји кораци нарасту и удаљиш се, ни тада породица не престаје да бива твоја лука. Ту ћеш наћи све супротно од горчине на коју наилазиш када си ван ње.

У њој ћеш наћи разумевање које ти ван ње не пружају. Наћи ћеш слаткоћу тако супротну од чемера на које ће те други обавезати да испијаш.

Наћи ћеш у њој снагу да не клонеш, да се не разочараш, да се не умориш. Породица је твоје полазиште.

Породица је и твоја лука.

Породица је твоја ризница оружја.

Напади у данашњем свету долазе од свуда. Колико те гласова, дете моје, пакосно уверавају да треба да одеш, да је презреш, да је напустиш!

Ах, дете моје, пази! То су подмукли гласови. Нигде другде нећеш наћи истиниту љубав, љубав не из рачуна, доследну. Љубав без предрачуна, љубав препуну пожртвовања.

Али, хтео бих ти поставити једно питање. Уистину, ти, још млад и препун најлепших снова, да ли би могао да гледаш своје родитеље како им сузе очи због тебе? Очи, које чине све да твоје светле? Реци, да ли би могао то да поднесеш?

"Лидија"

[Тавита]

  Hidegkuti Nándor рече:

?????????! ????? ? ?????...

?? ? ????  klapklap

[Тавита]

ИСПОВЕДАЊЕ ТУЂИХ ГРЕХОВА

Један млад свештеник би постављен од архијереја на неку забачену планинску парохију. Ту се сусретне са црквењаком Исидором, кога су звали Иса Јандал (јандал значи човек мимо друге људе, у песми "јандал од сватова"). Почне поп питати црквењака о људима своје нове парохије. А злореки Иса ни о ком лепе речи, него све најцрње. Те овај је каишар, те онај је лопов, други опет пијаница, коцкар, многоженац, безбожник, разбојник, кривоклетник, несрбин, све никакви и наопаки људи. И све никакве и наопаке жене, безаконице. Само он, Иса, ето нашао се у том трњаку као осамљени бели крин. "Одавно ја, попо, муку мучим сам са овим поквареним родом, а сад ћу бар делити муку са тобом". То уплаши попа и забрине тешко. Али кад је дошао у додир са људима, види он да су то добри и побожни људи: Поштен и мирољубив свет. Ништа од онога што му је црквењак причао. И из дана у дан увери се свештеник, да су његови парохијани, сви осим Исе, мили и честити наши планинци.

Кад је настао Часни пост, пуна црква народа спрема се за Причешће. По обичају, сви моле попа да их исповеди.

Поп стане пред народ и објави:

- Браћо и сестре, није потребно да се исповедате. Све ваше грехе и који јесу и који нису, исповедио је мени црквењак Иса. Само он није исповедио своје грехе. Зато, сви приступите да се причестите. Једино Ису црквењака не могу причестити.

Зла мана Исе Јандала јесте мана и многих Срба у емиграцији. Треба је хитно лечити.

Свети Владика Николај

[Тавита]

Јуродиви и цар

Један јуродиви* старац, идући, наиђе на цара.

- Откуда идеш, старче? – упита га цар.

- Из пакла.

- Шта си радио тамо?

- Требало ми је ватре да запалим лулу, па сам отишао да питам да ли ће тамошњи становници да ми уделе коју варницу.

- И? Јеси ли добио ватре? – заинтересовано упита цар.

- Не! Владар ада ми рече да нема ватре.

- Али... како то може бити?!

- И ја се зачудих – рече јуродивац. Али ми онда владар ада објасни: нема ватре, јер тамо свако долази са својом.

[Тавита]

Златна прича


Све приче које су се причале, и које ће се причати, имају
свој настанак у времену, и време ће их одвести у заборав.
Има само једна прича, златна, која је потекла из вечности, и која
ће за вечност и да остане... Ту причу време није створило, а не
може ни да је избрише... -- То је истина о плану спасења
која је сачињена још пре постанка света, односно, од вечности,
и за вечност ће и остати... Златни план спасења, рођење Христово --
Божић, -- иако није човечија димензија, -- постоји за човека...
Дубина тајне : Бог се јави у телу,прослави се на земљи и узнесе се
на небо -- је савршена религија која обавија свет...
Христово рођење -- Божић -- религиозно светло човечанства, је идеални
начин којим се човек приближује Богу истинитоме...
Божић је живот; Божић је откупљење; Божић је победа ...
Зато, слава Богу на висини, а на Земљи мир, меду људима добра воља
и исправна побожност...

[Тавита]

Starica na plazi

Jedna porodica uzivala je na plazi.
Deca su se kupala u moru i pravila kule u pesku,
kada se pojavila neka starica u prljavoj i iscepanoj odeci,
njena seda i rascupana kosa viorila se na vetru.
Mumlajuci ne razumljive reci, sakupljala je nesto iz peska i trpala to u kesu.

Roditelji su pozvali decu i rekli im da se klone ove starice.
Kada je prosla kraj njih, osmehnula im se, ali oni nisu uzvratili na njen pozdrav.

Tek pred povratak, posle nedelju dana,
doznali su da ta starica uvek sakuplja komadice stakla po plazi, da se deca ne bi posekla.

[Тавита]

КРАЉЕВ ЈЕЛЕН

Говори се како је у старом Риму постојао један јелен који се слободно кретао по краљевском врту и коме нико није смео да учини ништа нажао. Табла с натписом "Ја сам краљев јелен" потврђивала је припадност (својину). Тако је јелен био поштован од свију.

Краљев јелен је и сваки Хришћанин. Само име, Хришћанин, објава је припадности. Тако треба да осећа свако дете Божије. Јер име Хришћанин није само почасна титула, већ израз сигурности. Хришћанин може да се нађе усред различитих искушења, али он никад неће бити побеђен од лукавог, уколико носи на себи печат жртвеног Јагњета, Господа нашег Исуса Христа.