Кад љубав изда... РАЗВОД

[Војвода7]

I +Porfirije feminista, ne deli poslove na muške i ženske, aj' malo opleti po njemu.

 

 

Sutra tebe i tvoje bližnje neko zarobi i pretvori u robove, ti se nećeš buniti jer služenjem bivaš veći, i citiraš stihove koji nalažu robovima da slušaju svoje gospodare, je l' tako? Ili možda kažeš "Baš i nije u redu prisiliti drugo ljudsko biće na teške poslove samo zato što si jači"?

 

 

Možda što više ima otvorene mizoginije, to je manje žena spremno da ćuti da ne bi zaradile tu 'strašnu' etiketu.

 

Ja se uzdržavala, ali...

 

Evo jos jedne i jos sam primijetio da se drze zajedno

[Зосима]

Не знам да ли је то феминизам или не, али читајући овде женска размишљања на задату тему,постоји тенденција да се разводу  готово у свакој (не)прилици да пун легитимитет и оправдање,што је са хришћанске тачке неприхватљиво.

А овде се углавном прећуткује једна суштинска ствар,а то је да 99,9 % жена својом слободном вољом и жељом улази у брак , и онда по правилу мушкарац се промени нагоре ,а жена постане жртва  властитог избора??!!

[Рапсоди]

U razmerama epidemije

Молићу лепо, једина не заражена......

[Кратос]

I +Porfirije feminista, ne deli poslove na muške i ženske, aj' malo opleti po njemu.

Sutra tebe i tvoje bližnje neko zarobi i pretvori u robove, ti se nećeš buniti jer služenjem bivaš veći, i citiraš stihove koji nalažu robovima da slušaju svoje gospodare, je l' tako? Ili možda kažeš "Baš i nije u redu prisiliti drugo ljudsko biće na teške poslove samo zato što si jači"?

 

 

Ne verujem.Iskreno pre bih umro od sopstvene ruke nego bio rob nekom čoveku.Protiv pomaganja ženi u kućnim poslovima nemam ništa protiv i to blage veze nema sa feminizmom čiji je glavni krivac viševekovna dominacija muškarca nad ženom  .Zato sam joj rekao da je feministkinja doduše možda podsvesno nije se to još dovoljno iskristalizovalo ali je na putu.

[Јелена011]

Ovo je za tebe

 

 

 

 

Someday, somehow

[Војвода7]

Zato sam joj rekao da je feministkinja doduše možda podsvesno nije se to još dovoljno iskristilizovalo ali je na putu.

Znaci da jos nije kasno..... mozda jos postoji sansa da joj se pomogne , da se sprijeci da ne dodje do toga da postane ..... ne volim ni pisati tu rijec

[Arsenija]

Ja nisam feministkinja , jos se nisam udala . P.s. Samo da se nadovezem , ne zeleci da se puno upustam u temu , koju ne razumem najbolje ...danasnje zene,majke,ne umeju da "zive" ,one se celog zivota zrtvuju za decu , za porodicu , za sve moguce i nemoguce ljude ...one su navikle da zive za druge , da brinu svacije brige , a svet je surov ...zato svaka zena treba da zna da je kraljica . Nije skromno reci da muskarac koji toga nije svestan nju ne zasluzuje .

[Кратос]

Parodksalna šta ti kao feministkinja kažeš za zabranu ulaska žena na Svetu Goru?El su to svetogorski monasi muški šovinisti?

[Дејан]

Pa nije ni muškarac svojim slobodnim izborom izabrao da bude biološki dominatniji pa se ne buni.Pobuna protiv biološke dominacije je pobuna protiv samoga Boga kao kreatora.To seže još od Eve i danas poprima apokaliptične razmere.

Nije, svakako da nije, ali je svojom voljom izabrao da takvu dominaciju zloupotrebi.

[Кратос]

Nije, svakako da nije, ali je svojom voljom izabrao da takvu dominaciju zloupotrebi.

Čim je zloupotrebi ili je zloupotrebljava neko vreme žena uvek može da napusti takvog muškarca a njemu će Bog da sudi.

[Снежана]

Не знам да ли је то феминизам или не, али читајући овде женска размишљања на задату тему,постоји тенденција да се разводу готово у свакој (не)прилици да пун легитимитет и оправдање,што је са хришћанске тачке неприхватљиво. А овде се углавном прећуткује једна суштинска ствар,а то је да 99,9 % жена својом слободном вољом и жељом улази у брак , и онда по правилу мушкарац се промени нагоре ,а жена постане жртва властитог избора??!!

 

И ја видим да сте се окупили сви са огромним брачним искуством да да нам пообјашњавате неке ствари...

[Ana2015]

Sa suprugom sam 22 godine, od studentskih dana, vencali smo se pre 5 godina gradjanski, ja zelim crkveni brak, a on se predomislja, ne vidi neki znacaj u tome iako je moja prva namera bila da se krstim zbog njega. O pravoslavlju nisam znala nista jer sam odrasla u ateistickoj radnickoj porodici. Sto vise citam duhovne oce, bibliju ili slusam svestenike on je dalji od mene.

Njegovi su vernici po tradiciji i vise sujevernici. Imam puno problema s njima a i sa suprugom oko toga, na zalost osetila sam preko njih sve pogubnosti sujeverja. Ni njegovi nisu vencani u crkvi, njegova majka kaze da to nece ni u ludilu.

Suprug mi stalno preti razvodom, ne podnosi ni najmanju kritiku, a ja nisam savrsena, i sto se vise trudim, vise ga odbijam. Bila sam dugo bolesna, sto genetski, sto zbog sredinskih faktora jer smo ziveli u veoma losim uslovima. U medjuvremenu sam postala vernica, da nisam verovatno bih umrla. Samo po milosti Bozijoj posle toliko godina osecam se zdravom. I sada, kad treba da zivimo, izgleda kao da ga je moja bolest izmucila i izgleda kao da se on umorio. Optuzuje me za grehe pre krstenja, kaze da zbog toga ne mogu da budem Pravoslavka i zeli da budem ponovo kao kad me je upoznao, da budem kao prvih pet godina kad sam bila zdrava. Ali, ja vise nisam mlada, iako jos uvek dobro izgledam i ne mogu vise imati takvo ponasanje. Boli me sto nece da se vencamo u crkvi i jos zeli da se razvedemo, jer smo se izgleda drugacije razvijali.

Takvo nam je trenutno stanje.

Moje misljenje i pored ovog stanja je da ljudi treba da ostanu u braku i da se trude i da se mole, jer oni kad se vencavaju obicno su mladi i zdravi, vise su puni strasti nego ljubavi i ne znaju kakve ih nevolje i dobra cekaju u buducnosti, kakav ce im biti zivot, da li ce imati ili nece imati dece. Oni treba da su jedno, vazniji jedno drugom cak i od dece.

Bolest moze da promeni coveka, da ne oseca ni savest, ni ljubav (na primer usled poremecaja hormona ili nekih vitamina), a u neravnotezi biti moralno jak da ne pogresis je tesko, a sto moze nastati usled nedostatka necega ili kada imas necega previse, kada moze da se desi da ne osecas savest kao kocnicu, niti imas ljubav kao pokretac. Tako je vrlo je tesko ziveti, ali je uz Boziju pomoc i trpljenja do spasa iz tog stanja, moguce. Meni je pomogla vera, moralno vaspitanje, upornost i obrazovanje. Ljudi su razliciti u razlicitim zivotnim dobima. Neko, po promisli Bozijoj bude prilicno stabilnog zdravstvenog stanja u zivotu, a neki se slome pod uticajem gena (naslednih grehova) ili sredine (nemastine, stresa ili preterivanja), neki obole fizicki, neki psihicki, a neki i duhovno iz raznoraznih razloga. I u takvom stanju, supruznik ostavi voljenu osobu ili se oboje medjusobno ostave. Takvim ostavljanjem s bilo koje strane ostavljaju i decu bez roditelja, jednog ili oba, povredjuju plod svoje ljubavi, svoje loze, povredjuju sebe, a iznevere i svoje pretke. Negde sam procitala da najvecu uslugu svojoj deci covek moze uciniti ako voli njihovu majku, mislim da je to obostrano. Vaspitanje pomaze da ako privremeno nema ljubavi postoji postovanje. Do razvoda dolazi najcesce zbog neverovanja da se covek obnavlja i da porodica moze ponovo biti skladna i sa ljubavlju. Idealno bi bilo kada bi supruznici gledali na to sta mogu dati, a ne sta dobiti.

[Зосима]

И ја видим да сте се окупили сви са огромним брачним искуством да да нам пообјашњавате неке ствари...

Па како нам представљате  благодати брака, нешто нам није ни стало до таквог искуства...

[Снежана]

Па како нам представљате "лепоте" брака, нешто нам није ни стало до таквог искуства...

Где си ти прочитао да смо Парадоксологија, Јелена и још пар  нас жена са овог форума нешто лоше написале о светој тајни брака?

[Ayla]

Sa suprugom sam 22 godine, od studentskih dana, vencali smo se pre 5 godina gradjanski, ja zelim crkveni brak, a on se predomislja, ne vidi neki znacaj u tome iako je moja prva namera bila da se krstim zbog njega. O pravoslavlju nisam znala nista jer sam odrasla u ateistickoj radnickoj porodici. Sto vise citam duhovne oce, bibliju ili slusam svestenike on je dalji od mene.

Njegovi su vernici po tradiciji i vise sujevernici. Imam puno problema s njima a i sa suprugom oko toga, na zalost osetila sam preko njih sve pogubnosti sujeverja. Ni njegovi nisu vencani u crkvi, njegova majka kaze da to nece ni u ludilu.

Suprug mi stalno preti razvodom, ne podnosi ni najmanju kritiku, a ja nisam savrsena, i sto se vise trudim, vise ga odbijam. Bila sam dugo bolesna, sto genetski, sto zbog sredinskih faktora jer smo ziveli u veoma losim uslovima. U medjuvremenu sam postala vernica, da nisam verovatno bih umrla. Samo po milosti Bozijoj posle toliko godina osecam se zdravom. I sada, kad treba da zivimo, izgleda kao da ga je moja bolest izmucila i izgleda kao da se on umorio. Optuzuje me za grehe pre krstenja, kaze da zbog toga ne mogu da budem Pravoslavka i zeli da budem ponovo kao kad me je upoznao, da budem kao prvih pet godina kad sam bila zdrava. Ali, ja vise nisam mlada, iako jos uvek dobro izgledam i ne mogu vise imati takvo ponasanje. Boli me sto nece da se vencamo u crkvi i jos zeli da se razvedemo, jer smo se izgleda drugacije razvijali.

Takvo nam je trenutno stanje.

Moje misljenje i pored ovog stanja je da ljudi treba da ostanu u braku i da se trude i da se mole, jer oni kad se vencavaju obicno su mladi i zdravi, vise su puni strasti nego ljubavi i ne znaju kakve ih nevolje i dobra cekaju u buducnosti, kakav ce im biti zivot, da li ce imati ili nece imati dece. Oni treba da su jedno, vazniji jedno drugom cak i od dece.

Bolest moze da promeni coveka, da ne oseca ni savest, ni ljubav (na primer usled poremecaja hormona ili nekih vitamina), a u neravnotezi biti moralno jak da ne pogresis je tesko, a sto moze nastati usled nedostatka necega ili kada imas necega previse, kada moze da se desi da ne osecas savest kao kocnicu, niti imas ljubav kao pokretac. Tako je vrlo je tesko ziveti, ali je uz Boziju pomoc i trpljenja do spasa iz tog stanja, moguce. Meni je pomogla vera, moralno vaspitanje, upornost i obrazovanje. Ljudi su razliciti u razlicitim zivotnim dobima. Neko, po promisli Bozijoj bude prilicno stabilnog zdravstvenog stanja u zivotu, a neki se slome pod uticajem gena (naslednih grehova) ili sredine (nemastine, stresa ili preterivanja), neki obole fizicki, neki psihicki, a neki i duhovno iz raznoraznih razloga. I u takvom stanju, supruznik ostavi voljenu osobu ili se oboje medjusobno ostave. Takvim ostavljanjem s bilo koje strane ostavljaju i decu bez roditelja, jednog ili oba, povredjuju plod svoje ljubavi, svoje loze, povredjuju sebe, a iznevere i svoje pretke. Negde sam procitala da najvecu uslugu svojoj deci covek moze uciniti ako voli njihovu majku, mislim da je to obostrano. Vaspitanje pomaze da ako privremeno nema ljubavi postoji postovanje. Do razvoda dolazi najcesce zbog neverovanja da se covek obnavlja i da porodica moze ponovo biti skladna i sa ljubavlju. Idealno bi bilo kada bi supruznici gledali na to sta mogu dati, a ne sta dobiti.

Ovo me zamislilo...uticaj vitamina na vezu. Može bit da si u pravu....možda.

Hvala i praštaj.