Кад љубав изда... РАЗВОД

[Дијана.]

Čini mi se da se dotaklo i pojave kad postoji nesaglasnost oko življenja vjere kao problem u odnosu supružnika. Mislim da je više velikih duhovnika današnjice govorilo o tome. Iznenadilo me je kad sam pročitala kod starca Jovana Krestjankina (ruski prozorljivi starac) koji je cijeli život savjetovao narod i knjige pisao za svjetovnjake, i u svemu imao veoma čvrst etički zahtjev, baš kako je karakteristično za ruske velike duhovnike, da u slučaju kad se npr. žena transformiše u tom smislu nakon nekog vremena u braku, da ona postane strana mužu naročito ako ona u neofitskom zanosu usvoji spoljne manifestacije pobožnosti umjesto da se mijenja iznutra. Starac je bukvalno savjetovao ženu da ne insistira na tim formama, moguće podrazumijevajući i post i ono što je o tome govorio još ap.Pavle, da ona ne mijenja svoju pojavu i ponašanje, da se i dalje dotjeruje i trudi da bude ženstvena i privlačna, dakle da muža i dalje tretira kao muškarca a ne 'brata u Hristu'. Ako muškarac ne prati u tom duhovnom razvoju i osjeća samo osujećenje svojih psiholoških i tjelesnih potreba a poveže to sa vjerskim stavom žene, eto problema i njegovog odvraćanja od vjere... 

[Снежана]

Mit o slobodi

15.12.2015

Ana Benčić

Iz trećeg ugla

 

 

 

 

Kada sam se razvela, po prirodi stvari sam, po ko zna koji put, okrenula nov list u životu. Usledio mi je povratak u stari grad, koji je istovremeno za mene bio i nov, otpočinjanje drugih poslova, menjanje okruženja... "Sada si slobodna", rekla mi je tadašnja drugarica, "Sada možeš da radiš šta god želiš!"

Međutim, na njeno negodovanje, moje navike sam vrlo malo promenila. Noću sam spavala ili čitala i pisala, umesto da lumpujem. Danju sam provodila vreme na fakultetu ili radeći nešto konkretno, umesto da se razvlačim ko slina "u svojoj slobodi". I dok sam krojila svoj život ispočetka, baš onako kako odgovara mojoj meri, pratila me je mantra nekadašnje prijateljice: "A što ne probaš ovo, a hajde ovamo, a hajde onamo, a daj vidi ovog slatkog dečka, a ma daj promeni tu dosadnu frizuru..."

Uz punu svest da je ona sigurno mislila najbolje, posmatrajući stvari iz njene perspektive, ja sam tada, malo uzdrmana naglim promenama u životu, promatrala ono šta ljudi smatraju slobodom. A šta je za njih bila sloboda? Da se opijaju do besvesti, dok im se čula ne rastoče u besmisao? Da strogo slede dogmu onoga što se smatra zabavom i ludim provodom? Da budu promiskuitetni na sve moguće i nemoguće načine?

Kad kažem promiskuitet, ne mislim samo na seksualni. Mislim na sve vrste privatnih interakcija bez ama baš ikakvih kriterijuma. "Pa šta ako me je zagrlio, ma neka me malo i ljubi, ma malo i da se poigramo, kakve veze ima." Meni je takvo ponašanje bez ikakvih kriterijuma ravno čoveku koji hoda ulicom i onda gricne svaki otpadak koji naiđe usput, jer "sve treba probati u životu!" Pa se onda malo ispovraća, pa poliže tu istu povraćku, pa krikne, „Živela sloboda!“

U tom magnovenju od međuodnosa, gde se sve rastače u vrtlogu gubljenja vremena, razvlačenja, sve vremenom biva začinjeno dosadom, a čula otupe do te mere da im je potrebno uvek nešto jače i interesantnije da ih ponovo zagolica...

Ne, to za mene nije sloboda. To je besciljno lutanje kroz maglu nesvesti... Za mene je sloboda da svako definiše svoju stazicu kojom želi da se kreće, da zasadi i cveće po svojoj volji kraj te iste stazice života. Jer - ono što je sloboda za druge, ne mora biti sloboda i za mene... i obratno. Takav je mit o slobodi, ako osoba želi da ga živi, mora da ga iskreira sama, sa što manje uticaja tuđih dogmi.

Na kraju ove priče, putevi moje tadašnje drugarice i mene su se razišli. Za mene je njena sloboda bila prilično autodestruktivna, a za nju je moja sloboda bila dosadna i ograničena. I to je sasvim u redu, jer - svako ima pravo na svoju slobodu.

A van njene i moje percepcije, kosmos sadrži čitavo obilje mogućih opcija, potpuno van ličnih i rigidnih pojmova "slobode".

http://www.konkretno.co.rs/iz-treceg-ugla/mit-o-slobodi

 

[florenntina]

Pa ne znam stvarno šta je nejasno. Napisala sam sledće: "Niko ne kaže šta je to dobar brak i kako brak koji je dobar, tj. sklopljen iz ljubavi i uz obostranu volju i saglasnost, odjednom više nije dobar. Šta tu krene naopako." Dakle uopšteno razmatram, a ne očekujem da meni neko kaže da li je moj brak dobar ili nije. Nigde i nije stavljen znak pitanja. Akcenat bi trebalo staviti na momenat kada brak sklopljen iz ljubavi i sa entuzijazmom postaje loš i zbog čega. Kako dvoje ljudi koji su se do juče razumeli, sada ne umeu da razgovaraju i rešavaju probleme. Pa onda opet moram da ponovim da je moje mišljenje da se radi o sebičluku i samoživosti sa jedne ili sa obe strane jer u protivnom bi čuli jedno drugo, a ne samo sebe i bilo bi im važno kako se njihov bračni drug oseća, toliko važno da na sebe ne bi ni pomislili i kada oboje tako misle, pogodi šta dobijaju.

 

Ovo je interesantno pitanje. Slazem se da uzrok moze biti sebicnost, infantilnost, narcisoidnost itd. ali postoji cesto i nesto drugo a sto cu pokusati objasniti. Mnogi ljudi ulaze u brak sa puno ocekivanja i ambicija ali i spremnoscu da se zrtvuju, da naprave nesto zajedno. I to je lepo i plemenito. Medjutim, cesto u toj svojoj pozrtvovanosti za porodicu, svakodnevnim rutinama i obavezama, zaborave vaznost i licnog razvoja. Jako je vazno da partneri i individualno budu zadovoljni sobom, svojim razvojem, kako bi indirektno opet to svoje zadovoljstvo mogli da prenose na porodicu tj. zajednicu i da joj daju jednu zdravu dinamiku. U suprotnom dolazi do licnih frustracija, nerazumevanja, "mimoilazenja" koja se onda prelamaju na onog drugog koji postaje "kriv" sto nismo ovo ili ono uradili za sebe i sve rezultira neuspehom ili razvodom.Ovaj licni razvoj po meni ne bi trebao da se shvati kao sebicnost vec bas kao nesto sto je nuzno potrebno za zdrav partnerski i porodicni zivot.

 

Kada sam dobila dete, pitala sam prijateljicu (inace jako odgovornu, obrazovanu i dobru suprugu i mamu) koja je vec imala cerku od 1g za neke prakticne savete vezano za spavanje, hranjenje, preglede itd. Nisam imala nikakvog iskustva pa mi je bilo vazno da cujem njeno jer je jos bila "sveza" mama. Na moje iznenadjenje, jer sam je pitala o bebi, ona mi je odgovorila: "Znas kako, zadovoljna mama-zadovoljna beba". Moram priznati da mi je to delovalo sumanuto i jako sebicno u tom trenutku, da bih malo vremena posle toga razmislila i shvatila koliko mi je lep i mudar savet dala. 

[Ana2015]

Која је твоја одговорност за болест. Жао ми је када видим да људи намећу себи терет и кривицу коју им ни сам Господ не намеће.

 

 

Дакле пиање је за Ану2015...

 

Ево исправке драга Ајла, да не би дошло до забуне, ипак је твоја срећа на првом месту.

 

Bila sam ateista, i ne znajuci preterivala sam u nekim stvarima, npr. bila sam radoholicar, neke namirnice sam previse konzumirala, npr. slatkise, bolovala od gordosti, sujete, nisam ni znala sta je to, nasledila sam neke navike od roditelja, od sredine u kojoj sam zivela, sudila sam o drugima... Imala sam i vrline koje su se vremenom izgubile, jer ih nisam negovala. Pusac sam. Pazila sam se od navlacenja na neke vece poroke, a opet se razbolela od nasledne bolesti, jer opet nisam pazila sebe, i bavila se poslom koji pokrece gene kao da se bavim porokom. Bila sam mlada, sve mi je bilo dato, ali mi nije bilo sve na korist. I zbog toga ne osecam krivicu posle pokajanja, nego odgovornost i prihvatam da je bas tako trebalo da bude, nikako drugacije i trudim se da ne radim vise stvari pogubne po mene i po druge. Da sam mogla drugacije, ja bih drugacije, da sam znala, takodje bih drugacije. Nisam mogla, nisam znala, ali sam htela, imala volju i stigla do ovde. 

Moj suprug je jos uvek u fazi kada ne veruje da treba da pretrpi, ne veruje da ikakav uticaj roditelji imaju na njegov razvoj i na to kakav je sada, izgleda da ne moze da prihvati da ne moze uvek i u svemu da se osloni na sebe, bez Boga, vec zeli stalnu kontrolu nad svojim umom i srcem. Veoma je introvertan i dosta se ljuti cas na sebe, cas na roditelje, cas na ceo svet, cas na Boga, a najvise na mene, jer mu je tako najlakse. Verovatno i on da moze i zna, on bi drugacije. Nedostaje mu volja.

[Sanja Т.]

Čini mi se da se dotaklo i pojave kad postoji nesaglasnost oko življenja vjere kao problem u odnosu supružnika. Mislim da je više velikih duhovnika današnjice govorilo o tome. Iznenadilo me je kad sam pročitala kod starca Jovana Krestjankina (ruski prozorljivi starac) koji je cijeli život savjetovao narod i knjige pisao za svjetovnjake, i u svemu imao veoma čvrst etički zahtjev, baš kako je karakteristično za ruske velike duhovnike, da u slučaju kad se npr. žena transformiše u tom smislu nakon nekog vremena u braku, da ona postane strana mužu naročito ako ona u neofitskom zanosu usvoji spoljne manifestacije pobožnosti umjesto da se mijenja iznutra. Starac je bukvalno savjetovao ženu da ne insistira na tim formama, moguće podrazumijevajući i post i ono što je o tome govorio još ap.Pavle, da ona ne mijenja svoju pojavu i ponašanje, da se i dalje dotjeruje i trudi da bude ženstvena i privlačna, dakle da muža i dalje tretira kao muškarca a ne 'brata u Hristu'. Ako muškarac ne prati u tom duhovnom razvoju i osjeća samo osujećenje svojih psiholoških i tjelesnih potreba a poveže to sa vjerskim stavom žene, eto problema i njegovog odvraćanja od vjere... 

Извини, али морам да одговорим.Уствари више да питам,јер се све у мени буни против овога. 

 

Шта сад ово значи? Опет жена крива, ако мужу није по вољи? Ако сам ја као млада, схватајући да ми је непријатно да се шминкам и носим кратко и деколтирано, ишла против себе и зарад оног,"тако сад сви"...обукла то исто .Након тога опет нешто друго радила, ради оног ,"тако сви", " немој ван света" и отерала себе равно до врата пакла.  

Нашла сам мужа, рецимо, тако што су се у њему разбуктале страсти, због тог мог изглледа, који није био  део моје личности , већ нечег наметнутог.... ....Сада када враћам своју личност и нећу и не пристајем више, онако "како други хоће" и "како сви раде", ако се он буни, нека се буни. Сада нека он направи избор...хоће или неће.

Ако ми неко каже да личим на бабу, мајмуна или било какво поређење направи...уопште не сматрам да је до мене, опростите.

 

Могу да разумем да жена трпи мужа у браку, али ако он оде, зато што она није испула сваки његов хир, а неко каже да је она крива због тога, да је требала више да води рачуна о изгледу и тако те ствари....е то стварно не могу да разумем.

 

А он ако ће да повеже са вером и осуди , урадиће то на било који начин, наћи ће изговор...

 

Ово важи за обе стране, да не буде да само жену браним. 

[Paradoksologija]

@Сања Т.,

 

Pazi šta pričaš, ispašćeš i ti feministkinja.

[Sanja Т.]

@ Парадоксологија

Мени се чини да нас овде има много више него што се мисли, а да једино ти па и ниси

[Дијана.]

Sanja, ja kažem šta sam čitala, i to ne samo kod Krestjankina, nego čini mi se i našeg Tadeja, Pajsija itd. Mudri starci su govorili iz iskustava mnogih koji su im se obraćali. Mislim da su isticali da je bitnija ljubav  i mir među supružnicima, pa ako treba i popuštanje, nego insistiranje na nečem svom što lako može dobiti formu opravdanosti kad je u svrhu duhovnosti...A Pavle je napisao 'ne zabranjujte se jedno drugom' i tako dalje... NIje se to samo odnosilo na žene, naprotiv, sjećam se da sam čitala i savjet da muž snishodi ženinoj 'tjelesnoj i duševnoj slabosti' kad je on više odmakao. 

Onaj ko je više odmakao treba slabosti slabijeg nositi, a ne vući ili gurati onog drugog...

Znam za jedan žalosno-smiješan slučaj kad je čovjek tražio razvod zbog ženinog insistiranja na uzdržavanju tokom posta.. nije bio drugih problema. Shvatila žena bukvalno svoje spasenje, i njega bi ukalupila, a ne može to na silu! Ne znam kako se završilo i da li je socijalni radnik uspio da ih pomiri tj. da li je imao znanja i o našoj duhovnosti. Nisam sigurna koliko je žena na svoju ruku tako postupala a koliko je imala podršku duhovnika u tome..  

 

evo na ovoj strani pod naslovom porodični život... https://www.pouke.org/forum/topic/29553-%D0%BE%D1%82%D0%B0%D1%86-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B8%D0%BD/page-2

pa uporedite sa strogošću kojom je zahtijevao trpljenje i nošenje krsta... mudrost pravih pastira. 

[Ana2015]

Čini mi se da se dotaklo i pojave kad postoji nesaglasnost oko življenja vjere kao problem u odnosu supružnika. Mislim da je više velikih duhovnika današnjice govorilo o tome. Iznenadilo me je kad sam pročitala kod starca Jovana Krestjankina (ruski prozorljivi starac) koji je cijeli život savjetovao narod i knjige pisao za svjetovnjake, i u svemu imao veoma čvrst etički zahtjev, baš kako je karakteristično za ruske velike duhovnike, da u slučaju kad se npr. žena transformiše u tom smislu nakon nekog vremena u braku, da ona postane strana mužu naročito ako ona u neofitskom zanosu usvoji spoljne manifestacije pobožnosti umjesto da se mijenja iznutra. Starac je bukvalno savjetovao ženu da ne insistira na tim formama, moguće podrazumijevajući i post i ono što je o tome govorio još ap.Pavle, da ona ne mijenja svoju pojavu i ponašanje, da se i dalje dotjeruje i trudi da bude ženstvena i privlačna, dakle da muža i dalje tretira kao muškarca a ne 'brata u Hristu'. Ako muškarac ne prati u tom duhovnom razvoju i osjeća samo osujećenje svojih psiholoških i tjelesnih potreba a poveže to sa vjerskim stavom žene, eto problema i njegovog odvraćanja od vjere... 

Iako se i sada trudim, imam puno nedoumica, procitacu. Hvala puno.

Kod mog supruga odvracanje od vere vidim vise u tome sto potice iz porodice u kojoj se vera podrazumeva isto kao tradicija, zivi se ateisticki i pribegava sujeverju, takodje, u takvoj veri sve je dozvoljeno sto su primenjivali u komunistickoj proslosti i trude se da nista ne promene, a jos gore osudjuju one koji se vracaju veri. Njegovi se nisu vencali u crkvi jer njegova majka ne zeli. Mi se nismo vencali u crkvi, jer on ne zeli. A u poslednje vreme je dosta sugestibilan i to i sam primeti, pa dosta izbegava ljude, pa i roditelje. Vise ga privlace neki ljudi koji se bave nemoralnim radnjama, a takvi ga obicno koriste. Nema izrazenu empatiju kao sto nema ni njegova majka, sto je vrlo retka pojava. A sigurno i ja gresim, samo jos uvek ne znam gde. Da li su moje zelje pogresne ako pre dobijanja dece zelim da se vencamo u crkvi, da imamo pravoslavnu porodicu? Mi dece nemamo, dve decenije, lekari su otkrili problem kod njega, a njemu crkveno vencanje nije vazno iako mu je toliko puta receno sta to vencanje znaci za porodicu.   

[Sanja Т.]

Sanja, ja kažem šta sam čitala, i to ne samo kod Krestjankina, nego čini mi se i našeg Tadeja, Pajsija itd. Mudri starci su govorili iz iskustava mnogih koji su im se obraćali. Mislim da su isticali da je bitnija ljubav  i mir među supružnicima, pa ako treba i popuštanje, nego insistiranje na nečem svom što lako može dobiti formu opravdanosti kad je u svrhu duhovnosti...A Pavle je napisao 'ne zabranjujte se jedno drugom' i tako dalje... NIje se to samo odnosilo na žene, naprotiv, sjećam se da sam čitala i savjet da muž snishodi ženinoj 'tjelesnoj i duševnoj slabosti' kad je on više odmakao. 

Onaj ko je više odmakao treba slabosti slabijeg nositi, a ne vući ili gurati onog drugog...

Znam za jedan žalosno-smiješan slučaj kad je čovjek tražio razvod zbog ženinog insistiranja na uzdržavanju tokom posta.. nije bio drugih problema. Shvatila žena bukvalno svoje spasenje, i njega bi ukalupila, a ne može to na silu! Ne znam kako se završilo i da li je socijalni radnik uspio da ih pomiri tj. da li je imao znanja i o našoj duhovnosti. Nisam sigurna koliko je žena na svoju ruku tako postupala a koliko je imala podršku duhovnika u tome..  

Разумем Дијана и хвала ти.Знам да си само пренела поруку. Из овога сада могу да закључим да је ипак потребно двоје. Без претеривања и усиљености у сваком случају, шта год да се ради или мења. Јер чим вршимо силу и вучемо, значи да и нисмо исправни у томе што радимо, било да улазимо у веру или у брак, или излазимо из њега...

Христос глава мужу, а муж глава жени. Све остало је компромис  ...мада и ту знају да умисле да су доследни, а да не буду...ма где знам више--само  знам да мало тога (ништа не) знам.

[3006]

Приметио бих пар ствари, као неко са искуством брака, развода и деце:

Прво, кроз целу тему се провлачи мишљење да је мушкарац аутоматски крив за развод (барем ја имам такав осећај када читам). Тврдим да није тако, чак мислим да ситуција пола-пола.

Друго, такође се кроз тему стиче утисак да се жене окрећу разводу само када су малтретиране у браку, што такође није тачно. Постоје и оне којима досади муж, брак, монотонија, заљубе се итд. Или једноставно нису срећне у браку, желе да се разведу (ово везано за прво).

Треће, за брак је потребно двоје, за развод је довољно једно. Прича "ако они мисле да им није добро" не пије воду, он и она су јединке, свако одлучује у своје име. Ако једно одлучи да се разведе, може оно друго да дуби на трепавицама, нема вајде. Развод је неминован, питање је времена и мучења.

Четврто, мада сам другачије васпитан, бољи је добар развод од лошег брака, само никако не запоставити децу, ни мајка ни отац. Много више пате деца у нездравој породици, знам јер сам гледао.

 

Е да, мрачна је тема, много лошег искуства и лоших речи на једном месту. Момци девојке би могли да је прескоче. Брак је леп, ничије лоше искуство не треба да поколеба било кога. Попови треба да венчавају и крштавају више него да опевају.

[Снежана]

Прво, кроз целу тему се провлачи мишљење да је мушкарац аутоматски крив за развод (барем ја имам такав осећај када читам)

Слажем се са свим, осим са овим делом, жене једноставно лакше причају на тему развода (макар оне које не мисле да су криве за развод )

[Orion]

Ko vam brani da se razvedete ako ste nezadodovoljne brakom?Šta bre kukate više na patrijarhat i muškarce i nekakvo šatro gistro mučenje?Ako vam se ne sviđa adios amigo.Niti Crkva niti Bog niti bilo koja sila to može da spreči.Ono što vi ne razumete ili možda(verovatnije) ne želite da priznate jeste mazohistička suština ženskog bića.Zato žene ostaju u takvim odnosima.Ima žena koje vole i uživaju u muškoj dominaciji i muškarca ne vide kao muškarca ako ne dominira u odnosu na nju u svakom pogledu bilo fizički bilo mentalno.E sad što se to vama ne sviđa je već neka druga priča.

 

Kratos, da li si ti imao priliku da vidiš ženu koja zaista preživljava pravo mučenje u braku, a ne nekakvo "šatro gistro mučenje"?

Na osnovu tvog pisanja, rekla bih da nisi, jer u suprotnom, ne bi generalizovao i tvrdio da je suština ženskog bića mazohistička.

[Ayla]

Kratos, da li si ti imao priliku da vidiš ženu koja zaista preživljava pravo mučenje u braku, a ne nekakvo "šatro gistro mučenje"?

Na osnovu tvog pisanja, rekla bih da nisi, jer u suprotnom, ne bi generalizovao i tvrdio da je suština ženskog bića mazohistička.

Mislim da on ne negira postojanje takvih žena. Rekao je jednostavno šta misli, i nije pakovao misao da, nama ženama, bude mekša uhu.

Samo ukazuje na jedan, za žene surov način, na  besmislenost kukanja uz trpljenje. 

Tako ja bar shvatih.

[Кратос]

Kratos, da li si ti imao priliku da vidiš ženu koja zaista preživljava pravo mučenje u braku, a ne nekakvo "šatro gistro mučenje"?

Na osnovu tvog pisanja, rekla bih da nisi, jer u suprotnom, ne bi generalizovao i tvrdio da je suština ženskog bića mazohistička.

Na koju vrstu mučenja misliš?Fizičko nasilje nad ženom?To nisam imao prilike lično da viđam,veoma retko,možda jednom ili dva put ali to je bilo u fazonu da joj je muž opalio šamar,više od toga nisam imao prilike lično da vidim osim u medjima.