Raskidanje Trojicne zajednice?

[ivona]

Volja ili sloboda izbora koju ti pominjes Petre, je ona koja se predomislja,dvojbena sa izborom da ili ne.Bozja volja je ona koja je vecna ljubav,tj vecno da zajednici,jer Bog je je Bog jer je Otac,i njegovo postojanje proizilazi iz te licnosti oca,to sto je u vecnom odnosu sa Sinom i Duhom,tako da to raskidanje zajednice znaci unistenje Boga koji je Sveta Trojica.

[Sherlock H.]

da budemo precizniji - Bog je svemoguć ali nije tiranin

"Jer moje misli nisu vaše misli ni putevi vaši moji putevi- govori Gospod

To je ok.

[Oglo]

Samo mala ispravka :

uništenje ne Boga već pojma o Bogu

[ivona]

na mestu!hvala oglo!

[И.стојковић]

Петре, Твоја "новија" питања заснивају се на могућности да је одговор на Твоје основно питање потврдан. Обзиром да то није тако, односно да сам покушао да објасним зашто то није могуће, а зашто се људима намеће размишљање да је могуће, ова "новија" питања немају смисла. Но, наравно, можемо покушати још више да прецизирамо зашто је на основно питање одговор "не", па ако то желиш, постављај питања у том смеру.

[Milan Nikolic]

Dakle, mogu li bozanske licnosti da postoje nezavisno jedna od druge? Da li Otac moze da kaze "ne" Sinu i obrnuto? Svakako, u tom slucaju nestaju identiteti Otac, Sin i Sv. Duh buduci da oni proizilaze iz odnosa, ali da li postoji mogucnost za tako nesto?

Када би се то десило, тј. раскидање Тројице, значило би смрт за сваку Ипостас Тројице. А такође и нестанак свега створеног.

Питаш да ли постоји могућност за тако нешто. Можда је одговор само у томе што Бог није ,,негативац''.

Треба знати да је Бог у буквалном смислу Љубав. То значи да су Три Ипостаси у вечном загрљају, тј. у личносном односу, као и то да заједно поседују исту (једну) суштину.

,,Постоји вечност у вечност, као што постоји трајање у времену'' - каже свети Николај Жички. Од прве вечности је рађање и исхођење.

Створена бића не могу да докуче ту тајну вечности, нити да праве икакве паралеле у односу на искуства створених. Нама се Бог открива као однос Трију Личности у савршеној тајни и љубави, те зато учимо о (апофатичкој, тј. непотврдивој) суштини, о Ипостасима, о енергијама и логосима бића.

Размишљање о раскидању Тројице на концу представља бесмислицу, што не значи да је та дилема сама по себи лоша. Актуелизација смрти јесте процес раскидања (одбацивања) Божије воље унутар творевине, што води распаду - као промашај циља који води ка небићу, тј. природним путем; оно што је из небића креће се ка небићу.

Твоје питање сведочи о ,,познању добра и зла'' које је човеку дошло кроз грех првостворених. Сада знамо узрок смрти, а то је подвајање у било ком облику: непослушност, раскол, итсл.

[Oglo]

Eto ti sad petre,

bolje da si nas poslušao na početku

[Milan Nikolic]

Поједностављено, не може Божија ипостас да егзистира са одељеном суштином од друге Двојице. Само када су ,,суштински'' заједно Тројица постоји вечно.

Шта би се десило када би једна Ипостас раскинула ту заједницу? Десило би се то да би све Три Личности изгубиле егзистенцију, тј. умрле би, не би се више могао показати никакав живот нити однос.

Дакле, када би једна Ипостас (или Две Ипостаси) Тројице раскинула тројичну заједницу, изгубио би се појам личности, бића, живота и односа. И то у таквој мери да ништа од тога не би постојало.

Као што сам споменуо претходно, тада би нестало и свако створење. Не би постајао нико (и ништа) ко би се питао о било каквом облику.

[Sherlock H.]

Hvala svima na odgovorima, nazalost ne mogu sad odmah svima da odgovorim. Mozda posle ili sutra.

Oglo, popicu jedno za tebe.

A ako su nekoga sablaznila moja pitanja il nesto slicno, prastajte. NIje mi bila namera.

Umem ja tako da lupam ponekad. :lol:

[Milan Nikolic]

Петар је још питао да ли би у том случају (раскидања) постајала Индивидуа неког од Тројице. Одговор је да не би постојала јер би се изгубило свако обличје, тј. појам бића би у сваком облику нестао.

То се извесно разликује од створених јер нам предстоји васкрсење, док Бога не би могао нико - у том Петровом контексту - васкрснути. Зато за наш случај важи индивидуална егзистенција која је више карактеристика пакла, како каже свети Јустин Нови: пакао је солипсизам егзистенције.

Да бисмо одбацили све то погрешно и сулудо, решење нам је у заједници какву Црква установљава. Зато је јединство за Цркву од егзистенцијалног значаја.

[IgorEr]

Ne, ne mislim. Oci su se bavili pitanjima vezanim za ipostasno sjedinjenje dveju priroda, zivot Svete Trojice i jos mnogim drugim "skakljivim" pitanjima. Pretpostavljam da bi i njima rekao da su gordi zbog toga?

A ti ako neces da se bavis ovim, slobodan si da preskocis temu.

Све си ми рекао... 138999

[antics]

Apsolutno tacno sem sto ja ovom prilikom ne govorim o ontoligiji licnosti.

Dakle, tacno je da jedan za drugog ne postoje(u licnosnom smislu), ali oni itekako postoje kao dve osobe, nezavisno jedna od druge(licnost u psiholoskom smislu). To je ono sto mene zanima kada je u pitanju Trojica.

Па, човече... Ти можеш да постојиш кад се посвађаш са пријатељем независно од њега и он независно од тебе, јер можете (и треба) а не морате да градите идентитет баш један на другом. Идентитет се гради на другоме, али ти бираш КО ће тај други да буде. Према томе, Бог је Бог управо због тога што је Тројица. Не знам како не видиш...

Sto nema veze s mojim pitanjem, posto ja ne tvrdim da, nakon te deobe u Trojici, Bog postoji. Samo pitam da li Trojica mogu da egzistiraju u nekom drugom obliku(kao stvorenja itd.) a da to nije trojicna zajednica.

Како нема везе са питањем, је л' ме зезаш? Па како то мислиш - Бог је најпре нешто (био у заједници Тројице), па онда више није и то нема везе? Човече, док си рекао најпре... па онда - значи да је то временска одредница. Покушаваш да Бога уведеш у време и време да уведеш у Бога. Безвезе...

[Дејан1]

У сред расправе се враћам на почетак.

Dakle, mogu li bozanske licnosti da postoje nezavisno jedna od druge? Da li Otac moze da kaze "ne" Sinu i obrnuto? Svakako, u tom slucaju nestaju identiteti Otac, Sin i Sv. Duh buduci da oni proizilaze iz odnosa, ali da li postoji mogucnost za tako nesto?

Није у питању да ли Он може да каже "не" већ да ли жели. А не жели. Свима нам је јасно. И никада неће ни желети. И то нам је јасно.

Али пошто људи воле да разгибавају вијуге онда понекад почну да размишљају шта би било кад би било...

То је исто као када бих ја сада питао:

Шта би било ако би се догодило "нешто немогуће"?

И онда кренемо да разматрамо последице "немогућег" догађаја... Ако тако урадимо губимо из вида да не постоје последице немогућег догађаја.

Што би реко Драгојло:

Немо се љутите ал ја мис'им да ви лупате глупости.

[w.a.mozart]

mislim da treba da pričamo i o ovoj temi-kome je glupo neka se ogradi nepisanjem a ne pisanjem da je glupo... tema je vrlo zanimljiva jer se svodi na odnos ljubavi i postojanja ali ne valja kada to dvoje svodimo na ljudske kategorije a govorimo o Bogu

Bog je nosilac celokupnog svog postojanja, i evo,rado ću ti prekucati deo iz članka mitropolita Zizjulasa - Doprinos Kapadokije hrišćanskoj misli (deo koji sledi se nalazi na 11. strani zbornika koji je priredio R.Bigović a zove se Pravoslavna teologija)

Radjanjem se ljudska priroda izdelila i ni za jednu se ljudsku ličnost nemože reći da je nosilac celoukupne ljudske prirode. To je razlog zbog kojeg smrt jedne ličnosti ne izaziva automatski smrt ostalih. Zbog ovoga se svaka ljudska ličnost može shvatiti kao pojedinac (individua) tj. kao ono (biće) što je ontološki nezavisno do drugih ljudskih bića. Jedinstvo izmedju ljudskih ličnosti nije ontološki identično sa njihovom raznolikošću ili mnoštvenošću. Jedno i mnoštvo se ne poklapaju. Ova egzistencijalna poteškoća je ono što dovodi do logičke poteškoće da se jedno i mnoštvo izgovore istovremeno.

Ako ovo stavimo nasuprot Božijem postojanju , odmah vidimo da,s obzirom na Boga, ne postoji egzistencijalna a otuda takodje ni logička poteškoća. Pošto Bog po definiciji nije imao početka i pošto prostor i vreme ne ulaze u njegovo postojanje, tri ličnosti Trojice nemaju udela u pretpostojećoj ili logički prethodećoj Božanskoj prirodi, nego se poklapaju sa njom. Mnoštvenost u Bogu ne sadrži deljenje Njegove prirode, kao što se to dešava sa čovekom.

Prema tome nemoguće je reći da u Bogu, kao što je to sa ljudskim bićima, priroda prethodi ličnosti. Jednako i iz istog razloga, nemoguće je reći da u Bogu bilo koja od tri ličnosti postoji ili da može postojati odvojeno od ostalih ličnosti.

Njih trojica sačinjavaju tako nerazorivo jedinstvo da je u njihovom slučaju individualizam apsolutno nezamisliv. Tako su tri ličnosti Trojice jedan Bog zato što su tako sjedinjene u nerezorivu zajednicu da nijedan od Njih nije zamisliv bez ostalih.

Tajna jednog Boga u tri ličnosti ukazuje na način postojanja koji isključuje individualizam i odvojenost kao uslov mnoštvenosti. Jedno ne samo što ne isključuje mnoštvo nego,naprotiv, zahteva to mnoštvo od samog početka da bi moglo postojati.

Ovo je u filosofskoj misli najveća novina koja sa sobom odlučno donosi i nov način shvatanja ljudskog postojanja.

... beskrajno sam zahvalan ocu Agapiju koji me uputio na Bigovićev zbornik ... uvek kad čitam ovaj deo o Trojici se ili ježim ili mi suze oči

ajdmo sad od ovoga da nastavimo dalju diskusiju...

[Divad]

Онај осећај кад читаш ову тему и све разумеш. 0203_cool