Raskidanje Trojicne zajednice?

[Благовесник]

Medjutim, to (raskidanje Trojicne zajednice) se nije desilo,

jer je pobedio kusanja u pustinji,i sve tako do kraja,

i u Getsimanskom vrtu pada i klanja se Bogu Ocu,a na krstu predaje DUH Ocu u narucje.

Vecna ljubav Oca i Sina i Svetoga Duha, u stradanju i Vaskrsenjem, se potvrdila!

Bog Sveta Trojica je pobedio.

[Divad]

Medjutim, to se nije desilo, jer je pobedio kusanja u pustinji, i sve tako do kraja,

i u Getsimanskom vrtu pada i klanja se Bogu Ocu, a na krstu predaje DUH Ocu u narucje.

Vecna ljubav Oca i Sina i Svetoga Duha,je u stradanju i Vaskrsenjem, potvrdjena!

Sveta Trojica je pobedila.

Zar Hrisos ne dopusta Ocu da cini sa njim sta zeli?

[Благовесник]

Zar Hrisos ne dopusta Ocu da cini sa njim sta zeli?

Zasto ovo pitanje?

Naravno da dopusta Ocu da cini sa njim sta zeli.

[Divad]

Zasto ovo pitanje?

Naravno da dopusta Ocu da cini sa njim sta zeli.

Pa rekao si da Hristos predaje DUH Ocu ne sebe.

[Благовесник]

Pa rekao si da Hristos predaje DUH Ocu ne sebe.

Stvarno? A gde sam to rekao da ne predaje Ocu sebe?

„Oče, u ruke Tvoje predajem duh svoj." To je Hristos rekao.

I naravno da je pod "predavanjem duha" izrazavao predavanje sebe.

[Divad]

Stvarno? A gde sam to rekao da ne predaje Ocu sebe?

„Oče, u ruke Tvoje predajem duh svoj." To je Hristos rekao.

I naravno da je pod "predavanjem duha" izrazavao predavanje sebe.

Problem je sto to nisi ni spomenuo,a ne to da si rekao da nije sebe predao Ocu.

[Благовесник]

Samo sam citirao Hrista, nista drugo. Podrazumeva se da predavanje duha znaci predavanje sebe.

Da se ne podrazumeva, Hristos bi dodao - predajem sebe.

Eto, oprosti sto to nisam izricito napomenuo.

Klanjanjem u Getsimanskom vrtu, ovaplocenji Boziji Logos (Sin Boziji), Hristos, sebe predaje Ocu.

Jel sad u redu?

[Александар Милојков]

Dakle, mogu li bozanske licnosti da postoje nezavisno jedna od druge? Da li Otac moze da kaze "ne" Sinu i obrnuto? Svakako, u tom slucaju nestaju identiteti Otac, Sin i Sv. Duh buduci da oni proizilaze iz odnosa, ali da li postoji mogucnost za tako nesto?

Не постоји могућност. Из разлога зато што односи између Оца и Сина и Духа нису секундарни, већ онтолошки. Односно, за њих не важи да прво јесу па се тек онда односе (један према другом). Они јесу тако што се односе. Биће је заједница, "кинониа" (Св. Василије Велики). Илузија је да је биће могуће као негација, одбијање. То смо ми људи и окусили - зато умиремо. Последица индивидуализације је смрт.

[kirios1]

Sbbkbb, ne postavlja se pitanje mogu li postojati nezavisno, prosto postoje u zajednici, i nema mogucnosti da nestanu identiteti Svete Trojice, Bozija sloboda se uvek projavljuje kao da, imas u Novom Zavetu, u poslanicama, ne postavlja se pitanje moze li drugacije, sto se tice ontologije, njihovog postojanja, uopste nema slobode kao izbora moze ovako ili suprotno od toga (da i ne), sloboda je uvek projavljena kao da, jedna stvar, nemoj ni da pitas moze li drugacije od onog sto vec jeste (od Njihovog postojanja/bivstvovanja i nacina postojanja/bivstvovanja), to je nepromenljivo. Ja sam Onaj Koji jesam. Treba izucavati, razmisljati i sl, kao npr.sveti oci, ali ne mozemo ici u dubine teologije bez truda na ociscenju sebe, ociscenju srca i misli, evo upravo imamo post da nam u tome pripomogne, znaci prvo trud na cistoti svog zivota pa onda teoloske "zavrzlame"

[Milan Nikolic]

@Петар

Није тачно да личност претходи суштини. Личност није узрок суштини на тај начин. (Термин ,,резултат'' се односио на енергије Божије; то је Зизјулас објаснио, Догм. теме, стр. 189.)

Питаш се зар не би Христос могао да заснује однос са неким другим док истовремено раскине однос са Оцем? Запитајмо се ко би био тај други?

Ако кажеш да би тај могао бити било ко од створеник, сети се онда шта сам ти писао на претходним страницама. Наиме, када би Христос раскинуо однос са Оцем, тада би нестало све што је створено, у том случају нема никога са ким би Христос остварио однос.

Даље, ти мислиш да је Христос иступио из Божанске суштине када се Оваплотио. Ни то није истина.

Христос увек остаје Личност која у себи садржи Божанску суштину и која је у односу са Оцем, а тако исто и са Духом Светим. То би требао да имаш увек у виду.

[Дејан]

Dakle, mogu li bozanske licnosti da postoje nezavisno jedna od druge? Da li Otac moze da kaze "ne" Sinu i obrnuto? Svakako, u tom slucaju nestaju identiteti Otac, Sin i Sv. Duh buduci da oni proizilaze iz odnosa, ali da li postoji mogucnost za tako nesto?

Имају муслимани натпис где кажу да Бог не може да има сина.

Онда Бог није свемогућ ,ако нешто не може,да су написали да неће да има сина то је друга ствар.

Бог све може...

[Sherlock H.]

Ovako, da vas ne bih vise smarao(a i zbog onih koji negoduju povodom ove teme), ja cu to pitanje lepo da batalim.

Samo bih prokomentarisao Milanov post.

Није тачно да личност претходи суштини. Личност није узрок суштини на тај начин. (Термин ,,резултат'' се односио на енергије Божије; то је Зизјулас објаснио, Догм. теме, стр. 189.)

Nisam rekao da joj prethodi, vec da ima primat nad njom, a ne obrnuto. Kad bih rekao da licnost prethodi znacilo bi da uvodim vreme. Ili je mozda zbunjujuce bilo koriscenje reci "rezultat"?

Ако кажеш да би тај могао бити било ко од створеник, сети се онда шта сам ти писао на претходним страницама. Наиме, када би Христос раскинуо однос са Оцем, тада би нестало све што је створено, у том случају нема никога са ким би Христос остварио однос.

Ovo mi je malo nejasno. Hocu reci, da li bi zaista svet nestao? Tacno je da svet bez zajednice s Bogom umire, ali je isto tako tacno da se ne vraca u nebice, bez obzira sto nema te zajednice. Kao da sadrzi neku senku zivota.

Даље, ти мислиш да је Христос иступио из Божанске суштине када се Оваплотио. Ни то није истина.

Ne mislim. Samo kazem da buduci da je licnost iznad sustine, Hristos moze da se ovaploti, tj. moze da prevazidje svoju prirodu i postane covek. U suprotnom, to bi bilo nemoguce,

[Milan Nikolic]

Hocu reci, da li bi zaista svet nestao? Tacno je da svet bez zajednice s Bogom umire, ali je isto tako tacno da se ne vraca u nebice, bez obzira sto nema te zajednice.

Свет се неће вратити у небиће само зато што Бог то неће допустити, а то је садржано у домостроју спасења. Иначе свет би на концу поново нестао у небићу.

Питаш да ли би свет заиста нестао - у контексту раскида Тројице. То питање сам већ објаснио у претходним порукама, али сада ћу то поновити.

Дакле, ради се о томе што цео свет, тачније речено све што је створено, постоји захваљујући логосима бића/твари, а ови логоси бића/твари - као темељи творевине - су нестворени ентитети, попут енергија Божијих. Пази сад, ти логоси делују у стварању света једино кроз суштину Божију, и творевина постоји само захваљујући непрекидном дејству логосâ кроз суштину Божију.

Шта нам ово говори? Будући да суштина Божија ствара друге суштине (тј. ствара творевину) само захваљујући дејству Тројице, а Која је Творац и Сведржитељ творевине захваљујући једној суштини коју поседује, то значи да би раскид Тројице подразумевао нестанак целокупне творевине.

Творевина увек постоји (тј. твар се одржава у постојању) захваљујући заједници Тројице, како у личносном односу од којег долази дејство свега Божијег (= надсуштински однос Тројице), тако и у једној суштини - творачкој и одржитељској - коју Тројица поседује. Ако би та заједница нестала, тј. ако би била раскинута, престало би да постоји све што је створено.

Једном речју, свака Ипостас Тројице је Творац и Сведржитељ само у заједничарењу са другим Двеју Ипостасима. Ако би се једна одвојила од других, или двоје од једне, све би изгубиле свако дејство, не само у одржању творевине него и у сопственој егзистенцији.

Опет ми је јасно да неће свако разумети ове наведене речи. Али не би био ни проблем да једном то пренесемо кроз сликовни приказ ради лакшег разумевања.

[w.a.mozart]

ako ništa drugo, na ovakvim temama uvek čujemo nešto zanimljivo o Bogu i o tome kako ga koji od nas vide... a time ne opisujemo Boga već sebe

[Sherlock H.]

@MIlan

Hvala ti na odgovoru. Procitacu ga pazljivije, pa ako budem imao neka pitanja, postavicu.