Неписменост, недостатак стила, непристојност у писаном и говорном језику

[Родољуб Лазић]

Јесам за поштовање језичких правила и за то да их без велике потребе не треба нарушавати. Али овде, чак и да је сасвим исправно рећи српски (мада уопште нисам убеђен - како може грбски или гробски, а не може србски него МОРА српски; такође, ако Вук 1816. године у писму Копитару пише "србски ријечник", а  2 године касније, после "подуке" код Копитара, издаје "Српски ријечник", мени то много казује. И ако 1864. године на печату Србског ученог друштва пише "Србско учено друштво"  мислим да је прилично јасно о чему се овде ради.) постоји потреба да се одступи од правила. Погледајте "Правопис" и видите на колико места постоји одступање од правила из разноразних, па и баналних, разлога (нпр. исправно би било рећи "девојчичин", али због благозвучности је "исправно" рећи "девојчицин"). Дакле, у многим стварима се може одступити од правила, једино НЕИЗОСТАВНО МОРАМО писати "српски" а не "србски".

[Mилена КШ]

Јесам за поштовање језичких правила и за то да их без велике потребе не треба нарушавати. Али овде, чак и да је сасвим исправно рећи српски (мада уопште нисам убеђен - како може грбски или гробски, а не може србски него МОРА српски; такође, ако Вук 1816. године у писму Копитару пише "србски ријечник", а  2 године касније, после "подуке" код Копитара, издаје "Српски ријечник", мени то много казује. И ако 1864. године на печату Србског ученог друштва пише "Србско учено друштво"   мислим да је прилично јасно о чему се овде ради.) постоји потреба да се одступи од правила. Погледајте "Правопис" и видите на колико места постоји одступање од правила из разноразних, па и баналних, разлога (нпр. исправно би било рећи "девојчичин", али због благозвучности је "исправно" рећи "девојчицин"). Дакле, у многим стварима се може одступити од правила, једино НЕИЗОСТАВНО МОРАМО писати "српски" а не "србски".

facenew22222222 prstgore zru

[Justin Waters]

Србски уопште није проблем. Но не разумем обе стране, ни оне што се фрапирају од србства, нити оних што се фрапирају од српства. Ја сам исто велики противник вукове реформе, али имамо изговор какав имамо. Битно је шта се мисли под српски. Да смо сви од малена били учени изговарати србски, непца би нам се развила тако да би смо без проблема могли изговорити срБски, без експлозивности итд...вјероватно би то Б због физиологије људске вилице, мало омеканило, али не би сигурно било чисто П. Рецимо када се изговара "хрватски" каже се у ствари "хрватцки", са меким Т и наглашеним Ц, па испада у ствари да се изговара "хрвацки", али ето Хрвати пишу хрватски. Могили смо и ми тако, писмено србски, а изговор српски...

[Бартендаз]

Јесам за поштовање језичких правила и за то да их без велике потребе не треба нарушавати. Али овде, чак и да је сасвим исправно рећи српски (мада уопште нисам убеђен - како може грбски или гробски, а не може србски него МОРА српски; такође, ако Вук 1816. године у писму Копитару пише "србски ријечник", а  2 године касније, после "подуке" код Копитара, издаје "Српски ријечник", мени то много казује. И ако 1864. године на печату Србског ученог друштва пише "Србско учено друштво"   мислим да је прилично јасно о чему се овде ради.) постоји потреба да се одступи од правила. Погледајте "Правопис" и видите на колико места постоји одступање од правила из разноразних, па и баналних, разлога (нпр. исправно би било рећи "девојчичин", али због благозвучности је "исправно" рећи "девојчицин"). Дакле, у многим стварима се може одступити од правила, једино НЕИЗОСТАВНО МОРАМО писати "српски" а не "србски".

Где пише да мора?Јел забрањено на форуму да се пише Србски,као што неки говоре,пишите срПски?Није ништа случајно,Копитер је био масон,а и за Вука постоје одређене ствари.

Лингвистика је договор обичних људи,зашто бих морао да испоштујем сваки кад лепо видим да нешто не штима!!!

[Бартендаз]

Србски уопште није проблем. Но не разумем обе стране, ни оне што се фрапирају од србства, нити оних што се фрапирају од српства. Ја сам исто велики противник вукове реформе, али имамо изговор какав имамо. Битно је шта се мисли под српски. Да смо сви од малена били учени изговарати србски, непца би нам се развила тако да би смо без проблема могли изговорити срБски, без експлозивности итд...вјероватно би то Б због физиологије људске вилице, мало омеканило, али не би сигурно било чисто П. Рецимо када се изговара "хрватски" каже се у ствари "хрватцки", са меким Т и наглашеним Ц, па испада у ствари да се изговара "хрвацки", али ето Хрвати пишу хрватски. Могили смо и ми тако, писмено србски, а изговор српски...

facenew22222222 Да,али Вук није случајно променио слово..како иде оно око слова Ј,Ј(ован)..зар није слово Ј било као И са цртицом горе као Шпанци кад пишу њихова слова? й?

[Родољуб Лазић]

Где пише да мора?Јел забрањено на форуму да се пише Србски,као што неки говоре,пишите срПски?Није ништа случајно,Копитер је био масон,а и за Вука постоје одређене ствари.

Лингвистика је договор обичних људи,зашто бих морао да испоштујем сваки кад лепо видим да нешто не штима!!!

Нисам мислио на тај начин, него по томе што велика већина одмах се позива на правопис и инсистира да је само "српски" исправно. Надам се да ниси схватио да се и ја залажем да се пише "српски". Из контекста моје поруке мислим да је потпуно јасно какав је мој став у вези са тим.

Србски уопште није проблем. Но не разумем обе стране, ни оне што се фрапирају од србства, нити оних што се фрапирају од српства. Ја сам исто велики противник вукове реформе, али имамо изговор какав имамо. Битно је шта се мисли под српски. Да смо сви од малена били учени изговарати србски, непца би нам се развила тако да би смо без проблема могли изговорити срБски, без експлозивности итд...вјероватно би то Б због физиологије људске вилице, мало омеканило, али не би сигурно било чисто П. Рецимо када се изговара "хрватски" каже се у ствари "хрватцки", са меким Т и наглашеним Ц, па испада у ствари да се изговара "хрвацки", али ето Хрвати пишу хрватски. Могили смо и ми тако, писмено србски, а изговор српски...

Овде уопште нико и не говори, колико ја схватам, о нечему другом до о правопису - тј. не причамо о изговору, него о томе како пишемо придев "србски". А да је правило да се пише увек онако како се изговара, онда би свакако морало бити правило и да се пише "хрвацки". Према томе, ни тај аргумент не стоји. (При томе,да не буде забуне, не мислим да ти испостављаш овај аргумент).

И да будем потпуно јасан: чак и да је потпуно исправно "српски" (а није), и да не постоји ни најмањи трачак исправности у писању "србски", ја ћу, ако ни због чег другог, из једног сасвим србског разлога - ИЗ ИНАТА - писати србски. Довољно је велики разлог то што се србско име на тај начин не забашурује зарад некаквог језичко-правописног правила.

Као што ћу увек писати Црква са великим "Ц", иако је то заједничка именица и по правопису би требало да се пише са малим "ц". Можда је за правописце то заједничка именица, али за мене није , постоји само једна (света, саборна, апостолска) Црква. И она мора да се пише са великим "Ц".

[Бартендаз]

Не не извини ако си погрешно схватио.Видео сам шта мислиш о томе.Него се са неколико последњих реченица нисам слагао,па сам написао репли за њих..  prstgore  greengrin

Брате нека се позива на правопис,ја сам на писменом писао из Србског језика..могу они да инсистирају колико хоће..то су ипак СрБи,а не СрПи..и њима је нелогично то и сигурно нас разумеју..али не знам зашто слушају лингвисте који сами бирају како ће се писати?Класичан договор  klapklap

[Дејан-Марковић]

Чудо је тај "правопис". Вековима се писало "СРБСКИ", па се онда одједном уведе једначење сугласника по звучности. А када том "једначењу"(шта год ово значило), супротставимо неколико примера, где се "једначење" очигледно не примењује, да би по сваку цену били у праву, српски лингвисти кажу: "...да али то правило се примењује само за слово "Б"  !?!?!

[Chevalier]

А зашто не пустимо лингвисте да раде свој посао, уместо што свуда гурамо политику, и масоне?  0102_laugh

[Slusalica]

Malo cudno da jedino mi, u jeziku, mjenjamo korjen rjeci od imena svoga naroda. Toliku slobodu nemaju ni nasi "neprijatelji" u svojim jezicima.

Meni se cini da mi volimo da nas vole, zato na sve pristajemo 0102_laugh. Noviji istoricari sa nasih prostora znaju od kada je ta reforma nastupila. Najdublje je tragove ostavila u nasem obrazovanju.

Sto se tice genetike tacno se zna koji je narod najstariji i od koga su se izrodili svi ostali narodi. Izrodili i "odrodili" u odredjenim istorijskim i klimatskim momentima. Tocak istorije se ne moze okrenuti nazad. Svakako mozemo ciniti kako nas Gospod Isus Hristos uci, brata gledati kao brata. Nama Srbima koji imamo krvnu i hriscansku vezu, ne bi trebalo da je problem.

Svaka cast odredjenim naukama koje ce odvezati istorijsku zavrzlamu.

[Chevalier]

Мислим да је већи проблем што на Википедији, поред онолико језика, само нама пише Српски/Srpski.

[andrej]

Поновићу читав мој одговор са ове теме:

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,12439.msg395889.html#msg395889

Када је, почетком деведесетих, кренуо талас верског и националног буђења, многи људи су у то из комунистичког милитантног секуларизма упали стихијски и почели да праве мутанте вере и националног предања. Ми, који смо тих година ушли у веру, не одричући се националног идентитета, убрзо смо се суочили са тим мутираним мишљењима и ставовима наших сународника. Кренула је права плима једног површног шовинизма, који је формално био "хришћански" и скривао се иза лоше натакнуте образине православне духовности, док је, заправо, у питању био прави пагански шовинизам (као својеврсни "српски" пандан усташтву).

Неки од новоизабраних архијереја и значајан део омладине, је, остајући ПРЕ СВЕГА православна, ипак одбијала да се одрекне свести о националној одговорности (пошто је осећај одговорности за своју националну заједницу и спремност да је службом усмеримо ка Христу ЈЕДИНИ МОГУЋИ ВИД ПРАВОСЛАВНОГ НАЦИОНАЛИЗМА, ако желимо да избегнемо замке паганско-јеретичког етнофилетизма). Да бисмо се разликовали од примитиваца и паганских шовиниста, многи од нас су тада придев "српски" писали у непалатализованој (тј. коренској) "верзији" какву је У НЕКОЛИКО СВОЈИХ ТЕКСТОВА (убедљивој мањини свега што је написао), користио свети владика Николај. По истом принципу, користили смо и изразе попут "отачаство" (уместо отаџбина), "родољубље" (уместо патриотизам) и слично. Овако су, управо из ових наведених разлога, понекад писали и наши угледни архијереји: митрополит Амфилохије и њихова преосвештенства епископи Данило, Артемије (мислим да владика Атанасије тада то није радио, пошто се сећам да је почетком деведесетих доста бранио Вукову реформу, коју данас рецимо критикује).

Дакле, придев "србски" и још неки други неформални захвати, тада су издвајали искрено верујуће националисте из шаролике масе којекаквих "равногораца" (који ни личили нису на праве него су изгледали као оне пијане, масне протуве из Булајићевих фантазмагоричних филмских пројекција). Онда је придев "србски" преузео и ИХТУС  Хришћанска књига (чије је издаваштво деведесетих СПЦ не само толерисала, већ често и пласирала и промовисала у просторима и радњама у свом власништву).

Елем, дошао је Пети октобар и све се то распало. Као и после Првог косовског боја, остали смо поражени и понижени. Национална гордост која већински никада није прихватила свенародно окретање Христу Спаситељу, бачена је на колена попут старозаветних Јудејаца (којима се то догађало сваки пут кад су због свог национал-шовинизма и великодржавних претензија заборављали на Бога Живог и Истинитог и мучки убијали његове пророке и светитеље). Непалатализовани придев "србски" се претворио у своју супротност, на жалост, надживевши контекст свог настанка по инерцији. Управо су почели да га највише користе којекакви пагани који се крију иза "аутохтонизма" (у историјском смислу национал-аутизма) и најпримитивније верзије "антиекуменизма" (који се претворио у изговор за пљување по Цркви).

И да не буде забуне, поштујући историјат али не знајући све ове чињенице (а изнео сам тек мали део), коренски придев су наставили да користе и многи млади људи који би, на свој начин (али без суштинског утемељења и познавања традиције настанка), желели да истакну своју националну посебност. Једино "објаснење" које за употребу ове верзије придева дају је да је тако писао и сввети владика Николај. Да се мало боље сећају Тита, знали би колико таква "аргументација" заправо унижава и свету успомену на дело светог Николаја Охридског и Жичког и све нас који смо се, у то време, заиста бавили и племенитим дисциплинама попут лингвистичке компаратистике, упоредне индоевропеистике и историјске етимологије, који смо приљежно учили старе језике и трагали за Словом (Логосом) у духу и Духо у слову (логосу) - а у нашим писаним и изговореним излагањима, чак је и свака употреба малог или великог почетног слова у речи, имала своје (у нашем схватању сакрално) значење.

Данас се, некако, осећам као да ми је кроз процес банализације, све ово одузето и то је једини разлог што ја лично више немам ни снаге ни воље да користим непалатализовану верзију идентитетског придева и увек изнова и изнова причам читаву ову генезу.

[Slusalica]

Gospodine Andrej, po mom misljenju, bolje da ovaj tekst ostao vidljiv samo na temi sa koje ste kopirali. Necemo sve u pagane trpati ako drugacije misle. Tema nema dodirne tacke sa religijom.

[Zayron]

Јустинијан: Рецимо када се изговара "хрватски" каже се у ствари "хрватцки", са меким Т и наглашеним Ц, па испада у ствари да се изговара "хрвацки", али ето Хрвати пишу хрватски. Могили смо и ми тако, писмено србски, а изговор српски...

Да, тачно. У том "хрватском" случају се ради о мало другачијој гласовној промјени која се зове "стапање" чески је то "splývání souhlásek", код нас се то зове ваљда стапање гдје од два сугласника т+с настане трећи ц (т+с = ц). Али овдје си врло тачно потрефио уствари бит, суштину спора. Уствари сва "фора" и јесте у томе што бисте и даље изговарали исто то П а нико не би форсирао прегнантни глумачко-рецитаторски изговор с Б јер то звучи у свакодневном говору доста дебилно. У том и јесте ствар да бисте и даље изговарали то како изговарате, тј. остали при неизмјењеном изговору П али писали Б.

Сличан проблем рјешавали су Чеси којима су комунисти наметнули такозвано почештење свих такозваних "капиталистичко-империјалистичких" туђица англосаске (англоамеричке) провенијенције, тако су они на примјер ријечи као: пудинг и инжињеринг писали као пудинк и инжињеринк. ја да ту ријеч пудинк нисам прво видио на кесици од пудинга гдје је тај био нацртан вјероватно не бих ни скапирао шта је то тај "пудинк" и о чему се то ради, хахаха. А послије пада комунизма 1989 поново су вратили све на то како је то било прије комуниста па сада опет на кесицама од пудинга пише "пудинг", дакле не више "пудинк" а на рекламама рецимо "инжињеринг & консалтинг" а не "инжињеринк & консалтинк" што осим свега даље страшно пара уши и звучи заиста безвезе (сељачки).

[Родољуб Лазић]

Брате Андреј, не видим баш да је ово што ти кажеш неки "јак разлог" да се не пише "србски". Више личи на оно "због рђавог попа Николе замрзео на светог Николу". Ако је прилично јасно да је "србски" мање-више "програматски" замењено са "српски", (па по правопису може и мора "грбски", али не и "србски") и ако постоје толики банални изузеци од разних правописних правила (једино се, чак и није исправно "србски", за њега не може направити изузетак), и да не понављам све оно што сам писао, стварно не видим ама баш никакав разлог да остајемо при "српски". Дакле, није једина аргументација за "србски" да је тако писао владика Николај. Погледај на првој страни све оне фотографије, па ћеш видети да се писало "србски" и у средњем веку, и до пред крај 19. века.

Шта је све банализовано, па ипак није разлог да то напустимо. Банализована је и љубав, и родољубље... Сад ја не треба да будем патриота зато што су нпр. Милошевић и милошевићевци обесмислили родољубље? Тако су и неки црквени људи, који су ишли у цркву када је то било прилично "опасно", из револта престали да иду на службе када су се многи комунисти преобратили (или "преобратили") и кренули у цркву. Банализовано је и ношење крста - сад можеш да видиш разноразне "крстаче" на бујним полунагим грудима естрадних "звезда". И? Да не носим крст због тога? Такође, данас се за све и свашта користи израз "икона" - поп-икона, глумачка икона, спортска икона... Шта, због тога треба да не користим термин "икона"? Примера банализовања и обесмишљавања разних садржаја има колико хоћеш...

Дакле, твој разлог разумем, али је он подоста удаљен од сфере језика и не могу да се сложим са њим. Са чисто језичког гледишта сасвим је прихватљиво, а мислим и исправно, писати "србски".