Вести из Руске Православне Цркве

[Драгана Милошевић]

Мошти Светог Јована Шангајског

походиле Калињград

 

 

Као део програма „Духовне везе“ 30. марта 2016. године кивот са моштима великог светитеља 20. века, Светог Јована Шангајског, донет је из Сан Франциска у Саборни храм Христа Спаситеља у Калињинграду у Русији. Његово Преосвештенство Епископ балтијски Серафим, викар Епархије калињинградске Руске Православне Цркве, служио је молебан и акатист пред кивотом уз саслужење свештенства овог храма. Кивот је боравио у Саборном храму од 30. марта до 3. априла.

Свети Јован шангајски прибројан је лику светих 2. јула 1994. године. Његове мошти су пружиле чудесно оздрављење стотинама људи који су му упућивали своје молитве.

Међународна омладинска мрежа „Духовне везе“ основана је са благословом Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила. Преко 50 епархија је дочекало мошти Светог Јована, које су донесене као део активнодти које предводи Синодско омладинско одељење Руске Православне Цркве. Долазак светих моштију пратили су и разни догађаји: презентација издавачких публикација, предавања и семинари о хришћанском волонтерском раду, округли столови о омладинској служби и састанци са православним омладимским активистима и студентима.

Извор: Руска Православна Црква (превод Информативна служба СПЦ)

• Вести из сестринских цркава

|

• English

 

[александар живаљев]

У Томину недјељу Свјатејши Патријарх Кирил осветиће потпуно рестаурисан Васкрсењско Ново-Јерусалимски манастир у подмосковском предјелу Истра.

Манастир је 1656. подигао патријарх Никон тако да подсјећа на Свету Земљу, а главна манастиска црква на Храм Гроба Господњег. Сматрао се великом светињом, нарочито међу онима који су се припремали за ходочашће у Палестину. Запустео је и запуштен под комунизмом. Обнова је почела 90их и 2000их година, али је нарочито интензивна била у послиједње 4 године (2011-2015).

Ево неких фотографија рестаурисаног манастира:

[Драгана Милошевић]

Томск дочекао икону матере Божје „Свецарицу“

 

У Томску је 30. јуна ове године свечано дочекана копија чудотворне светогорске иконе Матере Божје Пантанасе (Свецарице). Икона је донета из манастира Ватопеда на молбу грађана Томска и у наредне две недеље почиваће у Богојављенском саборном храму, а у наставку ће посетити и друге парохије Томске митрополије.

После свечаног дочека светиње, у којој су учествовали не само свештеници при храмовима Томска и Северска, но и из удаљених парохија ове области, Митрополит томски и асиновски Растислав обратио се сабраном народу с проповеђу у којој је изложио историју иконе Свецарице и о оним чудесима која су издејствована преко ње.

Пред иконом је обављено саборно певање молебна са акатистом Матере Божје после чега се свако могао поклонити икони и преко ње одати поштовање Врту Пресвете Богородице – Светој Гори Атонској. Током наредне де недеље у Богојављенском саборном храму свакога дана ће се у 14 сати читати молебан са акатистом.

Лик Матере Божје Пантанасе (Свецарице) налази се у атонском манастиру Ватопеду и има благодат да исцељује од болести рака. Нарочита исцељитељна сила пројављивала се 80-90-тих година 20. века преко многобројних исцељења, и слава ове иконе раширила се по целој Грчкој и по целом православном свету.

Извор: Православие.ру

• Вести из сестринских цркава

|

[Данче*]

Наше богатство

Беседа на дан Свих Светитеља Руских

 

    

 

Широка је и непрегледна наша земља и каква све богатства има! Цео свет то зна и признаје, а и ми знамо којим богатствима, каквим благом и лепотама је обдарена наша земља. Чега све у њој има! И драго камење, и руде, и злато, и енергију, и воду, и природу – такво богатство је добила Руска земља.

Међутим, материјално богатство често води човека у погибељ. Он не уме увек правилно њиме да располаже. Ни својом лепотом и снагом, ни лепотом и богатством своје земље. Како је много примера око нас кад се богатство наше земље претвара у погибељ нашег народа и наше душе.

Али ми имамо богатство које доноси само спасење, само радост у Христу, само благодат Светог Духа и обећање Царства Небеског. Ово богатство је нетрулежно и неисцрпно. То су свеци Руске земље, они који су заблистали својим животом и после свог упокојења славом Божијом, који су цео свој живот посветили томе да пронађу истинско богатство – Царство Небеско.

И ови људи, свети Божији људи, нас никад не напуштају. Они нису напустили своју домовину, нашу земљу, и наш народ, чак ни у време страшне и одвратне безбожности, ругања Христу и Његовој Цркви, увек су се молили за нас. И људи који су живели у ово, у духовном смислу тешко време, осећали су то. Познати песник Константин Симонов је у совјетско време у песми «Сећаш ли се, Аљоша, пута смоленског?» написао изванредне стихове:

На руском путу сваком

Сви прадедови моле се сложно

И штите крсним знаком

Унуке што живе безбожно.

Ево каква љубав покреће руске свеце. «И немамо довољно времена» (в.: Јевр. 11, 32), - како данас каже апостол Павле, да набројимо сва дела и подвиге преподобног Сергија, Серафима, Александра Невског, Јована Кронштатског, Ксеније Петроградске, немамо довољно времена да говоримо о томе. Главно је да има довољно искрености и чистоте у нашем животу и срцима да бисмо примили Божанску благодат коју су они стекли у свом земаљском животу, и коју су нама заповедили да стичемо.

Овакав збор сведока имамо око себе, а тако прљаво и нечастиво живимо. Нашем народу је дато овакво духовно богатство, али да ли можемо правилно да га распоредимо?

Апостол Петар је говорио Израиљцима и новим хришћанима: «Некада не народ, а сад народ Божији» (в.: 1 Петр. 2, 10). Хајде да размислимо о овим речима. Ако не будемо народ Божији, уопште нећемо бити народ. Бићемо безвољно стадо грешника и слуге ђавола. А слобода у Духу Светом коју су нам завештали руски свеци, јача је од свих сила и околности овога света.

Угледајмо се на своје претке, и прослављене свеце, и на оне које ће Црква тек прославити, и на оне непознате молитвенике пред Богом, наше претке, јер захваљујући њиховим молитвама сви ми овде стојимо, живимо и удишемо благодат Светог Духа.

Руски свеци се моле за нас и очекују одговор од нас. Одговор нашег живота, наше вере, наше снаге духа у борби за Царство Небеско против ђавола и његових слугу.

Jeромонах Игнатиjе (Шестаков)

Са руског Марина Тодић

03 / 07 / 2016

[Данче*]

Патријарх Кирил: Храм се увек гради на добробит људи

Москва, 8. јул 2016. г.

Дана 7. јула 2016. године, на празник Рођења часног славног пророка Претече и Крститеља Господњег Јована Његова Светост патријарх Московски и целе Русије Кирил је обавио велико освећење обновљеног храма Усековања главе Јована Претече код источних зидина Московског Богородице-Смоленског Новодевичјег женског манастира. По завршетку чина великог освећења храма Његова Светост патријарх Московски и целе Русије Кирил обратио се учесницима у богослужењу беседом, преноси Патриархија.ru.

 

    

 

«Знамо да је данас изградња храмова често праћена извесним протестима, - истакао је Свјатејши патријарх. – Можда то неко чини злонамерно, а неко због незнања. И онима који понекад протестују против изградње храмова на местима попут овог на којем је подигнут овај храм, топло бих препоручио да дођу до зидина Новодевичје обитељи и да виде колико се хармонично и лепо храм уклапа у околину.»

 

«Другачије није ни могло бити, - истакао је поглавар. – Није случајно што су наши благочестиви преци за изградњу храмова увек бирали најлепша и највиша меса. Шта би било с Русијом, како би изгледала да се нису сачували барем малобројни од оних изванредних градова који данас украшавају наше градове и села?»

 

«Храм се увек гради с молитвом, увек се гради на добробит људи, с надом да ће кроз молитву у храму људи живети потпунијим и срећнијим животом. Храм је увек светиња, то је место духовног успокојења људи, место њиховог сусрета с Господом. Нека би дао Бог да се у нашем престоном граду настави изградња нових храмова и да се у целој Русији настави са подизањем храмова – свуда где су потребни. И верујемо да ће овај обновљени лик историјске Русије дуги низ година – дај Боже и векова – наставити да надахњује људе и помаже им да управљају свој поглед ка небу,» - рекао је у закључку Свјатејши патријарх Кирил.

 

Са руског Марина Тодић

08 / 07 / 2016

Православие.Ru.

[Данче*]

У Москви ће бити одржана литија у знак подршке обнављања Страсног манастира

Москва, 24. август 2016. г.

 

    

 

Чланови иницијативне групе која се залаже за обнављање Страсног манастира на Пушкиновом тргу у Москви у петак ће тамо служити молебан и проћи ће у литији.

Литија ће кренути из храма Успења Пресвете Богородице у Путинкима. Учесници у процесији ће на трг донети верну копију иконе Мајке Божије «Страдална», чије сликање је трајало неколико година, преноси Интерфакс-Религија.

Такође ће се помолити код спомен-камена Страсног манастира, а онда ће литија обићи територију срушене обитељи (дуж Пушкиновог трга), укључујући троспратни манастирски хотел који се сачувао у Малој Путинковској улици.

Као што је подсетио саговорник агенције, 26. августа се навршава 375 година откако је у Москву донета чудотворна «Страдална» икона Мајке Божије, у чије име је саграђен Страсни манастир.

По подацима православаца испод земље на Пушкиновом тргу почивају остаци подвижница обитељи и темељи срушених зграда. У лето 2012. године овде је постављен спомен-знак посвећен манастиру.

Обитељ је основана у XVII веку на историјском месту где је с почастима дочекана чудотворна „Страдална“ икона Мајке Божије, која је у престоницу донета из Нижњеновгородске области. Икона која је прослављена исцељењима болесника тако се назива зато што су на њој поред Богородице приказана два анђела с оруђем страдања (страсти) Христових – копљима и крстом.

Кад је Наполеонова војска напустила Москву управо међу зидинама овог манастира се служио први благодарствени молебан Спаситељу у граду због чудесног избављења од најезде освајача. Такође, по предању, управо са звоника Страсног манастира су се зачула прва звона после одласка непријтеља.

У бившем манастиру је 1929. године отворен Централни антирелигијски музеј. Здања обитељи су срушена 1937. године.

 

Са руског Марина Тодић

24 / 08 / 2016

Православие.Ru.

[Данче*]

Патријарх Кирил се срео с министарком образовања и науке Русиjе

Дана 29. августа 2016. године у Патријарашкој и Синодалној резиденцији Даниловог манастира одржан је сусрет Његове Светости патријарха Московског и целе Русије Кирила и министарке образовања и науке РФ Олге Јурјевне Васиљеве, преноси Патриархија.ру.

 

    

 

Поздрављајући гошћу Његова светост патријарх Кирил јој је честитао недавно именовање на високу дужност.

«Образовање је правац у културном и духовном животу од којег много тога зависи, укључујући и то какав ће бити наш човек, какво ће бити наше друштво, каква ће бити наша земља, - истакао је поглавар Руске Цркве. – Знамо да у овој сфери постоје одређени проблеми и тешкоће, и чини ми се да снаге државе, извршне и законодавне власти и друштвених организација треба да буду максимално концентрисане како би се постигло заједничко схватање задатака, циљева и средства за њихово остварење.»

«Веома бих желео да поразговарам с Вама о Вашем виђењу и схватању свега онога што се дешава у области образовања,» - додао је патријарх Кирил.

Са своје стране, О.Ј. Васиљева је пре свега указала на тесну повезаност образовања и васпитања.

«Школа је увек, у току целе историје човечанства, формирала личност, формирала је човека, а не уског специјалисту, - истакла је министарка. – За мене је најважнији приоритет васпитавање човека, који има морални ослонац, који није равнодушан према појмовима ‘правда’, ‘доброта’, ‘љубав’, ‘поштовање према старијима’ и ‘брига о старима’. Нажалост, у нашем језику су потпуно нестале речи ‘милосрђе’ и ‘самилост’.»

«Много пута сам поновила, а поновићу још једном: учитељски посао јесте служење, то је призвање, а не пружање услуга. Учитељ, лекар и свештеник нису професије, то је служење, и тако је увек било. Овде се човек предаје у целини и потпуно, и зато се захваљујући учитељу дешава још једна дивна ствар – ученик почиње да се труди, у њему се развија марљивост,» - наставила је О.Ј. Васиљева.

«Треба да узмемо све оно најбоље што је постојало и да идемо напред, - изјавила је министарка образовања. – А најбоље што смо имали јесте кладенац руске књижевности, зато што ништа друго не учи човека у тој мери моралним квалитетима о којима сам говорила.»

«Треба да изучавамо историју и традицију, јер се на традицији гради наш будући живот. Треба да се бринемо – сваког часа, сваког трена – о томе какав ће ученик бити кад ступи у живот одраслих, како ће се показати. И сва одговорност, пре свега морална, наравно да пада на учитеља,» - констатовала је О.Ј. Васиљева.

«Главни задатак је брига о просветним радницима: о професорима факултета, о професорима који предају у колеџима, о наставницима који предају у школи. Чини ми се да је један од приоритетних задатака да се наставници ослободе мноштва бирократских извештаја који се данас од њих захтевају. Наставник треба да се бави својим стваралаштвом – дивним и сложеним, које изискује много снаге,» - убеђена је министарка.

«И још један задатак представља стварање јединственог образовног простора. Треба да буде јасно означена база за сваку дисциплину, а такође треба да буду развијени виши нивои. Недопустиво је да у Калињинграду почнемо да учимо једно, а ако се случајно нађемо у Владивостоку видимо нешто што се с овим не подудара. Желим да ставим акценат на садржај наставних програма, јер од тога какви ће бити програми зависи и резултат. То су задаци који су данас најактуелнији,» - рекла је у закључку О.Ј. Васиљева.

«Мислим да је Ваш став веома правилан, да исправно сагледавате циљеве и задатке који се пред Вас постављају. Чак и овај кратки разговор сведочи о томе да сте дуги низ година размишљали о овим темама,» - истакао је Његова Светост патријарх Кирил.

 

 

31 / 08 / 2016

Православие.Ru.

[мирођија]

2 hours ago, Данче* рече

 

 

 

    

 

 

Са своје стране, О.Ј. Васиљева је пре свега указала на тесну повезаност образовања и васпитања.

«Школа је увек, у току целе историје човечанства, формирала личност, формирала је човека, а не уског специјалисту, - истакла је министарка. – За мене је најважнији приоритет васпитавање човека, који има морални ослонац, који није равнодушан према појмовима ‘правда’, ‘доброта’, ‘љубав’, ‘поштовање према старијима’ и ‘брига о старима’. Нажалост, у нашем језику су потпуно нестале речи ‘милосрђе’ и ‘самилост’.»

«Много пута сам поновила, а поновићу још једном: учитељски посао јесте служење, то је призвање, а не пружање услуга. Учитељ, лекар и свештеник нису професије, то је служење, и тако је увек било. Овде се човек предаје у целини и потпуно, и зато се захваљујући учитељу дешава још једна дивна ствар – ученик почиње да се труди, у њему се развија марљивост,» - наставила је О.Ј. Васиљева.

«Треба да узмемо све оно најбоље што је постојало и да идемо напред, - изјавила је министарка образовања. – А најбоље што смо имали јесте кладенац руске књижевности, зато што ништа друго не учи човека у тој мери моралним квалитетима о којима сам говорила.»

«Треба да изучавамо историју и традицију, јер се на традицији гради наш будући живот. Треба да се бринемо – сваког часа, сваког трена – о томе какав ће ученик бити кад ступи у живот одраслих, како ће се показати. И сва одговорност, пре свега морална, наравно да пада на учитеља,» - констатовала је О.Ј. Васиљева.

«Главни задатак је брига о просветним радницима: о професорима факултета, о професорима који предају у колеџима, о наставницима који предају у школи. Чини ми се да је један од приоритетних задатака да се наставници ослободе мноштва бирократских извештаја који се данас од њих захтевају. Наставник треба да се бави својим стваралаштвом – дивним и сложеним, које изискује много снаге,» - убеђена је министарка.

 

31 / 08 / 2016

Православие.Ru.

  Ако се овако не поставимо, џаба нам све.

[Данче*]

Патријарх Кирил: Ми потврђујемо велику силу хришћанства

Москва, 12. септембар 2016. г.

На празник Усековања главе Јована Претече Његова Светост патријарх Кирил нас је позвао да размислимо о томе какве везе јеванђељска прича о страдању светог пророка има са животом сваког хришћанина.

 

    

 

«Данас, размишљајући о овом страшном и трагичном догађају, - истакао је патријарх у својој беседи после богослужења у Донском манастиру, - о светом подвижнику и аскети, који је позивао људе да се окрену Богу, да постану бољи и чистији, да се ослобађају од грехова, али који је мучки убијен у страшном Иродовом подруму, - вероватно треба да се сетимо оних који су у затворима погинули за веру и отаџбину, а да ни за шта нису били криви. Треба да се сетимо својих војника који су примили смрт за домовину, за наш народ. Можда би сви ови трагични догађаји изгледали бесмислени да исто искуство није доживео највећи међу рођенима од жена – Пророк, Претеча и Крститељ Спаса – Јован, да истим путем нису прошли свети апостоли и Сам Господ Исус Христос.»

«Овај догађај испуњава наш живот дубоким смислом. Јер смисао живота није у ономе што нам се даје видљиво. Циљ живота није у повлађивању нашем самољубљу и таштини и у томе да се уверавамо у своју изузетност. Смисао је управо у дубини која се не види на први поглед - у Иродовој пећини, у погибељи и у бесмртности,» - нагласио је поглавар Руске Цркве.

«А на који начин можемо и како треба да применимо ово казивање на себе? У сваком случају, не повијајући се пред тешким околностима кад нас задесе незгоде, бриге, немири и болести, кад нас неко вређа. Говорећи тако ми потврђујемо велику силу хришћанства која се огледа у нашем људском животу и чини га истински срећним, зато што нас уздиже изнад свих тужних околности и отвара нам врата вечности, где се успоставља потпуна и коначна праведност и где ће свако добити по делима својим,» - истакао је патријарх.

 

Са руског Марина Тодић

13 / 09 / 2016

Православие.Ru.

[Данче*]

Патријарх Кирил је подвукао да је у Москви неопходно градити велике храмове

Москва, 22. септембар 2016. г.

20.септембра 2016.године, Свјатејши Патријарх Московски и све Русије Кирил председавао је шестим заседањем Попечитељског савета Фонда подршке за изградњу храмова града Москве.

 

    

 

У свом наступу Свјатејши Патријарх је детаљно указао на проблеме који се тиче изградње храмова. Пракса у изградњи и коришћењу храмова унела је озбиљне промене у првобитне замисли и планове. „Пракса је показала да нису сви првобитни принципи, на којима се заснива план реализације нашег програма, били оправдани“,-навео је Патријарх.

„Када сам овог пролећа освештавао нове храмове, уверио сам се да је, у вишемилионском мегалополису, као што је Москва, нерационално градити мале храмове (за 200-300 људи). Време и снага која се утроши за добијање свих дозвола, припрему предпројектне, пројектне и техничке документације, а затим и на саму изградњу исти су и за мали и за велики храм, а „исплативост“ од малог храма је два, три, чак и пет пута мања. Локални становници се као и пре „гурају“ у новом храму, који, како се испоставља, није много већи од предходног, и опет људи стоје на улици или иду у центар“,-приметио је Патријарх.

 

    

 

„Зато сам дао налог да се пројектују храмови за најмање 500 људи. А то значи да је неопходно поново преконтролисати начелни приступ како приликом избора земљишта,тако и приликом његовог коришћења. Код одабира земљишта, неопходно је водити рачуна о томе да површина терена буде пространа (од 0,6 до 2,0 ха), и да буде максимално слободна од саобраћаја и грађевина у власништву трећих лица. Такође, важно је имати на уму и сачувати наш основни принцип: један храм на 20-30 хиљада становника. То јест, приликом избора терена треба водити рачуна о томе да у сваком московском насељу буде планирана изградња најмање једног храма“,-посебно је истакао Патријарх, подвукавши да се приликом избора пројекта треба сваком терену приступити индивидуално.

Са руског Ива Бендеља

 

 

22 / 09 / 2016

Православие.Ru.

[александар живаљев]

МОШТИМА СВЕТОГ СИЛУАНА АТОНСКОГ ПОКЛОНИЛО СЕ 315 ХИЉАДА ВЈЕРНИКА РУСИЈЕ И БЈЕЛОРУСИЈЕ, ОД ТОГА 65 000 МОСКОВЉАНА

24. септембра ове године из Даниловског ставропигијалног московског манастира, часне мошти Светог Силуана Атонског, враћене су на Свету Гору у Пантелејмоновски манастир у коме се чувају.

У пратњи моштију била је и чудотворна икона Господа Исуса Христа пред којом се молио старац Силуан и био удостојен јављања самог Господа и Спаса нашега.

Током боравка у Бјелорусији и Русији моштима се поклонило 315 000 вјерника, од тога 65 000 Московљана.

http://www.pravoslavie.ru/97317.html

[Данче*]

Патријарх Кирил осветио обновљени Успенски саборни храм у Лондону

Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил осветио је обновљени Успенски саборни храм у Лондону. На улазу у храм Свјатејши је осветио фреску са ликом Пресвете Богородице на западном зиду, као и звона која ће касније бити подигнута на звоник. На Божанској Литургији Сверуском Патријарху су саслуживали многи архијереји, како Руске, тако и других помесних Православних Цркава, међу којима и Епископ источноамерички Иринеј, док се у олтару налазио Митрополит диоклијски Калист (Васељенска Патријаршија).

 

    

 

Богослужило се на црквенословенском и енглеском језику. Певао је хор Петроградске митрополије под управом Ј. А. Герасимова, као и хор Успенског саборног храма у Лондону под упрвом К.А. Катрајушкина. За време причастна у олтару је дошло до сусрета Свјатејшег Патријарха с принцом Мајклом од Кента. Предстојатељ свете Руске Цркве је заблагодарио принцу на присуствовању богослужењу и напоменуо му да односи руског и енглеског народа имају дугу историју.

Сверуског Патријарха је поздравио надлежни сурошки митрополит Јелисеј који је истакао и то да се под чврстом руком Предстојатеља ове Цркве назидава народ Божји не само у границама отаџбине, него и по „свим канонским пределима наше Цркве“. На дар свом Поглавару уручио је патријарашки жезал. Проповед је држао Свјатејши Патријарх Кирил.

Према Патриархиа.ру Информативна служба СПЦ

 

Информативна служба Српске Православне Цркве

19 / 10 / 2016

[Драгана Милошевић]

Вороњешка Митрополија скупила 14,5 милиона рубаља за децу са канцером

8. Новембар 2016 - 1:12

Митрополит вороњешки и лиски Сергеј већ је уручио сертификате о додели финансијских средстава сакупљених током кампање ове Митрополије родитељима деце с тешким облицима канцера, извештава прес-служба Вороњешке митрополије. 

Педесет и пет породица је добило по 130.000 рубаља за медицинско лечење њихове деце. Један део средстава предат је клиничкој болници за децу региона ради куповине неопходних медицинских апарата. Укупно 14.5 милиона рубаља је скупљено током ове акције.

 

Ова акција се организована у Вороњешкој области већ шести пут, и обично се проводи у виду добротворних аукција и сајмова. Волонтери – студенти универзитета и ученици школа – праве беле свеће и поклањају свима који дају прилоге. Акција је провођена на улицама, у предузећима, у шопинг центрима и у образовним установама.

Читав низ духовних и добротворних као и образовних догађаја спадао је у пројекте: „Фестивал доброте“ за децу из сиротишта и рехабилитационих центара; „Недеља доброте“ у школама и високошколским установама, и „Бициклијада доброте“.

 

Извор: Православие.ру (превод – Информативна служба СПЦ)

• Вести из сестринских цркава

|

 

[Пријатељски]

 

[Пријатељски]