Вести из Руске Православне Цркве

[Данче*]

У Москви ће бити одржана литија у знак подршке обнављања Страсног манастира

Москва, 24. август 2016. г.

 

    

 

Чланови иницијативне групе која се залаже за обнављање Страсног манастира на Пушкиновом тргу у Москви у петак ће тамо служити молебан и проћи ће у литији.

Литија ће кренути из храма Успења Пресвете Богородице у Путинкима. Учесници у процесији ће на трг донети верну копију иконе Мајке Божије «Страдална», чије сликање је трајало неколико година, преноси Интерфакс-Религија.

Такође ће се помолити код спомен-камена Страсног манастира, а онда ће литија обићи територију срушене обитељи (дуж Пушкиновог трга), укључујући троспратни манастирски хотел који се сачувао у Малој Путинковској улици.

Као што је подсетио саговорник агенције, 26. августа се навршава 375 година откако је у Москву донета чудотворна «Страдална» икона Мајке Божије, у чије име је саграђен Страсни манастир.

По подацима православаца испод земље на Пушкиновом тргу почивају остаци подвижница обитељи и темељи срушених зграда. У лето 2012. године овде је постављен спомен-знак посвећен манастиру.

Обитељ је основана у XVII веку на историјском месту где је с почастима дочекана чудотворна „Страдална“ икона Мајке Божије, која је у престоницу донета из Нижњеновгородске области. Икона која је прослављена исцељењима болесника тако се назива зато што су на њој поред Богородице приказана два анђела с оруђем страдања (страсти) Христових – копљима и крстом.

Кад је Наполеонова војска напустила Москву управо међу зидинама овог манастира се служио први благодарствени молебан Спаситељу у граду због чудесног избављења од најезде освајача. Такође, по предању, управо са звоника Страсног манастира су се зачула прва звона после одласка непријтеља.

У бившем манастиру је 1929. године отворен Централни антирелигијски музеј. Здања обитељи су срушена 1937. године.

 

Са руског Марина Тодић

24 / 08 / 2016

Православие.Ru.

[Данче*]

Патријарх Кирил се срео с министарком образовања и науке Русиjе

Дана 29. августа 2016. године у Патријарашкој и Синодалној резиденцији Даниловог манастира одржан је сусрет Његове Светости патријарха Московског и целе Русије Кирила и министарке образовања и науке РФ Олге Јурјевне Васиљеве, преноси Патриархија.ру.

 

    

 

Поздрављајући гошћу Његова светост патријарх Кирил јој је честитао недавно именовање на високу дужност.

«Образовање је правац у културном и духовном животу од којег много тога зависи, укључујући и то какав ће бити наш човек, какво ће бити наше друштво, каква ће бити наша земља, - истакао је поглавар Руске Цркве. – Знамо да у овој сфери постоје одређени проблеми и тешкоће, и чини ми се да снаге државе, извршне и законодавне власти и друштвених организација треба да буду максимално концентрисане како би се постигло заједничко схватање задатака, циљева и средства за њихово остварење.»

«Веома бих желео да поразговарам с Вама о Вашем виђењу и схватању свега онога што се дешава у области образовања,» - додао је патријарх Кирил.

Са своје стране, О.Ј. Васиљева је пре свега указала на тесну повезаност образовања и васпитања.

«Школа је увек, у току целе историје човечанства, формирала личност, формирала је човека, а не уског специјалисту, - истакла је министарка. – За мене је најважнији приоритет васпитавање човека, који има морални ослонац, који није равнодушан према појмовима ‘правда’, ‘доброта’, ‘љубав’, ‘поштовање према старијима’ и ‘брига о старима’. Нажалост, у нашем језику су потпуно нестале речи ‘милосрђе’ и ‘самилост’.»

«Много пута сам поновила, а поновићу још једном: учитељски посао јесте служење, то је призвање, а не пружање услуга. Учитељ, лекар и свештеник нису професије, то је служење, и тако је увек било. Овде се човек предаје у целини и потпуно, и зато се захваљујући учитељу дешава још једна дивна ствар – ученик почиње да се труди, у њему се развија марљивост,» - наставила је О.Ј. Васиљева.

«Треба да узмемо све оно најбоље што је постојало и да идемо напред, - изјавила је министарка образовања. – А најбоље што смо имали јесте кладенац руске књижевности, зато што ништа друго не учи човека у тој мери моралним квалитетима о којима сам говорила.»

«Треба да изучавамо историју и традицију, јер се на традицији гради наш будући живот. Треба да се бринемо – сваког часа, сваког трена – о томе какав ће ученик бити кад ступи у живот одраслих, како ће се показати. И сва одговорност, пре свега морална, наравно да пада на учитеља,» - констатовала је О.Ј. Васиљева.

«Главни задатак је брига о просветним радницима: о професорима факултета, о професорима који предају у колеџима, о наставницима који предају у школи. Чини ми се да је један од приоритетних задатака да се наставници ослободе мноштва бирократских извештаја који се данас од њих захтевају. Наставник треба да се бави својим стваралаштвом – дивним и сложеним, које изискује много снаге,» - убеђена је министарка.

«И још један задатак представља стварање јединственог образовног простора. Треба да буде јасно означена база за сваку дисциплину, а такође треба да буду развијени виши нивои. Недопустиво је да у Калињинграду почнемо да учимо једно, а ако се случајно нађемо у Владивостоку видимо нешто што се с овим не подудара. Желим да ставим акценат на садржај наставних програма, јер од тога какви ће бити програми зависи и резултат. То су задаци који су данас најактуелнији,» - рекла је у закључку О.Ј. Васиљева.

«Мислим да је Ваш став веома правилан, да исправно сагледавате циљеве и задатке који се пред Вас постављају. Чак и овај кратки разговор сведочи о томе да сте дуги низ година размишљали о овим темама,» - истакао је Његова Светост патријарх Кирил.

 

 

31 / 08 / 2016

Православие.Ru.

[мирођија]

2 hours ago, Данче* рече

 

 

 

    

 

 

Са своје стране, О.Ј. Васиљева је пре свега указала на тесну повезаност образовања и васпитања.

«Школа је увек, у току целе историје човечанства, формирала личност, формирала је човека, а не уског специјалисту, - истакла је министарка. – За мене је најважнији приоритет васпитавање човека, који има морални ослонац, који није равнодушан према појмовима ‘правда’, ‘доброта’, ‘љубав’, ‘поштовање према старијима’ и ‘брига о старима’. Нажалост, у нашем језику су потпуно нестале речи ‘милосрђе’ и ‘самилост’.»

«Много пута сам поновила, а поновићу још једном: учитељски посао јесте служење, то је призвање, а не пружање услуга. Учитељ, лекар и свештеник нису професије, то је служење, и тако је увек било. Овде се човек предаје у целини и потпуно, и зато се захваљујући учитељу дешава још једна дивна ствар – ученик почиње да се труди, у њему се развија марљивост,» - наставила је О.Ј. Васиљева.

«Треба да узмемо све оно најбоље што је постојало и да идемо напред, - изјавила је министарка образовања. – А најбоље што смо имали јесте кладенац руске књижевности, зато што ништа друго не учи човека у тој мери моралним квалитетима о којима сам говорила.»

«Треба да изучавамо историју и традицију, јер се на традицији гради наш будући живот. Треба да се бринемо – сваког часа, сваког трена – о томе какав ће ученик бити кад ступи у живот одраслих, како ће се показати. И сва одговорност, пре свега морална, наравно да пада на учитеља,» - констатовала је О.Ј. Васиљева.

«Главни задатак је брига о просветним радницима: о професорима факултета, о професорима који предају у колеџима, о наставницима који предају у школи. Чини ми се да је један од приоритетних задатака да се наставници ослободе мноштва бирократских извештаја који се данас од њих захтевају. Наставник треба да се бави својим стваралаштвом – дивним и сложеним, које изискује много снаге,» - убеђена је министарка.

 

31 / 08 / 2016

Православие.Ru.

  Ако се овако не поставимо, џаба нам све.

[Данче*]

Патријарх Кирил: Ми потврђујемо велику силу хришћанства

Москва, 12. септембар 2016. г.

На празник Усековања главе Јована Претече Његова Светост патријарх Кирил нас је позвао да размислимо о томе какве везе јеванђељска прича о страдању светог пророка има са животом сваког хришћанина.

 

    

 

«Данас, размишљајући о овом страшном и трагичном догађају, - истакао је патријарх у својој беседи после богослужења у Донском манастиру, - о светом подвижнику и аскети, који је позивао људе да се окрену Богу, да постану бољи и чистији, да се ослобађају од грехова, али који је мучки убијен у страшном Иродовом подруму, - вероватно треба да се сетимо оних који су у затворима погинули за веру и отаџбину, а да ни за шта нису били криви. Треба да се сетимо својих војника који су примили смрт за домовину, за наш народ. Можда би сви ови трагични догађаји изгледали бесмислени да исто искуство није доживео највећи међу рођенима од жена – Пророк, Претеча и Крститељ Спаса – Јован, да истим путем нису прошли свети апостоли и Сам Господ Исус Христос.»

«Овај догађај испуњава наш живот дубоким смислом. Јер смисао живота није у ономе што нам се даје видљиво. Циљ живота није у повлађивању нашем самољубљу и таштини и у томе да се уверавамо у своју изузетност. Смисао је управо у дубини која се не види на први поглед - у Иродовој пећини, у погибељи и у бесмртности,» - нагласио је поглавар Руске Цркве.

«А на који начин можемо и како треба да применимо ово казивање на себе? У сваком случају, не повијајући се пред тешким околностима кад нас задесе незгоде, бриге, немири и болести, кад нас неко вређа. Говорећи тако ми потврђујемо велику силу хришћанства која се огледа у нашем људском животу и чини га истински срећним, зато што нас уздиже изнад свих тужних околности и отвара нам врата вечности, где се успоставља потпуна и коначна праведност и где ће свако добити по делима својим,» - истакао је патријарх.

 

Са руског Марина Тодић

13 / 09 / 2016

Православие.Ru.

[Данче*]

Патријарх Кирил је подвукао да је у Москви неопходно градити велике храмове

Москва, 22. септембар 2016. г.

20.септембра 2016.године, Свјатејши Патријарх Московски и све Русије Кирил председавао је шестим заседањем Попечитељског савета Фонда подршке за изградњу храмова града Москве.

 

    

 

У свом наступу Свјатејши Патријарх је детаљно указао на проблеме који се тиче изградње храмова. Пракса у изградњи и коришћењу храмова унела је озбиљне промене у првобитне замисли и планове. „Пракса је показала да нису сви првобитни принципи, на којима се заснива план реализације нашег програма, били оправдани“,-навео је Патријарх.

„Када сам овог пролећа освештавао нове храмове, уверио сам се да је, у вишемилионском мегалополису, као што је Москва, нерационално градити мале храмове (за 200-300 људи). Време и снага која се утроши за добијање свих дозвола, припрему предпројектне, пројектне и техничке документације, а затим и на саму изградњу исти су и за мали и за велики храм, а „исплативост“ од малог храма је два, три, чак и пет пута мања. Локални становници се као и пре „гурају“ у новом храму, који, како се испоставља, није много већи од предходног, и опет људи стоје на улици или иду у центар“,-приметио је Патријарх.

 

    

 

„Зато сам дао налог да се пројектују храмови за најмање 500 људи. А то значи да је неопходно поново преконтролисати начелни приступ како приликом избора земљишта,тако и приликом његовог коришћења. Код одабира земљишта, неопходно је водити рачуна о томе да површина терена буде пространа (од 0,6 до 2,0 ха), и да буде максимално слободна од саобраћаја и грађевина у власништву трећих лица. Такође, важно је имати на уму и сачувати наш основни принцип: један храм на 20-30 хиљада становника. То јест, приликом избора терена треба водити рачуна о томе да у сваком московском насељу буде планирана изградња најмање једног храма“,-посебно је истакао Патријарх, подвукавши да се приликом избора пројекта треба сваком терену приступити индивидуално.

Са руског Ива Бендеља

 

 

22 / 09 / 2016

Православие.Ru.

[александар живаљев]

МОШТИМА СВЕТОГ СИЛУАНА АТОНСКОГ ПОКЛОНИЛО СЕ 315 ХИЉАДА ВЈЕРНИКА РУСИЈЕ И БЈЕЛОРУСИЈЕ, ОД ТОГА 65 000 МОСКОВЉАНА

24. септембра ове године из Даниловског ставропигијалног московског манастира, часне мошти Светог Силуана Атонског, враћене су на Свету Гору у Пантелејмоновски манастир у коме се чувају.

У пратњи моштију била је и чудотворна икона Господа Исуса Христа пред којом се молио старац Силуан и био удостојен јављања самог Господа и Спаса нашега.

Током боравка у Бјелорусији и Русији моштима се поклонило 315 000 вјерника, од тога 65 000 Московљана.

http://www.pravoslavie.ru/97317.html

[Данче*]

Патријарх Кирил осветио обновљени Успенски саборни храм у Лондону

Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил осветио је обновљени Успенски саборни храм у Лондону. На улазу у храм Свјатејши је осветио фреску са ликом Пресвете Богородице на западном зиду, као и звона која ће касније бити подигнута на звоник. На Божанској Литургији Сверуском Патријарху су саслуживали многи архијереји, како Руске, тако и других помесних Православних Цркава, међу којима и Епископ источноамерички Иринеј, док се у олтару налазио Митрополит диоклијски Калист (Васељенска Патријаршија).

 

    

 

Богослужило се на црквенословенском и енглеском језику. Певао је хор Петроградске митрополије под управом Ј. А. Герасимова, као и хор Успенског саборног храма у Лондону под упрвом К.А. Катрајушкина. За време причастна у олтару је дошло до сусрета Свјатејшег Патријарха с принцом Мајклом од Кента. Предстојатељ свете Руске Цркве је заблагодарио принцу на присуствовању богослужењу и напоменуо му да односи руског и енглеског народа имају дугу историју.

Сверуског Патријарха је поздравио надлежни сурошки митрополит Јелисеј који је истакао и то да се под чврстом руком Предстојатеља ове Цркве назидава народ Божји не само у границама отаџбине, него и по „свим канонским пределима наше Цркве“. На дар свом Поглавару уручио је патријарашки жезал. Проповед је држао Свјатејши Патријарх Кирил.

Према Патриархиа.ру Информативна служба СПЦ

 

Информативна служба Српске Православне Цркве

19 / 10 / 2016

[Драгана Милошевић]

Вороњешка Митрополија скупила 14,5 милиона рубаља за децу са канцером

8. Новембар 2016 - 1:12

Митрополит вороњешки и лиски Сергеј већ је уручио сертификате о додели финансијских средстава сакупљених током кампање ове Митрополије родитељима деце с тешким облицима канцера, извештава прес-служба Вороњешке митрополије. 

Педесет и пет породица је добило по 130.000 рубаља за медицинско лечење њихове деце. Један део средстава предат је клиничкој болници за децу региона ради куповине неопходних медицинских апарата. Укупно 14.5 милиона рубаља је скупљено током ове акције.

 

Ова акција се организована у Вороњешкој области већ шести пут, и обично се проводи у виду добротворних аукција и сајмова. Волонтери – студенти универзитета и ученици школа – праве беле свеће и поклањају свима који дају прилоге. Акција је провођена на улицама, у предузећима, у шопинг центрима и у образовним установама.

Читав низ духовних и добротворних као и образовних догађаја спадао је у пројекте: „Фестивал доброте“ за децу из сиротишта и рехабилитационих центара; „Недеља доброте“ у школама и високошколским установама, и „Бициклијада доброте“.

 

Извор: Православие.ру (превод – Информативна служба СПЦ)

• Вести из сестринских цркава

|

 

[Пријатељски]

 

[Пријатељски]

 

[Пријатељски]

 

[Драгана Милошевић]

Свети Патрик Ирски и други западни свети додани у календар Руска Цркве

10. Март 2017 - 14:16

Свети Патрик, велики просветитељ Ирске, биће свечано обележен у Руској Православној Цркви први пут ове године 17/30. марта. На заседању Светог Синода Руске Православне Цркве 9. марта 2017. године, под председништвом Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила, званично су усвојени и унети у календар Свети Патрик и више од петнаест других западних светих који су живели пре раскола, наводи се у извештају објављеном на званичном сајту Патријаршије.

Одлука је донета након саслушања извештаја Његовог Високопреосвештенства Митрополита калушког и боровског Климента, председника Комисије за установљење месецослова или календара светих Руске Православне Цркве, који је предложио да се унесе неколико древних светих који су се подвизавали у западним земљама пре Великог раскола 1054. године.

Комисија, установљена 18. септембра 2014. године по благослову Његове Светости, настојала је да изради списак западних светаца вођена следећим кначелима: њихово непоколебиво исповедање православне вере; околности у којима је проглашена њихова канонизација; одсуство њихових имена из полемичких списа против Источне Цркве и њеног обреда; и њихово садашње поштовање као светих у епархијама Руске Цркве у иностранству и код других помесних Цркава.

Такође, узимани су у обзир: Потпуни Минеј Истока архиепископ Сергија (Спаског), извештај Светог Јована Максимовича поднет Светом Синоду Руске Заграничне Цркве 1952. године, чланци Православне енциклопедије и Синаксар јеромонаха Макарија из светогорског манастира Сименопетре.

Западни свеци унети у календар Руске Православне Цркве јесу:

• Свештеномученик Потин, Епископ лионски, и други са њим (јун 2/15, г. 177)
• Мученица Бландина и Понтик Лионски (јун 2/15, г. 177)
• Мученик Епиподије Лионски (22. априла / 5. маја, г. 177)
• Мученик Александар Лионски (24. априла / 7. маја, г. 177)
• Свештеномученик Сатурнин, први Епископ тулуски (29. новембар / децембар 12, г. 257)
• Мученик Виктор Марсејски (21. јул / август 3, г. 290)
• Свети Албан, првомученик британски (јун 22 / јул 5, г. 304)
• Свети Онорат, аргхиепископ Арла и оснивач Леринског манастира (јануар 16/29; г. 429)
• Свети Герман, Епископ оксерски (31. јула / августа 13; г. 448)
• Свети Викентије Лерински (24 мај / јун 6, до 450)
• Свети Патрик, Епископ Армага и просветитељ Ирске (март 17/30; г. 451)
• Свети Луп Исповедник, Епископ Труја (Галија) (29. јула / августа 11; г. 479)
• Света Геневијева Париска (јануар 3/16; г. 512)
• Свети Герман, Епископ Париза (28. маја / јуна 10; г. 576)
• Свети Прокопије, игуман Сазаве у Чешкој (септембар 16/29; г. 1053)

Свети Синод је такође одобрио и препоручио за богослужбену употребу у црквама службе Сабора Светих Дивјејева, службу Светом Илариону Оптинском, као и тропар и кондак Светом Адријану Ондрусовском.

Извор: Московска Патгриархиа (превод Информативна служба)

• Вести из сестринских цркава

 

[Драгана Милошевић]

При храму Христа Спаситеља поделиће се 10 хиљада васкршњих јаја

4. Април 2017 - 8:37

Волонтери Фондације за храну Рус заједно са ученицима дечјих домова прикупљаће и осликати јаја од 1. до 14. априла 2017. године у великој пасхалној акцији Корпа љубазности. Јаја ће се на Велику суботу донети у московску цркву Христа Спаситеља и уручити Његовој Светосто Патријарху Кирилу ради освећења и поделе. Фондација планира да прикупи више од 10.000 јаја.

Сиротишта и друге дечје установе Москве и Московске области придружиће се у кампањи. Више од 1.500 деце и одраслих допринеће улепшавању пасхалних јаја за Корпу љубазности, за шта је Фондација већ добила комби пун јаја од неког трговачког ланца који се састоји од неколико прехрамбених продавница које прикупљају јаја на поклон и другу храну од снабдевача широм земље, што се потом раздељује онима којима је потребно.

-Пасха је диван празник, око кога  се многи људи у нашој земљи могу ујединити. Дакле, за Васкрс смо одлучили не да тражимо него да нудимо намирнице из наше корпе свима који то желе. И не само намирнице, јер је главни симбол празник пасхално јаје, рекао је директор Фондације Вик Криско. Сваки мали уметник који помогне да се опреми корпа артиклима добиће васкршње јаје као знак његовог учешћа у овој хуманитарној акцији. Фондација Рус донира храну социјално угроженима широм Русије почев од 2012. године. Током 2015. године Фондација је дистрибуирала пет милиона фунти робе и артикала.

Извор: Православие.ру (превод Информативна служба СПЦ)

• Вести из сестринских цркава

|

• English

[Пријатељски]

 

[Пријатељски]