Borba sa iskusenjima - izazov samospoznaje i preumljenja

[LISA]

Liturgija je vaspitni proces. Socijalizacija svoje vrste!

[Фидер]

Ja i Bog, velika nesrazmera, mi i Bog, to je druga prica.

 

 

Јуче/прекјуче сам читао тему ''Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани'', где одговара на питање о животу у манастиру. У једном делу каже, парафразирам, да се нико од њих (монаха у манастиру) неће спасити сам (као појединац) већ само у заједници када се у потпуности предају Христу.

Ја сам дуго, из незнања, у току Литургије практиковао личне молитве, у неким тренуцима тотално запостављајући тренутни ток Литургије, док негде нисам прочитао/чуо да је она уствари заједничка молитва где нема места за индивидуализам. Од тада сам сконцетрисан само на заједничку молитву, и комплетна Литургија ми има другу димензију (неупоредиво снажнију и делотворнију). 

[feeble]

A kod nas u crkvi danas videh dva coveka - jedan kleci ispred ikona i cita nesto iz molitvenika a drugi stoji nasred crkve i cita nesto svoje...

[LISA]

Јуче/прекјуче сам читао тему ''Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани'', где одговара на питање о животу у манастиру. У једном делу каже, парафразирам, да се нико од њих (монаха у манастиру) неће спасити сам (као појединац) већ само у заједници када се у потпуности предају Христу.

Ја сам дуго, из незнања, у току Литургије практиковао личне молитве, у неким тренуцима тотално запостављајући тренутни ток Литургије, док негде нисам прочитао/чуо да је она уствари заједничка молитва где нема места за индивидуализам. Од тада сам сконцетрисан само на заједничку молитву, и комплетна Литургија ми има другу димензију (неупоредиво снажнију и делотворнију). 

Bas tako! Lepo si ovo srocio. Hvala.

[Фидер]

@@feeble,

Можда чита текст Литургије, мој пријатељ има књижицу где је исписана цела Литургија и носи је са собом, што ми је ОК ако не можеш да упамтиш ток радње.

Мада с друге стране, стварно има свега и свачега у току Литургије.

п.с.

колико сам схватио и ти си из НС-а? У који Храм ти идеш?

[feeble]

Можда чита текст Литургије, мој пријатељ има књижицу где је исписана цела Литургија и носи је са собом, што ми је ОК ако не можеш да упамтиш ток радње.

Mislim da su molitve pred pricesce. Mislim, neka radi sta hoce ali to moze valjda kod kuce da se uradi. A na liturgiji - moliti se zajedno kao sto ti rece gore.

[Данче*]

Вечни живот је обећан онима који претрпе храбро,искрено и скрушено..Али то је дар одозго много смо слаби,неискрени, лицемерни и охоли.Виђење нам је искривљено, срце нечисто,делање погрешно.Можемо само увиек поново покушавати и истрајавати,падати и устајати, уздајући се у милост Божију  а не у своју заслугу.


 

[JESSY]

”…хвалимо се у невољама, знајући да невоља гради трпљење, а трпљење искуство, а искуство наду; А нада не постиђује, јер се љубав Божија излила у срца наша Духом Светим, који је дат нама.” (посланица Римљанима 5, 3 – 5)

У Новом Завету читамо да нас Господ воли, да нас назива својом децом, да нас је спасао својом жртвом на крсту и да нам је тако омогућио директан приступ Њему приликом молитве и сваког разговора ког имамо са Њим.

То нас доводи до закључка да наш живот није космичка случајност и да наш живот није управљан случајношћу, стицајем срећних околности, судбином или кармом, већ је вођен директним Божијим провиђењем.

Зато свака животна невоља коју искушавамо има свој смисао и циљ. То се не дешава без разлога и ни због чега.  Пре него што смо донели одлуку да будемо хришћани можда смо мислили да су тешкоће и невоље случајне последице околности. Сада схватамо да Бог има контролу над свим дешавањима и околностима, које окружују наш хришћански живот.

Апостол Павле је рекао; ”…хвалимо се у невољама..” где објашњава да је исправан став не само да се стисну зуби и издржи невоља, већ да се у њима ликује и да се њима хвалимо. Апостол Павле није мазохиста и није ово рекао због болесних мазохистичких порива. Напротив! Он проповеда здрав избор – када пролазимо кроз невоље не треба да постајемо огорчени. Потребно је да постајемо бољи, учећи многе нове ствари из животних невоља.

У нашим рукама је да ли ћемо начинити такав здрав избор. Када нас спопадну невоље, ми можемо изабрати да будемо бесни на Бога, можемо изабрати да Богу окренемо леђа.

А можемо и пригрлити невољу на начин да учинимо своје најбоље да из ње научимо оно што Бог жели од нас да научимо.

 

                                                

 

http://svetatrojicaroterdam.com/%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%99%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D1%81-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%83%D1%87%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%83/

[JESSY]

Искушења и увреде

 

Ако је у немогућности да те изнутра заведе, ђаво почиње да те мучи споља - преко људи који су му се предали. Стога буди спреман за ово страдање и очекуј непријатности као госте.

Час ти се приближују похвале, час укори, клевете и тешкоће сваке врсте. Врло је важно прозријети ко изазива буру, и све мирно подносити: непријатељство против одређених људи обраћа се у непријатељство против злога који иза њих стоји и на непријатељство подстиче. Наиђу ли ствари које те жалосте и љуте, обрати се Богу и не дозволи зломе да ти приђе. Не успијеш ли у томе, онда бар ћути док се не савладаш. Тада говори мирно и љубазно са другима.

Не чини им никакве замјерке и не подсјећај их на учињену ти неправду. Моли се само Богу да се рђави утисци у срцу изгладе што је могуће прије. Тако ћеш бити чист пред Богом, који човјека води, корак по корак, преко невоља које очишћавају. Тешко је да без невоља побиједимо своје фарисејско самооправдање.

Снага којом подносиш искушења јесте мјера твоје унутрашње зрелости. Преко ње лако можеш да познаш на којој степеници зрелости стојиш. Ако ономе који те је увриједио не опрасташ цијелог свог живота, буди сигуран да унутрашњи пут уопште ниси ни почео. Ако си био увријеђен, па си увреду тек послије годину дана успио да заборавиш, значи да стојиш на најнижој степеници унутрашњег труда. Уколико даље будеш напредовао у духовном труду, утолико ћеш брзе моћи да опрашташ нанесене ти увреде: послије једног мјесеца, једне недеље или једног дана.

А како се у таквим случајевима понаша онај ко је Богом просвећен? Он гледа стријелу увреде која лети према њему и покрива се именом Божијиим као оклопом. Увреда се одбија од њега и не оставља не најмању огреботину. Ако си дотле стигао, можеш сматрати да си узнапредовао у духовном животу.

Међутим, никад не губи најважније из вида: Бог допушта искушење или да би те пробао, или да би сазреле твоје духовне снаге. Стога, прими искушење мирно и поднеси га спокојно, без мржње према твојим увредиоцима. Сјећај се да метал долази у топионицу да би се одвојио од шљаке. Тако се и ти претапаш да би доспио до више чистоте. Поднеси све чувајући унутрашњи мир и љубав Божију, призивајући Господа у помоћ како би кушача удаљио од себе.

Преподобни Нил Сорски

Храм Светог Јована Крститеља

[Stanoje Stankovic]

Препреке на путу ка православности – Протојереј-ставрофор Андреј Филипс

 

Протојереј Андреј говори о проблемима са којима се сви сусрећемо у нашем животу у Цркви. Велики квалитет размишљања вредног проте-мисионара у Енглеској јесте пре свега у чињеници да је дефинисао узроке проблема које видимо око нас у великој мери, али је, што је веома важно, понудио и решења. Овај текст нам помоћи не само да схватимо зашто и како неко у нашој околини размишља и поступа на одређени начин, већ пре свега и нама самима, да видимо да ли и у којој мери код нас постоје препреке о којима говори о. Андреј Филипс.

 

 

http://www.svedokverni.org/prepreke-da-se-postane-pravoslavan-uv/

[Фидер]

Да не отварам нову тему, надовезаћу се овде а поводом овог чланка са сајта http://www.svedokverni.org/savremeno-stanje-pravoslavne-misije/

Одакле аутору овај податак: 

''И наравно, пријатан изузетак је Албанија, где се напорима архиепископа Анастасија и уз помоћ америчких православних мисионара, а такође и месних помоћника у последњим годинама догађа бурно враћање и обраћање албанског народа Православљу. По неким оценама већ 40% становништва јесте православно....'' ?

[JESSY]

Св. Кирил Јерусалимски:
"И не уведи нас у искушење", Господе. Да ли нас Господ овим учи да се молимо да уопште не будемо кушани? Не, јер речено је: "Сваку радост имајте, браћо моја када бивате кушани" (Јаковљ. 1, 2). Пасти у искушење може да значи и  утопити се у искушењу. Јер је искушење слично некој реци, преко које је тешко прећи. Зато неки, не утопивши се у реци искушења, препливају исту као искусни пливачи, не предајући јој се. А други нису такви, већ улазе у реку искушења и утопе се.
Као, на пример, Јуда, који је упао у искушење среброљубља, и није препливао пучину (тог искушења), већ се удавио и телесно и духовно. Петар је, пак, упао у искушење одрицања од Христа, али  упавши у њега  није се удавио у њему, већ је храбро препливао пучину и избавио се од искушења. Ево како други човек (псалмопевац Давид) који је дошао до савршенства Светих благодари за избављење од искушења: "Ти си вас окушао Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа. Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша. Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео у одмор" (Пс. 66, 1012). Видиш ли са каквом смелошћу говоре они који су победили искушења и који нису посустали. Речено је: "Извео си нас у одмор". Ући у душевни мир (одмор) значи избавити се од искушења.

[JESSY]

O ОДОЛЕВАЊУ ИСКУШЕЊИМА

 

Долично је и потребно бити дете а понекад лав - лав, пак, нарочито онда када против нас устају страсти или лукави дуси. Јер, ми "не ратујемо против крви и плоти, но против поглаварстава и власти и кнеза таме овога света, против духова зла поднебесних." (Ефес. 6, 12)

Ми треба увек пажљиво да мотримо на нападе ђавола. Та, зар се уопште можемо надати да би нас он оставио на миру, када није оставио ни самог Утемељитеља хришћанског подвига и Зачетника и Испунитеља наше вере, Господа Исуса Христа. Сам Господ је рекао апостолу Петру: "Симоне, Симоне! Сатана иште да вас вије као пшеницу!".

Дакле ми смо дужни свагда са смирењем да призивамо Бога и да му се молимо, да не допусти да будемо у искушењу које је изнад наших снага, него да нас избави од лукавога. Јер, када Господ човека остави самоме себи, ђаво је готов да га самеље, као млински камен пшенично зрно.

 

св С.Саровски

[aliluja]

Kada me besramni neprijatelj iskušava i kada osetim da mi se "prazne baterije"... priključim se na molitvu... I eto me opet!

[Агница]

А како остати "прикључен на молитву" мало дуже времена?Ја баш имам проблем са тим..Кренем да се молим,али већ за који тренутак сам ко зна гдје у мислима