Rasuđivanje

[Ralex]

пре 10 часа, ИгорМ рече

@Ralex

Покушај да размислиш о томе да је срце центар духовног живота и наше душе. Центар љубави, која се рађа у срцу. Срцем се Бог познаје (место сусрета човека са Богом) а не разумом. Из срца долази воља, жеље, добре и зле намере и сагласно томе дешава се избор нашег животног пута. 

Чисто срце је највеће богатство јер ће се у њега уселити Господ. Чисто срце је храм Божији.

Срце а не ум, одлучује. Јер питање срца је питање слободе. Закони не делују у сфери срца па је немогуће забранити да се воли, верује, хоће, неће... Зато се оно најинтимније у нама решава у срцу (у дубини бића), у благу које је Бог. "Где је благо ваше, онде је и срце ваше".

Ум у срцу је исихастички пут. Није ум последња дубина бића већ срце. "Ум се шири срцем а срце просветљује умом".

Духовним опитом, свети оци Цркве са 2000 година искуства говоре о томе. Наш живот је кратак и искуство, нарочито ако је индивидуалистичко, никакво у поређењу са поменутим опитним благом Заједнице.

Једно такво искуство говори да је: "ум једно од душевних чувстава, док срце обухвата и садржи у себи сва унутрашња чувства". Срце поседује способност да задобије из духовног света осећања вишњег поретка и да их преда уму.

Покушај да преореш све што си посејао и  кроз овакву призму да сагледаваш. Дођи и види.

Ljudi imaju slobodnu volju da odaberu u šta će da veruju, pa ako nekome ima smisla obo šta si ti napisao nek izvoli.

A evo i šta je meni Bog otkrio o srcu.

 

Ljudi kada kažu da im je nešto u srcu oni pokazuju na predeo grudi. To je postala stvar folklora , oni to tako rade jer svi to tako rade. Niko ne preispituije ima li to smisla .

A istina je da to baš i nema mnogo smisla , ali koga je briga.

Ali hajde da vidimo šta je srce u duhovnom svetu?

Srce je centar naše pažnje, fokus naših misli, centar našeg uma.

Misli koje su dominantne u našem umu i kojima posvećujemo najviše pažnje su nam u srcu.

 

Olovka ima srce jer je grafit u njenom centru.

Naše telo ima srce i to je centralni organ tela.

Iz drugih religija je preuzeto da je duhovno srce u grudima i da nema veze sa umom što je velika prevara.

 

Pogledajmo raspeće, kada Isus visi na krstu, gde mu se nalazi glava? Baš u centru krsta. Tako je duhovno srce sam centar našeg Uma i ako bi smo mu tražili mesto onda je to negde iznad nosa , sredina čela, pa malo dublje u lobanji.

 

Tako nekako doživljavamo sebe dok istražujemo odakle naše misli dolaze.

One misli kojima najčešće posvećujemo pažnju su nam u srcu.

One su sam centar našeg uma , fokus našeg uma.

Ono šta volimo i čemu je naš život posvećen će biti u našem srcu jer tim mislima mi ćemo posvetiti najviše pažnje.

 

Hristos kaže da ne možemo voleti bogatstvo i Boga, jer ko je bogat materijalnim stvarima; znanje, imanje, telesna lepota, titule, taj će u svom srcu stalno misliti o svom bogatstvu i za Boga u njegovom srcu neće biti mesta.

 

A Gospod kaže: Sine daj mi svoje srce.

Šta to Gospod traži kada tako kaže?

On traži našu pažnju, jer ako mu damo pažnju daćemo mu i našu ljubav.

 

Zato je bogatome teško da nasledi Carstvo nebesko.

Za njega je ono preskupo, a siromašak ga dobije za džabe.

Neupućeni božanskim otkrovenjima izmišljaju stvari i pokazuju rukom na grudi kada govore o duhovnom srcu.

Mi dok ne upoznamo Hrista slušamo samo Đavolji glas, glas našeg intelekta.

A kad upoznamo Hrista mi dobijemo i Božiji razum koji nam daje savete i možemo da čujemo njegov glas.

Mi smo stalno na raskrsnici i svojom pažnjom i voljom odlučujemo kojim ćemo se mislima predati i kojim ćemo putem svojim umom ići.

 

Ljudi misle da ako okače krst oko vrata da nose svoj krst, ali naš krst je to raskršće u centru našeg uma, u našem srcu, našem fokusu pažnje.

Kada smo svojom pažnjom okrenuti svom intelektu, tom đavolu u nama, mi ne posvećujemo pažnju Gospodu koji živi u nama.

Naš intelekt je uzurpirao naše srce i za Boga više nema mesta. Pa možemo da se zapitamo: Nosimo li stvarno svoj krst ili nam se samo čini da ga nosimo?

 

 

[Ralex]

Još malo o srcu

Tada pade Avram ničice i nasmija se govoreći u srcu svojemu: eda će se čovjeku od sto godina roditi sin? i Sari? eda će žena od devedeset godina roditi? 1 Mojsijeva 17,17

Ja još ne izgovorih u srcu svojem, a dođe Reveka s krčagom na ramenu, i sišavši na izvor zahvati; i ja joj rekoh: daj mi da se napijem. 1 mojsijeva 24,45

I Isav omrze ljuto na Jakova radi blagoslova, kojim ga blagoslovi otac, i govoraše u srcu svojem: blizu su žalosni dani oca mojega, tada ću ubiti Jakova brata svojega. 1Mojsijeva 27,41

Niti govori u srcu svojem: moja snaga, i sila moje ruke dobavila mi je ovo blago. % Mojsijeva 8,17

Prisvojih otkrivenja tvoja zavavijek; jer su radost srcu mojemu. Psalam 119,111

Koji pomišljaju zlo u srcu i svaki dan podižu rat; 140,2

Mnogo ima misli u srcu čovječijem, ali što Gospod naumi ono će ostati. Priče Solomonove 19,21

Jer ako priznaješ ustima svojima da je Isus Gospod, i vjeruješ u srcu svojemu da ga Bog podiže iz mrtvijeh, bićeš spasen. Rimljanima 10,9

A koji stoji tvrdo u srcu, i nema nevolje, a ima vlast nad svojom voljom, i ovo je rasudio u srcu svojemu da zadrži djevojku, dobro čini.

 

Svako može da otvori Biblijsku tražilicu i da ukuca u srcu pa da vidi ogroman broj stihova koje pomijnu srce pa sami zaključe šta je srce. 

ne trebaju im sveti oci da im prodaju svoje filozofiranje.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 7 часа, Вукашин рече

.али има приступ човековим мислима да шаље предлог.

Зависи од стања у коме се човјек налази тренутно и генерално (а и од врста старсти којима човјек подљеже), некима не може ни да приђе а камоли да очита, некима очитава мање-некима више, неки ступају у борбу рјеђе и краће неки дуже, неки се саглашају и извршавају, а неки су се поистовјетили са прилозима и не разликују своје мисли од  демонских, е такво нешто се може назвати "усељење" или посједнутост. Тако да је неким споља и далеко, односо сами себе удаљују, а некима близу, а некима у срцу око којег се води борба, јер као што би умјесто-Христа да сједне на престо, тако би и умјесто нас да сједне у наше срце, да подјели наш престо са нама. Да овлда нама.

У своме бескрајном смирењу Господ нам служи и ставља себе о овоме свијету на посљедње мјесто, што би и ми требали чинити, да би га на томе мјесту срели. То је икономијска (економска), наша перспектива, а @Ralex  има "бога" и себи зато

пре 1 сат, Ralex рече

ne trebaju im sveti oci da im prodaju svoje filozofiranje

@uomo del Ve.Te.  слично размишља "из теологије" , али на нивоу Владике и књига, он има Оце у књигама и глави, а Владику свога држи у мјехуру од сапунице, држи га у лажи. Такви су већи проблем од домаћих и страних служби.

Овде пљуцка и серуцка а кад стане пред Владику гради се мањим од маковог зрна, има идолопоклонички став, а не став према оцу и брату. Нагледао сам се тога, такви чврсто држе своје позиције у које заиста - на дјелу - вјерују и питају се у Цркви више него што би то смјео замислити, а нит су опитни нит компетентни.  

Односно на крају се економска перспектива појављује као ипак сврана у једном перверзном и свјетовном смислу.

[ИгорМ]

пре 3 часа, Ralex рече

Svako može da otvori Biblijsku tražilicu i da ukuca u srcu pa da vidi ogroman broj stihova koje pomijnu srce pa sami zaključe šta je srce. 

ne trebaju im sveti oci da im prodaju svoje filozofiranje.

Па то и јесте дискутабилно што ће сваки Пера како му се дојми да тумачи.

Св. Оци нису филозофирали о теми срца, иако су филозофију користили као алат потчињен вишем циљу, теологији, коју су дефинисали као божанско учење које долази кроз откривење и искуство Цркве. Читај колико су само свему томе допринели касније (у раном хришћанству) и кападокијски Оци, постављајући теологију изнад филозофије, наглашавајући да је она усмерена на спознају Бога кроз откривење и духовно искуство а филозофија ограничена на људску спекулацију и разум. 

Филозофија и теологија јесу комплементарне дисциплине и не можемо одбацити духовну праксу и искуство Цркве на тему срца и ума. Зато видим да ти се разилазе путеви што оставља последице на крајњи резултат, закључак, расуђивање. 

Ум можемо посматрати као духовно око душе који је због пада у грех расејан, склон размишљању и маштању. Он треба да прими Божије откровење, да управља молитвом али предходно очишћен подвигом и благодаћу.
А срце је место сједињења ума и воље, најдубљи изражај човековог духовног бића. Седиште свих мисли, емоција и воље. И зато је суштински важно чисто срце. Ту се сусрећу човек и Бог.
Циљ је да ујединимо ум и срце кроз молитву, покајање и подвиг. Па када ум сиђе у срце достиже се стање непрестане молитве и богоопштења. То је оно што се зове умносрдачна молитва или исихија.
Све остало је продавање магле а и саблажњавање.

[sampaganini92]

пре 29 минута, ИгорМ рече

Па то и јесте дискутабилно што ће сваки Пера како му се дојми да тумачи.

Nemas pojma, bas tako i treba da bude. Treba svako da tumaci po svom nahodjenju i onda svako da ima svoju verziju istine i da istina ne bude jedna nego mnooooge.

I onda izadjemo medj svet i ubedjujemo jedni druge da je samo nasa istina ta prava. Evo vidis rale je imao otkrovenje al tek da cujes sva druga okrivenja ma to je takvo izobilje istina da ne mozes da ne volis tu poligamiju i raznolikost.

Sto bi iko verovao da je Istina jedna pobogu to je tako prevazidjeno i nazadno. Zivimo u 21 vekuu, veku maksimalistickog individualizma.

 

[Toma]

Ако прочитамо Светописамске текстове који говоре на тему "срца", "душе", "мисли"... и
те реченице нас не надахну да посматрамо своју нутрину (= мотиве, мисли и осећања),
већ наставимо да плахо ("што на ум - то на друм") говоримо и пишемо,
нисмо довољно подробно (искрено?) прочитали шта нам се каже.

[Ralex]

Uzmite kitu isopa i zamočite je u krv, koja će biti u zdeli, i pokropite gornji prag i oba dovratka krvlju, koja će biti u zdeli, i nijedan od vas da ne izlazi na vrata kućna do jutra.

Jer će zaći Gospod da bije Misir, pa kad vidi krv na gornjem pragu i na oba dovratka, proći će Gospod mimo ona vrata, i neće dati krvniku da uđe u kuće vaše da ubija.

I držite ovo kao zakon tebi i sinovima tvojim doveka. Друга Мојсијева 12.22-24

 

Ovi stihovi me navedoše da ispričam o duhovnoj Krvi Hristovoj kojom treba da budu pomazana naša duhovna vrata i dovraci u vreme kada Gospod bude prolazio da oveje gumno svoje i razdvoji kukolj od pšenice.

 

Ono šta je krv jagnjeća kojom su mazali dovratke, bila za Izraelce To će za nas biti krv Hristova.

Šta je Krv Hristova u duhovnom svetu? To je Ljubav prema bliđžnjima i prema Bogu,

A šta su vrata u duhovnom svetu? To su vrata naše pažnje, Jer mi kao umovi kroz pažnju puštamo da u naše srce, Fokus naših misli, uđu informacije.

Kada informacije ulaze u naš Um mi ih bojimo svojim Mislima dajući im smisao. A bojimo ih onako kakva je naša istina.

Pa ako na vratima svoga uma mi bojimo informacije sudeći ispravno na osnovu istine tada ćemo te informacije obojiti mislima sa kojima dolazi ljubav i radost , a to je krv Hristova, Dok ko živi u zabludi on će informacije obojiti pogrešnim sudom i to će njemu doneti gnev i patnju.

Prolazak Gospodnji koji nam sledi, će preživeti samo oni čiji su dovraci obojeni Ljubavlju prema bliđžnjima i prema Bogu. Čija je pažnja obojena ispravnim sudom.

Ako pogledamo na ćelijskom nivou vidimo da se naša DNK sklupčava kada je opasnost, i tada nema obavljanja svih onih procesa koji su neophodni za život nego se samo sagorevaju šećeri da bi se obezbedila energija da se prevazuđe opasnost. Dok kada smo dobro raspoloženi tada se DNK razvijeda bi se kopirale informacije i obavile se sve životne funkcije.

Praktično uvek kada smo uplašeni , gnevni, ljuti, besni ,kada mrzimo, patimo... mi sklupčamo svoju DNK i klizimo u smrt. Uvek kada sudimo iz zablude mi umiremo.

Prolazak Gospodnji će preživeti samo oni koji žive u istini i čiji sud bude u to vreme izvor radosti u njima, čija vrata uma budu premazana Hristovom krvlju, krvlju ljubavi.

Poslednja bitka se neće voditi između naroda već će se voditi u svakome Umu, i preživeće samo oni koji žive u istini.

A istina se gradi tako što mi u svom umu opravdavajući svoja dobra dela gradimo Istinu. Onaj koji u svom umu opravdava svoja zla dela u svom umu gradi zabludu.

Poslednja bitka je bitka za um, i ko u sebi bude imao razne nanočipove koji mu utiču na misli taj neće moći da se odupre zlim mislima koje budu navaljivale iz njega. Zato se treba čuvati žiga zveri jer tada mi više ne vladamo svojim umom. Za Boga smo tada beskorisne mašine.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

@Ralex  Smanji font

[Bokisd]

пре 45 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

@Ralex  Smanji font

Mozda je kopiro od negde  i onda veci font. 

[ИгорМ]

пре 16 минута, Bokisd рече

Mozda je kopiro od negde  i onda veci font. 

Има опција испод када се копира са веб стране неки садржај и "налепи" у коментару, пре објаве може да постави као "чист текст". @Ralex

[Ralex]

Blagosloveni su oni koji su čistoga srca jer će Boga videti; Kaže Hristos

 

Videti Boga može samo čovek čistoga srca, I evo ja sam video Boga i možete li poverovati ako vam ispričam kakav je i kako izgleda? Ne verujem. Prvo srce je centar našega uma fokus naših misli, one misli kojima najviše posvećujemo pažnju su nam u srcu. Biti čistoga srca znači imati dobre misli, misli koje nikoga ne osuđuju niti omalovažavaju, ne misle o zlu. E takav čovek koji ima takvo srce može videti Boga. Ne može ga videti telesnim očima nego očima svoga uma, svojim srcem. U njegovom umu će se roditi ideje koje dolaze od Boga i on kao um će razumeti Boga jer je i Bog UM. Jer LOGOS znači i Um i Reč, i Smisao i još što šta vezano za um. Dakle Bog mi se pokazao kao jedan um kojeg smo mi kao umovi ćelije , i da smo kao umovi iste prirode a njim, bogovi u Bogu, sinovi Božiji. Jer mi nismo tela da bi se po telu ogledali nego smo umovi koji žive u telu isto kao što je Hristos, Um Božiji došao u telu. Upoznajući svoj Um mi ćemo upoznati Boga koji živi u nama, A Bog koji živi u nama je Istina koja je u nama, Ako je istina koja je u nama sačinjena od zabluda mi smo onda sotonini sinovi jer je on otac svake zablude. Zato smo svi grešni jer smo ispunjeni zabludama koje smo dobili kroz vaspitanje, obrazovanje islustva. I Boga u nama nema ili ga ima u tragovima. Eto dao sam vam naznake kakvog Boga vidi onaj koji ima čist um, ili je bar na trenutke imao. I hoće li onaj koji je slep poverovati i očistiti svoje srce od zla kako bi video Boga.

[N.Petrovic]

Нека га. Мучи га савест због одрицања крштења и издаје отачке вере па му је потребна потврда да су Православци лоши људи и да је добро то одрицање. Ево... погледај да чим се неко не слаже са његовим писанијем,  одмах то доживљава као напад/прогон/увреду. Класика....  

[Ralex]

пре 3 часа, N.Petrovic рече

Нека га. Мучи га савест због одрицања крштења и издаје отачке вере па му је потребна потврда да су Православци лоши људи и да је добро то одрицање. Ево... погледај да чим се неко не слаже са његовим писанијем,  одмах то доживљава као напад/прогон/увреду. Класика....  

Najmanje tri puta su pozivali administraciju da me banuju, i sad ja to bezveze doživljavam kao napad. Ajde bre saberite se malo pre nego nešto napišete, Rasudite koliko ste pravedni. Ali da umete da rasuđujete ja ne bih imao šta ovde da pišem.

[N.Petrovic]

О томе ти причам 

[Ralex]

Ego nije ništa drugo nego naš identitet koji smo izgradili prema drugim ljudima, I kad nam neko vređa ono kakvima se predstavljamo onda se ljutimo, gnevimo, besnimo. I kada se oslobodimo te slike koju smo stvorili o sebi mi tek tada postajemo istinski slobodni. Kad nam nije više bitno šta će ljudi da misle o nama nego šta će Bog da misli o nama., tada smo prihvatili odgovornost za svoj život.

Ali na ovom forumu ima puno ljudi koji su izgradili svoj identitet velikog pravoslavca, i kad se pojavi nešto što govori drugačije od njihove filozofije onda se oni bore da sačuvaju svoj ego. Istati bez identiteta je ravno tome da se prelazi preko provalije po tankom kanapu. I svi se mi borimo da ne krenemo tim putem. Strašno je ići preko provalije . 

Ali kad se jednom prođe tim putem onda čovek oseti šta je prava sloboda.