Докторат Владике Иринеја

[Milan Nikolic]

@Hadzi Vladimir Petrovic

Само да кажем да си три пута испао из мог видокруга. Сада идемо до седам пута седамдесетседам. Таман толико не можемо проћи јер ћемо помрети.

Али за почетак идемо на мало релаксирања. Температура је преко 40. Лепо је скијати на води, па ронити, па пецати, па јести. Има времена за све.

Има времена за све, опусти се.

Попи мало раџе, да ти буде слаџе.

Или зави буксну, да ти мисли усну.

Није лепо бити, баш толико пиглу,

Тако ћеш запети, о Христову циглу.

Избећи мораш ти, тако ужасан крај,

У небо гледати, тражити опроштај.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

@Н И Н Е  Да ли има ту, да Исусова молитва потиче од Исуса?  Ово исправљено да ли се односи и теолошке ствари, рецимо оно због чега је св Теофан забранио. Књига је супер и мене је одушевила и подстакла.
@Жика Знаш ли зашто је забранио?

@Milan Nikolic  Знаш ли како ме Атанасије тражио: где је песник. Хоћеш ли успјети напокон да ме спалиш ко вјештицу? Ево материјала пошто си жедан:

Као што неки побожни човјек стаје пред икону као пред Исуса, тако и имеславци изговрају Исусе, а како се врло побожним на иконама (или у призивању) заиста јавља Господ, они не грјеше када кажу то је Господ. Као што не грјеши ни онај који каже да је даска дрвена и да језик није духовна стварност, с тим да је језик ипак мекши, више софтвер од даске која је очигледније твар, хардвер.

Именославци су грјешили само у томе, што нису  разликовали Личност и име, односно суштину и и енергије, гле и Католици погрјешише само толико, али имеславци живљаше енергије, а Католици их негираше.

 

1. Нејасно ми је како су свето причешће  и молитва Исусова повезани, односно литургијска функција Исусове молитве.
2. Уочавам паралеле са Истоком, да су зурење у срце, зурење у пупак или ниже ипак повезани у том методу зурења.(тантричке и друге врсте јоге, ваљда по мјесту концентрације, чакри) А да је пупак демонски а срце блажено антрополошки је упитно, јер Христос имаше и пупак...
3. У моме садашњем духовном стању: ја невјерујем да је Исус поучавао ученике да врате ум у у срце тако што ће да ум држе педаљ изнад љеве сисе, да су све тенике малипулација са људским тијелом и психом, односно прородом и да као такве изазивају стања душе, па да се умјетношћу, методом, техником може постићи нека отвореност, нека припрема за благодат. Или је "благодат" тек душевно стање.
4. Да све то скупа "само по себи"  есенцијално није пут спасења, него помоћно средство, преузето из древнога свијета, да кажем од јоге преузето, оцрковљено и охристовљено.
5. Да су људи дисали од вајкада, и да се може побожно дисати, побожно ходати... и као што пет простих чула има своје душевне и доховне "близанце", ухо слух и дар...тако око, тако плућа, тако срце и бубрези... да је човјек са те стране неиспитана тајна. А да напоменемо и епидемију безблагодатног испитивања г тачке (чакре) које је добило и своју милитарну компоненту у виду НАТО.
6. Да све и сличне праксе ниси ништа есенцијално хришћанско, као што нису есенцијално хришћанске ни грађевине, али постоје хришћанске грађевине, тако постоје и хришћанске технике молитве, технике сликарства, уопште технике.
7. Хришћански начини да се истна изведе на видјело, хришћанске технике, јер древно и изворно "техника је умјеће допуштања истини да се збуде" (Хајдегер о Пармениду).

Забуну изазива садашње заподномислеће значење рјечи техника када се оно примјени на "техника молитве", гдје се уплићу сасвим другачије конотације блиске сапињању природе какво врши метафизичка техника, али не грјешимо када кажемо да је цјелукупно монашко подвизавање сапињање природе, стега. техника али дрге врсте, друге провениенције.

Тако израз, технике молитве нама савременим људима умјесто да значи : умјеће допуштања да истина - благодат збуде, деси добија страна значења, да подвижник контролише благодат, као што елетричар контролише струју. Дакле она значења која рјечи техне, техни, техника даје њемачка метафизика, индијска душевнст, левнтска и египатска магија, или понајвише глобалистичка општа бјело-свјетска техника, су молитви хришћанској страна, "изгубљена у преводу".

Дакле Црква је техника, она је свјетовно гледано  један од начина допуштања истини да се збуде, допуштање да се деси благодат -истина (не матафизичка истина и њена наука). Умјеће изаизвања Бога да дође, умјеће изазивања благодати. За Нас једина и вјечновладујућа техника синергије, стваралаштва, чудотворства, умјеће по Богу владања собом и другим и благодатног управљања преображеним свијетом.

  У тој техници у циљу успостваљања Цраства милом, нама је све дозвољено, Исус није дубио на глави у Јерусалиму, али ја Њега ради могу у Сарајеву то да чиним. Све нам је дозвољено осим оног што је страно вољи божијој, односно онога у чему нема благодати.

Дакле не вјерујем да је Исус у Јудеји ученицима давао упуство педаљ изнад љеве сисе, тумачење владике Давида о апостолском предању  дјелује анахроно, али такође није Исус у Самарији учио људе да зидају на конац, нити да сликају иконе, нити да љече, нити да мисле, ни столарији нити некој од мнлогих људских дјелатности, а када их је учио молитви било је то овако: Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје, да дође царство твоје, да буде воља твоја  и на земљи као на небу, хљеб наш насушни дај нам данас и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима нашим, и не уведи нас у искушење но избави нас од злога. Природно није говорио молите се мени, него Оцу, апостоли су сигурно увели молитву Исусу (да ли је баш била у облику днашње Исусове молитве? и упуства који су настала као вјековна пракса Цркве, са можда и неким утицајима), они посље апостола молитву Апостола, а они посље св Василија молитве светом Василија, а ови посље Порфирија, Јосифа Исихасте, Силуана, Софронија, Јустина, Пајсија.... ја се молим Атанасију, на један начин и Иринеју, Давиду, Ави... На крају свему нас је научио и данас учи и сутра ће учити Исус. Да се молимо његовим молитвеницима да нас науче молитви. Амин.

+Давид о овој књизи

Епископа новосадског и бачког др Иринеја (Буловића),
Тајна разликовања Божанске суштине и енергије у Светој
Тројици по Светоме Марку Евгенику (Беседа, Матица Српска
Нови Сад 2019, стр. 261-266) спада у највећа, сада већ класична
дела поствизантијске епохе (Византије после Византије) и
неопатристичке синтезе нашег доба уопште. Он дели то место
са малим бројем личности богослова који су писали, сведочили
и богословствовали као велики Свети Оци на Истоку и Западу.

Шта је заиста остало од Ромеје, од земаљског хришћанског царства, од хришћанских наука и умјетности, на Логосу утемељених како учи св. Максим?

Само крхотине потопљене најездом метафизике, у философији некелико књига +Иринеј,Свети Данило Крастић, Жарко Видовић, у медицини готово ништа исцјелитељско, у архитектури само Пеђа Ристић, у математици његова светотаинска геометрија, у умјетности ту и тамо и тако даље, углавном над нама влада туђинска филозофија, туђинска наука. Хришћани су у туђем свијету. И наравно остале су молитвене технике и гоњена изнутра и споља Црква Православна.

[Milan Nikolic]

Постоји нека шанса да си ти западни дупли шпијун, ниси ни шестоколонаш. 

Сад си нашао да прозиваш руске монахе док су на Светој Гори гоњени.

[Milan Nikolic]

  On 27. 7. 2024. at 10:58, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Данило Крастић

Expand  

Како те бре није срамота да наклапаш том тастатуром.

[Жика]

@Hadzi Vladimir Petrovic Pretpostavljam što se forsira veliki broj izgovorenih molitava u toku dana što predje u mehaničko izgovaranje.

[Н И Н Е]

  On 27. 7. 2024. at 10:58, Hadzi Vladimir Petrovic рече

@Н И Н Е  Да ли има ту, да Исусова молитва потиче од Исуса?  Ово исправљено да ли се односи и теолошке ствари, рецимо оно због чега је св Теофан забранио. Књига је супер и мене је одушевила и подстакла.

Expand  

Не знам, не верујем. Не знам шта је исправљено али знам да у предговору моје књиге (Крњево 1979.) пише да је св. Теофан радио исправке на прво издање и да је 1881. изашло исправљено и допуњено издање. 

[Жика]

  On 27. 7. 2024. at 23:12, Н И Н Е рече

Не знам, не верујем. Не знам шта је исправљено али знам да у предговору моје књиге (Крњево 1979.) пише да је св. Теофан радио исправке на прво издање и да је 1881. изашло исправљено и допуњено издање. 

Expand  

Da, učestvovao je u izdavanju knjige, ali kasnije nije davao blagoslov da se čita. To sam čuo od prof. Osipova.

[Milan Nikolic]

Боље да ништа не говорим о овом покретачу теме. Брука и срамота.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Дакле видјели смо и на питању Имеславаца да се не могу поистовјетити мишљење и биће што је темељни став метафизике, овде се то појављивало као поистовјећење Имена и Личности, односно дошло се до закључка да је Име енергија, а ако би ишли до у детаљ оно је синергија, јер има и створене компоненте.

Католичко неразликовање, (мислим да има дио о филиокве који би могао бити схваћен и православно) је опет неразлиховање Личности и енергија, јер енергије исходе из Христа и када те енергије назовемо Духом Светим како то чини нпр св. Баћушка Серафим онда се то може и занемарити, а строго узев ми не задобијамо Духа Светог као личност, осим по енергији, него енергије, а никавих посебних енергија Духа Светог нема, него су то енергије Оца Сина и Светогога Духа. Блаженопочивши Амфилохије има неки зачетак учења о разликовању ипостаси у енергији.

Христова браћа

Христос се рађа од Оца и Дјеве Марије, а његова браћа од Духа Светога и Цркве, односно Духом Светим у Цркви, нестворено-створини има створено-нестворено браћу.

Антрополошки та дијалектика створено-нестворено се очитује у  "платонистичком" душа и тијело, које се развија у тијело, душа, дух, гдје би душа била слична анђеоској створеној природи, остављајући за сад по страни расправе да ли је душа створена или вјечна, очигледно је да је дух вјечан, да је крштење вјечно, да је благодат која постаје дио и неодвојива од човјека нестворена, односно да је човјек крштењем рођен нестворено, божански рођен од Светога духа, ту бесмртну компоненту Оци некад називају душа, некад дух. Христос је назива душом када говори " ... него да души својој наудиш" да не наудимо своме вјечному животу, не "психи" психиолога.

У даљем развоју код Плотина имамо деветице:

1. тијелесно тијело

2. душевно тијело

3. духовно тијело

4. тјелесна душа

5. душевна душа

6. духовна душа

7. тјелесни дух

8. душевни дух

9. духовни дух

Које уствари описују међусобне односе душе и тијела, и духа. и категоришу појаве, нпр. тјелесна душа зна да хода, душевна душа де има емоције, а духовна душа, да је пријемчива за благодат, диховни дух би било наше бесмртно назначење, душевни дух наш духовни идентитет, тјелесна душа либидо, глад итд. то би се могло разрађивати на 3x3x3...

Зашто ово пишем, опет јер западно мислећа психологија, наука о души, душу узима искључиво као створену, човјека и свијет опет искључиво као створене, што је заиста безбожан став, јер рећи све је створено и нема ничег нествореног значи рећи да Бога нема (по енергији- непричасан је), мислим можда га негдје има, али је недоступан, нема га у нама, и нема га око нас. Фактички га нема и теоретски га неможе бити.

Али у платонизму који по Хајдегеру спада у метафизику, а по Видовићу не, нествореном је причасна и душа и дух и тијело (сви органи).

Управо Причешће је тјелесно сједињење са нествореним, чињење добрих дијела у свијету "нестворена свјетовност" Царство, надахнута осјећања, добромислије - нестворена душевност, созрецање опитна теологија -нестворена духовност, односно духовност и значи нествореност.

У садашњој  кали-југи односно каљуги са човјека је скинута духовност, умјесто ње имамо метафозички Матрикс који почиње на Декартовој замишљеној тачки и на метафизчком тумачењу Евклида, наш идеолошки набачај на физис, у ствари живот ван времена како то непоколебљиво доказује најважнија кнјига двадесетог вијека. Дакле прво је потребно да се вратимо из Матрикса у стварност у стварно врјеме (кретање, а онда да то врјеме се обогати нествореном вјечношћу(двиг), а у Матриксу (мтф) нема и неће бити благодати, јер није од Бога створен као физис. Дакле лукави нас лишава тјелесног да би укинуо духовно. Покушава да разоваплоти Христа.

Са тенденцијом да се човјек сведе на техничко биће, на тијело са магијском свјешћу, јер већ чујемо како се жале, нема идеологије, за њи је идеологија виша врједност...

Дакле било како било +Иринеј указује на приство нествореног у свијету, на необезбоженог човјека и необезбожени физис.

Ево за оне који кукају да ја нешто своје причам, најављујем да ћу рећи нешто своје ускоро, као Вучић најављујем да ћу се обратити

Видим да је некима моја маленкост занимљивија од "Разликовања", могао би да се уобразим због тога, али не видим разлог, можда се човјек заљубио, па нека здраво и....а што би рекао Ава, а то значи да се машти не бави мноме јер никако нисам тема ни објекат маште, нечији селф објекат за испољавање агресије у немоћи да изађе из "сопственог" идеолошког кавеза, ево мало мрвица и за трола, нека га : даде ми се жалац у поруке, анђео сотонин@Milan Nikolic да се не прогордим.

 

[Жика]

Starac Sofronije ili neko od njegovih učenika umesto Mislim, dakle postojim kažu Volim, dakle postojim.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

  On 29. 7. 2024. at 12:29, Жика рече

Starac Sofronije ili neko od njegovih učenika umesto Mislim, dakle postojim kažu Volim, dakle postojim.

Expand  

Да, али то још значи постојим као Бог на нестворен начин, а на створено биће се такође односи на изворан начин. Премда и Картизијеве когитације се могу дубље и шире схватити: као сваки однос човјека са свијетом и Богом.

@Milan Nikolic  Жао ми је што сам те поврједио, али гледај да нешто аргументујеш, не само, брука, срамота, грјешиш, угледај се на мене и сл. до сад утврдисмо једино да ниси био у праву да се не помињу Имеславци, а да непомињемо твоја учења о нествореним енергијама која смо читали овде на форуму, јели те читање Разликовања утврдило или си се разговедио? Реци ти како схваташ ствари, шта би од повезивања теорије релативитета и учења о нествореним енергијама?

[Milan Nikolic]

  On 29. 7. 2024. at 8:09, Hadzi Vladimir Petrovic рече

даде ми се жалац у поруке, анђео сотонин@Milan Nikolic да се не прогордим

Expand  

Само да се види колико си поремећен. 😀

Знаш кад је Господ рекао да боље да се нису родили, тако је боље да ниси дотакао књиге. Просто не можеш учитавати у уста светима оно што нису рекли, а ти спроводиш пропаганду. Нема смисла. Покупи тај израз ,,стварствено" и иди с милим Богом. 🙂

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Нема више границе (апсолутно онтолошко раликовање) између Бога и човјека, она је разрушена, превазиђена у Исусу Христу, природе су неразлучне - свуда тамо гдје се појављује Христос, а појављује се свуда гдје се призива од двоје и више. Мислим и на све аспекте и сва занимања, дарове, не само на уско литургијско служење, него благодатан живот уопште, свако послушање.

Обрнуто, свугдје гдје се појављују природе појављује се Христос! А природе се појављују свуда, Бог је сав у нествореном, а створено биће је све остало, све створено је већ уличносњено Христу.

Мјеста на којима је "мање" Бога, су мјеста гдје је мање природе ("Повратак земљи" Ниче), таква "мјеста" су привид и заблуде.

Све већи степени дематеријализације су све већи степени обезбожења, све већи степени виртуелности, нематеријалне "духовности" све више смањују могућност појаве оваплоћеног Бога у твари јављеној, нема твари - нема Бога оваплоћеног.

Нема Хљеба и Вина, нема уста -нема Литурђије!

Они који чекају Христа у виртуелном свјету дочекаће Холограм иза којег ће стајати Антихрист. Или ће свети Илија разорити виртуелни Хад и извести сужње у материјални свијет, у од Бога створено па облагодаћено. Виртуелни свијет неће бити спашен-облагодаћен. 

Метафизика није благодат, она замишљањем трасцендира, превазилази твар. Умишља.

Зато сотона који се не може оваплотити, нити да Господа изгна из твари, покушава нас да заведе, да нас изгна из твари и времена ("Биће и Врјеме" доказује непоколебљиво да је човјек већ ван времена! Да егзистира поред времена! Живот га се не дотиче.)  у виртуелно гдје ће за своје сљедбенике да изврши привид оваплоћења, не право оваплоћење, јер демони не могу да уђу у твар.

Нити у једно једино зрно прашине.

Њихово је дјеловање наше поље слободе, ми можемо да се саглашавамо са њима, они могу да нам нашаптавају, нама слабијима, још слабији су већ сад у паклу и посједнути сикћу један на другога, а јакима не могу ни да приђу и плаше их се.

Људи страх и трепет за демоне. Со, земља, вода све је чисто.

Знајмо те људе и знајмо земљу, само тако упознаћемо Бога, без њих и без створенога, нема Бога, нема литурђије. Заобилазница не постоји - то је пут у пакао.

[Milan Nikolic]

Уопште не умеш да се изражаваш, зато је боље да не пискараш. Занео си се добрано.

Јуче си млатарао са књигом вл.Бачког, а сада газиш целу његову теологију о разликама.

Управо је онтолошка разлика између Бога и творевине, укључујући и нас, апсолутна и несавладива.

Зато је закључак двојак а јединствен, сам Христос даје енергију односа са Богом, што је све.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

  On 2. 8. 2024. at 14:31, Milan Nikolic рече

Управо је онтолошка разлика између Бога и творевине, укључујући и нас, апсолутна и несавладива.

Зато је закључак двојак а јединствен, сам Христос даје енергију односа са Богом, што је све.

Expand  

1. Не постоји никаква енергија односа са Богом, постоји само Бог по енергији, Причасни Бог је Христос зато што има створену природу а не зато што има неку своју посебну енергију. Тако да енергије "дају" Отац Син и Свети Дух, а Христос Тијело своје.

2. Некад била апсолутна а сад је релативна Христом, превазиђена, моја крштењска ипостас је нестворена. Крштено "ја" ми је беспочетно. Тако говораше +Иринеј. То "ја" које ти частиш како најбоље знаш и умеш.