O Istini Sudu i Ljubavi

[sampaganini92]

пре 3 часа, Ralex рече

 Zato se mi ne razumemo jer vi ne tvorite božiju volju već samo čitate Bibliju. A vera bez dela je slepa vera jer nema razumevanja koje dolazi od Boga.

Mene samo ovo zanima sta ti to cinis ooo pravednice veliki sto mi ne uspevamo? Kad li si zasao u sitna crevca nasih zivota i prostudirao do tancina nase svakodnevnice te bivas uveren da mi ne tvorimo volju Boziju. 

A sve i da nam se omakne pa nacinimo eto poneko dobro delo, gle ne nadjosmo za shodno da trubimo o tome pred svetom i ljudima po forumima (trgovima) i da se busamo u grudi svojom pravednoscu i svecistotom.

Svi smo mi ovde svesni svoje nesavrsenosti ali i svesni savrsenosti vere koju verujemo. Ima jedan gospodin Nikolaj Berdjajev nije u svemu tacan ali cesto ubode pa procitaj to delo. Ali mi se smiravamo pred svojim nesavrsentvom i uzvisujemo Bozije savrsentvo. Na to pozivamo i tebe, smiri sebe a uzvisi Hrista jer kad uzvisujes sebe automatski unizavas i bliznjeg i Hrista. 

 

[sanja84]

Praznoslovlje je kradljivac tuđeg vremena. 

[Ralex]

Mnogi veruju da su Hristove reči, da na šamar treba okrenuti i drugi obraz , ubačene u Jevanđelje od onih koji od ljudi pokušavaju da stvore poslušno roblje. Pa sam ja spremio jedan primer kroz koji ću pokušati da pokažem kako bi na te stvari moglo da se gleda iz jednog drugog ugla.

 

 

Kada se desi nešto što može da se protumači kao uvreda, naš intelekt prvi reaguje pokušavajući da uvredom odgovori na uvredu; to je prirodna reakcija tipa oko za oko zub za zub.

Međutim mi ne moramo da poslušamo te svoje prve misli koje dolaze od našeg intelekta. Mi u sebi imamo još jedan izvor misli, izvor koji je tih i neprimetan kao Sunce u proleće; nit ti je hladno nit je previše toplo, pa i ne primećuješ da te greje. Neki to zovu savest.

 

I ako se mi ne složimo sa onim šta nam naš intelekt predlaže, nego kažemo u sebi; može li se ovo i drugačije doživeti? Kako bi se ovo moglo drugačije protumačiti? Tada mi ućutkavamo svoj intelekt, on je rekao šta je imao. Trebaće malo vremena da se pojavi taj sićušni glasić što se sa stidom promalja kada naš intelekt ućuti. Sve dok smo uzbuđeni i loše raspoloženi, u strahu, mi nećemo čuti taj tihi glasić; Kao da se plaši naših osećanja.

 

A onda kad smo smireni pojaviće se druge ideje, druge misli koje će nam pokazati kako ta ista stvar može drugačije da se vidi.

Meni taj tihi glasić zna da kaže; pa čekaj, zar ne vidiš da su to prirodni ljudi, ljudi koji čuju samo svoj intelekt. Oni ne znaju drugačije da odreaguju. Hajde ti koji već čuješ glas razuma okreni drugi obraz i pokaži im kako treba da se postavi i odreaguje razuman čovek. Hoćeš li se naljutiti na malo dete kad te opsuje? Ono ne zna, tako su ga stariji naučili.

 

Jednom sam gledao neku emisiju o grizlijima:

Oni love losose na vodopadima i najbolja mesta za lov zauzmu prvo najači. Pa kad oni ulove, onda mogu drugi na njihovo mesto.

Ali ima i medveda lopova: prirodna reakcija medveda kada drugi medved zareži na njega je da otvori čeljusti da i on zareži.

Tog trenutka on ispusti ribu, a lopov zgrabi ribu i beži.

Međutim ima medveda koji su naučili da savladaju taj svoj prirodni impuls: Oni znaju da su jači i ne otvaraju usta da zareže, nego čvrsto drže ribu. Tada lopov videvši da nema vajde odlazi, a oni mogu na miru da se slade.

 

Medvedi su naučili da savladaju prirodne porive a mi ljudi ne možemo, i još ih i branimo u svom umu stvarajući tako zabludu.

Dozvoljavamo na taj način našem intelektu da nas drži u zabludi predajući našu slobodnu volju u njegove ruke. Zato je njemu u interesu da mi ne otkrijemo taj sićušni glasić, tog Boga koji živi u nama.

Jer kad mi otkrijemo da možemo da biramo kome ćemo da posvetimo pažnju i samim tim imamo mogućnost da izrazimo svoju volju, tada Mi postajemo bogovi svog mikrouniverzuma; a naš intelekt postaje samo sluga i prestaje da bude bog koji koristeći se našom voljom vlada nad nama.

 

[Ralex]

Ovu bajku sam našao negde na internetu pa sam je malo modifikovao shodno mom razumevanju duhovnih stvari.

U neka davna vremena živeše ljudi bistrog uma i plemenite duše. Lutali godinama po različitim krajevima tražeći mesto za svoj dom. Kad dođoše do Velike Reke, rešiše da tu i ostanu. Podigoše svoje kuće, napraviše svoje selo, i izrodiše veliko, brojno i zdravo potomstvo. Izabraše sebi i kralja po imenu Razum. Dobiše i veru, jezik i pismo. I tako nastade narod. Beše nadaleko poznat po svojoj čestitosti i mudrosti

Vreme je prolazilo. Život im beše bogat. Ali sve što je dobro, privuče i zavidne ljude. Iz vrlo udaljenih krajeva, gde su vladale nesloga i mržnja, a kraljica im bila Zavist, krenuše da napadaju ovaj narod. Rušili su im kuće, otimali decu, palili knjige …

No, narod beše hrabar i neustrašiv. Zato Zavist reši da ubije Razum. Tako i bi. Narod osta bez kralja te odluči da vlast pripadne njegovoj ženi. Ona se zvala Istina. Imala je kćerku Slobodu i sina Život. I umesto da bez razuma narod propadne, oni su sa Istinom postali još jači. Istina je vladala pošteno i dostojanstveno. Bila je skromna, iskrena i pravedna. Kćerka joj je u svemu pomagala. Sloboda je bila najlepša devojka na svetu i voljena u narodu.

Zavist, već besna, pokuša da ubije i Istinu, ali bez uspeha. Zatim pokuša da otme Slobodu, ali je i ona bila neuhvatljiva. Narod ih je dobro čuvao, baš kao što se čuva najveći zavet predaka. No, Zavist nije mirovala. Tražila je put do zla. Tako nagovori Život da se odrekne majke i sestre dobijajući za uzvrat obećanje – večnu slavu i vlast. Život je poverovao. Na prevaru zatvori Istinu i Slobodu u kutiju zaborava. Postade kralj. Narod se uplaši novog kralja jer Život bez Istine i Slobode je Život sa strahom. Tada je nada daleko, a tuga i zlo prve komšije. Zavist je imala kćerku Zabludu koja se po nagovoru majke uda za kralja. Uz nju Život postade još suroviji, a narod nesrećniji. Život i Zabluda dobiše kćerku Prevaru i sina Zaborava.

Dođoše još crnji dani. Narod je propadao svakim danom sve više. Od razumnog, dostojanstvenog i slobodnog, ostade samo prevareni i zaboravljeni narod.

Ne prođe mnogo, a Zavist odluči da ode odatle jer više nije imala na čemu da im zavidi. Sa njom odoše i kćerka Zabluda i unuka Prevara jer im je, ovakav kakav je, Život dosadio. Kad je kralj ostao sam, sa sinom Zaboravom, oseti neizmernu tugu i pokajanje za ono što je učinio svom narodu, te pade u postelju. Sin se sažali nad svojim ocem te odluči da nađe kutiju zaborava.

Nije je bilo teško naći. Bila je na putu, zaboravljena. Obradovao se, ali ju je uzalud pokušavao da otvori. Sedeo je tužan danima pored očeve postelje nadajući se da će nekim čudom ozdraviti...

Jednog dana vide ga mali dečak zlatne kose i upita ga:

„Poznaješ li ti Istinu i Slobodu?”

„Ne, ja sam se rodio posle njih,” odgovori Zaborav, „ali ih poznaje moj otac Život.”

„Slušaj me dobro,” reče zlatokosi, „ako želiš da Život ozdravi, moraš ispuniti tri zadatka-želje. Tako će se kutija zaborava otvoriti.”

- Prva želja: Učini da Život zauvek zaboravi na Zavist, Zabludu i Prevaru.

- Druga želja: Vrati narodu Istinu i Slobodu!

-Treća želja: Ne dozvoli da ikada Zavist ubije Razum

Zaborav sve tako učini, pa se Život iznova probudi. Uz njega su i Istina i Sloboda živeli dugo i srećno. Uz njih je i Razum oživeo i ponovo postao kralj ovog naroda a Život mu je bio poslušni sin.

 

 

 

 

[Ralex]

 

Nauka otkriva da postoje zakonitosti u funkcionisanju naših ćelija koji su više duhovne nego materijalne prirode.

Na šta mislim; Moglo bi se reći da DNK u našim ćelijama ima dva režima rada. Kada je sve u redu, kada su naše misli blage i mirne DNK se razvije i omogućava kopiranje informacije kako bi se u ćeliji obavili svi procesi koji su neophodni za život ćelije, a šire i nas samih.

A kada smo uznemireni, brinemo, ljutimo se, gnevni smo, strah nas je....To je za DNK znak da je opasnost i ona se sklupča sprečavajući tako proizvodnju; Opasnost je i treba da se sagorevaju šećeri kako bi se obezbedila energija da se prevaziđe opasnost. Napao te lav beži ili se bori.

Ali ćelija ne zna da li je stvarna opasnost ili mi u svojoj mašti proživljavamo scenarije koji će se možda dogoditi i brinemo ili strahujemo bez stvarnog razloga. Ja sam znao da se po mesec dana u mislima svetim nekome ko me je povredio rečima.

Naše pogrešne (grešne) misli znaju da budu naš put u bolest pa u smrt jer ćelije zbog naših loših osećanja koje teraju DNK da se sklupča ne mogu da obave životne procese i razboljevaju se.

Naš DNK se kvari na dnevnoj bazi a preko noći se popravlja i to samo dok spavamo dubokim snom, To jest dok smo mi kao um koji proizvodi pogrešne misli isključeni.

Rađen je ogled gde su u petrijevoj šolji stavljene zdrava ćelija i ćelija raka da vide za koliko će ćelija raka da ubije zdravu ćeliju. A desilo se da je pored zdrave i ćelija raka ozdravila. Pa što se to ne dešava i u telu? E, u telu smo i mi koji svojim mislima proizvodimo sredinu koja zdravu ćeliju tera da postane ćelija raka da bi preživela.

Jer dok smo uplašeni zabrinuti mi lučimo adrenalin i druge hormone koji stvaraju nezdravu sredinu za život naših ćelija i to nas vodi u bolest.

Ovo nas dovodi do zaključka da postoje jasni zakoni života koji ako se krše vode u smrt.

Da lepe nežne misli pune ljubavi, milosti radosti daju život našim ćelijama a da gnevne, ljute, besne strašne....misli vode onoga ko ih neguje u svom umu u smrt.

I kada vidimo odakle dolaze te naše misli mi možemo videti da one dolaze od istine koja je u nama, Pa ako naša istina kaže da je situacija strašna, ili sudimo sud koji donosi ljutita osećanja onda mi radimo protiv zakona života.

Dakle kakva je naša istina takvim sudom sudimo, a kako sudimo takve misli imamo, kave misli takva osećanja a kakva osećanja takvo ponašanje. Jer kako se neko oseća tako će se i ponašati, takvog će duha biti.

Zabluda je istina nastala posle bluda; šta to znači? Pa još dok se spremamo da slažemo, ukrademo, damo mito doktoru.... mi u svom umu opravdavamo to svoje delo i tako gradimo zabludu u svom umu.

A kad se spremamo da učinimo neko dobro delo, da pomognemo bližnjima, da damo milostinju...mi opravdavajući to dobro delo u svom umu gradimo istinu. Plodovi istine su lepa osećanja, milost, ljubav, zahvalnost...A plodovi zablude su gnev, bes, ljutnja, strahovi,,,Što će reći da od istine koja je u nama zavisi da li umiremo ili živimo.

Ovaj uvod je bio neophodan da bi smo shvatili kako to deca ispaštaju zbog greha roditelja.

Roditelji kršeći zakone života, živeći u zabludi kvare na dnevnoj bazi svoj DNK, I živeći raspusno noćima duh koji je u njima ne stiže da opravi preko noći DNK koji su oni pokvarili. I takav pokvareni DNK oni predaju svojoj deci pa se rađaju deca sa deformitetima i podložna raznim bolestima jer njihov imuni sistem ne usled kvarova na DNK više ne može da se bori sa bolestima.

Ali ovo nije jedini način kako roditelji utiču na sudbinu svoje dece. Zašto kažem sudbinu? Zato što je sudbina posledica našega suda, pa kako sudimo tako mislimo tako utičemo na svoju DNk, ali kroz ponašanje utičemo i na to kako će okolina reagovati na nas. A sve to potiče od istine koja je u nama.

Dakle kako to još roditelji utiču na našu istinu? Pa kroz vaspitanje koja nam daju naši roditelji oblikuju našu istinu,

Onda i društvo kroz obrazovanje utiče na našu istinu, onda razna iskustva koja imamo takođe oblikuju našu istinu tako da na kraju kad dođemo u neke tridesete naša istina bude 90% zabluda. A naš život sasvim posivi i depresija i nezadovoljstvo ga razaraju a to dodatno opterećuje našu DNK i život naših ćelija.

I tu Dolazimo Do Isusa Hrista koji još pre 2000g objasnio šta treba da radimo da bi se uskladili sa zakonima života koje je Bog Otac postavio.

On je rekao ne brinite jer ko može brinući lakat rastu svom da doprinese. Kad ne brinemo mi nemamo osećanja koja alarmiraju na uzbunu.

Ne sudite da vam se ne bi sudilo. Kad sudimo loš sud o nekome mi imamo ghnev, bes, ljutnju i ponovo radimo protiv zakona života.

I sve ono šta je ON govorio na dubljem nivou vodi ka tome da se mi uskladimo sa zakonima života koji su tako uređeni da favorizuju život za zajednicu. Jer ne može zajednica da se gradi sa lažovima, lopovima, nasilnicima, kockarima, alkoholičarima, sebičnjacima...

Radeći dobra dela na koja nas je Hristos Pozvao, mi ćemo u svom umu opravdavati ta dobra dela i u našem umu će se nastaniti Hristos koji za sebe kaže da je On Istina, Dakle u našem umu će se nastaniti istina koja će biti uzrokom našeg blagog suda, blagih, mirnih misli, ...što će reći da će istina biti izvor života u nama jer Hristos je i Život.

Tako se kroz činjenje onoga šta je Isus govorio Bog useli u nas I živi u našem umu, Istina koja je u nama je naš BOG.

I ako neko Hoće da svojoj deci ostavi ono pravo bogatstvo , koji će im dati zdravlje i dug život onda svakako mora da vodi računa o tome kakva će mu dela biti. Jer piše tamo negde u Pismu; U dela ruku svojih zaplešće se bezbožnik.

 

 

 

[Ralex]

 

Jovan je krstio vodom, a Isus krštava duhovnom vodom, Verom. Voda pere u materijalnom svetu a vera je voda koja pere u duhovnom svetu,

Kako to Vera pere? Zao čovek poveruje Hristovim rečima, nađe u njima smisao i počne da čini dobro. Tako verom čovek biva opran od greha jer više nije onaj stari zli, nego se rodio jedan novi dobri čovek i svi su mu gresu oprošteni te je sada čist od greha.

Na krštenju se dobija novo ime. A ime je oznaka karaktera u duhovnom svetu. Promenivši se čovek biva kršten novim karakterom, kršten od Boga koji je Istina.

Jer Istina u koju je poverovao je promenila njegovo Ime, karakter. Tako čovek biva kršten od Boga koji je Istina.

Jer Isus za sebe kaže da je On Istina, Put i Život.

A kako to Istina je i Život.

Zato što istina koja je u nama je izvor našega suda kojim sudimo o svemu oko nas,

A kako sudimo tako se i osećamo

A kako se osećamo tako se i ponašamo, takvog smo duha.

Sv. duh je duh Istine, pa kad je istina naš Bog onda mi sudimo pravo i za osećanja imamo radost, milost, zahvalnost, ljubav i ostala nežna osećanja.

Dok ako je zabluda naš bog onda sudimo pogrešnim sudom pa za osećanja imamo gnev bes ljutnju, strahove nezadovoljstvo. Posledično imamo i ponašanje i skladu sa osećanjima pa nas pokreću zli duhovi, demoni, besa, ljutnje, straha...

A gde je tu Život?

Dnk u našim ćelijama je antena koja hvata signale koje šalju naše misli, Pa ako imamo nežne misli sa nežnim osećanjima to je za DNK signal da treba da se razvije pa se kopira informacija i obavljaju svi neophodni životni procesi u ćelijama. Napolju je sve u redu i nema nikakve opasnosti.

Dok kada imamo strašna gnevna osećanja onda se DNK sklupča jer je to znak za opasnost i nema više obavljanja osnovnih životnih procesa, Sada se samo sagorevaju šećeri da se obezbedi energija: napao te lav, beži ili se bori.

DNK ne zna da li te stvarno napao lav ili ti samo u mažti preživljavaš nešto što si sam smislio: Šta ako ne budem mogao da vratim kredit pa dođu da mi uzmu kuću.

Pogrešne misli koje dočaze kao posledica pogrešne istine, zablude, dovode to toga da su naše ćelije pod stalnim stresom i mi polako vodimo sami sebe u bolest pa smrt. Dakle Istina je izvor života a zablude su put ka smrti i bolesti.

Za mudroga ovo je sasvim dovoljan dokaz da je Hristos Bog koji je stvorio Čoveka i stvorivši njegovo telo on je ugradio zakone po kojima će to telo da funkcioniše: postavivši život za posledicu istine koja je u čoveku.

Na taj način je Istina postavljena za vrhovnog Boga i čovek koji traga za Bogom nalazi ga u Istini.

 

[Ralex]

Ja bih osvetlio još jedan pogled na živu vodu, vodu života.

Krštenje je izvorno pranje, pa je Jovan prao ljude u vodi navešćujući Hrista i krštenje duhovnom vodom i Duhom istine.

I kao što voda pere u materijalnom svetu tako vera pere u duhovnom svetu, pere nas od greha da čisti stanemo pred Boga.

 

A Hristos je Istina jer kaže da je On Istina Put i Život.

A šta je istina? svaki čovek ima neku svoju istinu koju je dobio kroz vaspitanje, obrazovanje, verujući raznim autoritetma, kroz razna iskustva....Sve to skupa je istina koja je u čoveku, istina kroz koju on sudi o svem šta mu se dešava, o ljudima i svemu na svetu.

Pogrešna istina se zove zabluda, to je istina nastala posle bluda; jer još dok se spremamo da slažemo, ukrademo, damo mito doktoru mi u svom umu opravdavamo to loše delo, taj svoj blud, i na taj način u svom umu gradimo zabludu.

Kasnije kada sudimo kroz zabludu naše misli su obojene osećanjima, gneva, besa, jada, mržnje, ljutnje, nedostatka smisla, depresivne, strašne, brižne... Ta osećanja su paklena vatrica na kojoj se peče bezbožnik, a kada sudimo kroz istinu mi imamo nežne misli koje naša duša boji nežnim osećanjima, milosti, ljubavi,, zahvalnosti, radosti..

 

Istina koja je u čoveku je zapravo ono u šta taj čovek veruje, to je njegova vera; i ta vera ako je osnovana na Istini je zapravo voda života koja nas pere od svih greha i ko tu vodu pije nikada neće ožedneti.

 

Tvoreći dobra dela mi ćemo u svom umu opravdavati ta dobra dela i tako će se u nas useliti Hristos i postaće istina koja je u nama , postaće izvor vode života u nama.

 

Ovo je moj komentar na ovaj divan video koji mi uliva nadu da će biti nešto od ovog naroda

 

 

[Bokisd]