Велики прасак?

[Juan Valdez]

Ивице, често употребљаваш увредљиве глаголе, именице и придеве. Молим те, покушај без тога.

Александре, твој имењак је био далеко увредљивији, па ниси користио црвена слова и понашао се као да си тата. Немој ни према мени. А да је лупетао, лупетао је.

[свештеник Александар]

Није то префикс недоучко него служба у Цркви.

[Juan Valdez]

Ивице, за ово имаш опомену.

Хајде да поновим. Он је срамота за тај префикс испред његовог имена.

[Juan Valdez]

Није то префикс недоучко него служба у Цркви.

У твом случају је и мање од префикса.

[свештеник Александар]

Заиста си празан Ивице.

[Александар Милојков]

Александре, твој имењак је био далеко увредљивији, па ниси користио црвена слова и понашао се као да си тата. Немој ни према мени. А да је лупетао, лупетао је.

И тебе и њега сам прво лепо замолио. Међутим, ти настављаш и то са личним увредама. То неће моћи.

[Александар Милојков]

У твом случају је и мање од префикса.

Друга опомена.

[Raskoljnikov]

Како можеш себе да сматраш православним хришћанином, а да нити практикујеш, нити исповедаш веру? Наравно нико теби не брани да себе сматраш за било шта, али Хришћанство је систем, усклађен и целовит поглед на свет - од догмата до етике. И тако неко ко се декларише хришћанином може поштовати своју веру и живети по религији или непоштовати своји веру и не живети по њој, али то не мења оно што она јесте.

Не лупетај,молим те.Одакле ти знаш да ја не практикујем и не исповедам своју веру???То што сумњам не чини ме безбожником и антихришћанином. Верујем у Исусово Васкрсење,верујем да је он Син Божји.Али моје је право да сумњам у пакао и исправност окретања образа непријатељу.Ако рај и пакао заиста постоје и ако Бог одлучи да ме пошаље у пакао нећу се жалити.

Нисам ја Христ,већ обичан грешник и као такав имам право да грешим,али и да се кајем.

Уосталом,зар није и Достојевски,као највећи православни мислилац,био човек сумње par excellance?

Већи мученик је онај који се жртвује сумњајући од онога који живи и умире за оно што верује да је апсолутна истина.

[Juan Valdez]

И тебе и њега сам прво лепо замолио. Међутим, ти настављаш и то са личним увредама. То неће моћи.

А он не наставља? Недоучко, празан...? Хахахахах. Невероватан си!

[Juan Valdez]

Заиста си празан Ивице.

Боље да будем празан него пун тога чега си ти пун.

[свештеник Александар]

Ивице боље читај мало о Великом праску,могу да ти препоручим књиге,студирао сам физику после средње школе.

[Juan Valdez]

Друга опомена.

Шта да урадим да добијем трећу?

[angst]

Ти си срамота за тај префикс испред твог имена. Страшно!

Хехе, типичан пример када свештеник крши хришћанску етику... 301

Ne mogu na ovom mestu da sakrijem uzdah. Ima dana kada me obuzima osećanje crnje nego najcrnja mehanholija — prezir prema ljudima. A da ne bih dozvolio ikakvu sumnju šta i koga prezirem: današnji čovek, čovek sa kojim sam sudbinski vezan. Današnji čovek — gušim se u njegovom nečistom dahu... Prema minulom se odnosim, poput svih saznavalaca, s velikom tolerancijom, to jest s blagonaklonim samosavlađivanjem: prolazim kroz hiljadugodišnju svetsku ludnicu, zvanu "hrišćanstvo", "hrišćanska vera", "hrišćanska crkva", sa setnim oprezom — čuvam se od toga da čovečanstvo držim odgovornim za njegova ludila. No moja se osetljivost naglo menja, provaljuje napolje, tek što ulazim u novije, u naše doba. Naše doba zna... Ono što je nekad bilo naprosto bolesno postalo je danas neprilično — neprilično da danas bude hriščanin. I ovde započinje moja mučnina. — Gledam oko sebe: nije više preostala niti jedna reč o onome što se nekada zvalo "istina", nepodnošljivo nam je više ako neki sveštenik samo zausti reč "istina". Čak a sa najskromnijim polaganjem na ispravnost danas se mora znati da teolog, sveštenik, papa, sa svakom rečenicom koju izgovori ne samo da je u zabludi, nego da laže — da mu više ne stoji na volju da laže iz "bezazlenosti", iz "neznanja". Isto tako, kao i svako, sveštenik zna da više ne postoji nikakav "Bog", ni "greh", ni "iskupitelj" — da su "volja", "moralni poredak sveta", laži — zbilja, duboko samoprevazilaženje duha ne dozvoljava više nikome da o tome ništa ne zna... Svi crkveni pojmovi su prepoznati kao ono što jesu, kao najzlonamernije krivotvorenje novca, koje postoji, s ciljem obezvređivanja prirode, prirodnih vrednosti; sam sveštenik je prepoznat kao ono što jeste, kao najopasnija vrsta parazita, kao zarazni pauk života... Znamo, naša savest to danas zna, šta uopšte vrede, čemu su služili, oni strašni izumi sveštenika i crkve, zahvaljujući kojima je postignuto ono stanje samoskrnavljenja čovečanstva čije samo posmatranje može da izazove odvratnost — pojmovi "onostranosti", "poslednjeg suda", "besmrtnost duše", same "duše", jesu instrumenti za mučenje, sistemi surovosti, zahvaljujući kojima je sveštenik postao i ostao gospodar... Svako to zna: a uprkos tome sve ostaje po starom. Kuda je otišlo poslednje osećanje uspravnosti, samopoštovanja, kada se čak i naši državnici, obično neusiljena vrsta ljudi i skroz antihristi na delu, dan-danas nazivaju hrišćanima i idu na pričešće?... Jedan mladi knez na čelu svojih četa, veličanstven poput izraza samoljublja i samopreuspinjanja njegovog naroda — ali, eto i on se, bez ikakvog stida, predstavlja kao hrišćanin!* ... Ko onda poriče hrišćanstvo?, šta naziva on "svet"? Biti vojnik, sudija, patriot; boriti se; držati do svoje časti; iznaći svoju korist; biti ponosit... Svaka praksa svakog trenutka, svaki instinkt, svako vrednovanje provedeno u delo, jeste danas antihrišćansko, a ona iskrivotvorena nakaza koja mora da je moderni čovek, ne stideći se uprkos svemu sebe, naziva se još hrišćanin!

— Friedrich Wilhelm Nietzsche, Der Antichrist - Fluch auf das Christenthum, 38

* Niče misli na Vilhelma II, nemačkog cara koji se upravo te godine kada je pisan "Antihrist", 1888, popeo na presto.

Александре, твој имењак је био далеко увредљивији, па ниси користио црвена слова и понашао се као да си тата. Немој ни према мени. А да је лупетао, лупетао је.

Знаш да на овом форуму није била дозвољена чак ни критика на рачун оца Горана на теми о сајту Шестоднев...

[Александар Милојков]

А он не наставља? Недоучко, празан...? Хахахахах. Невероватан си!

Реци и ти њему, ако тако мислиш, да је празног знања, да није добро научио.

[Александар Милојков]

Шта да урадим да добијем трећу?

Ајде, мало смирења. Није ми циљ да те банујем, заиста.