Jump to content

Велики прасак?


Препоручена порука

Једно ми се питање врзма по глави ових дана, па бих молио компетентне људе да ми дају своје мишљење. Наиме, ако се докаже тероија "великог праска" као почетак настанка космоса и живота у њему, онда искрсава следеће питање. Ако се десио велики прасак, а све до сада упућује да јесте, онда то подразумева да почетак космоса подразумева огромну енергију, између осталог и топлотну. Како је могуће да ишта што има потенцију живота у себи, опстане након таквог почетка (ако претпосатвимо вемоа високу температуру самог "праска")? Односно, након таквог почетка млади космос би требало да је стерилан. Ако је тако, онда је семе живота, да га тако назовем, накнадно "посејано"у космосу. Интересантно питање. ТЕ говори о развоју живота, о пореклу врста. Али само порекло живота као таквог, на то немамо одговора.

Шта мислите, драги моји уважени саговорници?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 799
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Nisam baš ekspert  0409_feel ali, kol'ko ja znam, smatra se da su u samom trenutku Velikog praska temperatura i gustina imale beskonačnu vrednost, da bi se, posle praska, te vrednosti smanjivale. Inače, nauka do sada nije još uspela da odgonetne šta je se dešavalo u periodu do 10-43 sekunde posle V. praska, takozvani 'Plankov period'. A život se smatra da je nastao na Zemlji pre nekih 3,8 milijardi godina, znači oko 11 milijardi godina posle samog Big Bang-a. Mislim da se početkom života ne bavi TE, nego abiogeneza...

:drugarstvo:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То је много пипаво. До Великог Праска дошло се на основу математичких апстракција, и без обзира што су нека предвиђања потврђена опсервацијама треба о томе размишљати веома опрезно. Ми у суштини благе везе немамо о томе како је настао Космос.

У принципу, након ВП формирају се елементи - прво Хелијум, па онда фузијом тежи елементи, звезде, планете итд. Онда на некој планети крене органска хемија па тек одатле негде почиње прича о ТЕ. У суштини, нема никакве директне везе са ВП. Мени лично, у ТЕ је много већи проблем порекло информација у ДНК. То је у ствари то "семе живота" о коме говориш.

Али сам од те дискусије давно одустао зато што иде у сасвим погрешном смеру и тај смер је екстремно штетан за Цркву. Снаћи ће се наука и без мене.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нисам ни рекао да се ТЕ бави настанком живота. Оно што мене буну јесте чињеница да након високе темпертуре, околина постаје стерилна. Евентулана потенција живота, нешто из чега би живот мога да се развија, морала би да нестане након тако високе температуре. Није ми онда јасно како се из тако једне стерилне средине, какав је космос након великог праска (након свог почетка постојања) може развити живота, ако он није додат накнадно? Да ли се може извести експеримент да у стерилној средини настане живот, а да се не повреди интегритет те стерилне средине, односно да "живот" не буде убачен "са стране"?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

mene su u školi učili da se virusi molekuli i da se smatraju živima samo zato što imaju sposobnost reprodukcije, a sami virusi ko zna kad su nastali

ali nisam siguran, ispravite me ako grešim

Вируси су полу-живот зато што могу да се репродукују само као "паразити" у живој ћелији. Одатле може да се закључи да су вероватно настали тек након настанка живе ћелије као "нуспродукт" неког процеса у њој.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У принципу, након ВП формирају се елементи - прво Хелијум, па онда фузијом тежи елементи, звезде, планете итд. Онда на некој планети крене органска хемија па тек одатле негде почиње прича о ТЕ.

Органски елементи не значе живот.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

... Да ли се може извести експеримент да у стерилној средини настане живот, а да се не повреди интегритет те стерилне средине, односно да "живот" не буде убачен "са стране"?

To bi značilo da se u takvom eksperimentu očekuje da se spontano stvaraju organska jedinjenja, a ,,organska jedinjenja ne znače život"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

... Да ли се може извести експеримент да у стерилној средини настане живот, а да се не повреди интегритет те стерилне средине, односно да "живот" не буде убачен "са стране"?

To bi značilo da se u takvom eksperimentu očekuje da se spontano stvaraju organska jedinjenja, a ,,organska jedinjenja ne znače život"

Шта наука каже о овом питању, зна ли неко?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нисам ни рекао да се ТЕ бави настанком живота. Оно што мене буну јесте чињеница да након високе темпертуре, околина постаје стерилна. Евентулана потенција живота, нешто из чега би живот мога да се развија, морала би да нестане након тако високе температуре. Није ми онда јасно како се из тако једне стерилне средине, какав је космос након великог праска (након свог почетка постојања) може развити живота, ако он није додат накнадно? Да ли се може извести експеримент да у стерилној средини настане живот, а да се не повреди интегритет те стерилне средине, односно да "живот" не буде убачен "са стране"?

По тој причи потенција живота су сами физички закони. Мислим да имаш мало погрешан приступ томе. Пре ВП није постојало ништа што би била "евентуална потенција живота", а посебно не органска једињења. Чак нису постојали ни атоми. Може ли мало прецизније шта мислиш под тим?

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

И ово у вези ДНК. ДНК, да тако кажем, чува одређену информацију. Међутим, одакле информација сама? Информација увек долази споља, од другог.  0442_feel 0442_feel Интересантно. Зато волим науку. 0442_feel

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...