Велики прасак?

[GeniusAtWork]

... Да ли се може извести експеримент да у стерилној средини настане живот, а да се не повреди интегритет те стерилне средине, односно да "живот" не буде убачен "са стране"?

To bi značilo da se u takvom eksperimentu očekuje da se spontano stvaraju organska jedinjenja, a ,,organska jedinjenja ne znače život"

Шта наука каже о овом питању, зна ли неко?

Jedino što sam ja čuo na tu temu je ovaj eksperiment, gde su, po prvi put u istoriji, uspeli da stvore 'sintetički oblik života' (ne znam tehničke detalje, nisam biolog po struci 0442_feel). Opisan je kao prekretnica u istoriji biologije, 20 naučnika je radilo na tome 10 godina...

[Grizzly Adams]

И ово у вези ДНК. ДНК, да тако кажем, чува одређену информацију. Међутим, одакле информација сама? Информација увек долази споља, од другог.  0442_feel 0442_feel Интересантно. Зато волим науку. 0442_feel

Управо тако само пази да те не чују Ивица и Аквилије.

[Иван ♪♫]

И ово у вези ДНК. ДНК, да тако кажем, чува одређену информацију. Међутим, одакле информација сама? Информација увек долази споља, од другог.  0442_feel 0442_feel Интересантно. Зато волим науку. 0442_feel

da, inače, odvajaju se definicije podatka i informacije. Podatak sam po sebi ne znači ništa, dok se ne interpretira u korisnu informaciju, podaci se interpretiraju u informacije (http://www.diffen.com/difference/Data_vs_Information).

Rekao bih da RNK/DNK samo nose podatke, a ti podaci se interpretiraju u informacije kada se izgrađuje organizam!

I da podsetim RNK/DNK su veliki molekuli (dezoksi ribo nukleinska kiselina)

[Александар Милојков]

Нисам ни рекао да се ТЕ бави настанком живота. Оно што мене буну јесте чињеница да након високе темпертуре, околина постаје стерилна. Евентулана потенција живота, нешто из чега би живот мога да се развија, морала би да нестане након тако високе температуре. Није ми онда јасно како се из тако једне стерилне средине, какав је космос након великог праска (након свог почетка постојања) може развити живота, ако он није додат накнадно? Да ли се може извести експеримент да у стерилној средини настане живот, а да се не повреди интегритет те стерилне средине, односно да "живот" не буде убачен "са стране"?

По тој причи потенција живота су сами физички закони. Мислим да имаш мало погрешан приступ томе. Пре ВП није постојало ништа што би била "евентуална потенција живота", а посебно не органска једињења. Чак нису постојали ни атоми. Може ли мало прецизније шта мислиш под тим?

И то је, такође, ново питање. Ако велики прасак подразумева почетак простора, времена, енергије и материје, онда је "претходница" праска, узрок праска, неко или нешто ванвремено, ванпросторно, ванматеријално. Ко или шта је то? Мислим, ја као хришћанин имам одговор. Хтедох да видим да ли постоји нека научна алтернатива хришћанском учењу о стварању "ни из чега" (екс нихило). Лично, мислим да теорија великог праска потврђује ово хришћанско/отачко учење - ако велики прасак заиста представља почетак времена, простора, материје и енергије онда он потиче "ни из чега", Односно, ни из чега што је као он (млади космос, простор, време, материја, енергија), већ има узрок у апсолутно другом. У Другом који је ван простора и времена, који није ни материја ни енергија. Јер, рекосмо да све ове категорије имају почетак са великим праском.

[Milan Nikolic]

  Тешко се може говорити о стерилности у квантним величинама.

  Енергија и материја се крећу у динамичном циклусу, па је потребно време да еволуција креира разноврсне облике, који не могу да се објасне као и њихово порекло.

  Та ,,случајност'' којом се квантни механизам служи скоро да ће заувек остати тајна за нас. Можемо само да верујемо да Неко савршено управља тим функцијама које су за нас неприступачне.

  Квантна теорија гравитације, тј. теорија која би понудила објашњење Великог праска и сингуларитета уопште, није још позната. Оно што проживљавамо данас у научном смислу, кратко је изразио Стивен Хокинг на једном месту:

  ,,Predvidevši tačke beskrajne gustine - singularnosti - klasična (što će reći, nekvantna) opšta relativnost predvidela je sopstveni pad, baš kao što je i klasična mehanika predvidela svoj pad navodeći da crna tela treba da zrače beskrajnu energiju ili da atomi treba da kolabriraju do beskrajne gustine.''

[Александар Милојков]

Милане, не потврђује ли све то што си навео отачки/хришћански став о знању: апофатика и катафатика?

[Milan Nikolic]

  Александре, веома добро полазиште имаш. То је одлика правилног мишљења.

  Наравно да је тај ,,моменат'' или ,,импулс'' који је покренуо твар, дошао споља, тј. од некуда што је са друге стране границе творевине. Тај гранични појам, јесте заправо, граница која обухвата простор-време, како у космолошком смислу до у милијардама светлосних година, тако и у квантном, појединачном ,,планковом константом''.

  Нешто се дешава ,,споља'' што покреће, или је једном покренуло, енергију и материју. Другачије мишљење било би да твар постоји вечно, тј. беспочетно.

[Пајко]

Ovo je veliki prasac:

[Александар Милојков]

  Александре, веома добро полазиште имаш. То је одлика правилног мишљења.

  Наравно да је тај ,,моменат'' или ,,импулс'' који је покренуо твар, дошао споља, тј. од некуда што је са друге стране границе творевине. Тај гранични појам, јесте заправо, граница која обухвата простор-време, како у космолошком смислу до у милијардама светлосних година, тако и у квантном, појединачном ,,планковом константом''.

  Нешто се дешава ,,споља'' што покреће, или је једном покренуло, енергију и материју. Другачије мишљење било би да твар постоји вечно, тј. беспочетно.

0442_feel

Велики прасак доказује управо супротно од онога што су стари Јелини тврдили, зар не? Односно потврђује порекло космоса "екс нихило", излази из једна античке затворене онтологије и уводи разлику света, (космоса) и његовог Узрока. Тај Узрок код хришћанских отаца остаје у сфери другог и другачијег (у сфери апофатичког), данашњим речником говорено, у сфери трансцедентног. Изрециво (=катафатичко) је нешто што припада катеогирајама простора и времена, дакле сфери творевине, космоса, материје и енергије. Зато човек успева да све више продире у оно "шта" (суштину) творевине. То и јесте задатак науке. Међутим, тешко да човек може да продре, како си рекао, иза почетка. Управо зато што та реалност излази из реалности у којој човек постоји и из реалности појмовног дефинисања и разумевања ствари. Једноставно, оно иза је реалност "неизрецивог", трансцедентног, апофатичког.

Није ли то истоветно отачком учењу да "шта" (суштину, природу) тог трансцедентног (за нас хришћане Бога) не можемо никада познати? Зашто? Зато што "то иза" измиче категоријама нашег мишљења, које су условељене (=трансцедентални услови сазнања) простором и временом. Једноставно, човек не поседује адекватан појам нити искуство којим би обухватио, појмио, схватио, разумео "то иза". Свети оци су ишли толико далеко у изражавању транцедентности Божије природе (=апофатика), да су чак и нашим речима одузимали моћ да искажу истину о Богу. Тако, говорили су и ово: ако за човека кажемо да ПОСТОЈИ, онда је долично да за Бога кажемо да НЕ ПОСТОЈИ. Не, ово није негирање Бога. Ово је показатељ немоћи речи, појмова да изразе суштину "онога иза".

[Sherlock H.]

И ово у вези ДНК. ДНК, да тако кажем, чува одређену информацију. Међутим, одакле информација сама? Информација увек долази споља, од другог.  0409_feel .mislise. Интересантно. Зато волим науку. dada

Zapravo,DNK nastaje tek kasnije,dok je na samom pocetku najverovatnije RNK bila nosilac nasledne informacije,koja moze nastati u prirodi.

http://arstechnica.com/science/news/2009/05/origin-of-life-building-an-rna-world-from-simple-chemicals.ars

[Александар Милојков]

И ово у вези ДНК. ДНК, да тако кажем, чува одређену информацију. Међутим, одакле информација сама? Информација увек долази споља, од другог.  0409_feel .mislise. Интересантно. Зато волим науку. dada

Zapravo,DNK nastaje tek kasnije,dok je na samom pocetku najverovatnije RNK bila nosilac nasledne informacije,koja moze nastati u prirodi.

http://arstechnica.com/science/news/2009/05/origin-of-life-building-an-rna-world-from-simple-chemicals.ars

Пусти сад ДНК, то је друго питање. Овде би требало да се позабавимо "великим праском", стерилним стањем младог космоса, и "узроком" великог праска који је засигурно неко или нешто ванвремено, ванпросторно, ванматеријално и ван свега онога што настаје као последица великог праска. Хајде да се на то усредсредимо на овој теми.

[Александар Милојков]

Шат ти мислиш Петре, како би човек могао да појми нешто што је изван ових катеогорија које имају почетак са великим праском? А очигледно је да "то нешто иза" које је дало импулс постоји.

[Александар Милојков]

....у противном тврдимо вечност космичких катеогорија, као древни Јелини. Међутим, наука каже да то није тако.

[Milan Nikolic]

  Александре, веома добро полазиште имаш. То је одлика правилног мишљења.

  Наравно да је тај ,,моменат'' или ,,импулс'' који је покренуо твар, дошао споља, тј. од некуда што је са друге стране границе творевине. Тај гранични појам, јесте заправо, граница која обухвата простор-време, како у космолошком смислу до у милијардама светлосних година, тако и у квантном, појединачном ,,планковом константом''.

  Нешто се дешава ,,споља'' што покреће, или је једном покренуло, енергију и материју. Другачије мишљење било би да твар постоји вечно, тј. беспочетно.

.mislise.

Велики прасак доказује управо супротно од онога што су стари Јелини тврдили, зар не? Односно потврђује порекло космоса "екс нихило", излази из једна античке затворене онтологије и уводи разлику света, (космоса) и његовог Узрока. Тај Узрок код хришћанских отаца остаје у сфери другог и другачијег (у сфери апофатичког), данашњим речником говорено, у сфери трансцедентног. Изрециво (=катафатичко) је нешто што припада катеогирајама простора и времена, дакле сфери творевине, космоса, материје и енергије. Зато човек успева да све више продире у оно "шта" (суштину) творевине. То и јесте задатак науке. Међутим, тешко да човек може да продре, како си рекао, иза почетка. Управо зато што та реалност излази из реалности у којој човек постоји и из реалности појмовног дефинисања и разумевања ствари. Једноставно, оно иза је реалност "неизрецивог", трансцедентног, апофатичког.

Није ли то истоветно отачком учењу да "шта" (суштину, природу) тог трансцедентног (за нас хришћане Бога) не можемо никада познати? Зашто? Зато што "то иза" измиче категоријама нашег мишљења, које су условељене (=трансцедентални услови сазнања) простором и временом. Једноставно, човек не поседује адекватан појам нити искуство којим би обухватио, појмио, схватио, разумео "то иза". Свети оци су ишли толико далеко у изражавању транцедентности Божије природе (=апофатика), да су чак и нашим речима одузимали моћ да искажу истину о Богу. Тако, говорили су и ово: ако за човека кажемо да ПОСТОЈИ, онда је долично да за Бога кажемо да НЕ ПОСТОЈИ. Не, ово није негирање Бога. Ово је показатељ немоћи речи, појмова да изразе суштину "онога иза".

  То су теме које све више потребују данашњем човеку. Живимо, једноставно, у времену када су нам то егзистенцијалне потребе.

  Наука и философија довеле су нас до тога. Дакле, није то хир самих хришћана. На то смо били принуђени услед потешкоћа које су задесиле Цркву - разноврсним мишљењима која стварају проблеме.

  Што се тиче теме, Александре, морамо раздвојити категорије апофатике и катафатике на два дела. Једно је њихово учење о нествореном, а друго је њихова аналогија и употреба у створеном.

  Зато се не може нестворено сврстати само у апофатику. У нествореном такође постоји и апофатика и катафатика. То јест, једно је катафатичко искуство првоначелног постојања Божјег (= личносног), а друго је апофатичко ,,искуство'' суштине Божије, све то припадајући нествореном.

  Са друге стране, у творевини можемо помоћу аналогије поистоветити катафатику са познањем природних закона и кретања, а апофатику би требало да повежемо са Творачким трансцедентним делањем. Суштина творевине утолико је неиспитива, колико и суштина Божја, јер је кретање творевине и њено настајање, резултат стварања ,,кроз беспочетну суштину Божју''.

  Као што рекох, то су преко потребне теме данашњице, које захтевају извесне напоре, како интелектуалне тако и духовне. Али ту су потпуно разумљиве ствари које само треба да се речима поједноставе. Онда само треба да се науче и прихвате, тј. да се спознају.

  Колико сам ја испитивао те ствари, до данас нико није изнео такве аргументе. Ми сада имамо прилику да допринесемо теолошком тумачењу.

[Александар Милојков]

Као што рекох, то су преко потребне теме данашњице, које захтевају извесне напоре, како интелектуалне тако и духовне. Али ту су потпуно разумљиве ствари које само треба да се речима поједноставе. Онда само треба да се науче и прихвате, тј. да се спознају.

  Колико сам ја испитивао те ствари, до данас нико није изнео такве аргументе. Ми сада имамо прилику да допринесемо теолошком тумачењу.

Да, ваљало би писати о томе...ако будемо имали коме... dada  Ово је питање којим ћу се озбиљно позабавити у будућности, свакако. Писаћу... .mislise.

Видиш, ја мислим да је једина, али суштинска, научна истина коју је Библија саопштила човеку да свет има своје порекло ни из чега. Нажалост, многи хришћани то не виде, па се за опис стварња у Књизи Постања држе као уџбеника биологије. А суштина тог извештаја јесте управо да покаже невечност материје, енергије, простора и времена=самог космоса. Да покаже да све то има почетак од стране Другога, потпуно другог и другачијег. Наука ће свакако то и доказати - и доказује да наведене категорије имају почетак, да нису вечне. "Велики прасак" је пут ка великим питањима.  0409_feel