Зоран Миливојевић - формуле живљења

[JESSY]

диван Зоран М.    

[Таша]

Sjajan je.

[JESSY]

 

 

Da li je normalno da se posvađaju partneri uprkos tome što se strasno vole

Da li se između dvoje ljudi koji se vole pojavljuju konflikti? Verujete li da kada biste bili zaista sa pravim partnerom nikada ne biste bili u prilici da se posvađate, da vičete jedno na drugo ili da se nekoliko sati mrko gledate?

Jedna od predstava o dobrom muško-ženskom odnosu je ona koja polazi od toga da muškarac treba da bude džentlmen, kavalir, a da žena treba da bude dama, gospođa. U ovakvoj predstavi o međusobnim odnosima nema mesta za konflikt jer muškarac je taj koji se ponaša uglađeno. Njegov jedini cilj je da se ona u njegovom društvu oseća veoma prijatno. I zbog toga on izbegava sva ona ponašanja koja bi kod nje mogla da izazovu neprijatnost. Ova predstava o ljubavi ima korene u 12. veku. Reč kavalir ili kavaljer (fr. cavalier,ital. cavaliere)znači konjanik, jahač, vitez, plemić, udvarač neke dame, fin gospodin... Upravo se konjanik, dakle oficir ili plemić, svojim ponašanjem razlikovao od ostalih vojnika, tako da je postao standard za uglađenost. Slično je i sa rečju džentlmen ili, doslovno, „nežni muškarac”, koja označava muškarca koji se veoma trudi da ženi u njegovom društvu bude ugodno. Njegova deviza je: Vaša želja je za mene zapovest.

Jedini problem sa ovakvim predstavama jeste to što su daleko od svakodnevnog života u kojem je konflikt nešto što je normalno i veoma često. Pod rečju konflikt podrazumevamo situaciju u kojoj ona želi jedno, a on nešto drugo. Konflikt je, dakle, sukob dve želje. U takvoj situaciji se prirodno pojavljuje jedna vrsta borbe u kojoj ona pokušava da utiče na njega da uradi ono što ona želi, a on na nju da uradi ono što on želi. Imati partnera sa kojim nikada niste u konfliktu znači da ste uspeli da pronađete osobu koja konstantno ne samo da želi isto što i vi, nego to želi istog trenutka kada i vi. A to je, priznaćete, nemoguće. Druga mogućnost je da ste našli partnera koji je pravi džentlmen u smislu da smatra da su vaše želje važnije od njegovih i u situacijama konflikta odustaje od svojih želja da bi se posvetio ispunjenju vaših. Ali ovakvo ponašanje na dugi rok može dovesti do hronične frustracije i do krize odnosa.

I zbog toga treba znati da su konflikti normalna pojava između ljudi koji sarađuju, pa i onda kada se snažno vole. Da bismo razumeli konflikte, moramo znati da mi nismo isto što i naše želje i da postoji bitna razlika između mene i onoga što želim. Jedino tako konflikt neće biti shvaćen kao negacija ljubavi. Jedino ako razumem da partner koji odbacuje neku moju želju ne odbacuje mene kao osobu mogu povezati konflikt i ljubav. A osobe koje smatraju da je odbacivanje njihove želje isto kao i odbacivanje njih kao ljudskog bića svaki konflikt doživljavaju kao negaciju ljubavi, kao znak prezira, kao izdaju voljene osobe. A onda svaki konflikt postaje razlog za raskid.

Zoran Milivojević

Izvor: Politika

[Raymond Red Reddington]

Наравно...ја обожавам препирку са женом и децом..

 

 

а и они ...

[Данче*]

После свађе,све је слађе

[Саша од Москве]

... i jače (ako se razreši naravno

[Srdasce]

Konflikt, kao razrešenje nečega , što bi smetalo nekome i meni recimo, jer normalno je da ne možeš da se usaglasiš s nekim po svim pitanjima. Ja to zovem - diskusija. Da i tebi i meni posle bude dobro. Da to en ide u nedogled, presipanje iz šupljeg u prazno, nego traženje rešenja da obe strane budu zadovoljne. Tu je ja mislim stvar oko razmene mišljenja. Ljudi ne umeju konstruktivno da se svađaju. Jesam za diskusije, ne za svađe. A posle kuco , maco a ovamo me opleo, ili obrisao patos s mnom...sto bi rekli prvo lickas pa po meni kakis. Ne. Iz svađe uvek padnu teške reči. Jesam za sporečkati se i za diskusiju, uz puno poštovanje nečijeg integriteta, ličnosti, tona i biranja reči.

 

[Саша од Москве]

У пракси, много је тешко у дискусији/разилажењу ставова бити човек. Прво повишени тонови (код мене то увек иде несвесно са узбуђењем), твоје речи после мало ко слуша, а кад укапираш да те не чују - оно ухвате сваку пету реч, а ти изгибе објашњавајући најдобронамерније - тек тад треба бити јак, па успети да савладаш самог себе. Поготово ако је друга страна ван себе од беса или је у позицији да теби не мора да одговара.

Ти можеш да сматраш то дискусијом колико хоћеш, али мора је тако и друга страна посматрати, што је много ређи случај. Још гора ситуација је - ако је то твој ближњи, па разилажење у ставовима (како то види једна страна), може да значи и разилажење у потпуности (како види друга страна).

Просто људима је јако тешко да разлуче напад на став и напад на личност и то врло често поистовећују. Па буди човек кад увредама неко (близак) брани од фиктивног напада на себе, и превазиђи то.

Често и кад успеш да неког смириш и издржиш нападе на себе, не успеваш да опростиш (кад мало боље погледаш у себе), па враћаш натенане.

 

Јако је незгодно кад се људи не чују/разумеју.

[Никола Ђоловић]

Моје виђење ствари, један стари текст

 

http://upodobljavanje.wordpress.com/2011/06/03/%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%84%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D1%82-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2-%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE/

[JESSY]

Da li buducnost emotivnog odnosa može da zavisi od ispunjavanja partnerskih želja
 
Kada ste odbili voljenoj osobi neku njenu želju, verovatno ste nekada doživeli da ona nastavlja da insistira na tome da joj ugodite, koristeci argument: „Molim te, ako me voliš, ucini mi to”. Bez obzira na to koliko blago i molecivo izrecena, ova poruka sadrži jedno prikriveno negativno znacenje koje se tice definicije ljubavnog odnosa. Time što povezuje ispunjenje njene želje sa dokazivanjem ljubavi, osoba u stvari skriveno optužuje da bi odbijanje ispunjenja njene želje bilo isto što i negacija postojanja ljubavi. Iz toga može da sledi i to da ako ona pomisli da mi ne volimo nju, možda ce i ona prestati da voli nas. Ispada da buducnost ljubavnog odnosa zavisi od toga kako cemo se odrediti prema datoj želji.

U ovakvom slucaju radi se o emocionalnom iznudivanju. Iznudivanje je slicno ucenjivanju: kada neko od nekoga nešto iznuduje, on ga maltretira dok mu osoba sama ne ponudi ono što u stvari ne želi da mu da. Za razliku od grubog iznudivanja u kojem se koristi fizicko nasilje, emocionalno iznudivanje je cesto veoma suptilno. Razumljivo je da u konfliktnim situacijama ljudi civilizovano koriste psihološke metode uticaja na druge kako bi ovi poceli da se ponašaju na poželjan nacin. A jedan od najefikasnijih nacina da se deluje na druge jeste da se deluje na njihove emocije. Cilj je da se proizvede ona emocija koja ce doneti promenu ponašanja, kao što se to veoma jasno vidi u slucaju pokušavanja izazivanja straha, odnosno pokušaju zastrašivanja.

Suptilniji metodi ciljaju da kod drugih izazovu osecanja krivice, dužnosti, odgovornosti, stida, smeha, itd. Kako se konflikti prirodno pojavljuju i u odnosima ljudi koji se vole, ljubav nije prepreka za pokušaj emocionalnog iznudivanja. Tada je najcešce cilj izazvati osecanje sažaljenja („Kako ti nije žao što se ja tako loše osecam bez toga”), ali ga tesno prate i osecanja krivice („Sada si uspela da mi se sve smuci”) i dužnosti („A da je obrnuto, ja bih to ucinio za tebe”).

Ljudi koji emocionalno iznuduju po pravilu ne prave nikakvu razliku izmedu sebe i svojih želja. Posledica je da kada neko drugi odbije neku njihovu želju, oni to razumeju kao da odbacuje njih kao osobu. Oni misle da ako ih neko zaista voli, da tada mora da voli, prihvata i odobrava sve njihove želje i sva njihova ponašanja. Drugim recima, oni u takvim situacijama zaista doživljavaju odbijanje želja kao dokaz gubljenja ljubavi. I zato, baš zato što ih volimo, ne treba popuštati njihovim uverenjima, vec ih nežno i uporno razuveravati da odbijanje želje nije odbijanje osobe. Isto onako kako to majka radi dvogodišnjem detetu koje na zabranu reaguje iznudivanjem u užasu od gubitka ljubavi.

Zoran Milivojevic

 

POLITIKA

[JESSY]

Kada partneri razumeju ljubav na razlicite nacine, dolazi do nesporazuma i raskida. Ima li leka?
 
Vecina ljudi pristaje na emocionalno vezivanje, ulazi u vezu ili u brak zbog toga što oseca da voli i da je voljena. Ali ljudi cesto razumeju ljubav na veoma razlicite nacine. Iz te razlike cesto nastaju razliciti ljubavni nesporazumi. On njoj pokazuje ljubav na svoj nacin, a ona njemu na svoj. Problem je u tome što onaj drugi taj nacin ne prepoznaje kao signal i dokaz ljubavi. Zbog toga ni jedno od njih ne oseca da je zaista voljeno.

Kod parova kod kojih se pojavljuje ova vrsta ljubavnog nesporazuma cesto nastupa faza protesta u kojoj se zahtevaju odredeni signali ljubavi. Svako od partnera zahteva od onog drugog da pokaže ljubav na nacin na koji ocekuju da se ponaša neko ko voli. U ovoj fazi mogu biti ceste svade, ali i tihi periodi, bez komunikacije, kada neko od njih pokušava da emocionalnim povlacenjem iznudi željenu reakciju od onog drugog. Kada se ispostavi da su svi ovi pokušaji uzaludni, tada se pojavi razmišljanje o raskidu ili razvodu.

Ono što možemo preporuciti paru koji se našao u situaciji poput ove jeste da potraži pomoc nekog strucnjaka koji je specijalizovan za bracno ili partnersko savetovanje, odnosno za terapiju braka ili odnosa. To je veoma dobra prilika da strucnjak koji u odnosu prema svakome od njih zauzima neutralnu poziciju pomogne paru da razume u cemu se ne razume, a zatim da im pomogne da se bolje razumeju. U primeru para koji smo naveli u pocetku, partnerski savetnik bi im pomogao da razumeju kako svako od njih definiše ljubav, kako svako od njih pokazuje ljubav, koju vrstu signala ljubavi upucuje partneru, a koju vrstu signala želi da dobije od partnera. Na ovaj nacin ona i on na sopstvenom primeru otkrivaju da su žene sa Venere, a muškarci sa Marsa, da govore razlicitim jezicima ljubavi i da je potrebno da razumeju jezik onog drugog partnera da bi mogli da se dobro osecaju i da dobro funkcionišu.  

Sa partnerskim savetovanjem treba pokušati svaki put kada ljudi nisu sigurni da je raskid najbolji izbor. U našoj sredini, nažalost, postoji jak otpor muškog dela prema ovoj vrsti savetovanja. Muškarci cesto smatraju da ce na ovaj nacin izgubiti kontrolu, pokazati nemoc ili ispasti krivi.  

Nije važno da li je partnerski savetnik muškarac ili žena, važno je da je kompetentni profesionalac koji je prošao odgovarajuci trening. Da bi mogao da pomaže parovima ili bracnim partnerima, on mora biti neutralan do te mere da ne sme ni da navija da taj par ostane zajedno. Na taj nacin on pokazuje da radi sa odraslim ljudima koji su sami odgovorni za svoj život, za svoje odnose, pa i za svoju vezu ili brak.


Dr Zoran Milivojevic

 

objavljeno u Politika

[Bokisha]

опрости Џес ал  овај наслов мало не иде уз текст

[JESSY]

опрости Џес ал  овај наслов мало не иде уз текст

izvorno sam stavila naslov

a ovaj citat to i potvrdjuje....

Kod parova kod kojih se pojavljuje ova vrsta ljubavnog nesporazuma cesto nastupa faza protesta u kojoj se zahtevaju odredeni signali ljubavi. Svako od partnera zahteva od onog drugog da pokaže ljubav na nacin na koji ocekuju da se ponaša neko ko voli.

misli se na sumnju u ljubav kod partnera....

i u podnaslovu to pise....

ok?

[JESSY]

е

mozda bi ovaj tekst odgovarao....

 

 

Sumnja u vernost partnera

 

Zašto je važno da steknemo poverenje da ce nas draga osoba voleti i za 10 godina

Osecanja su pojave koje se zbivaju u nama i koje se zbog toga spolja ne mogu videti. Kada nekoga volimo, mi znamo da je naša ljubav istinita jer je osecamo, ali druga osoba ne može imati neposredno saznanje da je volimo. O tome da je volimo, osoba mora zakljuciti na osnovu posrednih signala: onoga što joj kažemo i kako se ponašamo. Pa ni onda kada postoje svi ti posredni pokazatelji da postoji osecanje ljubavi osoba ne može biti sigurna da ljubav zaista postoji, zato što svi ti signali mogu biti lažni. Poznato je da se neko može dobro pretvarati da voli nekoga drugoga iako ga, u stvarnosti, ne voli.

Iz tih razloga ljubav i poverenje jesu povezani. Kada nam neko kaže da nas voli, mi mu verujemo da je tako, narocito ako nema nikakvih signala koji ukazuju da to nije tako. Kada drugome kažemo da ga volimo, ocekujemo da nam veruje da je to zaista tako.

Ali i onda kada smo potpuno sigurni da nas drugi voli, kada verujemo da to jeste zaista ljubav, ne znamo da li ce nas ta osoba voleti i u buducnosti. Da li ce nas voleti i za godinu dana, za pet ili petnaest godina? I zato je za odnos ljubavi koji postoji u sadašnjosti važno i to da verujemo da ce nas drugi voleti i u buducnosti. Poverenje u stabilnost i trajnost ljubavi druge osobe je veoma važno u svakom ljubavnom odnosu.

Koliko je ovo poverenje veoma važno osecanje vidimo u onim slucajevima u kojima jedan od partnera ne veruje, odnosno sumnja u ljubavnu vernost svog partnera. Tada se pojavljuje osecanje ljubomore koje snažno nagriza i destabilizuje sam temelj necijeg odnosa ljubavi. Ljubomorna osoba teško može razvijati i graditi odnos sa partnerom upravo zbog toga što se neprestano bavi samim temeljem ovog odnosa.

Isto tako i ona osoba koja veruje da je partner voli u sadašnjosti, ali koja se plaši da bi on uskoro mogao da prestane da je voli, živi u stalnoj strepnji. I ova osoba je preokupirana pitanjem opstanka svog odnosa ili braka, tako da se ni ona ne može posvetiti razvoju i izgradnji odnosa. Kao i ljubomorna osoba, i ova je stalno na pocetku.

Da bi ljudi mogli da zakljuce da ih neko zaista voli, moraju imati takvo iskustvo u svom ranijem životu. Tu na prvom mestu dolazi roditeljska ljubav kojom roditelji porucuju detetu da ono jeste vredno ljudsko bice koje zaslužuje ljubav. Važna su i rana ljubavna iskustva, narocito zaljubljivanja u periodu puberteta. Kada nekoga volimo, kada mu pokazujemo ljubav mi mu porucujemo da je ona ili on za nas vredno ljudsko bice. Zbog toga oni koji nisu dobili ljubav u detinjstvu mogu pogrešno misliti da je nisu dobili jer je nisu zaslužili. I zato je veoma važno pokazati našoj deci da ih volimo i prihvatamo.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Za sumnju ima leka a to je bezbrižnost i osećaj pripadnosti u samom Hristu. (to važi i za zaljubljene parove)