Da protestant postane pravoslavac - zašto?

[Bokisd]

A sta ste bre toliko 'usitnili' oko svetitelja,....evo sta kaze nas sv.Justin o svetiteljima :

http://eparhija-zicka.rs/ko-su-svetitelji/

Шта су хришћани? Хришћани су христоносци, и тиме носиоци и имаоци вечнога живота. И то по мери вере, и по мери светости која је од вере. Светитељи су најсавршенији хришћани, јер су у највећој мери осветили себе подвизима свете вере у васкрслог и вечноживог Господа Исуса. Уствари, они су једини истински бесмртници у роду људском, јер васцелим бићем својим живе у васкрслом и ради васкрслог Господа Христа, и над њима никаква смрт нема власти. Њихов је живот сав од Господа Христа, и зато је сав – христоживот; и мисао њихова је христомисао; и осећање њихово је христоосећање. Све њихово је прво Христово, па онда њихово. Ако је душа, она је прво Христова, па онда њихова; ако је савест, она је прво Христова, па онда њихова; ако је живот, он је прво Христов, па онда њихов. У њима и нема њих, већ све и у свему Господ Христос.

 Зато „Житија светих“ и нису друго до живот Господа Христа, поновљен у сваком светитељу у већој или мањој мери, у овом или у оном облику. Или тачније: то је живот Господа Христа, продужен кроз светитеље, живот оваплоћеног Бога Логоса, Богочовека Исуса Христа, који је и постао човек: да би нам као човек дао и предао Свој божански живот; да би као Бог Својим животом осветио и обесмртио и овечнио наш људски живот на земљи. „Јер и Онај који освећује, и они који се освећују, сви су од једнога“ (Јевр. 2, 11). To је омогућио и учинио остварљивим у свету човечанском Господ Христос откако је постао човек, узео удела у нашој човечанској природи, удела у телу и крви, и тако постао брат људима, брат по телу и крви (ср. Јевр. 2, 14.17).

Поставши човек а оставши Бог, Богочовек је водио свет, безгрешан, богочовечански живот на земљи, и Својим животом, смрћу и васкрсењем сатро ђавола и његову државу смрти, и тиме дао, и непрекидно даје благодатне силе свима који верују у Њега, да и они сатиру ђавола и сваку смрт и свако искушење (ср. Јевр. 2, 14.15.18). Тај богочовечански живот је сав у Богочовечанском телу Христовом – Цркви, и стално се доживљује у Цркви као земнонебеској целини, и од појединаца по мери њихове вере.

Живот светитеља, то је уствари живот Богочовека Христа, који се прелива у Његове следбенике и доживљава од њих у Цркви Његовој. Јер и најмањи делић тога живота, увек је од Њега непосредно, зато што је Он – живот (ср. Јн. 14, 6; 1, 4), живот бескрајан и безграничан и вечан, који божанском силом Својом побеђује све смрти и васкрсава из свих смрти. По свеистинитој благовести Свеистинитога: „Ја сам васкрсење и живот“ (Јн. 11, 25). Чудесни Господ који је сав „васкрсење и живот“, васцелим бићем Својим је у Цркви Својој као богочовечанска стварност, и зато нема краја трајању те стварности. Живот Његов продужује се кроз све векове; сваки хришћанин је сутелесник Христов (ср. Еф. 3, 6), и хришћанин је тиме што живи богочовечанским животом тог тела Христовог као органска ћелијица његова.

[ΙΧΘΥϹ]

пре 4 минута, Desiderius Erasmus рече

Ne znam za Stari, ali, generalno, tradicionalni hrišćani drugačije gledaju Bibliju. To je za nas - kao i za rane hrišćane - bogoslužbena, liturgijska knjiga.

U starom zavetu mozemo jasno videti kakav odnost prema Bogu treba da imamo. I ako se u starom zavetu nisu molili Enohu, Mojsiju ili Iliji, ne bismo trebali ni mi Pavlu, Petru, Mariji...

Postojala su razna predanja, komentari (Talmud, Misna, Gemara...) koji su Jevreji doterali do savrsenstva (u negativnom smislu), i kojih su se drzali ko pijani plota.

I onaj slucaj kada Isus sa ucenicima jede neopranih ruku, i fariseji ga salete kao jato zolja kako moze da krsi tradiciju da se ne jede neopranih ruku.

I ovde vidimo kakav stav je Isus imao prema tradiciji, a kakav prema Reci Bozjoj.

Mat 15: 1-6:

Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи: Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу. А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје? Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре. А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим би ти ја могао помоћи; Може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.

[ΙΧΘΥϹ]

пре 3 минута, Bokisd рече

A sta ste bre toliko 'usitnili' oko svetitelja,....evo sta kaze nas sv.Justin o svetiteljima :

http://eparhija-zicka.rs/ko-su-svetitelji/

Шта су хришћани? Хришћани су христоносци, и тиме носиоци и имаоци вечнога живота. И то по мери вере, и по мери светости која је од вере. Светитељи су најсавршенији хришћани, јер су у највећој мери осветили себе подвизима свете вере у васкрслог и вечноживог Господа Исуса. Уствари, они су једини истински бесмртници у роду људском, јер васцелим бићем својим живе у васкрслом и ради васкрслог Господа Христа, и над њима никаква смрт нема власти. Њихов је живот сав од Господа Христа, и зато је сав – христоживот; и мисао њихова је христомисао; и осећање њихово је христоосећање. Све њихово је прво Христово, па онда њихово. Ако је душа, она је прво Христова, па онда њихова; ако је савест, она је прво Христова, па онда њихова; ако је живот, он је прво Христов, па онда њихов. У њима и нема њих, већ све и у свему Господ Христос.

 Зато „Житија светих“ и нису друго до живот Господа Христа, поновљен у сваком светитељу у већој или мањој мери, у овом или у оном облику. Или тачније: то је живот Господа Христа, продужен кроз светитеље, живот оваплоћеног Бога Логоса, Богочовека Исуса Христа, који је и постао човек: да би нам као човек дао и предао Свој божански живот; да би као Бог Својим животом осветио и обесмртио и овечнио наш људски живот на земљи. „Јер и Онај који освећује, и они који се освећују, сви су од једнога“ (Јевр. 2, 11). To је омогућио и учинио остварљивим у свету човечанском Господ Христос откако је постао човек, узео удела у нашој човечанској природи, удела у телу и крви, и тако постао брат људима, брат по телу и крви (ср. Јевр. 2, 14.17).

Поставши човек а оставши Бог, Богочовек је водио свет, безгрешан, богочовечански живот на земљи, и Својим животом, смрћу и васкрсењем сатро ђавола и његову државу смрти, и тиме дао, и непрекидно даје благодатне силе свима који верују у Њега, да и они сатиру ђавола и сваку смрт и свако искушење (ср. Јевр. 2, 14.15.18). Тај богочовечански живот је сав у Богочовечанском телу Христовом – Цркви, и стално се доживљује у Цркви као земнонебеској целини, и од појединаца по мери њихове вере.

Живот светитеља, то је уствари живот Богочовека Христа, који се прелива у Његове следбенике и доживљава од њих у Цркви Његовој. Јер и најмањи делић тога живота, увек је од Њега непосредно, зато што је Он – живот (ср. Јн. 14, 6; 1, 4), живот бескрајан и безграничан и вечан, који божанском силом Својом побеђује све смрти и васкрсава из свих смрти. По свеистинитој благовести Свеистинитога: „Ја сам васкрсење и живот“ (Јн. 11, 25). Чудесни Господ који је сав „васкрсење и живот“, васцелим бићем Својим је у Цркви Својој као богочовечанска стварност, и зато нема краја трајању те стварности. Живот Његов продужује се кроз све векове; сваки хришћанин је сутелесник Христов (ср. Еф. 3, 6), и хришћанин је тиме што живи богочовечанским животом тог тела Христовог као органска ћелијица његова.

Amin!

[kopitar]

пре 26 минута, Desiderius Erasmus рече

Naravno. Zato smatram da su tradicionalni hrišćani mnogo više "evanđeoski" od onih koji u svom nazivu imaju taj prefiks. 

Točno je da su Anglikanci i Luterani najbliži nama tradicionalistima i kada bi kojim slučajem došlo do vidljivog jedinstva nebi trebalo biti nekih bitnih prepreka, međutim sa protestantima koji ne vjeruju u euharistiji a koji opravdanje nalaze u krivom tumačenju onog iz Biblije..."uzmite i jedite ovo je tijelo moje..." kao i onog "ko ne jede tijela i ne pije krvi..." a pri tom potpuno zanemaruju tradiciju početaka crkve koja se ogleda i u poslanicama. Sa njima je teže ostvariti to vidljivo fiktivno jedinstvo koje bi trebalo biti želja svih kršćana ali svakako iz duhovnog jedinstva Crkve u kojem Duh Sveti postavlja granice nisu nikako isključeni.

 

 

[Bokisd]

A, sta cemo sa ikonama i ikonopostovanje  ? 

[kopitar]

пре 2 минута, Bokisd рече

A, sta cemo sa ikonama i ikonopostovanje  ? 

Ne poštivaš ikonu kao takvu već onog koga predstavlja.

Zatim onog koga poštivaš na ikonu moliš za zagovor što znači da se ne moliš direktno njemu.

[ΙΧΘΥϹ]

пре 33 минута, Desiderius Erasmus рече

Uh, baš mnogo. Mi verujemo da se u Evharistiji pričešćujemo stvarnim Telom i Krvlju Hristovim, i to nam je baš bitno jer verujemo da se na taj način najprisnije sjedinjujemo sa Gospodom. 

U redu, evo ja cu od sledeceg puta na euharistiji da se pricescujem sa stvarnim Telom i Krvlju Hristovom. Nemam ja problem ni sa tim...

Jel smo sad dobri?

[Bokisd]

пре 1 минут, kopitar рече

Ne poštivaš ikonu kao takvu već onog koga predstavlja.

Da, jasno, ali kako to objasniti protestantima.

[sanja84]

пре 1 минут, kopitar рече

Ne poštivaš ikonu kao takvu već onog koga predstavlja.

zna on to :) 

[ΙΧΘΥϹ]

пре 4 минута, Bokisd рече

A, sta cemo sa ikonama i ikonopostovanje  ? 

Ja ikone smatram verskom umetnoscu. I imam postovanje prema njima.

[sanja84]

@ΙΧΘΥϹ pitanje sto se tice mrtvih... gde su enoh i ilija

[ΙΧΘΥϹ]

Управо сада, Ekatarina_mala рече

zna on to

naravno da znam....

[kopitar]

пре 1 минут, Bokisd рече

Da, jasno, ali kako to objasniti protestantima.

Oni koji su normalni kao ovaj pastor ovdje to razumiju ali ne možeš ni od njih očekivati previše jer i oni imaju predrasude o nama kao i mi o njima jer se ne poznajemo.

[Bokisd]

пре 3 минута, ΙΧΘΥϹ рече

Ja ikone smatram verskom umetnoscu. I imam postovanje prema njima.

Ali nista preko toga...

Da, znam za takav jedan stav i to je jedan od problema ka nekom eventualnom sjedinjenju....steta sto protestanti ne uvidjaju smisao i znacaj ikona i ikonopostovanja.

[Desiderius Erasmus]

Пре сат времена, ΙΧΘΥϹ рече

I ako se u starom zavetu nisu molili Enohu, Mojsiju ili Iliji, ne bismo trebali ni mi Pavlu, Petru, Mariji...

Ne baš. Nije ljudski rod bio u istoj poziciji u Starom i u Novom zavetu. Starozavetni hram je bio pun ikona - izrezbarenih heruvima po zidovima, zavesama, pa su čak bila i dva kipa heruvima. Ali ne i ljudi. Međutim, u Novom zavetu, Sam Bog postaje čovek. Zato mi Mariju nazivamo "časnijom od heruvima i slavnijom neuporedivo od serafima", i pritom ne mislimo samo na Nju, nego i na sav ljudski rod. Ljudima je ukazana veća čast i slava nego heruvimima i serafimima. Zato mi u današnjim hramovima imamo freske i ikone i anđela i ljudi. I od jednih i od drugih tražimo molitveno posredovanje (što, naravno, nije isto što i Hristovo posredništvo, jer protestanti ovde obično umeju da navedu onaj stih: "Jedan je posrednik između Boga i ljudi..."). Dok u Starom zavetu, u Knjizi o Toviji, imamo kako anđeli posreduju za ljude.

Пре сат времена, ΙΧΘΥϹ рече

Mat 15: 1-6:

Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи: Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу. А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје? Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре. А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим би ти ја могао помоћи; Може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.

Da, ali zar ne vidiš o kakvoj se tradiciji ovde govori? To ti je kao što u našem narodu imaš izreku: "Ko se ne osveti, taj se ne posveti". Pa Isus bi nam nam to isto rekao što i Jevrejima, da ukidamo ono što je On rekao o opraštanju zarad naših običaja.

Ali, ovde ne govorimo o tome. Postoji Predanje (čiji je i Biblija deo) i postoje "predanja", koja mogu biti i veoma štetna.