Episkop Grigorije: Jedino vjera može sabrati ljudsku osobu u jedno!

[Дејан]

. Није то лоше, далеко било, али је битније народ охристовити, уцрквити.

poseta Liturgiji u eparhiji episkopa Grigorija je i do 7 % , u ostalima je ili 1% a često nije ni toliko...

toliko o tome i tvom sagledavanju realnosti i kakva je relnost zaista

[Млађони]

Ima li neke sanse da +Grigorije dodje na zru divan ili da kao diskusant, kao npr otac Sava? 

[DYNABLASTER]

Ima li neke sanse da +Grigorije dodje na zru divan ili da kao diskusant, kao npr otac Sava? 

Dobar vic

[Милан Ракић]

Dobar vic

А чему таква реакција?

[DYNABLASTER]

Jel treba tebi da objasnjavam tj. polazem racune?

 

Kao sto i sam mozes zakljuciti cemu takva reakcija je ocigledno moje iskazano misljenje formirano vidjenim, i to ti je jasno, pa ja sad tebe pitam cemu to pitanje tj. nabacivanje krivice?

 

Mozda sam u krivu, ako je tako osramoticu se.

[DYNABLASTER]

Znas kako, mogao sam da kazem i "bas bih to voleo da vidim".

 

Da se ne pravdam dalje jer delim misljenje sa Djordjetom, posebno ono sto se odnosi na vladiku Grigorija kao coveka.

[JESSY]

Sveta Liturgija je najveći dar Božiji palome čovjeku. U njoj i njome daruje nam se Sam Sin Božiji Koji je Hljeb života, a Koji za sebe kaže: "Koji meni dolazi neće ogladnjeti, i koji u mene vjeruje neće ožednjeti. (...) Jer tijelo moje istinsko je jelo, a krv je moja istinsko piće." Teško je ljudskim jezikom izraziti ovu veliku Tajnu spasenja koju nam Sveta Liturgija otkriva. O njoj možemo svjedočiti jedino neprekidno opominjući sami sebe, i jedan drugoga, da je život - dar. Rođenjem svakog novog čovjeka, Gospod Svedržitelj ispovijeda Svoju vjeru u čovjeka. A sa svoje strane, svaki je čovjek prizvan da životom ispovjedi svoju vjeru u Boga. Kako to činimo? Svojim krštenjem i oblačenjem u Hrista, kao što pjevamo na Sv. Krštenju: "Vi koji se u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste." A kako se u Hrista oblačimo? Opet pokajanjem, opet smirenjem.

[JESSY]

Захваљивање је радост. Хришћанство је благодарност у радости. Покајање је радост, оно носи собом радост. Не депресија, не туга, не раскајање, већ радост. Боголик је онај ко у себи носи радост живота.

 

Онај који напредује у радости, напредује у свему. А онај који напредује у тугама, не напредује ни у чему. Зато вас молим, а особито младе људе – радујте се животу и радујте се једни другима. Како је могуће да неко не воли другог човјека, да не воли свјетлост, радост, овај свијет, биљке и сво растиње његово, све што живи и дише у њему? Како је могуће да се неко тако загледа у своју тугу, у злобу, у увреду која му је нанесена од стране другог човјека и да не види да су све туге људске као једна кап у океану Божијег милосрђа? Како је могуће да неко на увреду узвраћа увредом, на љутњу љутњом, кад се свакодневно молимо Ономе који све опрашта да нам опрости дугове наше као ми дужницима својим? Остајмо бестрасни у ономе што нам се догађа, то јесте у разним непријатностима од других људи, и не дозвољавајмо памћењу да убиљежи у ум нешто од тих жалосних догађања. Јер тако чини Бог, а ако му се нелажно и нелицемјерно молимо молитвом Оченаш, онда смо и ми позвани да чинимо исто. У противном, живот нам се може претворити у адско роптање.

[JESSY]

Љубав једина има то својство да кад се дијели уједно се и умножава. Све друго има својство да се умножава кад се сабира. Давање је одговор на Божију љубав. Човјек дајући увијек добива и тако се умножава та љубав. То је право богатство.

 

Треба вољети неодступно и до краја. Треба вољети тако да не очекујеш да то у овом животу вуде враћено. Тиме показујеш да вјерујеш да се не завршава све са овим свијетом, већ да се претаче у нешто више, боље. То је само предукус оне вјечне љубави.

 

Права љубав не мора да значи саприсуство. Она постаје моћна баш у одсуству.

 

Ни једна љубав неће отићи у празно. Нема промашаја у љубави. Ако је енергија искрено послана од нашег бића, па ако и није примљена од оног коме је послана, примиће је Бог и наградиће и више него што мислимо.

 

Улазећи у заједницу са другим човјеком, можемо да видимо њега као тајну, што он управо и јесте. Ми имамо слободу да га видимо свијетлог, чистог, доброг и добронамјерног, као што имамо слободу и да мислимо да је он зао, гледајући у сву његову тамну дубину душе, коју он сигурно има. Али, он има и ту свијетлу висину и ширину у себи и требало би настојати да, уласком у заједницу са другим, његова тамна дубина нашом љубављу буде освјетљавана, а да ово друго буде ослобођено

[Guest]

 

 

 

 

Треће недјеље Великог поста у недељу 15. марта, посвећене Часном Крсту, Епископ захумско-херцеговачки др Григорије, одржао је предавање у Бијељини. 

Владика Григорије је говорио на тему: „Постојати као биће слободе“. Предавање је изазвало велико интересовање грађана Бијељине и околних мјеста, тако да је Центар за културу, у коме се одржавају предавања, био премали да прими све који су жељели да чују предавање. Тема слободе о којој је Владика говорио је тема која заокупља род људски од постанка свијета. Послије предавања владика Григорије је одговарао на питања, која су постављана од јако заинетесоване публике.

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Дуња]

Brilirao vladika, kao i uvek. Neprikosnoven. Odlicna tumacenja ili kako on sam kaze "teorija".

Velika i za nas znacajna tema i ugao gledanja - sloboda (nasuprot strahu). 

Narocito mi se dopao osvrt na stradale Kopte, tumacenje "Boze moj, zasto si me ostavio" i veliku ljubav koju imaju majke Srpkinje.

 

Hvala, R2D2. 

[Guest]

 

 

 

 

 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[JESSY]

[JESSY]

[Човек Жоја]

 

Зашто смо нетрпељиви (=нетолерантни)?