Jump to content

Како се понашате када вас идеализују?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Медина тема о идолопоклонству ме подстакла на размишљање-како се постављамо у ситуацијама, када НАС идеализују, да ли нам то годи,или нас оптерећује?
Како се осећамо кад очекују од нас више него што смо способни да пружимо? Да ли смо тада љути, било на њих, било на себе? 0409_feel.gif

Потпис:

Надање је моје- Отац;

Прибежиште моје- Син;

Покров мој- Дух Свети;

Тројице Свесвета, слава теби.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Медина тема о идолопоклонству ме подстакла на размишљање-како се постављамо у ситуацијама, када НАС идеализују, да ли нам то годи,или нас оптерећује?

Како се осећамо кад очекују од нас више него што смо способни да пружимо? Да ли смо тада љути, било на њих, било на себе? :)

Знам једног дуовника , њему кад се то деси он почне причати глупости.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kad je jedan momak razgovarao sa vladikom Ignatijem Midićem,pa ga nahvalio i rekao mu da ako se ikada bude zamonašio monašiće se kod njega vladika mu je odgovorio:"To tvoja ljubav čini".

Мудар одговор  prstgore

Али,како се осећамо кад очекују од нас више него што смо способни да пружимо? Да ли смо тада љути, било на њих, било на себе? :drugarstvo:

Потпис:

Надање је моје- Отац;

Прибежиште моје- Син;

Покров мој- Дух Свети;

Тројице Свесвета, слава теби.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Медина тема о идолопоклонству ме подстакла на размишљање-како се постављамо у ситуацијама, када НАС идеализују, да ли нам то годи,или нас оптерећује?

Како се осећамо кад очекују од нас више него што смо способни да пружимо? Да ли смо тада љути, било на њих, било на себе? :drugarstvo:

Знам једног дуовника , њему кад се то деси он почне причати глупости.

А како се ти, Жељко, брате мили, бориш и избораваш сас те ситујације ? Мис'им кад те спопадну обожаваоци? prstgore

Потпис:

Надање је моје- Отац;

Прибежиште моје- Син;

Покров мој- Дух Свети;

Тројице Свесвета, слава теби.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pa čini mi se da baš tu treba da se pokaže naša borba da se odupremo bilo kakvim idealizacijama i od strane drugih,a čini mi se da one dolaze više od nas samih kroz upadanje u uloge koje nam uopšte ne odgovaraju.Put je samo jedan - možda papagajski zvuči ali jeste jedini - smirenje.To miomirisno i spasonosno smirenoumlje srca.Svakome neka skromna idelazicija njegove ličnosti - prija i uživanja u njoj.Jer je to lak put,uokviriti se,uramiti se,nasuprot pokajanju koje je izlaženje iz sebe.I tu nema na koga da se ljutimo.Ljuti treba samo da smo samo na sebe,jer tako se ograđujemo od osuđivanja bilo koga.I tako da budemo u ljubavi jedan prema drugome.Čim vidim da me idealizuje neko,mogu sebe da se spustim mišlju/molitvom u srcu,,i da pokajanjem,ako postoji u meni,odbacim taj ram...a uvjek se vremenom razbija idealizovana slika o nekome.A njegov primjer života,ako se odupremo ramu se pokazuje kao autentičan i istinit.Ali danas je dosta primitivizma,nadmenosti i očajanja za ramovima različitih boja i dimenzija.Zaboravljamo da je smo MI ti od koga se traži povjerenje i ljubav.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Медина тема о идолопоклонству ме подстакла на размишљање-како се постављамо у ситуацијама, када НАС идеализују, да ли нам то годи,или нас оптерећује?

Како се осећамо кад очекују од нас више него што смо способни да пружимо? Да ли смо тада љути, било на њих, било на себе? .please.

Знам једног дуовника , њему кад се то деси он почне причати глупости.

А како се ти, Жељко, брате мили, бориш и избораваш сас те ситујације ? Мис'им кад те спопадну обожаваоци? bendoff

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Више сам мислила на ситуације када од нас наши најближи очекују да им будемо ослонац, да имамо решење за њихове проблеме, а ми ,из било ког разлога,не успемо да остваримо та њихова очекивања. facenew22222222

Потпис:

Надање је моје- Отац;

Прибежиште моје- Син;

Покров мој- Дух Свети;

Тројице Свесвета, слава теби.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Више сам мислила на ситуације када од нас наши најближи очекују да им будемо ослонац, да имамо решење за њихове проблеме, а ми ,из било ког разлога,не успемо да остваримо та њихова очекивања. facenew22222222

Аха.

То је такође веома честа појава код мене. Најбољи одговор је светописамски:

Овако вели Господ: да је проклет човјек који се узда у човјека и који ставља тијело себи за мишицу, а од Господа отступа срце његово. (Јеремија, 17:4)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ужасно, како год окренем.

мислим и на негативне идеализације.

не волим туђ терет или да будем туђе оправдање.

ил дођем у ситуацију да не могу да разуверим, па вршим насиље да унизим слику или се осећам пониженим што не могу да испуним слику која се очекује од мене.

у сваком случају, ретко кад могу да утичем, тако да не могу ни да одговарам за туђ поглед.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Својим понашањем, ставовима... добио сам етикету неког свештеника у мојој околини, понајвише у одељењу.

У почетку је било само оно да ме питају нешто о религији, који је данас празник, зашто се слави, онда као, помоли се за нас да не пита историју итд.

Оно што је уследило је да су почели да долазе и да ми сви причају своје проблеме. Ту сам се сетио приче Оца Тадеја о исповедању. Када ви исповедите неки грех, испричате неки проблем, нешто што вас мучи, ви то стављате на терет ономе коме сте рекли. И стварно је тако! Свакоме је много лакше кад исприча некоме проблем! И добро је да исприча јер они који се повуку у себе обично окончају - самоубиством.

Ја стварно саслушам свачије проблеме, разумем, али очекују од мене и да им дам савет! И ту је онда на мени одговорност, јер су некад стварно битне ствари у питању.

Тако да, не ваља кад вас идеализују!

''Време долази када ће људи полудети, и када виде некога ко није полудео напашће га говорећи: ''Ти си луд, ти ниси као ми''.'' Ава Антоније Египатски

https://www.facebook.com/smrt.svetu

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Добар човек је онај ко се сећа свога греха и заборавља своје добро,и обратно,зао човек је онај ко се сећа само свога добра и заборавља своје грехе.Не праштајмо себи уколико не престанемо грешити,да нам грех не буде нешто нормално.А ако опростимо себи тако што смо престали грешити лако ћемо и другима опростити.Е,тек тада ће и БОГ нама опростити грехе наше.(ТОЛСТОЈ).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 months later...

Što rekao Medo ne znam šta mi teže pada ili idealizacija u + ili u -. Nekim ljudima naprosto odgovara da u svojoj glavi vide ono što žele da vide, nego da gledaju istinu. Znam i meni se događa da o nekome mislim više nego što on stvarno izgleda tako, nekad je to zato što ja želim da bude tako, a nekad je samo stvar loše procjene. Volim istinu, ne volim da se uljepšava niti da joj se nešto oduzima, to sam što sam, nadam se da ću se mijenjati na bolje, ali zasad - tako je kako je. Sve u svemu ZAČIN C! 0205_whistling

posaljisvojuporuku.png

 


Погледа Отац с Небеса и виде ме сва у ранама од неправде људске, и рече, не свети се.
Коме да се светим Господе? Поворци стада, што иде на заклање? Свети ли се лекар болесницима, што га са самртничке постеље руже? Коме да се светим? Снегу, што копни и трави што се суши?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...