Да ли волите бол?

[Дејан]

Koliko sam ja nešto čitao osećaj ljutog organizam prepoznaje kao veliku temperaturu u ustima.

[Бартендаз]

Koliko sam ja nešto čitao osećaj ljutog organizam prepoznaje kao veliku temperaturu u ustima.

За мене по том питању важи само једна реч-СМРТ!

[antoneta]

drugim recima - ‘ljuto’ nije ukus

Оштро се противим овој тврдњи, у име свих Лесковчана и иних!

Imam kod kuce jos par njih u opoziciji, heheh... 0205_whistling

[Ратко :(]

drugim recima - ‘ljuto’ nije ukus

Оштро се противим овој тврдњи, у име свих Лесковчана и иних!

Imam kod kuce jos par njih u opoziciji, heheh... 0205_whistling

Море, ови што потурају јерес су опозиција.

[Никола Ђоловић]

Obzirom da nam se tema sve vise razgranicava, sta mislite o vivisekciji?

U skladu sa tim, evo jednog hita - sta bi bilo kad bi covek zamenio mesto sa zivotinjom...

Izvinjavam se za svoj industrial opus 0205_whistling

[antoneta]

  Vodili su nas u vivarijum… profesorka nam je pricala o svojim iskustvima u eksperimentalnom radu i secam se da nismo bili preterano odusevljeni odnosom koristi postignutih rezultata i broja zrtvovanih zivotinja... Dok se dobiju reprezentativni podaci, samo ispitivanje ponovi se nekad i po nekoliko puta, zato sto se cesto zbog nezeljenih propusta u radu dobijaju beskorisni rezultati, a to zatim iziskuje de novo proces... summa summarum - cesto se zrtvuje vise zivotinjica nego sto je predvidjeno u idejnom planu... uglavnom koriste miseve i kunice, jer se brzo razmnozavaju... Malo je sve to zalosno... ona kaze da se pre svakog zrtvovanja pomoli Gospodu da joj oprosti...

  Par puta smo i eksperimente iz fiziologije radili na zecevima... Najveci deo vezbe bi tada protekao u sazaljevanju i milovanju jadne zivotinje...

  Pre par dana bili smo i na obdukciji... nije toliko strasno kao sto pricaju, a korisno je iskustvo (stekla sam utisak da kada bismo svi imali prilike da u zivotu vidimo i dodirnemo posledice sopstvenih navika u njihovom realnom obliku - poceli bi odgovornije da se odnosimo prema daru zdravlja... )... ali cak i na obdukciji - postovanje prema umrlom je minimalno...

[GeniusAtWork]

algabacaju

[anajrim]

Obzirom da nam se tema sve vise razgranicava, sta mislite o vivisekciji?

U skladu sa tim, evo jednog hita - sta bi bilo kad bi covek zamenio mesto sa zivotinjom...

Izvinjavam se za svoj industrial opus 0705_read

.........kad me boli,ja i jesam zivotinja,tek s Bogom-ja sam covjek...

[Andre Williams]

мене ова тема асоцира на

...I like pleasure spiked with pain and

Music is my aeroplane

It's my aeroplane

Songbird sweet and sour Jane and

Music is my aeroplane

It's my aeroplane

Pleasure spiked with pain ...

0907_sport 11122 0705_read

[Пацифиста]

Hriscanski bol je blagorodno trpljenje, on oplemenjuje tvrdokorne, umudruje zaglupljene, otreznjava opijene strastima... sv. vladika Nikolaj veli "ako vas stogod muci i imate kakvu unutrasnju borbu, samo prosetajte malo kroz bolnice, kroz te kuce bola, i bice vam lakse..."

I da - mazohizam je bolest uzivanja u fizickom bolu, nema bas nikakve veze sa ovim bolom o kome mi pricamo...

@Obi,

by the way, da se razumemo, slazem se sa tobom, i dovoljno znas, kao i auditorijum ovde moja rasudjivanja na drugim temama. Jednostavno pricamo, jer o ovom problemu ne postoji volja da se govori sa klirom i teolozima. Zato sam zahvalan sto si kao i ostali dao svoj doprinos - iako nedorecen.

Takodje, pomenuo si figurativan primer sa bolnicama. Imao sam iskustvo da radim na prijemnoj ambulanti (bolnica na Bezaniji) i nakon svega cega sam se nagledao, tesko je u svim tim bolovima medju ljudima naci makar jednog koji ce teologiju, blagodat, itd. doziveti kao utehu spram svog stanja u krevetu. Extremniji primeri pokazuju da oni ne mogu od bolova da prime Rec Boziju jer podrazumevaju po difoltu da ce im automatski biti bolje ako je prime. A cesto se desava da im bude jos gore. O tom problemu govorim a nadasve problemu kako je Sam Hristos gledao na bol sa negodovanjem.

Тачно је да човек некад свој бол преувелича, и да их види у правом светлу тек кад види неког ко трпи већи бол од њега, па постане захвалан што је њему запао мањи крст.

То некоме може да помогне, може и да му учврсти веру, али чињеница је да је вера из страха (што је овде случај) мање чврста него вера из љубави.

Већина људи на своме путу није увек отворена за праву љубав па их овај страх одржава у вери. Међутим, ако пронађемо унутрашњу захвалност, неће нам бити потребно поређење наше патње са туђом.

С друге стране, човеку који је у болници је тешко да верује у реч Божју коју му здрав човек проповеда.

Добро је познато да сит гладном не верује.

Ово ипак не значи да не треба охрабривати болесног човека, али не треба му много наметати своју филозофију.

Што се тиче силовања деце које је Никола споменуо, тако тешке трауме из детињства сигуран сам да не могу тек тако да се преболе ни у зрелом добу, ни уз реч Божју а још теже без ње.

Није једноставно живети ако нам је живот још на почетку био тако ужасан.

Зашто Бог то дозвољава, не знам, али вероватно постоји неки добар разлог, јер ми је тешко поверовати да би то дозволио без ДЕБЕЛОГ разлога.

[Oglo]

@Pacifista ne bih se složio sa tobom

iz svog ličnog primjera,još kao 0205_whistling,bio sam mnogo bolešljiv,i ni obične dječje bolesti nijesam mogao odbolovati a da se ne iskomplikuje.Mogu misliti koje sam jade zadao mojima a i meni nije bilo lako.Ali moja duhovna iskustva od tada još me održavaju u vjeri,i sve ono što sam ja sreo u pravoslavlju mogu potvrditi iz iskustva.Da li je zbog dječje neiskvarenosti,ili je bol(est) doprinijela tome neću da budem kategoričan,ali kada sam došao na svoje tj kada sam se ja dokopao svojih noga,stvari su počele da idu neželjenim smjerom

Uh,ovo je možda za onu temu kako ste dopali vjere ili kako li već

Druga stvar,pravilo Otaca i molitve je ,daj krv primi duh,ili kako ap.Pavle kaže još se ne suprostaviste grijehu do krvi.

Eda li to biva bez bolova? Ne bih rekao.

Ono što nije zdravo ispravlja se kako u ovom tako i u duhovnom svijetu kroz teške muke i bolove.Dug je put do ozdravljenja.A mi se u grijehu začesmo i u grijesima nas rodi mati.

[anajrim]

Hriscanski bol je blagorodno trpljenje, on oplemenjuje tvrdokorne, umudruje zaglupljene, otreznjava opijene strastima... sv. vladika Nikolaj veli "ako vas stogod muci i imate kakvu unutrasnju borbu, samo prosetajte malo kroz bolnice, kroz te kuce bola, i bice vam lakse..."

I da - mazohizam je bolest uzivanja u fizickom bolu, nema bas nikakve veze sa ovim bolom o kome mi pricamo...

@Obi,

by the way, da se razumemo, slazem se sa tobom, i dovoljno znas, kao i auditorijum ovde moja rasudjivanja na drugim temama. Jednostavno pricamo, jer o ovom problemu ne postoji volja da se govori sa klirom i teolozima. Zato sam zahvalan sto si kao i ostali dao svoj doprinos - iako nedorecen.

Takodje, pomenuo si figurativan primer sa bolnicama. Imao sam iskustvo da radim na prijemnoj ambulanti (bolnica na Bezaniji) i nakon svega cega sam se nagledao, tesko je u svim tim bolovima medju ljudima naci makar jednog koji ce teologiju, blagodat, itd. doziveti kao utehu spram svog stanja u krevetu. Extremniji primeri pokazuju da oni ne mogu od bolova da prime Rec Boziju jer podrazumevaju po difoltu da ce im automatski biti bolje ako je prime. A cesto se desava da im bude jos gore. O tom problemu govorim a nadasve problemu kako je Sam Hristos gledao na bol sa negodovanjem.

Тачно је да човек некад свој бол преувелича, и да их види у правом светлу тек кад види неког ко трпи већи бол од њега, па постане захвалан што је њему запао мањи крст.

То некоме може да помогне, може и да му учврсти веру, али чињеница је да је вера из страха (што је овде случај) мање чврста него вера из љубави.

Већина људи на своме путу није увек отворена за праву љубав па их овај страх одржава у вери. Међутим, ако пронађемо унутрашњу захвалност, неће нам бити потребно поређење наше патње са туђом.

С друге стране, човеку који је у болници је тешко да верује у реч Божју коју му здрав човек проповеда.

Добро је познато да сит гладном не верује.

Ово ипак не значи да не треба охрабривати болесног човека, али не треба му много наметати своју филозофију.

Што се тиче силовања деце које је Никола споменуо, тако тешке трауме из детињства сигуран сам да не могу тек тако да се преболе ни у зрелом добу, ни уз реч Божју а још теже без ње.

Није једноставно живети ако нам је живот још на почетку био тако ужасан.

Зашто Бог то дозвољава, не знам, али вероватно постоји неки добар разлог, јер ми је тешко поверовати да би то дозволио без ДЕБЕЛОГ разлога.

.........nisu ni slicne,dvije su krajnosti...vjera iz straha je vjera u smislu-evo vjerujem ti,al' nemoj da stradam...vjera savrsena je vjera iz ljubavi-ja Tebe volim,i tacka.....

[Никола Ђоловић]

O ljudi moji, dokle cemo se natezati sa nerazumevanjem.

Slazem se sa svima ali je sve to hriscanski koncept koji smo mi dobrovoljno prihvatili - dakle, mi zelimo da stradamo za Hrista ili cak da zlo drugog prihvatimo kao svoje raspece iz ljubavi.

Pisao sam o tome u prvom komentaru i jos se ne kapiramo.

Samo navodim gde je mesto jednog deteta ili nekog drugog brutalnog primera za onog ko nema veru jer on/ona ne moze (bar ne trenutno) da temelji svoje poimanje zrtve na taj hristocentrican nacin.

Zato teologija nema odgovor na ovo pitanje.

Iako se slazem se Obijem za mnoge stvari, ne bih se slozio da zrtvovanje 14ooo Vitlejemske dece jeste po Bozijoj volji, a ovde se neki trude da izigravaju Bogu advokata tako sto ce svako stradanje (pa i pedofiliju) da inkorporiraju u Boziji Promisao a da se negoduje da ni Sam Hristos nije imao tako povrsno poimanje bola - Njegova borba u Getsimanskom vrtu, kao i Oce Moj zasto si me ostavio...

[Oglo]

Ja mislim da upravo ova tema obesmišljava bilo kakav koncept,i upravo, po mojem mišljenju, konceptualizacija hrišćana obesmišljava krst.

Žrtva nije žrtva ukoliko nije iz ljubavi,ukoliko je po konceptu ona nikad neće biti savršena,hvatamo se u raskoraku,i onda ćemo ili žaliti ili uzimati nove kredite

[anajrim]

O ljudi moji, dokle cemo se natezati sa nerazumevanjem.

Slazem se sa svima ali je sve to hriscanski koncept koji smo mi dobrovoljno prihvatili - dakle, mi zelimo da stradamo za Hrista ili cak da zlo drugog prihvatimo kao svoje raspece iz ljubavi.

Pisao sam o tome u prvom komentaru i jos se ne kapiramo.

Samo navodim gde je mesto jednog deteta ili nekog drugog brutalnog primera za onog ko nema veru jer on/ona ne moze (bar ne trenutno) da temelji svoje poimanje zrtve na taj hristocentrican nacin.

Zato teologija nema odgovor na ovo pitanje.

Iako se slazem se Obijem za mnoge stvari, ne bih se slozio da zrtvovanje 14ooo Vitlejemske dece jeste po Bozijoj volji, a ovde se neki trude da izigravaju Bogu advokata tako sto ce svako stradanje (pa i pedofiliju) da inkorporiraju u Boziji Promisao a da se negoduje da ni Sam Hristos nije imao tako povrsno poimanje bola - Njegova borba u Getsimanskom vrtu, kao i Oce Moj zasto si me ostavio...

........e,ako ni teologija nema odgovor ja onda begam prstgore