Колико прихватамо другачије људе око себе?

[nishizawa]

ако су хришћани са јаким и здравим хришћанским основама, онда њима ни не треба хришћанска држава. Могу у њој и не морају, јер царство божије је онда у њима, и не треба никаква држава да им гарантује то царство.

Амин, буразеру.

[Crveni Baron]

То што износиш о западњацима су чисте предрасуде и верујем да никада у животу ниси био и у једној западној земљи. Американци или Немци рецимо, а да не причамо о Норвежанима или Шпанцима, имају далеко више људске пажње, саосећања, поштовања према другом итд, од просечног Србина. А да не причамо о личном поштењу или односу према живот.

Potpuno tacno.

[Александар Милојков]

Људи би од својих "својстава" и идентификације са њима, требали да се окрену једни другима. Слобода је да будеш оно што јеси, али и одговоран пред лицем другог. Наш свет живљења треба да постане огледање у другом, а не затварање у сопству, у скуп "властитих особина". Доклегод тако не будемо гледали једни на друге и на свет око себе, други ће бити "пакао" за нас, а "толеранција" ће бити само облога на темпирану бомбу, флоскула која испод себе крије лавину мржње и која је спремна за ерупцију, онда када јој интерес "властите хемије" буде доведен у питање. Толеранција је подстрек самољубљу. А самољубље је узрок сваког зла и страдања.

[-Владимир-]

Боравио сам у доста земаља, упознао народе из већине њих, пословно сам у свакодневном односу са људима који нису Срби, и могу са сигурношћу да ти кажем - тренутно једни од најпокваренијих, најнеморалнијих и најнеискренијих народа на планети су тренутна и актуелна генерација Срба.

Заборавио си да кажеш "Од којих сам први ја", овако звучи некако безвезе.

[Александар Милојков]

Имаш ли нешто конретно да наведеш, рецимо примјер из неке државе?

Не. Држава то не може обезбедити. Хилијазам је доказан као утопија и јерес. Ово што ја говорим је у циљу покретања људске савести и размишљања - о коначном циљу живљења. Говорим, да бих покрену свест да се не успокојавамо "високим вредностима" наше цивилизације. Говорим, да покажем да су то све трице и кучине, флоскуле и лицемрје. Говорим, јер мислим да правде и истинске слободе нема док траје "обличје овога века". Шта нам је чинити, нама хришћанима? Трудимо се да ту будућу истину максимално пројављујемао сада и овде. Будимо одговорни људи, грађани, комшије. Али, не смећимо са ума да смо "странци у земљи туђој".

[Randy]

Заборавио си да кажеш "Од којих сам први ја", овако звучи некако безвезе.

Наравно, наравно!

Управо из личног искуства говорим. Док сам размишљао у категоријама предсрасуда живео сам у паклу. Док нисам видео како људи у свету живе, и да припадам једном од најнеморалних и најпокваренијих народа на планети. Који је успут пун страхова, несигурности и комплекса.

Сећам се мој рецимо први рад у једној америчкој компанији, како се у мени из дана у дан борило оно што сам са Балкана донео у себи, мржњу, предрасуде, лењост, бахаост, страх, комплексе итд, и како се то косило са оним што сам фактички видео око себе. Исто и у Немачкој. Моја предрасуда се није слагала са оним што сам видео око себе. Док нисам почео да полако отварам свој ум и да почињем да посматрам ствари онакве какве јесу.

[Randy]

Не. Држава то не може обезбедити. Хилијазам је доказан као утопија и јерес. Ово што ја говорим је у циљу покретања људске савести и размишљања - о коначном циљу живљења. Говорим, да бих покрену свест да се не успокојавамо "високим вредностима" наше цивилизације. Говорим, да покажем да су то све трице и кучине, флоскуле и лицемрје. Говорим, јер мислим да правде и истинске слободе нема док траје "обличје овога века". Шта нам је чинити, нама хришћанима? Трудимо се да ту будућу истину максимално пројављујемао сада и овде. Будимо одговорни људи, грађани, комшије. Али, не смећимо са ума да смо "странци у земљи туђој".

Објасни то овим социјалистима са форума.

[Marjanovic]

Опет ти о нетолеранцији, о негативитету, о болесницима који би да млате у име некакве своје правде. Не, нису они тема. Тема је толеранција, оно што се данас под њом подразумева. Мишљења сам да је таква идеологија ништа друго него индивидуализам, егоцентризам и незаинтересованост за другог. Ако то кажем, то не значи да пропагирам мотке и оно што се данас назива нетолеранцијом и хулиганизмом, тако да нема потребе да то помињеш. Ја критички приступам самој данашњој идеји толеранције јер у њој видим продубљење расцепканости света, продубљење отуђења и индивидуализације.

Е па у томе је ствар, толеранција је и настала баш због нетолеранције. Све је то повезано. Не може се говорити одвојено о толеранцији и нетолеранцији.

[Marjanovic]

Људи би од својих "својстава" и идентификације са њима, требали да се окрену једни другима. Слобода је да будеш оно што јеси, али и одговоран пред лицем другог. Наш свет живљења треба да постане огледање у другом, а не затварање у сопству, у скуп "властитих особина". Доклегод тако не будемо гледали једни на друге и на свет око себе, други ће бити "пакао" за нас, а "толеранција" ће бити само облога на темпирану бомбу, флоскула која испод себе крије лавину мржње и која је спремна за ерупцију, онда када јој интерес "властите хемије" буде доведен у питање. Толеранција је подстрек самољубљу. А самољубље је узрок сваког зла и страдања.

Види, то што си написао мало ко ће да разуме а још мање да примени.

Али зато ће врло добро да се разуме реченица да "хришћани не треба да буду толерантни", и још више да се иста практично примени.

[RYLAH]

Е па у томе је ствар, толеранција је и настала баш због нетолеранције. Све је то повезано. Не може се говорити одвојено о толеранцији и нетолеранцији.

Мислим да је толеранција настала због охладнелости срца и незаинтересованости за другог. И онда, да се не бисмо побили, ми смо се договорили да се "толеришемо". И то је цивилизацијско достигнуће тамо где нема хришћанске љубави, или неке друге љубави.

Али мислим да је овде поента да је та "толеранција" најобичније лицемерје у поређењу са оном мисијом која је нама дата да је за живота испунимо, а то је права љубав према свакоме. Толеранција захтева само уздржање, евентуално трговачку љубазност (мада то и није обавезно), док личне напоре не тражи, а љубав захтева подвиг и прочишћење самог себе, изнутра.

[Marjanovic]

Управо тако. Али погледај и нас хришћане колико заиста волимо једни друге? Колико волимо непријатеље и да ли их уопште волимо?

[RYLAH]

Управо тако. Али погледај и нас хришћане колико заиста волимо једни друге? Колико волимо непријатеље и да ли их уопште волимо?

Наравно, прво полазећи од себе, могу само да се сморим Али подвиг траје, по могућству, целог живота. Може и краће, наравно, само уколико то дозволимо себи и ако се не спутавамо. Али мислим да је ова тема баш примерена хришћанима, посебно нама (полазим од себе) који имамо још пуно пуно да радимо. Колико ми је било тешко, посебно у почетку да разликујем ове две ствари, љубав и толеранцију, и у коликој сам прелести био мислећи да поседујем љубав, праву хришћанску љубав, самом чињеницом да не забадам нос у туђе ствари или некога не критикујем, а у себи мислим ко зна шта.

Да, баш је корисна тема, много може да нам послужи као огледало где смо и којим путем даље треба да идемо.

[Justin Waters]

Не. Држава то не може обезбедити. Хилијазам је доказан као утопија и јерес. Ово што ја говорим је у циљу покретања људске савести и размишљања - о коначном циљу живљења. Говорим, да бих покрену свест да се не успокојавамо "високим вредностима" наше цивилизације. Говорим, да покажем да су то све трице и кучине, флоскуле и лицемрје. Говорим, јер мислим да правде и истинске слободе нема док траје "обличје овога века". Шта нам је чинити, нама хришћанима? Трудимо се да ту будућу истину максимално пројављујемао сада и овде. Будимо одговорни људи, грађани, комшије. Али, не смећимо са ума да смо "странци у земљи туђој".

Нисам мислио на примјер државе, него примјер из државе. Дакле не мислим на политички апарт, државно уређење него примјер из неке државе гдје неваља толеранција. Дакле то може бити и неки град, и дио неког града, и нека улица гдје је нешто допуштено итд, нека локална заједница гдје је нешто допуштено итд...

Али какв везе заправо толеранција има са овим даље што си написао? Ок, нема слободе док је обличије овог вијека, слобода ће доћи са обожењем, али опет какве везе ово има са толеранцијом, или мислиш да толеранција спречава нешто или некога?

[sqny]

I, kao sto sam ranije napomenuo, jedna od najgorih i najzlouptrebljivanijih religiskih izreka je 'Voli gresnika a mrzi greh'. Jedan od razloga je sto je sam koncept mrznje ubacen. I sto neko oce da tvrdi da voli gresnika, dok u isto vreme osudjuje njega i njegov greh, tako da ga moze tvrditi da ga voli dok u isto vreme mrzi sve u vezi sa njim.

Sto se ovih reci tice, to su reci pravoslavnog vladike... namerno ih nisam citirao da vidim reakcije greengrin .

Da ne bude da sam nesto izvukao iz konteksta

.

Kad sam ga pitao da razjasni, vladika Lazar je rekao jos i ovo:

I do remember saying it on more than one occasion. I think that it is ALWAYS used hypocritically, and I believe that Christ would agree. It would be better to say, "struggle with your own sins and don't pay attention to anyone else's sins."

Sto se tolerancije tice... ovo je cista igra reci i sta to za nekog znaci. Za mene tolerancija nije nikakvo ignorisanje, vec pokusaj da se stvarno sazivis sa drugom osobom, njegovim stanjem i da ga iskreno razumes. I to je sjajan lek protiv netrpeljivosti i mrznje.

A za hriscane, kao sto su mnogi na temi istakli, moze da predstavlja trpljenje i strpljenje.

[horatio]

Сви досадашњи покушаји да се тако нешто оствари завршавали су се катастрофално - потпуним изобличењем самог Хришћанства до непрепознатљивости, губљења хришћанског идентитета, и свођења Хришћанства на изговор за раздоре, непријатељства, репресију и мржњу.

С друге стране, када би неким чудом некоме и пошло за руком да створи државу која би функционисала у потпуности по хришћанским принципима - таква држава не би опстала ни месец дана.

Људско друштво је још увек јако далеко од зрелости потребне да би функционисало по принципима које проповеда хришћанство...

Могу само да се сложим. Узевши у обзир да је толеранција изнађена као компромис и излаз од могућег самоуништења народа Европе, чини се да је нипошто не треба доводити у питање. Свакако је цивилизацијска тековина. Но, да ли овакав западни свет може да опстане посебно је питање.