Колико прихватамо другачије људе око себе?

[Александар Милојков]

Не можеш волети неког ако претходно ниси толерантан и трпељив према њему. Замисли један обича разговор хришћанина и нехришћанина без толеранције у шта би се претворио?

Ако мислиш да хришћани не треба да буду толерантни према другима, да ли то значи да и други не треба да буду према хришћанима?

Мислим да се толеранција не може поредити са љубављу. Да, хришћани не треба да буду толерантни, јер су заинтересовани и за истину и за другог. Хришћани требају да воле, не да толеришу. Љубав и толеранција су као небо и земља. Толеранција је исто што и игнорисање другог и егоцентрично живљење.

[Скопљанац]

Данас је проблем да разговара и хришћанин са хришћанином. И ту смо се, уствари, дрзнули да прекршимо заповест Господњу, Који је рекао: Ову вам заповест дајем, да љубите један другог...

А како је тек са онима који нису хришћани? Нема љубави, охладнеше срца многих. И тај владика којег сам цитирао, а који рече да је толеранција западна, "увозна роба за широке намене", био је у праву. На западу се сви толеришу, али су међусобно сви отуђени и нико никога не љуби Љубављу Христовом. Толеранција код Православних не постоји, без обзира што је велики ризик да будем погрешно протумачен овим што сам написао.

[Marjanovic]

Мислим да се толеранција не може поредити са љубављу. Да, хришћани не треба да буду толерантни, јер су заинтересовани и за истину и за другог. Хришћани требају да воле, не да толеришу. Љубав и толеранција су као небо и земља. Толеранција је исто што и игнорисање другог и егоцентрично живљење.

Управо је нетолеранција игнорисање и егоизам. Постојим само ја, само оно шта ја прихватам, све остало је лаж и као такво треба да нестане. Хришћанин треба да је толерантан баш зато што је заинтересован за истину и за другог.

[horatio]

Ма, људи, бре, немојте да се замајавамо! Толеранција је компромис који је постигнут, јер се бирало мање од два зла. То је друштвена категорија уведена да би систем како, тако функционисао. Пројектовати ту категорију на поље вјерских догматских истина је ужасно! Такође, и покушати примијенити наше виђење истине из области вјерског, на функционисање друштва је једнако погубно! Све у свему западни систем вриједности је на "леру", а бојим се да смо на низбрдици. Како даље заиста појма немам.

Ех, да хришћанска етика је неупоредиво захтјевнија и надилази друштвену категорију толеранције, али је укључује у себе - у смислу поштовања слободе другог. Бар ја тако мислим...

[Justin Waters]

Мислим да се толеранција не може поредити са љубављу. Да, хришћани не треба да буду толерантни, јер су заинтересовани и за истину и за другог. Хришћани требају да воле, не да толеришу. Љубав и толеранција су као небо и земља. Толеранција је исто што и игнорисање другог и егоцентрично живљење.

Толеранција је трпљење. Тако да мислим да хришћани требају бити толерантни, и то јесте хришћанска врлина - трпељивост, али ако је ставимо као врхунски циљ хришћанина, онда је то погрешно. Наравно без љубави нема потпуног остварења као личности.

[Анастасија]

Мислим да се толеранција не може поредити са љубављу. Да, хришћани не треба да буду толерантни, јер су заинтересовани и за истину и за другог. Хришћани требају да воле, не да толеришу. Љубав и толеранција су као небо и земља. Толеранција је исто што и игнорисање другог и егоцентрично живљење.

Ljubav i jeste cilj,ali ne možeš zavoleti drugog ako ga ne upoznaš,ne udubiš se u njega,njegovu ličnost i njegovo postojanje.Ljubav i jeste cilj u svemu,jer tek onda je čovek u stanju da voli i različitost onog drugog,tek tada je u stanju da voli nesavršenost ( mane) onog drugog,i da nema želju da ga menja,već baš to da bude radostan samim njegovim postojanjem jer videći Boga kao stvoritelja,mi u svakom čoveku vidimo samog Boga ,Koji ga je je stvorio i ostavio mu slobodu da sa svojim životom čini kako želi.Ovo nije lako postići,najteže je jer zahteva ,nemilice i neštedljivo menjati sebe,nemati izgovore za sopstvene slabosti,ali biti blag i trpeljiv prema tuđim slabostima,odsecati veoma često svoju volju i svakodnevno preispitivati sebe, i stražiti nad sobom,svojim mislima željama i pomislima.A kako dostići ljubav kao cilj u ovom slučaju ako prvi stepenik nije tolerancija ( trpljenje)?E,kada bi zaista u svakom čoveku,mi hrišćani videli samog Boga,Koji je se za svakog čoveka raspeo i vaskrsao,kada bi takvu ljubav svedočili,za tolerancijom ne bi bilo potrebe.A iskreno koliko danas ima TAKVIH hrišćana u čijim životima se sam Hristos vidi?

[Teresa]

"Толеранција је незаинтересованост за истину."

Шта мислите о овој реченици? Небитно је ко ју је изговорио. Интересује ме мишљење о реченици, о дефиницији толеранције.

Dozvoli, na tvoju "recenicu" odgovoricu ovako:

“It's a universal law-- intolerance is the first sign of an inadequate education. An ill-educated person behaves with arrogant impatience, whereas truly profound education breeds humility.”

Prevod:

"To je univerzalan zakon- netolerancija je prvi znak neadekvatnog obrazovanja. Lose obrazovana osoba pokazuje arogantnu netrpeljivost, za razliku od iskrenog i temeljnog obrazovanja koje odise poniznoscu"

Aleksandr I. Solzhenitsyn

[Marjanovic]

О томе су многи говорили ево шта Берђајев каже:

"Фанатичкој нетолерантности противставља толерантност. Али толерантност је сложен феномен. Толерантност може да буде резултат индиферентности, равнодушности према истини, неразликовања добра и зла. То је топлохладна, либерална толерантност и њу не треба противстављати фанатизму. Могућна је страсна љубав према слободи и истини, ватрена приврженост идеји, али уз огромно интересовање за човека, човеков пут, човеково тражење истине. Слобода се може схватити као неодвојиви део саме истине. Не треба човек све да трпи. Према савременој нетрпељивости, фанатизму, савременој ортодоксоманији уопште се не треба односити трпељиво, обрнуто, треба се односити нетрпељиво. Непријатељима слободе нипошто не треба давати неогранчену слободу. У извесном смислу потребна нам је диктатура стварне слободе. Савремене пак диктатуре у свим својим облицима почивају на духовном темељу који показује тешку душевну болест. Потребна је кура духовног лечења."

[Анастасија]

" Vera ne sme da bude kruta,već čvrsta.Kruta vera čini čoveka fanatičnim,čvrsta - tolerantnim.Ko ne stoji čvrsto u veri,hvata se obema rukama za krute dogme,ko naprotiv ,stoji čvrsto u veri,ima ruke slobodne i pruža ih drugima sa kojima stoji u egzistencionalnoj komunikaciji."

V.Frankl

[Zayron]

Не знам тачно ко, али неко је од наших владика рекао да код нас православних не постоји толеранција. Каже, ако некога толеришеш, то значи да га мрзиш и једва трпиш. Трпиш га због нечега, због некога, због неке користи можда, због неког овоземаљског циља...

И притом додаје, код нас постоји само љубав. Љубав према свима и према свему. А толеранција - не.

Зато сам и упамтио то.

Kako se bavim pomalo usput i lingvistikom navikao sam obraćati pažnju na semantičku višeslojnost i mnogoznačnost pojedinih izraza. Sama riječ tolerancija ima više značenja ali najčešća su dva koje možemo ukratko opisati kao:

1. jednostrana tolerancija:

obično sa negativnim predznakom, tolerišemo nečije ispade, ljude druge boje kože (iako ih ne volimo), trpimo ih, tolerišemo greške u radu kod početnika koji se tek uvode u posao itd.

2. uzajamna tolerancija:

obično sa pozitivnim predznakom, uvažavamo se, respektujemo, poštujemo uzajamno, vodimo dijalog, ne miješamo se tamo gdje ne moramo, ne namećemo svoje stavove itd.,

3. postoji ifilozofsko, političko (politološko) i UNESCO-vo određenje, definicija pojma tolerancije o kojim možete pročitati ovdje:

http://hr.wikipedia....iki/Tolerancija

Zanimljivo bi bilo pronaći kakvo značenje ima pojam "tolerancija" u teološkom, smislu, mislim da da mu je blizak pojam ikonomije, izgleda nije istovjetan ali valjda vrlo blizak.

[nishizawa]

Дакле, уколико консеквентно изведемо поставке, можемо се упитати : да ли је могуће изградити државу на темељу хришћанског морала, те какав став да заузме хришћанин у вези са активним бављењем политиком?

Сви досадашњи покушаји да се тако нешто оствари завршавали су се катастрофално - потпуним изобличењем самог Хришћанства до непрепознатљивости, губљења хришћанског идентитета, и свођења Хришћанства на изговор за раздоре, непријатељства, репресију и мржњу.

С друге стране, када би неким чудом некоме и пошло за руком да створи државу која би функционисала у потпуности по хришћанским принципима - таква држава не би опстала ни месец дана.

Људско друштво је још увек јако далеко од зрелости потребне да би функционисало по принципима које проповеда хришћанство...

[Randy]

Данас је проблем да разговара и хришћанин са хришћанином. И ту смо се, уствари, дрзнули да прекршимо заповест Господњу, Који је рекао: Ову вам заповест дајем, да љубите један другог...

А како је тек са онима који нису хришћани? Нема љубави, охладнеше срца многих. И тај владика којег сам цитирао, а који рече да је толеранција западна, "увозна роба за широке намене", био је у праву. На западу се сви толеришу, али су међусобно сви отуђени и нико никога не љуби Љубављу Христовом. Толеранција код Православних не постоји, без обзира што је велики ризик да будем погрешно протумачен овим што сам написао.

Нисам баш сигуран да си у праву. Боравио сам у доста земаља, упознао народе из већине њих, пословно сам у свакодневном односу са људима који нису Срби, и могу са сигурношћу да ти кажем - тренутно једни од најпокваренијих, најнеморалнијих и најнеискренијих народа на планети су тренутна и актуелна генерација Срба.

То што износиш о западњацима су чисте предрасуде и верујем да никада у животу ниси био и у једној западној земљи. Американци или Немци рецимо, а да не причамо о Норвежанима или Шпанцима, имају далеко више људске пажње, саосећања, поштовања према другом итд, од просечног Србина. А да не причамо о личном поштењу или односу према живот.

[Justin Waters]

Сви досадашњи покушаји да се тако нешто оствари завршавали су се катастрофално - потпуним изобличењем самог Хришћанства до непрепознатљивости, губљења хришћанског идентитета, и свођења Хришћанства на изговор за раздоре, непријатељства, репресију и мржњу.

С друге стране, када би неким чудом некоме и пошло за руком да створи државу која би функционисала у потпуности по хришћанским принципима - таква држава не би опстала ни месец дана.

Људско друштво је још увек јако далеко од зрелости потребне да би функционисало по принципима које проповеда хришћанство...

То је зато што људи сами као хришћани нису зрели. Али створити државни апарат који се руководи хришћанским начелима, а имати људе у држави слабе хришћане, не може бити одрживо.

Са друге стране, ако су хришћани са јаким и здравим хришћанским основама, онда њима ни не треба хришћанска држава. Могу у њој и не морају, јер царство божије је онда у њима, и не треба никаква држава да им гарантује то царство.

[Александар Милојков]

Управо је нетолеранција игнорисање и егоизам. Постојим само ја, само оно шта ја прихватам, све остало је лаж и као такво треба да нестане. Хришћанин треба да је толерантан баш зато што је заинтересован за истину и за другог.

Опет ти о нетолеранцији, о негативитету, о болесницима који би да млате у име некакве своје правде. Не, нису они тема. Тема је толеранција, оно што се данас под њом подразумева. Мишљења сам да је таква идеологија ништа друго него индивидуализам, егоцентризам и незаинтересованост за другог. Ако то кажем, то не значи да пропагирам мотке и оно што се данас назива нетолеранцијом и хулиганизмом, тако да нема потребе да то помињеш. Ја критички приступам самој данашњој идеји толеранције јер у њој видим продубљење расцепканости света, продубљење отуђења и индивидуализације.

[Justin Waters]

Опет ти о нетолеранцији, о негативитету, о болесницима који би да млате у име некакве своје правде. Не, нису они тема. Тема је толеранција, оно што се данас под њом подразумева. Мишљења сам да је таква идеологија ништа друго него индивидуализам, егоцентризам и незаинтересованост за другог. Ако то кажем, то не значи да пропагирам мотке и оно што се данас назива нетолеранцијом и хулиганизмом, тако да нема потребе да то помињеш. Ја критички приступам самој данашњој идеји толеранције јер у њој видим продубљење расцепканости света, продубљење отуђења и индивидуализације.

Имаш ли нешто конретно да наведеш, рецимо примјер из неке државе?