Које Вас је искушење "спопало" на почетку Великог поста?

[Никола Ђоловић]

  On 20. 3. 2013. at 14:23, JESSY рече

БРАТЕ, ОПРОСТИ, АЛИ ТО МИ УОПШТЕ НИЈЕ БИЛА НАМЕРА....ХТЕЛА САМ САМО ДАМ ШАЉИВ ТОН ТЕМИ, ДА МАЛО УБЛАЖИМО ОЗБИЉНОСТ, ЈЕР ЈЕ ИПАК НАША ВЕРА РАДОСТ....И ДА БИ СЕ НА КРАЈУ СВИ ОВДЕ ДОБРО ОСЕЋАЛИ И МОГЛИ ДА ПИШУ О СВЕМУ ШТО ИХ ТИШТИ И ЗАНИМА....ДА НЕКЕ НОВЕЧ ЛАНОВЕ ИЛИ ПОЧЕТНИКЕ У ВЕРИ НЕ УБИЈЕМО ОДМАХ У ПОЈАМ....ТЕМА ИМА СВАКАКВИХ, ЗНАШ И САМ....МНОГО ОНИХ КОЈЕ УОПШТЕ НЕМАЈУ ВЕЗЕ СА СМИСЛОМ.....АЛИ ПОСТОЈЕ....

И СВАКО МОЖЕ ДА БИРА ШТА ЋЕ ДА ЧИТА....МИСЛИМ ДА ЈЕ И САМ НАЗИВ ТЕМЕ ''ШАЉИВ''....

ИНАЧЕ, ЗНАМ ЈА ДА ЈЕ ОВАЈ КОМЕНТАР ОД НЕЧАСТИВОГ, ТАКО ДА....ОПУШТЕНО.... :bla:

Ма ок Џеси, не знам откуд ти то да сам преозбиљан, или како неко прозва сувише праведан, само сам изнео свој став.

Ако ће то некога да убије у појам, а ја пуцам на то да ће то да га олабави у погрешном поимању поста, онда ок, шта рећи.

[JESSY]

  On 20. 3. 2013. at 14:13, Kontravoid рече

Али ти као она која толико штанцује толико добрих тема

и,да, хвала за ово....иако је ''штанцовање'' у питању... :cheesy2:

[Srdjan]

  On 20. 3. 2013. at 14:22, feeble рече

А како се зна да то неко искушење не би наишло и да није почетак поста, мислим што везати неко дешавање за искушење у посту..

 

 

Зато што је Велики пост за многе прилика за покајање, почетак борбе против страсти и тада наилазе искушења.

[Srdjan]

  On 20. 3. 2013. at 13:41, Kontravoid рече

Добро је, дошли смо до сујеверног стадијума поста.

Искушење као неминовност.

Туга. Од теме.

Ако смо наелектрисани тако да је пост огледало само неких "пехова" онда никада нећемо доћи до благодатне рефлексије самог поста.

Мени све ово мирише на неки дуализам.

Делити време на "пре", "за време" и "након поста" може само неко ко нема посни карактер СВЕ ВРЕМЕ, и коме циљ поста није јеванђелизација сопства.

Хвала на пажњи.

 

Ко може тврдити за себе или другог да има "посни карактер све време" ? Или не разликовати време:  пре, на почетку, за време и након поста? Само онај ко не зна шта је Велики пост или му није битан.

 

Искушење јесте неминовност за оне који су острашћени (ко није?), али грех није.

[Никола Ђоловић]

  On 20. 3. 2013. at 14:46, Srdjan рече

Ко може тврдити за себе или другог да има "посни карактер све време" ? Или не разликовати време:  пре, на почетку, за време и након поста? Само онај ко не зна шта је Велики пост или му није битан.

 

Искушење јесте неминовност за оне који су острашћени (ко није?), али грех није.

 

Добро трчиш али поред пута.

Можемо се играти одмеравања ако нисмо дорасли за бољи дијалог.

Али толико глорификација од искушења, као и стварање култа од поста генерално, може само онај коме Литургија није битна.

Наравно да Пост има своју улогу и смисао, проблем настаје када људи почињу да се понашају као Душко Дугоушко у цртаном филму када га Елмер лови, па који год шешир падне на њега, он почиње тако да се понаша.

Поента: кад год почиње пост, одједном они који га дотад очигледно нису ни неговали у себи, почињу тако театралним побожњаштвом да истичу механизме и рецепте патолошке сотериологије.

 

Опширније:

 

http://upodobljavanje.wordpress.com/2012/12/08/%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0/

[Драгана Милошевић]

@,

Ali pazi ja sam nesvesno upala na temu da napravim salu, ali moju poruku su ladno preskocili, a ja iskreno nisam ni citala njihove.

Svako vreme ima svoje breme i to je normalno.

[obi-wan]

  On 20. 3. 2013. at 10:15, nata_nata рече

Pozdrav svima i sretan vam svima početak Velikog posta:))))

 

Ja sam evo nova na forumu, ali moram da pohvalim svoje kolege na poslu koji većinom svi poste, a od nekih sam dosta toga i naučila. Trudimo se svi da se malo popravimo tokom posta, ali meni je zaista jako teško recimo da se ne ljutim na ukućane, da prestanem kritikovati kćer ali ono što mi je najgore prevladati osjećaj da se nekako izdvajam od drugih zato što postim. Ne volim u suštini da djelim ljude na vjerujuće i nevjerujuće zato što nikad se nezna kojima ćeš pripasti. Toliko iskušenja ima da se uvijek isprepadam na početku velikog posta, a da ne govorim o svim svojim grehovima o kojima stalno mislim (ali većinom kad je post) što je opet neoprostivo. Hrana, nije mi toliki problem, više jezik, gnjev, gordost.....ama podugačka je ta lista.

 

Dobro nam dosla na forum, Nato...

[obi-wan]

off

 

Ljudi, ljubomorno vas molim poveZite malo racuna o gramatici... znate ono - veliko slovo na pocetku recenice, razmaci `de treba, i tako to...

[Natasa.]

Od pocetka nedelje imam zelju da uzmem motku i prebijem nekog .

Psujem dosta .

[Зосима]

Воид је у праву, многи хришћани по дифолту а још више на основу аутосугестије,за време поста очекују , чуј очекују,боље речено прижељкују и тако рећи дозивају искушења, јер Боже мој,какав је то пост и какав сам ја хришћанин,ако мука није већа за време поста...

Дакле мислим да је све то у нашој глави,ја лично падам тамо где сам најслабији,у време поста,трапавих седмица или празника,свеједно, рогати не спава никад,ради нон стоп, а вала и ја нон стоп падам...

Пред сваки велики пост увек узмем Шмеманову одличну истоимену књижицу,где је меастрално објаснио суштину великог поста,литургије,васкрсења... и онда се разочарам схватајући колико сам слаб,везан световним оковима, да би праву суштину поста спровео у дело...

Значи нема ту сад неког шаблона,по питању искушења, само постоји непрекидна борба,са самим собом...

[JESSY]

  On 20. 3. 2013. at 18:07, obi-wan рече

poveZite malo racuna o gramatici.

animal-smiley-075

[Primal]

Моје име све каже

[Дејан]

Brišem sve postove gde se spominje Biljanino ime,možete li da ne komentarišete više,da ne bi morao da brišem,hvala

[Драгана Милошевић]

@@Зосима,

То, Зоске, искушења и падове имам и ван поста. Нон - стоп борба, нон- стоп падање.

[Иван Дабижљевић]

  On 9. 3. 2011. at 20:58, emilija рече

jedno iskushenje od pre jedno 4 godine...nekako pocinjala par godina, pa kad se treba otici na pricest, muka zhiva.

Za onoga ko ne pocinje dan bez kafe i cigarete....crkva daleko...usput krene svadja sa svim clanovima familije i kako smo se blizili crkvi, kratak fitilj popusti skroz.

Vidi Otac da me celjad ne ostavlja na miru, pa se ispovest okrenula u moje gundjanje, obzirom da poznaje sve nas, samo je klimao glavom saosecajno i predlozio da se pricestim drugi put.

Prodje mi ta teshka nedelja jedva, mislim se, kakav drugi put, neka, ipak cemo sada.

Pridjem chashi, uzmem prichest i tako se zhalosno zagrcnem da mi je trebalo pola sata da se povratim, ochi do kolena, nemam daha....kashljala sam do kuce, a ima dobar sat voznje...

Dirljivo je bilo to sto sam se pravila kao da je sve OK, dostojanstveno odstajala do kraja sluzhbe kashljuci i daveci se na sav glas i izashla uzdignute glave, kao da sam najdostojanstvenije primila Svetinju...ne kazem da sam danas odmakla mnogo, ali to je bio shkolski primer sta znaci biti nedostojan pricesca, hvala Ucitelju za opomenu  

Разумем те потпуно, и ја сам искусио то, само можда још у горем облику, све ми се вртело након причешћа и ко да ме неко звекнуо по глави. Јако сам се уплашио али сам након неког времена ипак добио утеху. 

 

Иначе једно време спопало ме јако искушење, (када сам тек почео да читам Псалтир) и било ми је ужасно када су ми кроз главу пролазили цитати Псалтира који као да су се окренули против мене, уместо да ме теше, то је било више због мог неверја и маловерја, а можда је и лукави искористио моје почетничко незнање.