Верујете ли у глобалну заверу ?

[Драган]

Постоји.Али то је у циљу да свако за себе ради нешто.Свет је сурово тржиште где свако воли себе.

Да али није свако у стању свако да гази по лешевима.

[nishizawa]

Верујем да постоји борба за интересе, моћ и власт на глобалном нивоу, али не верујем да постоји једна екипа која контролише читав свет. А о инфантилним представама о глобалним заверама којима је циљ уништење Православља нема сврхе ни дискутовати...

[Justin Waters]

Онда банке никад не би пропадале, нити би компаније икад пропадале, све би били све већи и већи џинови имали све већу и већу моћ коју добијају од сатане.

Pa zar ovo nije tacno Justinijan?

Али није тако. Постоје разне ИНТЕРЕСНЕ групе које се међусобно итекако крљају. Дакле као што рече Жељко, постоји разне теорије интереса.

Ali postoji i koncentracija kapitala na primer. Pa se razne interesne grupe udruzuju i prave jos mocnije interesne grupe.

Па јесте тачно. Ти нешто погрешно разумеш код мене, не подржавам ја теорију завере. Нема завере осим демонске.

[Бартендаз]

Постоји.Али то је у циљу да свако за себе ради нешто.Свет је сурово тржиште где свако воли себе.

Да али није свако у стању свако да гази по лешевима.

Па како можемо да дискутујемо тако нешто..нама је то тешко да замислимо,а њима то није ништа да учине!

[3 тарабе]

    Conspiracy Theory Movie Intro

dada

[Драган]

[Juan Valdez]

Ххахахахахах! Овај не само да верује да постоји организована тајна екипа која контролише све, него још верује да су ликови из те екипе ванземаљци и да се претварају у гуштере.  eheeeej eheeeej smej.gif smej.gif smej.gif

Сад, да ли он стварно верује или само добро зарађује, то не знам. Трагедија је што има следбенике.  confused-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='smej.gif' />

[Aquilius Cratus]

Ххахахахахах! Овај не само да верује да постоји организована тајна екипа која контролише све, него још верује да су ликови из те екипе ванземаљци и да се претварају у гуштере.  0102_laugh 0102_laugh 0102_laugh 0102_laugh 0102_laugh

Сад, да ли он стварно верује или само добро зарађује, то не знам. Трагедија је што има следбенике.  confused-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='confused1' />

Zapravo da su gusteri sa tamo neke planete maskirani u ljude. eheeeej eheeeej smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif confused

[Zeebedee]

Ja ne verujem; ali znam ko veruje  eheeeej smej.gif smej.gif

Javice se uskoro sa sve objasnjenjima o masonskim zaverama  eheeeej smej.gif

[Aquilius Cratus]

Ja ne verujem; ali znam ko veruje  eheeeej smej.gif smej.gif

Javice se uskoro sa sve objasnjenjima o masonskim zaverama  eheeeej smej.gif

U ovome je greska. Posto je mnozina u pitanju, nazalost ne mala. smej.gif confused

[Zeebedee]

To je istina ali je samo jedan veliki strumpf svih prica o masonima, iluminatima, jevrejima i ostalim zaverama  eheeeej

[sqny]

Tesko pitanje.

Ovaj klip me naterao da doboro razmislim!

[dragisa]

u vezi banaka i kako je potpuno ne bitno to sto one na kraju bankrotiraju, pogledajte izuzetno dobar film iz kojeg mozete dobiti predstavu kako to funkcionise (nije bas jednostavno shvatiti za ljude koji nemaju predstavu o raznim finansijskim instrumentima koji postoje na ¨zapadu¨)

[dragisa]

srpska varijanta je mnogo jednostavnija za shvatajnje, deo texta (ceo text na http://www.balkanmagazin.net/kolumna/nauka/mreza_skolskih_drugara_u_politickoj_eliti_srbije_.xhtml )

(ps: naravno ako je verovati Antonicu)

......

U Srbiji zasada ne postoje elitni školski ili studentski klubovi, pa ni elitne škole i fakulteti, u onom smislu u kome su to Iton ili Jejl - dobri, skupi i namenjeni prvenstveno deci iz više i visoke klase. Ipak, neke beogradske gimnazije, kao što su Prva, Peta ili Treća, na glasu su kao elitne. Njih su, tokom socijalizma, pohađala deca iz tadašnje više i više srednje klase (koju čine političari, stručnjaci i menadžeri), a čiji su pripadnici bili usredsređeni u jezgru Beograda. No, ove škole su se razlikovale od elitnih u Britaniji ili SAD, po tome što se nije plaćala visoka školarina i što se nije živelo u kampu, već kod roditelja. To je donekle slabilo osećaj vlastite izdvojenosti i isključenosti drugih, koji se javlja u elitnim britanskim ili američkim školama. Bez obzira na to, prijateljske veze koje se na tom uzrastu uspostavljaju mogu biti trajne i jake. Karakterističan slučaj je sadašnji predsednik Republike, i njegovo okruženje. O tome će više reči biti u narednom odeljku ovog rada. Boris Tadić (1958) je, kao sin stručnjaka (oba roditelja su bili doktori nauka), odrastao u jezgru Beograda, na Dorćolu.6 Završio je osnovnu školu „Pero Popović Aga" (danas OŠ „Mihailo Petrović-Alas"), u Gospodar Jovanovoj ulici.7 Zatim je išao u Prvu beogradsku gimnaziju, takođe na Dorćolu. U njegovoj generaciji, ovu školu je pohađao i Nebojša Krstić (1957), današnji njegov zvanični savetnik za medije. U generaciji iza njih nalazile su se sestre Bobić, Zorica i Mirjana (1959; prva je danas ambasador Srbije u Unesku, a druga poznata novinarka). Tadić se posle diplomiranja, vratio u Prvu beogradsku gimnaziju, gde je predavao psihologiju. Među njegovim poznatijim učenicima je Vuk Jeremić, današnji Ministar spoljnih poslova. Jeremićeva baba, Sadeta Pozderac, bila je, svojevremeno, direktorka Prve beogradske gimnazije, a Vuk je, prema nekim napisima u štampi (E.P. 2007), bio jedan od Tadićevih omiljenih učenika. Tako je Prva gimnazija spojka, koja, na izvestan način, povezuje Tadića i neke od njegovih najbližih saradnika.

Nebojša Krstić je bio član Idola, jedne od najpopularnijih beogradskih muzičkih grupa. Tu se sprijateljio sa Srđanom Šaperom (1958), današnjim članom Predsedništva Demokratske stranke i prvim čovekom Tadićevog političkog marketinga. Šaper, čiji su roditelji takođe pripadali klasi stručnjaka (otac je bio univerzitetski profesor, a majka srednjoškolski nastavnik), nije išao u Prvu, već u Treću beogradsku gimnaziju (tadašnju Osmu). Ipak, prijateljstvo sa Krstićem, povezalo ga je sa Borisom Tadićem. Tadić, Krstić i Šaper učlanili su se u Demokratsku stranku 1990. godine, odmah po njenom osnivanju. Tadić je, tokom devedesetih, sve više počinjao da se bavi politikom, Šaper marketingom8 , dok je Krstić radio kao lekar, ali i učestvovao u marketinškim poslovima. Tokom dvehiljaditih i Krstić će sasvim napustiti lekarstvo i profesionalno se posvetiti samo marketingu i politici.

Marketing i politika povezali su Šapera, a onda i Krstića i Tadića, sa Draganom Đilasom, današnjim gradonačelnikom Beograda i članom Predsedništva Demokratske stranke. Đilas nije generacija sa Tadićem, Krstićem i Šaperom (rođen je 1967). Ali, i on je odrastao u Beogradu, gde je završio Zemunsku gimnaziju.9 Iako, zvanično, tek 2004. pristupa Demokratskoj stranci, on je politički poznat od 1992. kao vođa studentskih demonstracija protiv tadašnjeg režima. Đilas se, devedesetih, takođe profesionalno bavi marketingom i medijima u preduzeđu Ovation advertising d. o.o. (10)

Đilas i Šaper, prema pisanju štampe, osnovni kapital su stekli preprodajom vremena za reklame državne televizije, još početkom dvehiljaditih. Oni su poslovali tako što su, zahvaljujući političkim vezama i poznanstvu sa direktorima RTS, unapred, za celu godinu, uz ogroman popust, otkupljivali svo reklamno vreme - kako za ekonomski, tako i za politički marketing. A onda su ga preprodavali pojedinačnim kupcima po višestrukim cenama. Sredinom decenije Đilas je tako zarađeni novac počeo da ulaže u TV produkciju, prodajući svoje emisije, opet zahvaljujući političkim vezama, prvenstveno državnoj, ali i drugim televizijama. Ono što je zajedničko za marketinško poslovanje Đilasa, Šapera i Krstića, jeste posredništvo njihovih marketinških agencija između najvećih domaćih i stranih kompanija koje žele da se oglašavaju, i televizijskih i radio stanica, štampe i interneta, gde se objaljavljuju oglasi. Tu je, takođe, i organizacija promotivnih kampanja za domaće i strane klijente i, možda još važnije, lobiranje u političkim strukturama za interese svojih klijenata. Danas Đilas i Šaper, pored zakupa vremena na televizijama s nacionalnom frekvencijom, kontrolišu i zakup prostora na regionalnim televizijama i u štampanim medijima. „Biti blizak vlasti odnosno imati na svojoj strani osobe koje mogu da završe različite poslove cilj je svake velike kompanije, pa ni svesno preplaćivanje poslova koje bi neke manje agencije uz isti nivo kvaliteta sigurno obavile po nižoj ceni, nije veliki trošak kad se uzme u obzir potencijalna korist. Izvestan problem predstavlja i to što se u nizu klijenata tri velike marketinške kompanije nalaze i neke državne ustanove čime se zapravo direktno i u većem broju slučaja nepotrebno odlivaju sredstva poreskih obveznika" (Radinović, 2010).

Koliki je novac u ovom polju javnosti vidi se iz podataka koje daje AGB Nielsen Media Research (Trendovi, 2009). Prema njima, strane i domaće kompanije uložile su, 2008. godine, u marketinške kampanje u Srbiji 215 miliona evra. Od toga je 60% potrošeno na TV oglašavanje, 4% na radio marketing, 20% na oglase u štampi, a ostatak je otišlo na internet i uličnu reklamu (Radinović, 2010). Kao što se vidi iz tabele 1, Dragan Đilas i Srđan Šaper, do sredine ove decenije, preuzeli su lavovski deo prihoda u ovoj oblasti. Danas Dragan Đilas, preko svojih medijsko-marketinških firmi, kontroliše zakup većeg dela reklamnog vremena na nacionalnim i regionalnim televizijama.

Tabela 1

Udeo u poslovnom prihodu na tržištu reklama Srbije (u procentima)

Godina Dragan Đilas Srđan Šaper Ostali Ukupno

2003   25                   14                 61      100

2004   63                   17                 20      100

2005   68                   18                 14 100

2006   72                   20                   8   100

2007   78                   19                   3   100

Podaci prema navodima iz štampe (Kalimero, 2008; Vlahović, 2009)

Prekretnica je bila 2004. godina, kada je Đilas preuzeo najveći deo poslova koje su do tada držale marketinške agencije „Ogilvi" i „Spektra", Vladimira - Bebe Popovića (Stanić, 2008). Potpuno je jasno da je ovaj poslovni obrt usledio kao rezultat političke promene. Naime, u prvoj polovini 2004. godine vladu Zorana Živkovića, u kojoj je Beba Popović bio siva eminencija, zamenila je vlada Vojislava Koštunice, a Boris Tadić je pobedio na izborima i stupio na dužnost predsednika Republike.

Počev od 2004. godine, marketinške firme Đilasa, Šapera i Krstića, beleže vrtoglavi uspon u prihodima. Tako, kompanija Multikom group d.o.o. Beograd (osnovana 2004), čiji je Đilas jedan od suvlasnika, (11) od 2005. do 2009. zabeležila je povećanje neto dobiti od 800%, a poslovnog prihoda 2.300% (vidi tabelu 2). Ova nesrazmera se objašnjava iznenadnim povećanjem prikazanih rashoda, što je rodilo sumnju o mogućem lažnom prikazivanju podataka, radi izbegavanja plaćanja poreza (Radinović, 2010).

Tabela 2

Poslovanje agencije Multikom group

Godina   Posloeni prihod     Porast     Neto dobit           Porast Zaposleni

2005       3.100.000.00           100         56.624.000,00     100    /

2006 4.087.178.000,00 131.844 256.056.000,00     452     /

2007 6.198.455.000,00 199.950 637.732.000,00   1.126           116

2008 7.157.698.000.00 230.893 498.432.000,00     880   128

Podaci preuzeti sa sajta Agencije za privredne registre (12)

Prema podacima iz štampe (Kalimero, 2008), ćerka Multikoma, „Dajrekt medija" (Direct Media) ostvarila je, 2004. godine, porast u poslovnom prihodu, u odnosu na prethodnu, 2003. godinu, od neverovatnih 534 % (413.467.000, prema 77.406.000 dinara). Zatim sledeće godine, u odnosu na 2003, prihod (2.255.205.000 dinara) je bio 2.913% veći, a 2006. čak 4.460% veći nego 2003. (iznosio je 3.452.711.000 dinara). Tu se jasno vidi koliku je prekretnicu u poslovnom uspehu Dragana Đilsa predstavljala 2004. godina. Teško je tu prekretnicu ne povezati sa političkim promenama koje su se te godine dogodile u Srbiji. Naime, „Dajrekt medija" je firma koja radi marketing za velike državne firme, kao što su „Telekom Srbija" „Dunav osiguranje", DDOR „Novi Sad", „Jugopetrol", NIS i mnoge druge (Vlahović i Brkić, 2008). Jasno je da je dobijanje marketinških poslova za ove firme tesno povezano sa odlukama njihovih poslovodstava, koje imenuju upravo politička tela.13

Druga Đilasova firma, Emotion Production d.o.o (gde Multikom zvanično ima 49% vlasništva), poznata je po proizvodnji emisija kao što su „Veliki Brat", „48 sati svadba", „Menjam ženu" i ostali rijaliti šou-programi. Njeno poslovanje (tabela 3) takođe odlikuje brzi porast prihoda i čudna fluktuacija neto dobiti (zbog velike promene u rashodima). I ovde se vidi koliko veza sa vlašću obezbeđuje porast poslovanja. Naime, poslovno najuspešnija produkcija Emoušna, „48 sati svadba", emituje se godinama upravo na državnoj televiziji.

Tabela 3

Poslovanje agencije Emotion Production

Godina Poslovni prihod Porast Neto dobit   Porast Zaposleni Porast

2005 195.375.000.00   100 78.243.000,00   100                       / /

2006 522.318.000,00   267 197.748.000,00 253                       / /

2007 813.528.000,00   416 373.806.000,00 478                     10   100

2008 713.091.000,00   365   36.852.000,00     63                       39    390

Podaci preuzeti sa sajta Agencije za privredne registre14

Kompanija McCann Erickson d. o. o. je u stopostotnom vlasništvu Srđana Šapera, a klijenti su Telekom Srbija (od 2008),15 Tigar, Tarkett, Porsche Leasing, Demokratska stranka, Pharma Swiss, JKP Parking servis, Eurobank EFG, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Komon Sens, Koncern za proizvodnju i promet zdrave hrane Bambi a. d. Požarevac, Zepter banka, Interex, Klinički centar Srbije, Opština Palilula, Luka Beograd, Imlek, Bambi, Verano Motors, (prema svojevremenoj prezentaciji na sajtu kompanije, koja je zatim uklonjena;'6 Radinović, 2010). Ova kompanija je deo McCann Erickson Grupe, koja je takođe u vlasništvu Srđana Šapera, koju još čine i agencija za planiranje i zakup medijskog prostora - Universal McCann, agencija za odnose sa javnošću - McCann Erickson Public Relations i specijalizovana agencija za organizaciju događaja i promocija - Momentum.17 McCann Erickson je, kao što se vidi iz tabele 4, između 2005. i 2006. upetostručio svoj poslovni prihod, a između 2007. i 2008. povećao broj zaposlenih za 50% (i ovde su se odjednom javili tako veliki rashodi, da prijavljena neto dobit, iz čudnih razloga, nije pratila ove vanredne poslovne uspehe).

Tabela 4

Poslovanje agencije McCann Erickson d.o.o. Beograd

Godina Poslovni prihod     Porast Neto dobit   Porast Zapo-speni Porast

2005   200,115.000,00     100 62.522.000,00   100       /                     /

2006 1.026.500.000,00     513         23.528,000,00   37       /                     /

2007 1.154.762.000,00     577 42.065.000,00   67       62               100

2008   939.072.000,00     469 40.618.000,00   65       93                 150

Podaci preuzeti sa sajta Agencije za privredne registre18

Druga firma Srđana Šapera, čije ćemo poslovanje prikazati (tabela 5), jeste Universal McCann d. o. o, koja se bavi „planiranjem i zakupom medijskog prostora". Ova firma je, između 2005. i 2008, svoj poslovni prihod povećala neverovatnih 52 puta, a neto dobit 43 puta! Pri tome je njen poslovni prihod, za 2008. godinu, dvostruko veći od prihoda kompanije McCann Erickson, y kojoj radi sedam puta više zaposlenih. Jasno je da je reč o posredničkim poslovima ogromne vrednosti koji se sastoje prvenstveno u transferu (preprodaji) resursa, za šta je dovoljan mali broj zaposlenih. Politička pozicija vlasnika firme, u tim transferima, svakako da nije beznačajna. „Osnovna zamerka i sumnja u sukob interesa proizilazi, ne iz toga što privatni biznismen Srđan Šaper uspešno razvija posao svoje kompanije, već što on te poslove dobija zahvaljujući pozicijama u vladajućoj Demokratskoj stranci odnosno od stranačkih ljudi iz velikih javnih preduzeća i institucija čime se troše sredstva građana, ali i zbog toga što velike strane kompanije angažuju njegove agencije kako bi imdirektno dobile konekciju sa vrhom vlasti Srbije, a što predstavlja potencijalnu korupciju na najvišem nivou" (Radinović, 2010).

Tabela 5

Poslovanje agencije Universal McCann d. o. o. Beograd

Godina Poslovni prihad       Porast     neto dobit         Porast   Zaposleni Porast

2005       3.585.000,00 100       2.005.000,00     100                 1     /

2006   493.077.000.00    1.375   39,566.000,00     1.973             1    /

2007   913.777.000,00    2.549   36.088.000,00     1.800           13     100

2008 1.870.179.000.00    5.217 N5.932.000,00     4.286           26   200

Podaci preuzeti sa sajta Agencije za privredne registre19

Nebojša Krstić je od 1997. godine, vlasnik marketinške agencije Nova Young & Rubicam d. o. o. Beograd, odnosno Nova Communications d. o. o. Beograd. Na sadašnjoj zvaničnoj prezentaciji agencije20 kao klijenti kompanije se navode Erste Bank, Rauch, Hyundai, DHL, Colgate, Milka, Xerox, Centar za integraciju mladih, Crveni krst, a ranije je kao klijent stajalo i Ministarstvo za Kosovo i Metohiju.21 Ova kompanija je, kao što se vidi iz tabele 6, između 2005. i 2008. uosmostručila svoj poslovni prihod (madaje neto dobit pala za 90 % [?!], što znači da je na prihod od 2 miliona evra plaćen porez na manje od 6 hiljada evra dobiti!).22

Tabela 6

Poslovanje agencije Nova Communications d. o. o. Beograd

Godiia Posloenč pršod Porast Neto dobit Porast Zaposle-ni Porast

2005   24.754.000,00 100 5.338.000,00 100       1         I

2006 129.338.000,00 522 8.227.000,00 154       /         /

2007 146.447.000,00 592 8.836,000,00 165       13   100

2008 199.142.000.00 804   534.000.00   10         11       85

Podaci preuzeti sa sajta Agencije za pržredne registre (23)

Na kraju, zanimljivo je pogledati i poslovanje advertajzing agencije Lowe Idols & Friends d, o. o. Beograd (tabela 7). U jednom reklamnom prikazu ove agencije kaže se: „Agenciju su 1990. godine osnovali Branimir Dimitrijević Tucko, Srđan Šaper i Nebojša Krstić, prijatelji i članovi benda Idoli. (...) Na čelu agencije sada se nalazi Branimir Dimitrijević Tucko, filmski i TV reditelj, autor brojnih projekata, kratkih filmova, preko 300 reklama i muzičkih spotova i čovek koji stoji iza koncepta grupe Idoli. (...) Internacionalni i domaći klijenti su: Unile­ver, Johnson&Johnson, Elektrolux, Coca-Cola, Henkel, Telekom Srbije, Bramac, CIGT (...). Olja Bećković je kreativni direktor".24 Na zvaničnoj internet prezentaciji25 kao klijenti kompanije pominju se još i Državna lutrija Srbije, Bilje Borča i Stara planinska riznica.

Tabela 7

Poslovanje agencije Lowe Idols &Friends d.o. o. Beograd

Godina Pospovni prihod   Porast Neto dobit Porast Zapo-sleni Porast

2005   26.670.000,00     100 3.784.000,00     100   1           1

2006 317.725.000.00 1.191      50.875.000,00 1.344       1       1

2007 711.066.000,00 2.666       6.280.000,00     166 22     100

2008 459.043.000,00 1.721     21.154.000,00   559       26   118

Podaci preuzeti sa sajta Agencije za pržredne registre (26)

Poslovanje ove agencije ne razlikuje se od prethodno analiziranih slučajeva. I Lowe Idols & Friends je za samo godinu dana, između 2005. i 2006, udvanaestostručila poslovni prihod, da bi ga sledeće godine još udvostručila. Neto dobit je takođe neobično fluktuirala,27 ali je 2008. ipak bila pet puta veća nego 2005. godine. Zanimljivo je da je, sredinom decenije, zvanična kreativna direktorka ove firme bila Olja Bećković (na sadašnjoj internet prezentaciji Lowe Idols & Friends njenog imena više nema). Bećkovićeva (1964, Beograd) je autorka vrlo uticajne političke emisije „Utisak nedelje", iza koje stoji nezavisna produkcija (PG Mreža) i koja se emituje na jednoj od komercijalnih televizija, sa nacionalnom frekvencom (B92). To znači da se ova emisija finasira prvenstveno od emitovanja TV reklama. Tako se u toj emisiji reklamira Mobilna telefonija Srbije, sa spotovima koje je snimila upravo agencija Lowe Idols & Friends, u kojoj je Bećkovićeva (bila) kreativna direktorka, pri čemu je gost, recimo, Nebojša Krstić, osnivač iste agencije, ali sada u funkciji savetnika Predsednika republike za medije, dakle predsednika vladajuće stranke sa odlučujućim uticajem na to ko će biti na čelu Telekoma, odnosno Mobilne telefonije Srbije. Svako ko makar elementarno razume prirodu ovih poslovno-političkih veza ne može a da se ne zapita o kakvoj novinarskoj objektivnosti u emisiji sa takvom pozadinom uopšte može da bude reč?

Nakon pregleda ovih podataka teško je poreći da političke pozicije vlasnika navedenih kompanija nisu bile važne za njihov poslovni uspeh. Naravno, ne može se sva poslovna uspešnost Šapera, Đilasa ili Krstića objasniti samo njihovim političkim pozicijama. Ali, malo je sumnje da, u ambijentu tipičnog političkog kapitalizma (Veber, 1976:131) koji danas vlada u Srbiji, spektakularni uspesi njihovih kompanija nisu bili u tesnoj povezanosti sa dolaskom na vlast i, zatim, sukcesivnim proširivanjem moći, njihovog glavnog političkog pokrovitelja.

Za simetriju poslovne fluktuacije i političkog uspeha nije bez značaja ni karakter osnovne delatnosti navedenih kompanija. Većina njih su vezane za marketing - delatnost koja je važna stavka rashoda savremenih preduzeća, pogotovo velikih brendova. Međutim, marketing je upravo ona oblast koja najviše zavisi od poslovodstva. Tačnije, procena neophodnosti marketinškog nastupa i odluka o angažovanju konkretne marketinške agencije prvenstveno zavise od rukovodilaca firme. Kao što je već dobro primećeno, odluke velikih državnih monopolskih firmi - poput NIS-a, da uopšte treba da se reklamiraju na tržištu, kao i odluke koje agencije će biti angažovane, ne mogu se nekad drugačije objasniti do snažnim političkim i ličnim uticajima na odlučioce. U uslovima kada je firma u državnom vlasništvu, njeni poslovodni odlučioci direktno su zavisni od političkih struktura. Stoga oni teško da mogu da ignorišu političke i lične zahteve kojima su izloženi. Pogotovo ako ti zahtevi imaju veze s vrhom državne vlasti, odnosno s samim vrhom vladajuće stranke.

Kao i u drugim društvima, i u Srbiji, pri vrhu socijalnog sistema, postoje fine mreže političko-poslovnih veza i prijateljstava. Te mreže su različite i često sastavljene od međusobno konkurentnih klika. Ipak, mada se uvek zasnivaju na interesima, njihova inicijalna socijalna osnova često nije u vezi sa ciljno-racionalnim karakterom ekonomske delatnosti. Ona može počivati na zemljaštvu, prijateljstvu iz škole, ili poznanstvu uspostavljenom na mestima statusnog okupljanja (tenis, golf, mondenska letovališta itd). Za aktere koji su spominjani u ovom radu - od predsednika Republike, do autorke „Utiska nedelje", zajedničko je da potiču iz istog socijalnog, statusnog i kulturnog miljea. Svi su oni „beogradska deca", mahom iz više srednje klase, oni su generacijski bliski, što znači da su pohađali iste škole, izlazili na slična mesta za zabavu, ili se družili u sličnim kulturnim krugovima. Sve je to omogućilo njihovo brzo međusobno „prepoznavanje" i „konektovanje" - čak i onda kada nisu išli u istu gimnaziju. Ako pojam „mreže školskih drugova" ne shvatimo bukvalno, već u širem, sociološkom smislu - kao upostavljanje mreže ljudi koji su potekli iz istog socijalnog i kulturnog miljea i koji su uspešno privilegovali važne soccjalne ili ekonomske transakcije - onda se taj pojam sasvim prikladno može primeniti u analizi viših spratova srpskog društva.

Naravno, ta mreža je, u srpskom slučaju, daleko uža i slabija nego ona koju nalazimo u središnjim društvima današnjeg svetskog sistema. Dakle, u onim društvima u kojima gornje klase uživaju višedecenijski, pa i stoletni kontinuitet. U Srbiji je sadašnja gornja klasa - ne samo u smislu posednika ekonomskog, već i kulturnog i socijalnog kapitala - obrazovana tek srazmerno nedavno (Antonić, 2009). Ona tek uspostavlja svoje obrasce regrutovanja, svoju unutrašnju kulturu i svoje statusne simbole. Srbija, tako, još nema škole i fakultete koji su sigurna ulaznica u društveni vrh - barem u onom smislu u kome ta regrutacija funkcioniše u SAD ili Britaniji. Ali, nešto od tamošnjih tipičnih modela ponašanja vidimo i ovde - ekskluzivizam, elitističko partnerstvo, kodno prepoznavanje, razdeoba privilegija, hijerarhijska solidarnost...

[DYNABLASTER]

Davitelj protiv davitelja Simboli