Претражи Живе Речи Утехе

Након аудијенције код Папе Фрање у Ватикану, председавајући Одељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије, митрополит волоколамски Иларион, дао је ексклузивни интервју за РИА Новости у којем је открио детаље припрема за други по реду сусрет Папе и Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Кирила. – После разговора са Папом Фрањом изразили сте наду да ће се други сусрет Папе и Патријарха Кирила одржати 2022. године и да ће бити припремљен у наредним месецима. Можемо ли очекивати да се одржи већ у првој половини 2022. године, пре Великог поста или после Ускрса, на пролеће или у лето? – Мислим да ће бити згодније да се састанак одржи после Ускрса, али тачно време тек треба да се утврди. – Да ли планирате да други сусрет уприличите поводом неког догађаја, празника, годишњице? – За сада не. – Папа Фрања је недавно најавио да је спреман да дође у Москву, али на Вашем састанку са Понтификсом није се разговарало о овој опцији као месту његовог сусрета са Патријархом Кирилом. Да ли бисте могли да објасните зашто? Да ли Руска Православна Црква не разматра опцију сусрета Патријарха и Папе у Москви? – Сада разматрамо о могућностима сусрета не у Русији, не у Италији, већ у некој трећој земљи. – Да ли је могуће да Патријарх Кирил посети Ватикан ради другог сусрета са Папом Фрањом или није? – Таква посета се не планира. – Која места сусрета се разматрају? По Вашем мишљењу, где је најпожељније и где ће се највероватније одржати други сусрет Папе и Патријарха? – Разговарали смо о конкретним местима, али их нећемо именовати док се не договоримо са свим заинтересованим странама. – Да ли би се састанак могао поново одржати, на пример, у Хавани? – Не мислим да би могао. – Патријарх Кирил је изразио спремност да 2022. године присуствује форуму поглавара светских религија у Казахстану, а у мају 2022. планирано је одржавање међуверског састанка под покровитељством УН у Русији. Могу ли се духовни поглавари Руске Православне Цркве и Римокатоличке Цркве срести на неком од ових места? – О тим местима није разговарано. – Који су циљеви другог сусрета Патријарха Кирила и Папе Фрање? О којим темама и питањима би стране желеле да разговарају на њему? – Главно питање је како хришћани могу да опстану у свету који је све агресивнији према њима у низу региона. Не само на Блиском истоку, где је последњих година у појединим земљама дошло до масовног протеривања хришћана из њихових домаћинстава, и не само у низу афричких земаља, где прогоне хришћане, него и у Европи, где су све чешћи случајеви напада на храмове, скрнављење светиња. Споменуо сам неке од ових случајева у свом говору на Слободном универзитету у Барију. – Да ли ће се стране дотаћи теме миротворства, смањења политичких тензија између Запада и Русије, подржавања традиционалних хришћанских вредности у Европи и свету, глобалних трендова одступања од традиционалних идеја о два пола и брака, нових биотехнологија, увођења вештачке интелигенције, пандемије, QR-кодова и забринутости због успостављања потпуне контроле над грађанима, миграционих токова и криза, еколошких проблема, будућности хришћанства и човечанства генерално? Која су то горућа питања? – Дотаћи ће се свих ових питања или неких од њих. Садржај сусрета тек треба да се разради, а већ смо почели да разговарамо о томе са кардиналом Кохом. – Да ли је могуће разговарати о теолошким темама ради уклањања доктринарне противречности између Руске Православне Цркве и Римокатоличке Цркве? – Није предвиђен разговор о теолошким и доктринарним темама. – Какве наде полаже Руска Православна Црква у однос Папе Фрање према украјинском питању? Да ли је посета Папе Украјини искључена у светлу припрема за његов други сусрет у историји са Патријархом московским? Да ли се очекује да Папа Фрања да изјаву у прилог ставу Руске Цркве о расколу у Украјини, као и кризи у православном свету, насталој као резултат деловања цариградског Патријарха Вартоломеја? – Не треба да увлачимо римског Понтифекса у решавање међуправославних проблема и нећемо то чинити. Ситуација у Украјини не може да не изазове нашу заједничку забринутост, али тек ће бити утврђено да ли ће бити разговора о њој на састанку Папе и Патријарха. – Да ли се претпоставља да ће Руска Црква пружити подршку у дискусијама о другим проблематичним тачкама хришћанства – Црној Гори, Македонији? – Мислим да се о овим темама неће разговарати, иако два црквена поглавара могу пожелети да разговарају о било којој теми. Кардинал Кох и ја ћемо припремити листу питања, а од самих саговорника зависи како ће тећи разговор. – Да ли су испуњене све тачке заједничке Хаванске декларације из 2016. године, шта је она дала и шта још треба да се уради? – Не, далеко од тога да су све испуњене. Ова декларација нам је дала задатке за дуги низ година. И, независно од успеха следећег састанка, тај први сусрет је сам по себи био прекретница у историји билатералне сарадње. – Да ли треба очекивати нову декларацију после другог састанка и првенствено о чему? – О томе тек предстоји разговор. – Да ли је могуће да лидери других религија учествују на другом сусрету Патријарха Кирила и Папе Фрање? – Планирано је да састанак буде билатерални. – Како генерално оцењујете делотворност последњег сусрета са Папом Фрањом? Која питања, којих сте се дотакли у разговору, сматрате најважнијим, актуелним и зашто? – Разговор је био садржајан, трајао је сат времена и протекао у веома доброј атмосфери. Успео сам да разговарам са Папом о свим главним питањима билатералног дневног реда. Оцењујем састанак као веома продуктиван. Разговарала Олга Липич View full Странице

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије у интервјуу „Новостима“ је прокометарисао изјаву премијера Душка Марковића да је Митрополит-црногорско приморски једина адреса за разговор са њим о Закону о слободи вјероисповијести. „Не може он да дијели Патријарха и Митрополита црногорског. Ово је Српска православна црква, Пећка патријаршија, Митрополија црногорско-приморска која је прва у свим њеним епископијама била и остала једина која је сачувала континуитет Пећке патријаршије и за вријеме њеног укидања“, рекао је Владика. Интервју Митрополита Амфилохија „Новостима“ преносимо интегрално: О БЕЗАКОНОМ Закону о слободи вероисповести Црква је дала своју реч. Међутим, ако нас премијер Душко Марковић позива да разговарамо у смислу да амандманима делујемо на то безакоње и да се оно промени – то је у реду. Водити разговоре било непосредно са нашим Патријархом или са нама епископима Пећке патријаршије Српске православне цркве у Црној Гори је иста ствар. Наравно, ми имамо своју одговорност, разговарамо и разговараћемо, али под условом да они ставе под знак питања то безакоње које су донели. Овако, у интервјуу за „Новости“, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије оцењује најављени позив црногорског председника Владе за разговор о спорном закону који је изазвао жестоке реакције свештенства и верног народа у Црној Гори. * Ви сте и раније преговарали, па до решења, као што видимо, није дошло… – Да, и то не једанпут. Одбили смо безакоње што и сада чинимо. Тај закон је настао из опаке болести брозоморе и бране га они који су задојени том идеологијом. Ако хоће да разговарамо о правом закону и о усагалашавању са нормама европских закона онда је у реду. Али, ако хоће да нам то безакоње намеће под било каквим видом онда ниједна наша епископија ни у Црној Гори, а ни шире неће то прихватити. Ако је неко за закон онда је то Црква коју је основао Свети Сава и овде траје осам векова. * Како оцењујете то што је Марковић нагласио да сте ви једина адреса за разговор? – Разговарати са мном значи разговарати са Српском православном црквом. Не може он да дели Патријарха и Митрополита црногорског. Ово је Српска православна црква, Пећка патријаршија, Митрополија црногорско-приморска која је прва у свим њеним епископијама била и остала једина која је сачувала континуитет Пећке патријаршије и за време њеног укидања. То је наша Митрополија. Митрополити су били господари Црне Горе, а Митрополија је стварала Црну Гору, што значи Пећка патријаршија, јер на Цетињу и данас постоји бунар Пећке патријаршије и зграда у којој је краљ Никола настанио прву Богословију 1863. године. И данас су моји богослови у тој згради и она се води на Пећку патријаршију. То значи да је Митрополија незамислива без Пећке патријаршије и без Српске православне цркве. * Како сте доживели „контралитију“ на Цетињу у среду? – Литија на Цетињу била је предвиђена од Цетињског манастира до Ћипура где се сваке суботе служе службе. Група грађана, како су се представили, реаговала је, а бојим се да је то било уз помоћ власти. И онда смо ми одлучили да се одржи само молебан и да нећемо ићи до Ћипура, како се не би стварала мржња ни против кога и свађа, него мир и заједништво. Цетиње је веома осетљиво. ШАНТИЋ И ГРОБОВИ * ЧЕСТО истичете да је безакоње у Црној Гори одавно присутно… – Да, и ја сам савременик свега тога. Сећам се последње прославе Светог Саве у школи у којој сам учио у Барама Радовића када сам рецитовао пророчке стихове Алексе Шантића: „Све тако даље, тамо до Голготе, и кад нам мушке узмете животе, гробови наши бориће се с вама“. То је било 1945. и 1946, када су се сви Црногорци осим нешто мало монтенегрина писали да су Срби. То би требало да зна наш премијер. Извор: Новости/Светигора View full Странице

Московски храм Полагања ризе Пресвете Богородице у Леонову већ дуго времена руководи болесницима хоспиција №4. О томе како се граде односи са смртно болесним људима, и о искуству у том духовном послу разговарамо са настојатељем храма, протојерејем Андрејом Рахновским. —У комуникацији са пацијентима хоспиција и њиховим ближњима, са каквим проблемима се сусреће свештеник? —Често свест о блиској кончини бива тешка и за болесника и његове ближње. По правилу, родбина бодри човека, када је овај већ у последњем стадијуму живота, уместо да отворено говори о долазећој кончини, и да заједнички проживе те последње дане, који немају цену. Свештеник треба да до такве особе донесе сазнање да се мора припремити за прелазак из привременог у вечни живот. Међутим, смртно болесним људима је често тешко да се помире са чињеницом да ће скоро умрети. Свештеник треба да објасни оболелом колико су важне припреме за нову етапу живота, како би болеснику то донело корист, и како би пацијент избегао психичку депресију, очајање, када ће се затворити за све и неће желети ни са баћушком, ни са родбином да разговара. Треба приметити да се у нашем друштву разговори о смрти нагло прекидају („хајде нећемо“, „зашто о тужном“ и т.п.). Човек се васпитава у некој субкултури неприхватања смрти, неког ненормалног односа према њој. Овај табу ремети да се правилно дочека кончина. Чак ако не бисмо узимали духовни критеријум, а гледали искључиво са профане стране, онда бисмо, схватајући да ћемо ускоро завршити своје путовање, осетили потребу да макар очистимо савест пред људима. Замолили све за опроштај, рекли добру реч драгим и блиским људима. —Како да се понашају родбина пацијента и блиски људи? Да ли у сваком случају треба тешити и давати наду? —О смрти треба обавезно причати. Питање је само како то чинити: какве речи изабрати, и какво ће бити унутрашње расположење. Ако делимо нечију патњу и видимо да се особа још увек нада и да та привидна нада омета болесника да спозна близину смрти и да се покаје, у том случају смо у обавези да кажемо све отворено. Али, ако се болесник стално каје, свесно исповеда, сматрам да нема потребе концентрисати пажњу на ту тему. У принципу, такав човек је спреман за смрт. —Какве молитве је умесно читати човеку који се налази у кризној ситуацији? —У сваком случају се треба молити. Није важно које су тачно речи у питању. Али ако говоримо конкретно о речима молитви у којима се налази оно што би помогло човеку да излије своју душу у тузи, пре свега бих навео молитвени канон Пресветој Богородици. Или, на пример, молитву старца Партенија Кијевског — врло дубока, покајна. Постоји мноштво добрих молитви. Када се човек налази у тешком стању, треба му, по правилу, чисто физички нешто читати. Зато су овде најпогодније кратке молитве: „Богородице Дјево, радујсја“, Исусова молитва, „Господи, помилуј“. Па чак и само „Господи!“ је већ молитва. —Постоје ли случајеви чудесног повратка људи из безнадежног стања у нормалан живот? —Било је много таквих случајева. Једном су ме позвали к старцу на смртном постељи, причестио сам га. После четири године, у наш храм долазе његова кћерка или унука да оставе цедуљицу за новопрестављеног. Упитао сам: „ Зашто за новопрестављеног? Он се пре четири године упокојио“. Жена одговара: „Баћушка, шта је са Вама! Он је исто вече после причешћа оздравио и проживео још четири године!“ —Да ли је свештеницима који служе у хоспицију потребна помоћ парохијана? Како они могу да помогну? —Наравно да је потребна! Без парохијана који помажу у хоспицију било би нам тешко. Свештеник обично има пуно обавеза, он долази да исповеда и причести. Често се деси да пацијенти траже наглас да им се чита Псалтир или молитве за причешће. У томе могу помоћи мирјани. Сем тога, добровољци обављају много других послова: воде рачуна о цвећу, организују многе догађаје за пацијенте ( концерте, послужење итд.). Када је време лепо, шетају са пацијентима, проводе са њима време. Такође волонтери воде рачуна о реду у кафе-кухињи која је формирана захваљујући прилозима парохијана храма Полагања ризе Пресвете Богородице. Пре је то била запостављена, просторија намењена медицинским сестрама и њу нико није користио, а сада је то пријатна зона одмора са добрим намештајем, где родбина оболелих може да попије кафу, подгреје храну. Тамо се, такође, славе рођендани. За децу је направљен ћошак за игру. Не тако давно, уређена је још једна зона, у којој сада живе птице, и где се налазе двосед и фотеље, мала комода и подна лампа. Заједничким напорима успевамо да од ове установе не правимо казнено место, већ пријатно и удобно. Наравно да има још много да се ради. Ипак, доста је урађено. На сајту храма Полагања ризе у Леонову објављујемо вести о потребама болнице, а такође и извештај о учињеном послу. Уколико је неко заитересован и жели да укаже помоћ, биће нам драго, јер је помоћ добровољаца велика потпора како за болеснике и њихову родбину, тако и за особље болнице. Свештеник Андреј Рахновски Разговарала Марина Морозова Са руског Ива Бендеља "Крестовский Мост" 02 / 09 / 2017 http://www.pravoslavie.ru/srpska/106133.htm