Претражи Живе Речи Утехе

Свети Василије Велики је рекао следеће: „Псалтир је књига о учењу Откровења у животу и помаже нам да се оно спроведе...Псалтир пророкује о будућности, сећа се прошлости, и даје закон за живот и правила за акцију.” То јест, Псалтир нам открива законе небеског живота, али, по речима васељенског учитеља Цркве, не само да открива, него нас и учи њима. Учи православног хришћанина да их схвати и постигне како би уз Божију помоћ ишао правим путем спасења у земаљском животу. Зашто је управо „Блажен човек“ (псалм је назван по почетку првог стиха) први псалам? Јер он врло јасно говори о истини да је закон Божији (заповести Господње) главна суштина живота сваког човека и штавише, извор овог живота. А муж (овде мислимо на сваку особу, не само на мушкарца, већ и на жену), који се труди да живи по заповестима Божијим, добија највишу радост – блаженство. Човек који покуша да отелотвори Закон Божији у свом земаљском постојању биће „... као дрво засађено крај извора вода, које плод свој доноси у време своје, и лист његов неће отпасти, и све што ради преуспеће.“ (Пс. 1:3). Односно, повезан са извором Божанске благодати, као дрво које расте на извору воде, имаће у себи пунокрвни живот. А зли и грешници – сви они људи који не испуњавају закон Божији, пуни су смрти у себи, јер су својом вољом отргнути од Бога – јединог Извора живота за све. Они не живе, „него су као прах који ветар размеће са лица земље.“ (Пс. 1,4). Такви људи, који теже греху и одбацују заповести Божије, каже нам овај псалам, већ су мртви. Они не само да умиру, већ су као прашина коју је ветар разнео. И они су нестали, што се, у суштини, догодило, на пример, са хананејским народом као и многим другим народима који нису познавали правог Бога. Зато се псалам завршава речима: „Јер зна Господ пут праведних, и пут безбожника пропашће.“ (Пс. 1:6). И ово је, наравно, логичан закључак овог псалма. Господ нам, устима светог псалмопојца Давида, каже: „Него је у закону Господњем воља његова, и у закону Његовом поучава се дан и ноћ.“ (Пс. 1,2). Зато морамо даноноћно да проучавамо закон Господњи да бисмо задобили вечни живот и спасење. И тада ће дрво наше душе бити напојено изворима воде Светога Духа. Почеће да живи на њима. Први стих првог псалма, заснован на свему наведеном, звучи као моћан позив на проучавање и стварање закона Божијег, Његових заповести: „Блажен човек који не иде на веће безбожника, и на пут грешника не стаде, и на седалиште погубника не седе....“ (Пс. 1,1). Следећи стих псалма је прилично тежак за тумачење: „Зато неће устати безбожници на суду, нити грешници у сабору праведних.“ (Пс. 1:5). Свети Оци, а посебно блажени Теодорит Кирски, свети Василије Велики и свети Јован Златоусти, објашњавају овај одломак на следећи начин. Овде се ни на који начин не говори да грешници неће васкрснути. Они ће васкрснути приликом Другог Христовог доласка, који ће се догодити на крају света. Псалам каже да зли неће устати на суд, односно неће имати потребе за судом, пошто је њихова злоба толико очигледна да ће одмах бити осуђени. Они ће стати пред Суд, не ради суђења, већ да би чули праведну пресуду. И после тога неће моћи да васкрсну и уђу у свет праведника, већ ће васкрснути за вечни живот-мучење у паклу. И Свети Оци су писали да је први псалам темељ свих псалама, јер све људе упућује на стварање богоугодних врлина и приближава их блаженству вечног живота - стога и почиње од блаженства. У богослужбеној пракси Цркве првим псалмом почиње седмонедељни циклус певања и читања Псалтира на службама. Прва катизма, која почиње песмом „Блажен човек“, ставља се на недељно (по Црквеној повељи недеља је први дан у недељи, која почиње недељним вечерњим) свеноћно бденије после велике јектеније. Први псалам су врата у Небо, која нам се отварају читајући Псалтир. Са страхом Божијим уђимо на ова врата да нађемо непролазна блага и вечно блаженство! Пожуримо овде на земљи да испунимо заповести Божије, сакупимо их у животу „већма од хиљада злата и сребра.“ (Пс. 119:72), јер је у њима спасоносни живот за људе. јереј Андреј Чиженко приредила: Ј. Г. извор

Први псалам је изванредан. Испуњен је многим значењима различитих нивоа, садржи људску и надсветовну мудрост, односи се на одређене историјске догађаје, периоде и превазилази њихов временски оквир, износи опште и тиче се сваког. Поред пророчанства о Христу, које је Давид почео са овим псалмом и наставио у наредним, овде можемо наћи откровење о Претечи и Крститељу Господњем Јовану, о путу спасења, о добру и злу: «Благо човеку који не иде на веће безбожничко, и на путу грешничком не стоји, и у друштву неваљалих људи не седи». Мисија пророка Јована је да приправи пут Господу (Мал. 3: 1), што подразумева моралну припрему људи за Месијин долазак. И овај задатак је завршен у одређеном историјском тренутку, али Претеча до данас није напустио своју добру мисију, он је и даље отелотворује у животу, помажући сваком ко jе закорачио путем спасења да припреми своје срце за Христов долазак у њега. Светитељ чува праведност и чистоту, веран је молитвеник и помоћник у свим добрим стремлењима. Пророк Јован је анђеоски човек. Величина његове вере задивљује, снага његове љубави и преданости Богу не познаје поређење, његова духовна и физичка дела сматрају се неподношљивим за човека, а смиреност, храброст и стрпљење потпуно су изван оквира људског разумевања. Он остаје главни помоћник за покајану душу: «Него му је омилео закон Господњи и о закону Његовом мисли дан и ноћ!» Човек који се дистанцира од греха и зла, предан је и послушан Богу, испуњава Његове заповести, налик је моћном, снажном, здравом, плодном дрвету. Управо такво зимзелено дрво вере у пустињи неверја био је свети Јован, живео напајајући се из неисцрпног Извора духовне хране и духовне обнове. Светитељ је такође постао оаза која даје живот у пустињи наших срца: «Он је као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје време, и коме лист не вене: шта год ради, у свему напредује». Jован Претеча је био «светла јутарња звезда» која је блистала јаче од свих осталих звезда на мрачном небеском своду, наговештавајући ново јутро блаженог дана, осветљено духовним Сунцем — Христом. Није ни чудо што на крају старозаветних пророчанстава има оног, чиме започиње Јеванђеље — прича о Јовану Крститељу. Позивајући људе на покајање, постајући пример понизности и послушности, Претеча је корен хришћанства и штета је за оне који се за њим не укорењују у врлинама, оне који се носе попут праха. Недостаје им снаге и траjности: «Нису такви безбожници, него су као прах који расипа ветар. Зато се неће безбожници одржати на суду, ни грешници на збору праведничком». Господ гледа у срце. Начастивац неће моћи да побегне од Божјег суда, чак и ако се пред људима прекрио доброхотном маском. Немогуће jе преварити Господа. Он зна све путеве, све мисли и тајне жеље човекове, чека да се у нашим срцима упали огањ покајања који је припремио Претеча Господњи, а затим Он ће ући у срца као у свој дом: «Јер Господ зна пут праведнички; а пут безбожнички пропашће». https://pravlife.org/sr/content/psalam-otkrovenje-o-jovanu-krstitelju-onaj-ko-ga-chita-priprema-svoje-srce-za-hristov

ечи Псалма 116 су дивне и лепе. Њихова једноставност и прецизност прилагођавају душу и ум највишој духовној хармонији. «Људска душа стиче особине које одговарају њеној делатности», пише св. Игњатије (Брјанчанинов). Зато је толико важно да своју душу непрестано водите из таме ка светлости, из неверовања у веру. Према Игњатију (Брјанчанинову), «сви утисци који чине власништво душе у часу њене смрти остају њено власништво заувек, служе као гаранција или њеног вечног блаженства или њене вечне несреће». *** «O Господе, ја сам слуга твој, ја сам слуга твој, син слушкиње твоје; расковао си с мене окове моје. Жртву за хвалу принијећу теби, и име Господње призваћу». Господе, ослободио си ме од празних и непотребних радњи и речи, од непрестаног трагања за стварима туђим мојој души, уклонио си од мене руком Својом све штетно и погубно. Испунио си Собом све празнине мог срца и показао ми светлост Истине, дајући истинску радост и утеху. Помогао си ми да избацим из живота све што је вукло доле, оптерећивало мој дух, све површно и бескорисно. А ти си заузео њихово место. Узео си на себе моје немоћи и из ништавила и безумља призвао моју вољу. Испунио си мој живот смислом, поставши његов главни Смисао. «Вјеровах кад говорих: У љутој сам невољи». Кажем ово јер верујем. А Ти си једина брига душе моје. Моје старатељство. Ја жалим за временом када се нисам одазвао на Твој позив, када Тебе нисам био пун. «Сваки је човјек лажа». Осећајући све јаче Твоје присуство и Твоју благодатну помоћ, схватам да је у поређењу са величином, добротом, Твојом истином, свака особа, па и она најбоља, лажљива и безначајна. Стога је моја нада само у Тебе, Господе. Однос између Творца и творевине никада се неће поредити са односом једне творевине према другој. «Бог је даљи од нас и истовремено ближи нам од било ког другог бића. Он је даље од нас, јер је сама разлика између онога који има основно начело Свог бића у Себи и онога коме се ово основно начело мора дати таква да је у поређењу са њим разлика између арханђела и црва безначајна. Он је творац, а ми смо створење. Он је оригинал, а ми смо дериват. Али у исто време, и из истог разлога, блискост између Бога и најгорих створења је виша од било које блискости између два створења», приметио је Клајв Луис. Љубав према Богу је дата човеку при његовом стварању. То је корен живота, без којег нема самог живота. Сваки тренутак је дар Створитеља, наше биће светлуца само захваљујући Његовим енергијама и Његовој вољи, наше мисли су вођене Његовом снагом која нам је саопштена. Творац је савршен. Његове творевине су генијалне и мајсторске и савршене у Њему, Његовој љубави. Ако се жалимо на своју судбину, своје предодређење, онда у овом случају не тежимо оној љубави која је већа, већ оној која је мања. Само вера у Господа и Његову вољу и свесна жеља да јој се повинујемо, враћају свакога на првобитно замишљени план Бога за нас. Ово је почетак почетка. Почетак нашег сједињења са Богом, који души отвара врата вечног блаженства. https://pravlife.org/sr/content/psalam-koji-daje-ogromnu-snagu-i-nadahnutshe-unishtavajutshi-sve-povrshno-i-nepotrebno

Сваки стих једног од мојих омиљених псалама је драгоцени бисер, највиша мудрост. Укратко о његовом значењу, можемо рећи: «уздај се у Господа и чини добро». Изгледа лако, али је изузетно тешко постићи. Господ је створио људе са слободном вољом, да они сами бирају свој животни пут: биће то служење истини, зрачење доброте, дела милосрђа, љубав према људима – или пут преко људских глава, одбацивање истине и љубави, служење себи и својим страстима. Спаситељ би у тренутку могао да нас све одведе ка доброти и радости својом вољом и снагом, али овај избор препушта нама. Он чека потчињавање, коjе jе слободно, с љубављу, а не насилно потчињавање, наметнуто споља. Он жуди да пронађе у људском срцу веру и несебичну љубав према Њему, и, нашавши је, спасава таквог човека, дарује му све потребно и лепо. Ово стоји у псалму: «Тјеши се Господом, и учиниће ти што ти срце жели». Господ је спреман да испуни све наше најдраже и најскривеније жеље, само се уздајте у Њега и отворите му се, будите са Њим, не бежите: «Предај Господу пут свој и уздај се у њега, он ће учинити. И извешће као видјело правду твоју, и правицу твоју као подне». По жељи Творца, наша срца треба да постану храмови Духа Светога – чиста, испуњена љубављу према Творцу и одбацивањем сваког зла. «Не знате ли да сте храм Божији и да Дух Божији обитава у вама?» (1 Кор 3, 16): «Утишај гњев и остави јарост; немој се дражити да зло чиниш. Јер ће се истријебити који чине зло, а који чекају Господа наслиједиће земљу». Псалам открива тајну благостања и дуговечности: «Уклањај се ода зла, и чини добро, и живи довијека». Ако човек учини послушност Богу главним циљем свог живота, онда ће бити благословен: «Чекај Господа и држи се пута његова, и Он ће те поставити да владаш земљом». 37. псалам је написао цар Давид у својим поодмаклим годинама и представља практичан савет човеку као путоказ у животу. Ово је јединствено искуство заједнице са Богом, живота у Богу, дато нам као савршен пример вере, каква треба да буде — јака, утешна, инспиративна, лепа. Свет нуди своје законе опстанка и постојања у њему, али сви ти закони и правила су засновани на греху: лажи, злочинама. А вектор даље судбине зависи од наше везаности и припадности свету или Богу, главном избору целог нашег живота. «Свет је плес у којем се добро које долази од Бога судара са злом које долази од створења…» пише Клајв Луис. Само од добре воље сваког од нас зависи да ли ће овај плес постати плес смрти или победа и тријумф духа, доброте и љубави. Митрополит Антоније (Паканич)