Претражи Живе Речи Утехе

Јеромонах Петар (Петрић), студент на Кијевској духовној академији говорио је за Радио-Светигору о личности Његовог Блаженства Митрополита кијевског г. Онуфрија, за кога је рекао да је човјек Цркве, вјере и молитве. Звучни запис разговора ,,Његов долазак на трон кијевских митрополита био је велики благослов Божији за Украјинску Митрополију у ово тешко вријеме“, каже отац Петар који је говорио и о Кијево-печерској лаври која је, подсјећа, за Украјину исто што и за нас Пећка Патријаршија. Отац Петар, дијелећи са нама своја сјећања на сусрете са Митрополитом Онуфријем, прича да Митрополита Онуфрија у Кијевко-печерској лаври можете видјети и како се игра за нашим мачком, али и како слаже дрва за огрев. ,,По љубави ми га зовемо Ава (отац) јер наш Блажењејши има стрпљења и љубави за сваког ко жели да се сретне са њим и од њега узме благослов и добије савјет. Он је диван монах, прост и непосредан човјек, увијек насмијан и обасјан благодаћу Духа Светога. Блажењејши Онуфрије је човјек који је спреман да страда и да положи свој живот за вјеру Православну и своје ближње. И велики је благослов и милост Божија за Црну Гору и Митрополију црногорско-приморску његова посјета, благослов и подршка“- каже отац Петар (Петрић) студент на Кијевској Духовној академији. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У понедјељак 10. фебруара 2020. године, Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије сусрео се са Архиепископом американским г. Елпидофором (Васељенска патријаршија) и са њим разговарао на тему актуелних вјерских и политичких дешавања у Црној Гори. Владика Методије је изразио своју дубоку захвалност, коју је Његова светост васељенски Патријарх Вартоломеј, пружио канонској Православној цркви у Црној Гори. Он се такође захвалио и Архиепископу Елпидофору, за његово залагање код Државног секретара Сједињених Америчких Држава г. Помпеа, као и Митрополту Тихону (Православна црква у Америци) који вриједно ради на учвршћивању веза међу канонским православним епископима у Америци. То шаље јасну поруку стотинама хиљада вјерника у Црној Гори, који у миру протестују, учествујући у литијама, два пута седмично, да нису сами , али и да њихову праведну борбу за очување светиња подржавају и њихова православна браћа и сестре из Сједињених Држава. Владика Методије је појаснио врло тешку ситуацију у којој се данас налази Православна црква у Црној Гори. Нови Закон о слободи вјероисповјести дискриминаторски се односи првенствено према Православној цркви у Црној Гори, што је подстакло вјернике на масовне мирне протесте. Архиепископ Елпидофор изразио је владици Методију своју дубоку забринутост за браћу и сестре у Црној Гори, који су угрожени новим Законом: “Ми се молимо за мир у Црној Гори, вјерску слободу свих њених становника, као и за отворен разговор са свим политичким странкама по питању новог Закона.” Овом сусрету присуствовали су Митрополит Тихон, Епископ источноамерички г. Иринеј, свештеници Александер Рентел, Миајло Бацковић и Николас Казариан, архиђакон Јозеф Матусиак, као и господин Ник Антон. Извор: Митрополија црногорско-приморска

На крају свога вишедневног боравка у Вашингтону, у духу миротворства Светога оца и првоучитеља нашега Саве, који је у тешка времена латинског поробљавања Балкана походио и пријатеље и непријатеље своје земље, и православне и инославне, очински настојећи да их приволи мирним рјешењима свих несугласица и сукоба, изасланици Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори, Његово Преосвештенство, епископ диоклијски, г. Методије, и протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, састали су се са представницима канцеларије госпође Чели Пингри, чланице Конгреса, која обавља функцију копредседавајућег тзв. „црногорског кокуса“ у Конгресу САД. „Кокусима“ се у Конгресу САД називају удружења његових чланова који се окупљају по основу заједничког мишљења, заједничких ставова и начела у вези са одређеном проблематиком, у овом случају у вези са проблематиком државе Црне Горе. Током састанка изасланство Епископског савјета упознало је са жаљењем канцеларију гђе Пингри са чињеницама угрожености људских права и озакоњеног прогона Српске Православне Цркве у Црној Гори. Сама гђа Пингри се у току дана срела са предсједником Скупштине Црне Горе, Иваном Брајовићем, који је искористио позив за традиционални „Молитвени доручак“, да се у Вашингтону нађе пар дана раније, довољно да се обавијести о томе шта је изасланство Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори ових дана овдје радило. Упркос свим његовим покушајима да у својим сусретима и са другим америчким државним службеницима порекне недобронамјерност многих досадашњих, а прије свега ових посљедњих законодавних потеза црногорске државе према Српској Православној Цркви и њеним Епархијама у Црној Гори, гђа Пингри изразила је јасно своју личну забринутост и, подсјећајући да су за Конгрес САД људска права и њихово поштовање ствар од суштинског значаја, истакла да ће она сама темељно размотрити тамошње стање људских права и надзирати њихову заштиту. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије примио је Његову екселенцију Владислава Владиславовића Масленикова, изванредног и опуномоћеног амбасадора Руске Федерације у Црној Гори, који је недавно ступио на ову дужност, у просторијама Митрополије на Цетињу. Том приликом Његова екселенција се заједно са својом породицом и сарадицима поклонио десници Светог Јована Крститеља и моштима Светог Петра Цетињског. Такође је обишао ризницу Цетињског манастира. У двочасовном разговору Високопреосвећени Митрополит и господин амбасадор су прије свега разговарали о вјековним братским везама између народа Црне Горе и Русије, које не смијемо занемарити, већ смо дужни да их чувамо и продубљујемо, чувајући и учвршћујући тиме завјет Светог Петра Цетињског и осталих великана из историје Црне Горе и Русије. Његова екселенција и Митрополит су такође разговарали о најављеном Предлогу закона о слободи вјероисповијести у Црној Гори, те изразили заједничку жељу и наду да поменути Закон неће бити усмјерен ни против једне вјерске заједнице, већ да ће исти бити у складу са међународним правом и нормама. Незаобилазна тема разговора био је и новонастали проблем Православне Цркве у Украјини. Митрополит је уваженом госту поновио свој лични и став Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, а то је да је једина канонска јерархија у Украјини сабрана око Блажењејшег Митрополита кијевског и цијеле Украјине, г. Онуфрија. Након братског и срдачног разговора, Митрополит Амфилохије и Његова екселенција су један другом уручили пригодне поклоне и још једанпут изразили наду у продубљивање и наставак братских односа народа Црне горе и Русије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Након Атине, 22 и 23 октобра, Митрополит Амфилохије био је у посјетио и мјестама гдје је као свештеник обављао своју пастирску службу, митрополију Месогеје и Лаврија, градиће Спату и Коропи, манастире Витлејем и Свету Тројицу. Том приликом сусрео се са Митрополитом Николајем Хаџиниколауом. Владика Николај је доктор физике. Основне студије завршио је на Аристотеловом Универзитету. Затим Астрофизику на Харварду, на којем је и докторирао на тему из Биомедицинске Технологије. Био је дугоигодишњи научни сарадник НАСА. Као и наш митрополит Амфилохије, и владика Николај живио је као монах једно виријеме на Светој Гори, у манастиру Симонопетра. Двочасовни сусрет двојице изузетних теолога и епископа Православне Цркве протекао је у братској љубави дотичући се тема који се тичу живота Цркве и изазова у којма се налази. Митрополит Амфилохије је позвао Митрополита Николаја да посјети Митрополију Црногорско- приморску. У градићу Спата Митрополит Амфилохије је био парох при цркви Успења Пресвете Богоридице. У градићу Коропи био је постављен за бесједника при парохијским црквама и за духовника манастирима Свете Тројице и Витлејем. Са посебном радошћу, монахиње ова два манастира, дочекале су Митрополита Амфилохија. Током свог боравка монахиње су имале прилику да чују ријечи духовне поуке од Митроплита Амфилохија као и догађаје које су обиљежили период његовог служења при тим светим манастирима. Колика је љубав и поштовање према Митрополиту Амфилохију показује и саграђени параклис у манастиру Витлејем у част св. Амфилохија Иконијског, небеског заштитника нашег Митрополита. Такође, у манастиру Свете Тројице саграђен је параклис Светом Сави Српском. Треба поменути да је дугогодишња игуманија манастриа Свете Тројице Јустина (Зои) Хронопулу била духовно чадо св. Јустина Поповића. Био је посебно дирљив сусрет Митрополита Амфилохија са спатанцима и коропљанима који су дошли да га поздраве и узму благослов од њиховог духовног оца који их је крстио и вјенчао. Многи од њих су данас љекари, професори , честити и угледни грађани грчког друштва и узорни чланови Православне Цркве. Нешто раније, у петак 18. октобра Митрополит је служио агрипнију у храму св. Безсребреника у Пиреји, у мјесту Паља Кокиња. Паља Кокиња је позната као мјесто гдје живе грчки комунисти који су били јако привржени Православној Цркви, сматрајући да су идеје комунизма о једнакости и социјалној правди исте са учењем Православне Цркве. Много су у своје вријеме, на мјесном нивоу, помагали обнову храма и друге активности. У понедељак 21. октобра, на позив протопрезвитера Спиридона Цимуриса, Митрополит је био гост парохије св. Безсребреника гдје је заједно са свештеницима служио агрипнију. Отац Спиридон је професор француске школе и дугогодишњи секретар свеправославног удружења младих „Синдесмис „, познат и по својој мисионарској дјелатности на афричком кинтиненту. Митрополит је присутнима причао о својим сусретима са светим старцима Амфилихијем Макрисом на Патмосу, Филотеј Зервакосом на Паросу, старцем Пајсијем, старцем Порфиријем, чувеним каноничаром старцем Епифанијем Теодоропуллосом. Затим и о дијалогу са грчким комунистима, после којих су многи од њих постали чланови Свете Православне Цркве. Одговарао је на питања присутних на савремене теме. Посебно треба навести да су у малом храму св Безсребреника осликани сви светитељи мученици, подвижници жртвене љубави Христове међу којима су и наши светитељи отац Јустин, св. Николај Велимировић, старац Тадеј, Св. Ахмет Турчин који је видјевши страдање хришћана и њихову љубав постао и сам Хришћанин и због тога заклан од Турака, и многи други. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије боравио је у вишедневној посјети Грчкој. Том приликом посјетио је између осталог и манастир Светог Јована Крститеља – Макрино у митрополији Мегарској. Манастир Св. Јована датира још из 11 вијека. Од 1833. манастир је опустио због непријатељског односа према Православној Цркви Грчкој наметнутог краља Отона који је био баварског поријекла. Од 1960. године, доласком на то мјесто архимандрита Дамаскина, који је својом љубављу према светињи и Јевађељу сабирао око светиње душе жедне Бога и жртвене љубави према сваком човјеку, манастир је заживио поново монашким и богослужбеним животом. Тако се временом сабрало и сестринство. Ово наводимо из разлога што је наш Митрополит Амфилохије за вријеме свога боравка у Атини долазио и исповиједао се код дивног старца Дамаскина и од њега добијао духовне поуке за свој монашки и свештенички живот. У манастиру данас живи 70 монахиња. Митрополит је затим посјетио и манастир Светог Јеротеја, првог епископа Атине , који је иначе био и судија атинског Врховног Суда (Ариос Пагос), учитељ Св. Дионисија Ареопагита. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово високопреосвештенство Митрополит пирејски г. Серафим дочекао је у недјељу, 20. октобра 2019. године, у Саборном храму Свете Тројице у Пиреју, Његово високопреосвештенство Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, који је позван да говори на трибини у оквиру програма које организује «Енориа ен Драси» Благовјештенског храма у Пиреју. Обраћајући се свом сабрату и саслужитељу Митрополиту црногорско-приморском, Високопреосвећени Митрополит Серафим је казао: ”Поздрављамо Вас испред вјерног народа и клирика наше Митрополије са много поштовња и љубави, јер нам доносите благослов Цркве светосавске и Његове светости Патријарха српског г. Иринеја. Као духовно чедо преподобног и богоносног, васељенског оца и учитеља оца Јустина (Поповића) мученика и исповједника за истину, и једног од највећих богослова ХХ вијека, онога који је својим богонадахнутим дјелима разобличио свејерес сигретистичког екуменизма, окрепљујете нас и и надахњујете. Наше данашње саслуживање је и наша скромна подршка Вашој борбе против расколничке, псеудоцркве у Црној Гори, коју настоје да наметну познате мрачне силе, које сплеткаре у пријатељској Црној Гори, желећи да је претворе у протекторат, одвајајући (одсијецајући) је од свог духовног предања и заједнице са Мајком Црквом Српском. Одбацујуемо лажну цркву у Црној Гори, која заједничари са скоро основаном, неважећој по Свештеним канонима, религиозном заједницом у Украјини, и на тај начин подржавамо истрајност у Вашој праведној борби. Ваше данашње архијерејско служење у Катедралном храму у Пиреју, доноси нам благослов Новомученика српског рода, 880.000 мученика, који су заклани од фашистичке хорде римокатоличких усташа и подсјећају нас на трагедију одвајености од Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве Христове, која чини човјека демонском јазбином и непоправљивим. Потврда томе је и скорашња беатификација немилосрдног злочинца и духовног вође фашиста усташа, Загребачког кардинала Алојзија Степинца, осуђеног за злоче против човјечности.“ Током Свете литургије, прочитан је Диптих , тј. помињање поглавара Помјесних Цркава, у складу са Свештеним канонима. Предходни дан, у суботу 20. октобра, Његово високопреосвештенство Митрополит др Амфилохије говорио је на симпосиону на тему : «Црквено јединство и канонске јурисдикције». Симпосион је одржан у предивном културном центру Архиепископије атинске, а у организацији удружења теолога « Метексис». Предходни симпосион је био на тему генетике и личности на којем је учествовао умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. др Атанасије Јефтић. У недељу, 21. октобра, Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је био учесник отвореног разговора са познатим грчким философом професором др Христом Јанарасом на теме које су актуелне за Цркву и савремено друштво. Извор: Митрополија црногорско-приморска