Претражи Живе Речи Утехе

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је Његовом Блаженству Архиепископу охридском и Митрополиту скопском г. Јовану изјаву саучешћа поводом упокојења његове мајке Галене Вранишкоске. Повезана вест: Упокојила се Галена Вранишкоска, мајка по телу aрхиепископа Јованa - Молимо се Васкрслом Господу да душу рабе своје Галене настани у рајском насељу где праведници почивају. Примите изразе нашег дубоког саучешћа, наводи се телеграму саучешћа Патријарха српског г. Порфирија. Извор: Инфо-служба СПЦ

НОВИ БРОЈ "ПРАВОСЛАВЉА" - НОВИНА СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ ПОСВЕЋЕН ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ Г ПОРФИРИЈУ (БР. 1294, 22. ФЕБРУАР 2021. ЛЕТА ГОСПОДЊЕГ) Приступна беседа Његове Светости Патријарха српског г Порфирија, изговорена на дан устоличења Нови број новина Српске Патријаршије Православље: Изабран је 46. наследник трона Светога Саве, Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Порфирије. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом заседању 18. фебруара 2021, у Спомен Храму Светог Саве у Београду изабрао је Његово Високопреосвештенство Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија за Патријарха српског. Одмах после избора служено је благодарење и произнесено многолетствије Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Господину Порфирију. Звона на Храму Светог Саве на Врачару огласила су се неколико минута пре 16 часова означавајући да је изабран 46. Патријарх српски. Његову Светост Патријарха српског Порфирија даруј Господе Својој Светој Цркви у миру, здрава и читава, часна, дуговјечна и да правилно управља ријечју Истине Твоје! Достојан, на многе године! ДОСТОЈАН! Нови број новина Српске Патријаршије, поред извештаја са избора и устоличења Свјатјејшег Порфирија доноси његов животопис, као и неколико пригодних текстова који представљају досадашње деловање новог српског Првојерарха. У новом броју Православља можете читати шта је Патријарх српски Г. Порфирије рекао о Олуји, Косову и Метохији, Србима у Хрватској и Словенији, Православној гимназији у Загребу, о суживоту, дијалогу, екуменизму, прошлогодишњим литијама у Црној Гори, култури сећања, јасеновачким жртвама, релативизацији зла, српско-хрватским односима, кардиналу Степинцу, Цркви у Словенији, скорашњем земљотресу у Хрватској, изграђивању мира и поверења у региону... Вашој пажњи препоручујемо и текст Рорија Јеоманса о филму Дара из Јасеновца, као и ауторски текст др Радована Пилиповића о недавно изашлом из штампе Календару Црква.... Извор: Православље

Акатист светом оцу Николају у пдф формату.pdf Кондак 1. Бранитељу чудотворче, и сјајни христов угодниче, светитељу Николаје, славим те с љубављу, ти целом свету изливаш скупоцено миро милости и неисцрпно море чудеса, пошто имаш слободу пред Господом, избави ме од свих опасности, да бих ти клицао: Радуј се, Николаје, велики чудотворче! Икос 1. Творац свеколике твари, провидевши плодоносну доброту твоје душе, свеблажени Николаје, показа тебе, земаљско биће, као анђела, и научи све да ти кличу овако: Радуј се, од утробе материнске очишћени! Радуј се, свестрано освећени! Радуј се, ти си рођењем својим родитеље задивио! Радуј се, ти си душевну силу одмах по рођењу свом пројавио! Радуј се, врте земље обећане! Радуј се, цвете божанствене саднице! Радуј се, добродетељна лозо винограда Христова! Радуј се, чудотворно дрво раја Исусова! Радуј се, крине рајског растиња! Радуј се, миро Христовог миомира! Радуј се, јер се тобом одгони ридање! Радуј се, јер се тобом доноси радовање! Радуј се, Николаје, велики чудотворче! Кондак 2. Видећи изливање твога мира, богомудри Николаје, душе се и тела наша просвећују, и ми распознајемо у теби чудесног живоносног мироточца: јер чудесима која се благодаћу Божјом изливају као вода, ти напајаш оне који са вером кличу к Богу: Алилуја! Икос 2. Несхватљиво знање о Светој тројици чинећи схватљивим, ти си, светитељу оче Николаје, био са светим Оцима у Никеји поборник исповедања православне вере, јер си исповедао да је Син раван, савечан и сапрестолан Оцу, а безумног си Арија изобличио. Тога ради верни се научише да ти кличу: Радуј се, велики стубе побожности! Радуј се, уточишни граде вернима! Радуј се, јака тврђаво православља! Радуј се, чесна носиљко и похвало Пресвете Тројице! Радуј се, јер си проповедао да је Син истог достојанства са Оцем! Радуј се, јер си полуделог Арија са Сабора светих отерао! Радуј се, оче, славна красото Отаца! Радуј се, премудра лепото свих богомудрих! Радуј се, огњених речи говорниче! Радуј се, јер се тобом вера утврђује! Радуј се, јер се тобом јерес обара! Радуј се, Николаје, велики чудотворче! Кондак 3. Силом даном ти с неба, богоносни оче Николаје, ти си отирао сваку сузу са лица тешких паћеника: гладнима си био хранитељ, онима на пучини морској изврсни крманош, болеснима исцељење, и сваковрсни помоћник свима онима који кличу к Богу: Алилуја! Икос 3. Заиста би требало, свети оче Николаје, да се теби пева песма с неба, а не са земље, јер ко је од људи у стању да искаже величину твоје светости? Али ми, љубављу твојом побеђивани, кличемо ти овако: Радуј се, узору оваца и пастира! Радуј се, свето очистилиште нарави! Радуј се, сместилиште великих врлина! Радуј се, чисто и чесно обиталиште светости! Радуј се, свесветли и свемили светилниче! Радуј се, златозарна и беспрекорна светлости! Радуј се, достојни сабеседниче Анђела! Радуј се, добри наставниче људи! Радуј се, правило побожне вере! Радуј се, обрашче кротости духовне! Радуј се, јер се тобом од телесних страсти избављамо! Радуј се, јер се тобом духовних сласти испуњујемо! Радуј се, Николаје, велики чудотворче! Кондак 4. Бура недоумице смућује ми ум: на који начин да достојно опевам чудеса твоја, блажени Николаје? јер их нико не може набројати, макар имао многе језике и говорио њима. Али ми, Богу који се у теби дивно прославља, усуђујемо се клицати: Алилуја! Икос 4. И ближњи и даљњи, богомудри Николаје, чуше величину чудеса твојих, како на лаким крилима благодати притичеш онима што су у невољама и брзо избављаш оне који ти вапију овако: Радуј се, избављење од туге! Радуј се, даваоче благодати! Радуј се, прогонитељу неочекиваних зала! Радуј се, засадитељу жељених добара! Радуј се, брзи утешитељу оних што су у опасности! Радуј се, страшни казнитељу оних што неправду чине! Радуј се, пучино чудеса, Богом разливена! Радуј се, таблице закона Христова, Богом написана! Радуј се, снажно подизање оних што падају! Радуј се, истинска чврстино оних што стоје! Радуј се, јер се тобом свака обмана обелодањује! Радуј се, јер се тобом свака истина збива! Радуј се, Николаје, велики чудотворче! Кондак 5. Јавио си се, свети чудотворче Николаје, као Богом вођена звезда која показује пут онима који се некада за време пловидбе налажаху у опасности на мору, и да им ти ниси притекао у помоћ када су те призивали, њих би брзо снашла смрт. Ти си тада запретио демонима који су бестидно летели и хтели да потопе лађу, и одагнао их, а верне, спасаване тобом, научио си да кличу Богу: Алилуја! Икос 5. Девојке, због сиромаштва свог припремљене на недостојну удадбу, видеше твоје велико милосрђе к ништима, преблажени оче Николаје, када ти старом родитељу њиховом ноћу тајно убаци три завежљаја злата, избављајући на тај начин и њега и његове кћери од пада у грех. Тога ради чујеш од свих ово: Радуј се, ризнице превелике милости! Радуј се, сасуде промишљања о људима! Радуј се, храно и опорављење оних који прибегавају теби! Радуј се, непоједиви хлебе гладних! Радуј се, Богом дано богатство оних што бедно живе на земљи ! Радуј се, брзо уздизање убогих! Радуј се, магновено услишење ништих! Радуј се, пријатно старање о тужнима! Радуј се, непорочни удомитељу трију девојака! Радуј се, усрдни чувару чистоте! Радуј се, надо безнадежних! Радуј се, насладо целог света! Радуј се, Николаје, велики чудотворче! Кондак 6. Преблажени Николаје, сав свет проповеда тебе брзог помоћника у бедама: јер често пута зачас притичеш и помажеш онима што сувим путују или морем плове, уједно спасавајући од зала све који кличу к Богу: Алилуја! Икос 6. Имао си светлост живота, добри пастиру Николаје, носећи избављење неправедно на смрт осуђеним војводама који су те призивали, јер си се убрзо јавио цару у сну, уплашио га, и наредио му да војводе пусти неповређене. Тога ради ми ти заједно са њима благодарно кличемо: Радуј се, помоћниче оних који те усрдно призивају! Радуј се, избавитељу од неправедног убијања! Радуј се, ти који чуваш од варљивих клевета! Радуј се, разрушитељу неправедних намера! Радуј се, ти који кидаш лаж као паучину! Радуј се, ти што славно уздижеш истину! Радуј се, разрешење невиних од уза! Радуј се, оживљење мртваца! Радуј се, заточниче правде! Радуј се, помрачитељу неправде! Радуј се, јер су тобом невини избављени од мача! Радуј се, јер се тобом науживаше светлости! Радуј се, Николаје, велики чудотворче! Кондак 7. Желећи да растераш богохулни смрад јеретички, ти си се, Николаје, јавио као миро, ваистину миомирисно и тајанствено: људе Мирликијске напасао си, и сав свет благодатним миром испунио си, отерај стога и од нас богомрски смрад греха, да бисмо благопријатно клицали Богу: Алилуја! Икос 7. Свети оче Николаје, ми те сматрамо за новога Ноја крманоша спасоносног ковчега, који својим крмањењем разгониш буру свих тешкоћа и доносиш божанствену тишину онима који ти кличу овако: Радуј се, тихо пристаниште витланих буром! Радуј се, познато спасилиште дављеника! Радуј се, добри крманошу оних што плове пучинама! Радуј се, заустављачу морских бура! Радуј се, избавитељу оних што су у олујама! Радуј се, загревање оних што су у мразевима! Радуј се, сијање што мрак туге разгониш! Радуј се, светило што све крајеве земље просвећује! Радуј се, избавитељу људи из бездана греха ! Радуј се, бацатељу Сатане у понор пакла! Радуј се, јер тобом смело призивамо бездну милосрћа Божија! Радуј се, јер тобом избављени од потопа гнева, ми налазимо мир с Богом! Радуј се, Николаје, велики чудотворче! Кондак 8. Свештени храм твој, блажени Николаје, показа се као необично чудо онима који прибјегавају к теби, јер приносећи у њему и малу молитву, добијамо исцељење великих недуга, ако само наду по Богу положимо на тебе, са вером кличући: Алилуја! Икос 8. Ваистину си сав помоћник свима, богоносни Николаје и сабрао си уједно све који прибегавају к теби, као ослободилац, хранитељ и брзи лекар свима земнороднима, подстичући све на похвалу, да кличу к теби овако: Радуј се, изворе свих исцељења! Радуј се, помоћниче онима што горко страдају! Радуј се, лучо што сијаш онима који лутају у ноћи греха! Радуј се, небодана росо онима што су у врелини трудова! Радуј се, даваоче благоустројења потребитима! Радуј се, уготовитељу изобиља онима који ишту! Радуј се, ти који често пута предухитрујеш молитвено искање! Радуј се, ти што старим сединама снагу обнављаш! Радуј се, изобличитељу многих скретања са пута истине ! Радуј се, верни служитељу Божјих тајни! Радуј се, јер тобом завист потиремо! Радуј се, јер тобом добро живљење остварујемо! Радуј се, Николаје, велики чудотворче! Кондак 9. Све болести укроти, велики наш помоћниче Николаје, дајући нам благодатне лекове, који ублажују душе наше и веселе срца свих који усрдно прибегавају к помоћи твојој, а Богу кличемо: Алилуја! Икос 9. Празноумне красноречивце безбожника видимо посрамљене тобом, богомудри оче Николаје, јер си победио Арија богохулника који раздељује Божанство, и Савелија који меша Свету Тројицу, а нас си утврдио у Православљу. Тога ради кличемо ти овако: Радуј се, штите који штитиш благочешће! Радуј се, мачу који сечеш злочешће! Радуј се, учитељу божанских заповести! Радуј се, погубитељу богопротивних учења! Радуј се, Богом утврђена лествице, којом узлазимо на небо! Радуј се, богоздани покрове којим се многи покривају! Радуј се, ти који си речима својим умудрио немудре! Радуј се, ти који си својом нарави покренуо лењивце! Радуј се, неугасива светлости заповести Божјих! Радуј се, пресветла лучо уредби Господњих! Радуј се, јер су твојим учењем разбијају главе јеретика! Радуј се, јер се тобом верни удостојавају славе! Радуј се, Николаје, велики чудотворче! Кондак 10. Желећи да душу спасеш, ти си оче наш Николаје тело своје заиста потчинио духу, јер си ћутању, војевању с помислима и делању додао богомислије, а богомислијем си стекао савршени разум, помоћу кога си неустрашиво разговарао са Богом и Анђелима, свагда кличући: Алилуја! Икос 10. Преблажени оче, ти си тврђава онима који славе чудеса твоја и свима који прибегавају заштити твојој. Стога и нас убоге у врлинама ослободи од сиромаштва, напасти, недуга и разних невоља, нас који ти с љубављу кличемо: Радуј се, ти који избављаш од вечног убоштва! Радуј се, ти који дајеш богатство непропадиво! Радуј се, непокварљиво јело гладнима правде! Радуј се, неисцрпно пиће жеднима живота! Радуј се, ти који од метежа и рата чуваш ! Радуј се, ти који од уза и ропства ослобађаш! Радуј се, преславни заштитниче у бедама! Радуј се, превелики покровитељу у искушењима! Радуј се, избавитељу многих од пропасти! Радуј се, ти који си безброј њих сачувао неповређенима! Радуј се, јер тобом грешници љуту смрт избегавају! Радуј се, јер тобом покајници живот вечни добијају! Радуј се, Николаје, велики чудотворче! Кондак 11. Преблажени Николаје, ти си умом, речју и делом славио Пресвету Тројицу више него други, јер си врло брижљивим проучавањем објаснио православне догмате, учећи нас вером, надом и љубављу да у Тројици Једноме Богу кличемо: Алилуја! Икос 11. У мраку живота ми видимо тебе, Богом изабрани оче Николаје, као неугасиву светозарну буктињу, јер ти са невештаственим светлостима анђелским разговараш о несазданој Светлости Тројичној, а душе верних просвећујеш и оне ти кличу: Радуј се, блистање Тросунчане Светлости! Радуј се, звездо данице Незалазног Сунца! Радуј се, свећо, божанским пламеном запаљена! Радуј се, јер си угасио демонски пламен безбожија! Радуј се, светла проповеди правоверја! Радуј се, блиставо сијање еванђелске светлости! Радуј се, муњо која јереси сажижеш! Радуј се, громе који саблазнитеље плашиш! Радуј се, истинског разума научитељу! Радуј се, тајанственог ума изјаснитељу! Радуј се, јер се тобом уништи поклоњење твари! Радуј се, јер се тобом научисмо клањати Творцу у Тројици! Радуј се, Николаје, велики чудотворче! Кондак 12. Свесни благодати дане ти од Бога, ми радосно празнујемо твој спомен, преславни оче Николаје и свом душом прибегавамо к чудесној заштити твојој, а пошто преславна дела твоја нисмо у стању избројати, јер их је много као песка на мору и звезда на небу, ми у недоумици кличемо: Алилуја! Икос 12. Опевајући твоја чудеса, ми те славимо, свеславни Николаје, јер се у теби дивно прослави Бог, прослављен у тројици. Али, иако ти, чудотворче свети, од душе приносимо премноге песме и похвале, ипак је то ништа према дару чудеса твојих, којима дивећи се, кличемо к теби: Радуј се, служитељу Цара над царевима и Господара над господарима! Радуј се, сажитељу Небеских Служитеља Његових! Радуј се, верним царевима помоћи! Радуј се, поносе рода хришћанског! Радуј се, имењаче победе! Радуј се, венценошче знаменити! Радуј се, огледало свих врлина! Радуј се, тврди грудобране свих који прибегавају к теби! Радуј се, сва надо наша по Богу и Богородици! Радуј се, тела наших здравље и душа наших спасење! Радуј се, јер се тобом ослобађамо од вечне смрти! Радуј се, јер се тобом удостојавамо вечног живота! Радуј се, Николаје, велики чудотворче! Кондак 13. О, пресвети и пречудни оче Николаје, утехо свих који су у невољама, прими овај наш принос, и умоли Господа да нас твојим благопријатним посредовањем избави од пакла, да бисмо с тобом певали: Алилуја. (Трипут) Икос 1. Творац свеколике твари, провидевши плодоносну доброту твоје душе, свеблажени Николаје, показа тебе, земаљско биће, као анђела, и научи све да ти кличу овако: Радуј се, од утробе материнске очишћени! Радуј се, свестрано освећени! Радуј се, ти си рођењем својим родитеље задивио! Радуј се, ти си душевну силу одмах по рођењу свом пројавио! Радуј се, врте земље обећане! Радуј се, цвете божанствене саднице! Радуј се, добродетељна лозо винограда Христова! Радуј се, чудотворно дрво раја Исусова! Радуј се, крине рајског растиња! Радуј се, миро Христовог миомира! Радуј се, јер се тобом одгони ридање! Радуј се, јер се тобом доноси радовање! Радуј се, Николаје, велики чудотворче! Кондак 1. Бранитељу чудотворче, и сјајни Христов угодниче, светитељу Николаје, славим те с љубављу, ти целом свету изливаш скупоцено миро милости и неисцрпно море чудеса, пошто имаш слободу пред Господом, избави ме од свих опасности, да бих ти клицао: Радуј се, Николаје, велики чудотворче! *** Молитва прва светом Николају О, свехвални и свечесни архијереју, велики чудотворче, светитељу Христов оче Николаје, Божји човече и верни слуго, жељено биће, сасуде изабрани, чврсти стубе Цркве, пресјајни светилниче, звездо која обасјаваш и осветљаваш сву васељену. Ти си праведник, узрастао си као палма посађена у дворима Господа свог, живео си у граду Миру, миром си замирисао и изливаш непресушно миро благодати Божје. Својим путовањем, пресвети оче, море си осветио, када многочудотворне мошти твоје путоваху у град Бари, да од истока до запада славе име господње. О, прекрасни и предивни чудотворче, брзи помоћниче, усрдни заштитниче, предобри пастиру који духовно стадо спасаваш од разноврсних опасности, тебе прослављамо и тебе величамо као наду свих хришћана, извор чудеса, покровитеља верних, премудрог учитеља, хранитеља гладних, радост уплаканих, одећу нагих, лекара болесних, крманоша морепловцима, ослободитеља сужњима, старатеља и заштитника удовица и сиротих, чувара целомудрија, кротког васпитача деце, окрепљење стараца, наставника постника, одмор трудбеника, изобилно богатство ништих и убогих. Услиши нас који ти се молимо и под окриље твоје прибегавамо, заузми се за нас пред Вишњим, и својим богопријатним молитвама измоли нам све што је корисно по спасење душа и тела наших. Помоћу твојом сачувај од сваке невоље свету обитељ ову, сваки град и село, и сваку хришћанску земљу, и људе што у њима живе, јер знамо, знамо да молитва праведнога може много помоћи на добро, а после преблагословене Дјеве Марије ми тебе праведника имамо као заступника пред свемилостивим Богом, и твоме усрдном посредништву и заступништву смирено прибегавамо . Преблаги оче, ти нас, као будни и добри пастир, сачувај од свих непријатеља, погибије, земљотреса, града, глади, поплаве, пожара, покоља, најезде туђинаца. И у свим нашим опасностима и невољама пружај нам руку помоћи, и отвори нам врата милосрђа Божјег, јер смо због мноштва неправди наших недостојни гледати висину небеску, оковани смо оковима греха, те никада не сатворисмо вољу Створитеља нашег, нити одржасмо заповести Његове. Тога ради преклањамо пред Творцем нашим колена скрушеног и смиреног срца нашег, и просимо твоје очинско посредовање пред Њим, помози нам, угодниче Божји, да не изгинемо са безакоњима нашим, избави нас од сваког зла и од сваке напасти, упути ум наш, и укрепи срце наше у правој вери, да бисмо твојим посредовањем и заузимањем остали непотамањени ни ранама, ни опасностима, ни помором, нити икаквим гневом Саздатеља нашег. И да тако у миру проживимо овдашњи живот, и удостојимо се видети добра на земљи живих, славећи Оца и Сина и Светога Духа, Једног у Тројици слављеног и обожаваног Бога, сада и увек и кроза све векове, Амин. Молитва друга светом Николају О, свесвети Николаје, прекрасни угодниче Господњи, наш усрдни заступниче, и свуда у невољама брзи помоћниче, помози мени грешном и утученом у овом садашњем животу, умоли Господа Бога да ми опрости све грехе моје које од младости своје починих у целом животу мом, делом, речју, мишљу и свим чулима својим, и при исходу душе моје помози мени кукавном, умоли Господа Бога, Саздатеља свих твари, да ме избави ваздушних митарстава и вечних мука, како бих свагда прослављао Оца и Сина и Светога Духа, и твоје милостиво посредовање, сада и увек и кроза све векове. Амин. Молитва трећа светом Николају О, свеблаги оче Николаје, пастиру и учитељу свих који са вером прибегавају твоме заступништву, и усрдном те молитвом призивају, брзо похитај, и избави стадо Христово од вукова који га растржу, и светим молитвама својим огради и сачувај сваку хришћанску земљу од побуна, земљотреса, најезде туђинаца и међусобног рата, од глади, поплаве, пожара, покоља и изненадне смрти, и као што си се смиловао на три човека што су били у тамници, и избавио их од царева гнева и посечења мачем, тако се смилуј и на мене који сам у тами грехова умом, речју и делом, и избави ме од гнева Божјег и вечне казне, да би ми, због твог посредовања и помоћи, и због Свога милосрђа и помоћи, Христос Бог подарио да тих и безгрешан живот проживим у овом свету, и да ме избави стајања с леве стране, а удостоји са свима светима стајања с десне стране. Амин.

У понедјељак 10. фебруара 2020. године, Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије сусрео се са Архиепископом американским г. Елпидофором (Васељенска патријаршија) и са њим разговарао на тему актуелних вјерских и политичких дешавања у Црној Гори. Владика Методије је изразио своју дубоку захвалност, коју је Његова светост васељенски Патријарх Вартоломеј, пружио канонској Православној цркви у Црној Гори. Он се такође захвалио и Архиепископу Елпидофору, за његово залагање код Државног секретара Сједињених Америчких Држава г. Помпеа, као и Митрополту Тихону (Православна црква у Америци) који вриједно ради на учвршћивању веза међу канонским православним епископима у Америци. То шаље јасну поруку стотинама хиљада вјерника у Црној Гори, који у миру протестују, учествујући у литијама, два пута седмично, да нису сами , али и да њихову праведну борбу за очување светиња подржавају и њихова православна браћа и сестре из Сједињених Држава. Владика Методије је појаснио врло тешку ситуацију у којој се данас налази Православна црква у Црној Гори. Нови Закон о слободи вјероисповјести дискриминаторски се односи првенствено према Православној цркви у Црној Гори, што је подстакло вјернике на масовне мирне протесте. Архиепископ Елпидофор изразио је владици Методију своју дубоку забринутост за браћу и сестре у Црној Гори, који су угрожени новим Законом: “Ми се молимо за мир у Црној Гори, вјерску слободу свих њених становника, као и за отворен разговор са свим политичким странкама по питању новог Закона.” Овом сусрету присуствовали су Митрополит Тихон, Епископ источноамерички г. Иринеј, свештеници Александер Рентел, Миајло Бацковић и Николас Казариан, архиђакон Јозеф Матусиак, као и господин Ник Антон. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Архиепископ Елпидофор, великодостојник Грчке православне архиепископије, посетио је недавно руску заграничну православну цркву Пресвету Дјеве Марије Радост свих ожалошћрних у Сан Франциску. Том приликом је целивао мошти Светог Јована (Максимовича) Шангајског и Санфранциског које су овде похрањене. „Бог је диван у светима својим! Моја посета гробу Светог Јована Максимовича у Саборној цркви Пресвете Дјеве Марије била је још једно обогаћујуће искуство које је показало дубину и ширину православног опита у Америци,“ написао је архиепископ Елпидофор на својим фејсбук и твитер страницама. „Захвалан сам архиепископу Кирилу на гостопримству указаном му у овој Саборној цркви“, додао је архиепископ Елпидофор, мислећи на надлежног руског заграничног архијереја за Западноамеричку епархију. Извор: Инфо-служба СПЦ

Поводом катастрофалних земљотреса у Албанији, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је упутио Његовом Блаженству Архиепископу Тиране, Драча и све Албаније г. Анастасију телеграм саучешћа следеће садржине: Ваше Блаженство, Примили смо тужну вест да је јак земљотрес са катастрофалним последицама погодио Албанију. У име пуноће Српске Православне Цркве, и у своје лично име, молимо Вас да заједно са породицама настрадалих и целим албанским народом примите изразе нашег молитвеног саучешћа. Дубоко потресени услед овог трагичног догађаја, молимо се Господу да сачува животе свих људи, становника у подручјима под земљотресом, и пружи утеху родбини и пријатељима пострадалих. Вашег Блаженства у Христу брат и саслужитељ, Патријарх српски Иринеј Извор: Инфо-служба СПЦ

Кијевски и свеукрајински митрополит Епифаније изразио је пре неколико минута најтоплију захвалност Цркви Грчке и њеном предстојатељу Јерониму на признању Аутокефалне цркве у Украјини. Писмо можете прочитати у наставку: „Захвалан сам брату у Христу, Његовом Блаженству Јерониму, архиепископу атинском и све Грчке, председнику Светога Синода Цркве Грчке, и сабраћи архијерејима Архијерејског Сабора, који су данас одлучили да подрже и следе канонске и историјске одлуке Васељенске Патријаршије, чиме се ствара могућност пуног општења наших двеју помесних аутокефалних Цркава у свим областима. Историја наших двеју древних народа, Грчке и Украјине, садржи много заједничких страница пријатељства и сарадње. Успостављање пуног евхаристијског јединства и званичних односа између Цркава Грчке и Украјине нова је страница која ће заувек остати у нашој историји и у нашим срцима. Надам се да ћу у блиској будућности имати задовољство да посетим Атину, коју гајим у своме срцу, и да лично изразим своја осећања љубави и поштовања према Његовом Блаженству архиепископу Јерониму, сабраћи архијерејима и свој Грчкој Цркви.“ Извор: Orthodox Times (Ромфеа)

-Слава славног манастира Ходош-Бодрог у Румунији- На празник Успења Пресвете Богородице, по новом календару 15. августа 2019. године, поводом славе манастира Ходош-Бодрог свету архијерејску Литургију служио је Преосвештени Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан уз саслужење Архиепископа арадског г. Тимотеја и свештенства Архиепископије арадске и Епархије темишварске. У пратњи епископа Лукијана су били протојереј-ставрофор др Маринко Марков, архијерејски заменик; протојереј-ставрофор Огњан Плавшић, архијерејски намесник арадски; и ђакон Миодраг Јовановић. На крају свете Литургије, eпископ Лукијан је осведоченом пријатељу српског народа и Српске Православне Цркве, Архиепископу арадском др Тимотеју (Севићу) уручио високо одликовање, орден првог степена Српске православне епархије темишварске. Манастир Ходош (рум. Mănăstirea Hodoș-Bodrog) је после јерархијске поделе 1864. године припао Румунској Православној Цркви. Налази 15 км југозападно од Арада, покрај места Фелнак. Историјски извори говоре да је данашњи манастир основала у XV веку стара племенита српска породица Јакшић, као и оближњи манастир Бездин, који и данас припада Српској Православној Цркви. Познати су сви настојатељи манастира Ходоша од 1700. године. То су архимандрити: Софроније (1700), Александар Прерадовић (1732), Вићентије Продановић (1750), Вићентије Новалић (1773, родом из Мостара), Генадије Ђукић (1778, родом из Баје), Теодосије Јовановић (1786-1810, родом из Батање), Мојсије Манојловић (1810-1835, родом из Арада), Григорије Кириловић (1837-1839, родом из Галше), Стеван Крагујевић (1839-1842, родом из Осијека), Емилијан Кенгелац (1845-1853, родом из Кикинде), Антоније Нако (1853), Корнелије Живковић (1853-1887, родом из Даља). Године 1726. посланик на српском црквено-народном сабору био је архимандрит Софроније из манастира Ходоша. Манастир данас припада Архиепископији арадској Румунске Православне Цркве, мушки је и представља један од најплодоноснијих духовних расадника у румунском Поморишју. Извор: Српска Православна Црква Слава славног манастира Ходош-Бодрог у Румунији | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт] SPC.RS

Уочи празника првог архиепископа српског Светога Саве гост емисије "Пирг" у четвртак 24. јануара био је ђакон Далибор Мидић. Благодарећи радију Глас, доносимо звучни запис разговора. Звучни запис разговора

У среду, 2. јануара 2019. године, на празник Светитеља Данила II Архиепископа Српског, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Теодосије служио је Свету Литургију у манастиру Бањска поводом славе манастирске капеле посвећене овом светитељу. Владики су саслуживали свештеномонаси и свештеници Епархије, у присуству монаштва и верног народа. На крају Литургије Владика је осветио и преломио славски колач у част Светог Данила Бањског и честитао имендан игуману манастира, протосинђелу Данилу. Након Свете Литургије, Епископ Теодосије освештао је нови гостински конак манастира Бањске. За све присутне игуман Данило приредио је трпезу љубави у манастирској трпезарији. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

Охридска архиепископија је саопштила да је реч о дискриминацији типичној за правно неизмирене земље, земље у којима не постоји владавина права. Како су поручили, актуелна власт крши Устав и међународне конвенције и наставља праксу својих претходника, иако су недавно добили налог од Европског суда за људска права у Стразбуру да исплате надокнаду обештећења због одбијања да региструју православну Охридску архиепископију СПЦ. Скопски портал Нова пише да кривични суд није издао ни наредбу ни одлуку о одузимању пасоша епископу Јовану Вранишковском, већ је само полицији у Битољу достављено обавештење да је реч, како се наводи, о особи која је осуђена на затворску казну у трајању од 13 месеци. То је ТВ Телми речено из Суда у Скопљу, а наводи се и да Министарство унутрашњих послова, у складу са својим овлашћењима и без одлуке суда, може привремено да одузме пасош неком ко је осуђен на затворску казну и након што је ту казну одслужио, те да та особа треба само да поднесе захтев суду да му пасош буде враћен. Портал Плусинфо је пренео да је њима потврђено да је епископу Вранишковском пасош одузет привремено 9. јула у вечерњим сатима зато што у електронској документацији на поменутом граничном прелазу и даље стоји да је на основу одлуке суда њему забрањено да напушта Македонију. Вранишковски пак подсећа да је он своју затворску казну од 13 месеци одслужио, те да је из затвора изашао у фабруару прошле године. Подсећа се и да је прошле године у новембру, Европски суд за људска права изрекао пресуду у којој је утврдио да је Суд у Македонији прекршио члан 11 (слобода окупљања и удруживања) у вези са чланом 9 (слобода мисли, савести и вероисповести) Европске конвенције о људским правима, што је резултирало одбијањем власти да региструје православну Охридску архиепископију (ПОА) као посебну верску заједницу. Према саопштењу ПОА, овај најновији случај је наставак прогона епископа Вранишковског, као што је то био случај и претходне власти, те је најављено да ће се тим поводом обратити неким организацијама за заштиту људских права, као и да је о свему већ обавештено више дипломатских мисија држава чланица ЕУ. Иначе, случај прогона епископа Вранишковског по верској основи у Македонији тема је извештаја америчког Стејт департмента о стању људских права у свету. Извор: Танјуг

Анастасије Јанулатос је архиепископ Тиране, Драча и целе Албаније од 1992. године. Рођен је у Пиреју, Грчка 4. новембра 1929. године. Студирао је теологију на Универзитету у Атини, религиологију, мисионарење и етиологију на универзитетима у Хамбургу и Марбургу у Немачкој. Рукоположен је за ђакона 1960, за презвитера 1964. и викарног епископа Андрусе 1972. када је именован за директора Апостолске мисије грчке цркве. Године 1991. произведен је за митрополита Андрусе. Радио је много на мисионарењу на афричком континенту и ту остварио изванредне резултате. Редовни је професор историје религија на Атинском универзитету (1972-1997) и дописни члан Атинске академије од 1993. Као професор Теолошког факултета у Атини изабран је за декана 1983. године. Почасни је професор теологије Богословског факултета Часног Крста у САД и катедре за теологију Богословског факултета Аристотеловог универзитета у Солуну. Почасни члан Богословске академије Москве, Пољопривредног факултета у Атини. Као архиепископ Албаније (од 1992), уз огромне тешкоће уздигао је из рушевина Православну аутокефалну Цркву Албаније. Добитник је низа одликовања, међу којима и велики крст Реда части Републике Грчке. Добитник је Ордена Светог Јована Владимира 2016. године који му је уручен приликом освећења Саборног Храма Светог Јована Владимира у Бару. Са грчког превео протојереј Никола Гачевић Извор: Ромфеа.гр

Свечаности су присуствовали бројни професори универзитета, изасланик архиепископа атинског и све Јеладе господина Јеронима, митрополити Грчке цркве, епископи брегалнички Марко и стобијски Давид. Хор свештеника Пирејске митрополије увеличао је свечаност. Извор:ПОА Пун текст бесједе архиепископа Јована:"Ка новом Светом и Великом Сабору", можете да прочитате овдје: kon_nov_sobor-sr.pdf

После првоосуђујуће пресуде за ово кривично дело, да се подсетимо, која је представљала трогодишњу казну Архиепископу Јовану, а коју је он издржао седам месеци, превремено је био ослобођен залагањем Патријарха московског и целе Русије г.г. Кирила. Изрицање пресуде је било заказано за 28. март, међутим судија Ивица Стефановски исту није изрекао на начин на који се изриче пресуда, читајући диспозитив пресуде, већ као да је на пијаци, присутнима из Православне Охридске Архиепископије, који су били оптужени у овом процесу, рекао је изругивајући се, да је за све оптужене донео ослобађајућу пресуду, осим за Архиепископа Јована, као и за лица Исајла Поповског и Васила Трајковског, и да је конфисковао једну њиву у скопском селу Нерези. Архиепископу Јовану је изрекао казну истог временског рока колико је он већ одлежао у затвору, а Исајлу Поповском и Василу Трајковском је изрекао условне затворске казне , али није рекао на колико времена. Конфисковано је грађевинско земљиште у вредности од 140000 евра. Нико из Православне Охридске Архиепископије још увек није добио пресуду, али из онога што је било као на пијаци изречено на суду јасно је то да суд није поштовао препоруке Врховног суда, које су биле јасне и недвосмислене: “са сигурношћу да се утврди да ли је новац због ког су окривљени били оптужени да су га прали, потичу из конкретног кривичног дела које је претходно извршио првоосуђени Јован Вранишкоски”. Из свих доказа који су били изнесени на судској расправи јасно је да не постоји новац који је могао да буде предмет прања, али је са друге стране судија морао да поштује и наређење власти која је на одласку, по сваку цену да осуди Архиепископа Јована. Како нису могли да осуде само Архиепископа Јована, због тога што он није био осуђен да је сам прао новац, као колатерална штета били су осуђени и Исајло Поповски и Васил Трајковски. Добро у свему овом лошем је јединствено то што су бар остали окривљени ослобођени, а удружењу “Анастасија” биће враћени 80000 евра. Илустрација, да је суд под председништвом горепоменутог судије пијац, а не судница, представља следећи детаљ: Предмет оптужбе у судском спору који је започео још 2012. г. била је горепоменута њива у Нерезима у вредности од 140000 евра, новац удружења “Анастасија” у вредности од 80000 евра, и њива у Штипу у вредности од 14900 евра. Одмах на првом суђењу, тужилац је одустао од њиве у Штипу, као на пијаци, уз образложење да за тај новац није било доказа, иако је и за тај новац имало исто толико доказа, односно није имало доказа исто као и за остали новац из оптужнице. Сада, после обновљеног суђења, а по изреченој пресуди, суд ће требати да врати и 80000 евра, који су били конфисковани са рачуна удружења “Анастасија”. Предмет ове оптужнице је био новац целокупна четири годишња буџета, који је Архиепископ Јован, према мишљењу суда у Велесу, ненаменски потрошио још док је био у МПЦ. Ипак, због тога је био осуђен на две године и шест месеци затворске казне, и ту казну је у целости издржао. Питање које је поставио Врховни суд, а које су поставили и сви оптужени у току првог и другог суђења за прање новца је: како могу једном потрошени новац поново да се пусте у промет и да се он пере? Из тог разлога, нико од оптужених, а сада ослобођених оптужнице, припадника Православне Охридске Архиепископије не осећа потребу да изрази благодарност због тога што су добили ослобађајућу пресуду. Не само због многобројних малтретирања, која су претрпели у последњих година судским гоњењима, на правди и истини, и не само због тога што су многи од њих изгубили здравље, него нарочито због тога што корумпирани судија, који је познат да је и у другим процесима судио по наређењу власти која је на одласку, није смогао снаге да суди праведно. Надамо се да ће нова власт смоћи снаге да преразгледа овај случај, који представља школски пример корупције у судству. Православна Охридска Архиепископија на челу са њеним предстојатељем, Архиепископом охридским и Митрополитом скопским г.г. Јованом неће ометати процес преговора о статусу МПЦ која још увек није призната ни од једне православне Цркве, а који до сада није могао да се оствари управо због режимских судских гоњења чланова Православне Охридске Архиепископије. Ипак, упорно ће се борити, заједно са новим властима, који су то најављивали, против покварених судија, који стоје на путу развоја демократије у нашој отаџбини. Извор: Охридска Архиепископија