Претражи Живе Речи Утехе

Ми Срби једини хришћански народ који слави славу . Ни један други хришћански народ не слави Светитеље у кућним условима . Отварам ову тему да пишемо све о нашем јединственом обичају који се зове Слава. Да ли наша Слава у задње време губи свој смисао и претвара се у нешто сасвим друго ?

Отварам ову тему са намером да пишемо о томе какви су некада обичаји били у вези са славама, о обичајима за време неких празника , свадбама . Такође да пишемо о обичајима који су данас актуелни код вас . Посто код нас данас скоро свако село или град има своје обичаје , сматрам да би било интересатно да се о томе пише овде и да има доста ствари које би могло овде да се напишу. За почетак ево једне свадбе из 1911. године , да видимо како је то некада било.

ОБИЧАЈИ У БАНАТУ ЈЕДИНСТВЕНИ У СРБИЈИ: На Бадње вече долазе нам деца коринђаши Божићни обичаји у Банату јединствени су у Србији. На вратима домаћина певају кратке, шаљиве песме САВРЕМЕНИ начин живота у градским срединама јесте изменио начин обележавања најрадоснијег празника, али није потпуно избрисао старе народне обичаје у северном и средњем Банату. Тамо још увек деца на Бадње вече долазе на врата домаћина и певајући им кратке, често врло шаљиве песме, налик бећарцима, најављују сутрашњи Божић. Овај ритуални обилазак најмлађих по комшилуку назива се коринђање. За коринђање су карактеристичне две ствари, певање и даривање. Деци се дају воће, разни ситни слаткиши, бомбоне и чоколадице, а у новије време и ситан новац. - Обичај је да деца на врата домаћина увек долазе у групама, обавезно питају да ли је слободно коринђати и тек када добију потврдан одговор, почињу да певају, заједно или појединачно или само једно од њих. Певају кратке, лако памтљиве и певљиве песмице, а често и шаљиве, налик бећарцима. Домаћин или домаћица се мало шале са њима, а онда их дарују. Обавезно се дарује свако дете, јер свако од њих има своју кесу или торбицу за поклоне. Никог не треба изоставити. Сваки коринђаш из групе треба да добије нешто, па макар то била једна јабука или две бомбонице - објашњава етнолог Славица Гајић из Народног музеја Кикинда. Сваки дар има посебну симболику, па је јабука симбол здравља, орах симболише претке, а слаткиш сладак и леп живот. У коринђање иду само деца узраста од три - четири године, па до раног пубертета. Некада је коринђање било карактеристично само за православце, али су и мађарска деца ишла с православном да коринђају, тако да у новије време мали коринђаши иду по комшилуку и пред католички и пред православни Божић. Уколико коринђаши уочи католичког Божића, дакле 24. децембра, покуцају или позвоне на врата домаћина који Божић слави 7. јануара, он ће их љубазно замолити да дођу у јануару. Деца се неће наљутити ако их неко врати. - Домаћини који желе да приме коринђаше, а живе у кућама, на Бадње вече требало би да откључају капије како би коринђаши могли да дођу до врата. Деца су се некада давно маскирала и гаравила лице, али се одавно више не маскирају. Коринђање се задржало још само у северном и средњем Банату - каже етнолог Славица Гајић. Коринђаши у комшилук одлазе са првим сумраком, а када оду групе деце у кућама се служи вечера, која је на Бадње вече обавезно посна. На столу су традиционално пасуљ на уљу, риба, "насуво с маком", односно резанци с маком, ораси, суве шљиве, смокве и друго воће. ЧАВРЉАЊЕ Стари назив коринђање употребљава се у Банату када неко нешто понавља више пута, односно чаврља. Најчешћа коринђашка песмица је: "Ја сам мали Ива, трчим преко њива, њива се зелени, газда се весели, дај газда ораха и ракије, ево Божић код капије". Некада коринђаши само кажу: "Ја сам мали коринђаш, дај ми газда шта имаш". http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:770231-ОБИЧАЈИ-У-БАНАТУ-ЈЕДИНСТВЕНИ-У-СРБИЈИ-На-Бадње-вече-долазе-нам-деца-коринђаши

Свима јe добро познат протeстантски став о Божићу. Они том празнику приписују eлeмeнтe паганизма и тврдe да јe он проистeкао из митраизма. ОВО ЈE НАМEРНА ЛАЖ! Божић јe чисто Хришћански празник, који су митраисти усвојили као свој накнадно, јeр су жeлeли да парирају нарастајућeм Хришћанском утицају, тe су поставили 25. дeцeмбар за родјeндан свог бога сунца, да би тако сузбили нарастајућу Хришћанску вeру.. Свим Хришћанима јe 25. дeцeмбар био познат давно прe настанка митраизма, па нeма говора да смо ми нeшто прeузeли од њих! Иначe митраизам јe "синкрeтичка рeлигија" , што значи да су усвајали вeровања других рeлигија и да су од тога правили својeврсни микс. Тако они имају - "eухаристију, васкрсeњe, вазнeсeњe, рођeњe бога сунца у пeћини, рођeњe од дeвицe, посeту мудраца итд.." свe исто као и Хришћани.. (да нeко нe зна, помислио би да јe Хришћанство заправо настало из митраизма). Даклe митраизам прeузима наш 25. дeцeмбар а нe обрнуто као да ми прeузимамо нeшто од пагана. Зашто онда црква говори о Божићу као о позајмљeном паганском празнику? Изглeда да црква нијe упозната са начином настанка сопствeног празника? Али да поставим питањe: Иако Божић нeма вeзe са паганизмом, ипак народни обичаји имају вeзe! (То јe тако јeр су сe славили у исто врeмe.) Ипак, ти обичаји сe разликују. Грци имају својe, Руси својe , Срби својe итд.. Изглeда да нe постоји "догма" по питању народних обичаја у цркви! Ни по питању 'крснe славe', нe постоји 'догма', јeр јeдино срби од свих имају славу! Значи, обичајe православна црква уопштe и нe прописујe, вeћ јe то остављeно на вољу помeсних цркава, којe урeђују односe. Даклe, обичај јe дозвољeн ако сe нe супроти општој догми! Да ли сам у праву? То јe вeома битно, зато што протeстанти говорe да смо ми пагани, јeр eто "нeки народни обичај јe пагански". Па они заборављају да тај народни обичај "уопштe нијe прописала наша црква!" То јe "народни обичај"! Сад ја питам познаваоцe канона: Шта кажe догма о Божићу? Да ли сe у тој догми игдe помињу нeки обавeзни обичаји који сe могу окарактeрисати као пагански??? Да ли сe игдe помињe рeцимо 'паљeњe бадњака'? Хвала и Бог вам помогао!

Био сам данас на Светој Литургији која се служила на дан Свете Петке. Наша црквена заједница није превише велика, али је прилично компактна. Они који редовно долазе, ти се и причешћују и учествују у Литургији. Наравно, увек после службе се организује и Агапа- са неким послужењем, шта имамо и како имамо. Оно о чему сам хтео да говорим јесу Колачари или свечари, тј. они који тог дана прослављају своју Крсну славу. Боже ми опрости, једна добра већина као да су пали с Марса. Осећа се нека нелагода, као да им је толико мрско што се служи Литургија, неки чак то гласно и коментаришу ( ајде бре попе, скрати то бре... ). О причешћу да и не говоримо. Нико од данашњих свечара није пришао Путиру. Како је то тужно, и за свештенике и за вернике. Пришло једно дете, нас неколико који долазимо редовно и то је то... На крају им је свештеник пред сечење колача то и рекао. Не знам да ли је ико то схватио и да ли ће ико то применити. Замислите колико је жалосно када се свечар на дан своје славе не причести? Верујем да многима који ће ово читати ништа све ово не значи. Другим речима, баш их брига. Али можда има и оних који ће се запитати. Мислим да мора много да се ради на развијању литургијске свести. Ако знамо да нам је ту спасење, зар ћемо се правити луди над овим верским аномалијама? Да ли и ово зависи од приступа свештеника или ипак није све на њему?

Stavite primere iz svakodnevnog crkvenog života koji su deo takozvane "bapske" teologije. Povod za ovu poruku mi je bio dijalog koji se vodio u kapelici gde se pale sveće. Čovek je držao dve sveće u ruci. Jednu je počeo da pripaljuje na mestu koje je "za mrtve" (mada je to isto zabluda, ali ajde nek zasada bude tako). U trenutku dok je palio sveću, prijatelj sa kojim je bio, panično ga je pitao da li pali sveće za mrtve ili žive. Rekao mu je da je jednu sveću za mrtve namenio, drugu za žive. Prijatelj ga je ispravio rečima "Dobro sad kad si već tako uradio, završi, ali da znaš da ako pališ sveće i za mrtve i za žive, da onda prvo pališ za žive, pa tek onda za mrtve !!!" Šta je ovde ispravno? Naravno naša crkva je Crkva živih i mrtvih. Ona mesta za palenje sveća su samo radi ljudskih slabosti podeljena na mesta za žive i mrtve, i nema nikakvog magijskog ili sličnog uticaja, palio čovek sveću prvo za mrtve ili za žive. U nekim crkvama ne postoje odvojena mesta za palenje sveća na žive i mrtve. P.S. Naravno ispravite braćo i sestre ako grešim i dopunite boljim objašnjenjem.

Сад ме човек питао на ФБ а ја не умем да му одговорим пошто то не практикујем,мало сам слаб са народним обичајима: "Poštovani gosp. molim za savet šta se čini sa jajeтом od prošle god. koje je bilo čuvarkuća? HVALA " Зна ли неко, шта да му одговорим? hvala

Ranije sam to shvatao kao glupost,al ispada da i sama Sveta Biblija zabranjuje konzumiranje svinjskog mesa. Sta vi o tome mislite??

Licno smatram,a verujem da i dosta vas slicno misli da je koriscenje rakije u veri vise nego uzasno.Prekrstiti se,a zatim potegnuti flasu rakije je po meni katastrofalno i licno smatram da taj "vernik" pljuje na veru i Hrista tim cinom.Jako je zalosno sto je kod Srba zaziveo taj obicaj da se u dvoristu Crkve (bar je tako u dijaspori) kad je neki praznik ljudi prekrste,a zatim nategnu flasu rakije.....Kakve veze ima rakija sa verom?I ne samo da nema veze,nego je to u surotnosti sa verom,a pogotovu se na veru pljuje kad se osenis krstom,a onda nategnes rakiju......a nemali broj tih "vernika" nakon toga i Boga opsuje,pa samim tim mogu da se nadovezem na onu temu koju sam pre nekoliko dana postavio koliko zaopravo ima Pravoslavaca od ukupnog broja izjasnjenih

Код куће са фамилијом и кумовима: На Литургији: