Претражи Живе Речи Утехе

Поводом разних тумачења у појединим медијима у вези са саопштењем Кабинета Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, објављеним 7. јула 2020. године, овим путем потврђујемо аутентичност саопштења и веродостојност свих навода у наведеном саопштењу. Надамо се да ће овиме бити стављена тачка на наведену излишну тему. Из Кабинета Патријарха српског Извор: Инфо-служба СПЦ

На празник Рођења светога Јована Претече и Крститеља, дневни лист Danas објавио је тенденциозни текст под насловом Vladika Grigorije: Usmeriti novac u bolnice, a ne u crkve. Не изненађује нас писање овог антисрпског листа, као што нас не изненађује ни изјава реченог владике, али смо згрожени над чињеницом да се тешка епидемиолошка ситуација у Србији и несрећа свих нас заједно користи за политичке обрачуне и напад на Српску Православну Цркву. Жалости нас и чињеница што се један од епископа Српске Православне Цркве сврстао на страну оних који су до сада јасно показали ко су и шта су и да не желе добро Српској Православној Цркви, а самим тим ни српском народу. Због чега је, или, боље рећи, коме је потребно да међусобно супротстави изградњу Спомен-храма Светог Саве на Врачару, као црквени и национални пројекат, и епидемију коронавируса, као и проблеме наше државе и народа у тешкој борби за живот свакога човека? Зар владика Григорије и његови пријатељи, истомишљеници и саговорници из Danas-a мисле да Црква изградњом Спомен-храма на било који начин одмаже овој борби или тврде да би ситуација била боља да се изградња потпуно обустави, као у време Јосипа Броза? Одговор не треба чекати јер је свима унапред познат. На њихову жалост, пројекат изградње Спомен-храма је црквено-државни пројекат од изузетног значаја, започет пре више од сто година, и актуелна одлука Владе Србије је само једна у низу раније договорених мера његове реализације, у чему свој велики допринос дају и Руска Православна Црква и руска држава. Свако довођење у везу ове одлуке Владе Србије са било чиме осим са изградњом Спомен-храма је злонамерно и неистинито. Српска Православна Црква је небројено пута и на разне начине помагала и помаже не само болнице и здравствени систем Србије него и многе друге институције и појединце којима је помоћ потребна. То чини и у овим тешким данима борбе са епидемијом, али за медије попут Danas-a и људе који најпре виде трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не осећају добротворна делатност наше Цркве је или непостојећа или потпуно занемарљива. Мисија Цркве и њена добротворна делатност по њиховом мишљењу не заслужују место на страницама новинâ, а нарочито не заслужују насловну страну. Пошто и непозван и канонски ненадлежан уме да дели лекције Патријарху српском, Светом Синоду и свима редом, владика Григорије би могао и да јавно покаже колико је болница до сада изградио или макар да објасни зашто то није чинио раније, у време док је, уместо болницâ, по Херцеговини градио винарије, хотеле, ергеле и томе слично, и то од средстава која је издашно добијао како од Републике Српске тако и из буџета Србије. Зар су тада болнице биле многобројније и опремљеније, а вртића и школа више него сада? Зашто је проблем изградња Спомен-храма у Београду, а није изградња велелепних храмова у Мостару, Требињу или Пребиловцима, коју је свесрдно помогла Србија? Треба ли наводити чињеницу да је својевремено владика Григорије, због обимности градитељске делатности, основао Комисију за изградњу храмова и објеката у Епархији захумско-херцеговачкој? Овде нећемо наводити његове друге бизнисменске и менаџментске подвиге, са којима је јавност довољно упозната и којима се он лично поноси и хвали. Било би очекивано да се сви заједно са једнаком радошћу радујемо сваком новом дому Божјем, па није лако разумети због чега се владика Григорије одриче Спомен-храма на Врачару. Ипак, јасно је да су многе његове изјаве, па и ова последња, нажалост, популистичке и политикантске, срачунате на популарност у другосрбијанским и аутошовинистичким круговима. Верујемо да ће на предстојећем Светом Архијерејском Сабору имати прилику да их објасни својој браћи архијерејима, јер је Сабор, као највише црквено-законодавно тело Цркве, једини овлаћшен да доноси одлуке по питању даље изградње Спомен-храма Светог Саве. Разуме се да би своје ставове требало да образложи и читавој српској јавности, поготову оном делу који себе сматра живим и неодвојивим делом Српске Православне Цркве и који не дели његова мишљења и ставове по разним питањима, а не само да подилази ниским страстима црквобораца заробљених у прелести овога света. На крају, са жалошћу констатујемо и чињеницу да је владика Григорије овом несрећном изјавом из Немачке (п)остао перјаница антисрпских и антицрквених кругова у Србији, али га ипак са љубављу подсећамо на давно изречену истину: Добар пастијер, јер што каже ином – и сâм својијем потврђује чином. Из Кабинета Патријарха српског

Основно образовање завршава у Београду 2001. године. У Српској Патријаршији полаже пријемни испит и уписује се у Богословију Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима коју завршава са одличним успехом 2005. године. Исте године, уписује Московску Духовну Академију Руске Православне Цркве (Катедра богословља) коју завршава (са просеком 9.50) 2008. године. По одобрењу Наставно-научног већа Академије, током основних академских студија, истовремено је похађао постдипломски програм и написао истраживачки рад на тему Односи између православних хришћана и муслимана у Србији од 1912 до 2004. године (240 стр), који је одбранио, под менторским руководством професора др Димитрија Владимировића Сафонова, пред Научно-наставним већем и, касније, пред међународном теолошком Комисијом коју су чинили осамнаест професора, међу којима је био и умировљени Епископ захумско-херцеговачки др Атанасије (Јевтић), и двојица опонената. Уписао је докторске студије Факултета теологије и религијских студија Шербрушког Универзитета у Канади 2010. године, на тему Односи између православних хришћана и муслимана у Југоисточној Европи током 14 и 15 века (537 стр.), под менторским руководством професора др Џона Хаџиниколау, а завршио под руководством професора др Пјер Ноела и др Сами Ауна одбранивши дисертацију пред петочланом међународном Комисијом 2016. године. Као асистент (2012-2014) учествовао је у трансформацији овог Факултета у интерфакултативни универзитетски Центар за савремена верска истраживања (2015). По одобрењу Наставно-научног већа истовремено је био уписан на Филолошком факултету истог Универзитета на коме је завршио програм француски као други језик 2012. године. Одлуком Светог Архијерејског Синода одлази на научну специјализацију код Митрополита волоколамског Г. Илариона (Алфејева) на Катедру спољних црквених послова где је написао рад на тему Историја хришћанско-муслиманског дијалога под покровитељством Светског Савета Цркава од 1961. до 1991. године, који је одбранио пред трочланом Комисијом 2015. године. Исте године, упоредо је радио постдокторат на Факултету теологије Женевског Универзитета на тему Теолошки капацитет византијских међурелигијских полемика из 14. и 15. века за савремени хришћанско-муслимански дијалог, који је одбрано пред шесточланом међународном Комисијом 2015. године. Под руководством Главног секретара Светог Архијерејског Синода протојереја-ставрофора др Саве Јовића радио је у Одељењу за међуцрквене послове одакле је премештен у Кабинет Патријарха српског. Истовремено је започео постдокторат на Теолошком факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну. Рукоположен у чин ђакона од стране Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина 2015. године. Пред Комисијом Светог Архијерејског Синода је положио испит за сталне црквено-административне службенике Српске Православне Цркве 2017. године. Тренутно, поред дужности Шефа Кабинета Патријарха српског, ангажован је на преводилачким и координационим пословима Канцеларије Светог Архијерејског Синода и Информативне службе. http://spc.rs/sr/novi_shef_kabineta_patrijarha_srpskog Извор: СПЦ