Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'боли'.
Found 3 results
-
Много пута погледамо крст са олакшањем, помисливши - Христос је распет, али ми имамо срећу да тако нешто нећемо доживети јер ћемо уживати у животу у коме ће „Све бити добро“. Крст гледамо из даљине, у ствари га се бојимо. Не плашимо се бола већ одговорности у љубави, јер повређује наш егоизам и тешко је. Када се заљубим и кажем другој особи "Ти си ми све" то значи да више неће бити мене без тебе. Желимо да се венчамо, да имамо децу, да имамо много пријатеља јер дубоко у себи тражимо жртве да нас воле. Да ли ми желимо да волимо? Да ли желимо да се жртвујемо или тражимо слуге да мазе наше демоне? Воле само они који се жртвују, а не они који очекују да им се служи. Крст није напуштање одговорности већ њено преузимање. За света тајну брака потребна је храброст и одлука да се згужва, жртвује и баци своје „ја“ у корпу за отпатке за неког непознатог, али у суштини Божјег детета. Крст је ту јер чека да се попнемо. Крст је ту да га загрлимо из љубави према другоме. Рађамо се и умиремо и током овог путовања наш задатак је да се попнемо на Крст за свакога, чак и за непријатеље. Носили су крст на нашем крштењу не као накит него као знак живота. Овај живот је путовање на Голготу, на Крст који на крају чека позив на Васкрсење, са нашим именом, већ исписаним од дана када смо крштени. Са знаком крста, прстење је стављено на наше руке и круне на наше главе, док је у Исаијином плесу Јеванђеље било испред да отвори путеве спасења. У сваком болу или искушењу Господ нам показује Крст и пита нас: „Хоћеш ли горе?“ а у одговору ће бити кључ наше егзистенцијалне перспективе. Права радост не долази када сиђеш са Крста јер силазак са Крста прати силазак у мрачно подземље. Али када се узнесеш, следе Васкрсење и Небо. Крст и љубав су синоними и идентични појмови. Ако нисте разапети за другога, не можете истински волети. Права љубав нема гаранције и чињенице, има ризик, крст и смрт за њу и скупо "кошта". Волим те значи да сам спреман да умрем за тебе. Пут светости, пут крстове љубави није поплочан латицама ружа. Ексери и трње су на путу, али Васкрсење је на одредишту. Кад ти у току живота дође Крст, не сеци га, иди горе. То је прилика за исцељење и васкрсење. Оно што боли кад се попнеш на крст није тело ни душа, то је твоје „ја“ које као семе улази у земљу, умире и рађа се ружа љубави и светости. И разбојник с десна је био такав цвет. То није теорија већ искуство. Крст није ту да би Бог одузео мој бол, већ да ми помогне да кроз њега стекнем духовно благо. Крст није за оне који траже удобност, већ за оне који воле... Крст је живот, загрљај за човека и скок на небо. отац Спиридон Скоутис приредила: Ј. Г.(Поуке.орг) извор
-
Зар заиста нема потпуног јединства у Цркви? У ове дане, када улазимо у Велики пост и сећамо се изгона Адама из Раја, и познавајући себе у Адамовом вапају, желео бих да говорим о несавршености црквеног јединства у овом свету. Нећу да говорим ни о чему радикално новом, али бих пре свега желео да поставим неколико питања. Можда имате, или ваши пријатељи, одрасло дете или тинејџера који више не иде у цркву? Ја лично имам неколико таквих пријатеља. Можда имате познанике са којима сте се дружили у детињству који више не кроче са вама у Куп? На пример, због разлика у календару или због уније са Москвом, као што је случај у мојој цркви. Због тога су многи парохијани напустили моју цркву. Имамо ли ово јединство? Или да поставите питање о некој другој категорији људи. Сви знамо људе који никада нису били православци и припадају другој заједници. Чинећи то, они воде побожан живот и одани су чланови својих заједница. Није ли Православна Црква током векова бринула о оним члановима који су били одвојени од њеног Тела? Када људи напуштају Цркву, они не само да напуштају организацију, већ се одвајају од ње и остаје рана која нас боли. Мислим да ми као чланови Цркве треба да саосећамо са овим болом. Погледајмо сада да ли се променио однос Цркве према онима који су се од ње одвојили, ма када се то догодило. Зашто се не сетимо параболе о изгубљеној овци коју нам је Бог рекао? Добри пастир оставља 99 оваца да пронађе изгубљену. Да ли је Бог забринут за оне који су се отцепили од Цркве? Мислим да је тако. А шта на ову тему кажу Свети Оци? На пример, у нашој свима омиљеној књизи „Пидалион“ (Компендијум канона Православне Цркве са тумачењима преп. Никодима Светогорца). С једне стране, ми верујемо у Јединствену, Свету, Саборну и Апостолску Цркву. А ми исповедамо једно крштење за опроштење грехова, зар не? Да. Али зар нисмо, током многих векова, примили, крстили и оне који су крштени у јересима? Ми смо их прихватили. Ово је 7. канон Другог васељенског сабора. На Другом васељенском сабору аријанци и Македонци су поново примљени у Цркву без поновног крштења. Да ли је то имало смисла? На крају крајева, ово су добро познате јереси Тринитарија. И данас у текстовима који круже у тзв „Православни интернет“ поводом овог канона изјављује да нико од оних који припадају тројичним јересима не може бити поново примљен без поновног крштења. Да, али тамо је све написано црно-бело. А сада да се подсетимо првог правила Светог Василија Великог. Он каже да се не слаже са епископима азијским који су одлучили да неке расколнике приме без поновног крштења. И свети Василије и свештеномученик Кипријан Картагински, који је живео век раније, веровали су да јеретици и расколници морају бити поново крштени. Али ипак Свети Василије каже да ће због „икономије“ у икономији спасења (јер „икономија“ није само метод тумачења канона, већ циљ свих канона, како нам показује Свети Василије), прихватиће тај одговор. Постоји ли дакле само један начин да се канони тумаче и примењују? Не. Што да не? Јер ми смо Црква Духа Светога и служба свих наших јерараха, као и служба свих чланова Цркве, јесте служба Духа, како нас подсећа апостол Павле у својој 2. посланици Коринћанима. , стих 3:6: „Он нам је омогућио да будемо службеници Новог завета, не слова, него духа; јер слово убија, а дух оживљава.' Ево шта морамо да размотримо. Свети канони никако нису окови који су током многих векова везали Цркву. Насупрот томе, Црква слободно примењује каноне, што садржи и слободу Духа. Данас, започињући Велики пост са Недељом опроштења и сећајући се Адамовог вапаја, желео бих да апелујем на све да схвате да је овај почетак поста подсећање на наше слабости. Заиста смо слаби. Настављамо са употребом речи „цркве“ која се користи са црквеном пасторалном мудрошћу и у дипломатском контексту (ако немате ништа против) уместо да само почнемо да водимо дијалог љубави. Ако седнемо за сто са гркокатолицима, на пример, да ли ћемо их звати унијатима? „– Здраво унијати!“ Да ли је ово добар почетак дијалога? Зар сваки здрав разуман, цивилизован човек не схвата да тако не треба да се води дијалог? Ми људе зовемо како они себе зову. Зато, мислим да Православна Црква треба само да настави у Духу Господа нашег Исуса Христа да брине и улаже све напоре да ту изгубљену овцу врати у тор, чак и ако то чини јадним осталих 99. монахиња Васа Ларина https://zadrugata.com
-
„Proruska propaganda Srbiju sve više udaljava od Evrope“ „Mene prijateljstvo Srba i Nemačke na ekonomskom planu ne brine, ali od raspoloženja stanovništva i spoljne politike zemlje me boli glava“, kaže za list „Velt“ izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan Manuel Saracin. https://p.dw.com/p/4RLm8 Povodom nedavnog produžavanja mandata nemačkog Bundesvera na Kosovu, list Velt objavljuje intervju sa Manuelom Saracinom. Specijalni izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan govorio je o dijalogu Beograda i Prištine, o situaciji u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, ali pre svega o uticaju Rusije u regionu. Rusija na Balkanu kao „Šredingerova mačka“ „Možda još nema dogovora između dve strane (oko Zajednice srpskih opština), ali sada barem po prvi put postoje koncepti na stolu o tome kako bi srpski interesi s jedne i sposobnost Kosova da deluje kao država s druge strane, mogli da se pomire. Do sada je to uvek bila samo teorijska rasprava“, kaže Saracin izražavajući ujedno nadu da, „ako uspemo da uđemo u pozitivan proces i izgradimo međusobno poverenje, onda možemo da stignemo veoma daleko.“ Odgovarajući na pitanje o uticaju Moskve, nemački izaslanik kaže: „Relativno je jasno da Rusija nema interesa za mirno rešenje, ali ne da bi podržala Srbiju, već da bi Evropsku uniju zaokupila sukobom i podrila evropsku budućnost Zapadnog Balkana.“ -pročitajte još: Da li će Berlin prihvatiti „promenu paradigme“ na Balkanu? Saracin pritom naglašava bi trebalo biti oprezan s procenama: „S jedne strane, čujemo da ruski uticaj, posebno u Severnoj Mitrovici, sada dolazi direktno iz Moskve, odnosno više ne preko trećih lica. S druge, to može biti i dobar izgovor za srpsku vladu, jer ona može da kaže: ’Mi nemamo ništa s tim, to su Rusi’. To pomalo liči na Šredingerovu mačku: Rusija jeste unutra, ali koliko, ili koliko malo, to ne možete da dokažete.“ Specijalni izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan Manuel SaracinFoto: Anila Shuka/DW Na konstataciju novinarke da se „EU već dugo udvara Srbiji, posebno od početka rata u Ukrajini“ i pitanje „zašto onda ta država ne može da se obaveže na Evropsku uniju“, Saracin odgovara: „Zato što i dalje imamo problem s tim što mnogi politički akteri čekaju i žele da donesu strateške odluke tek kada budu znali kako će se rat u Ukrajini završiti. Mislim da je to pogrešan put, smatram da je sada vreme da stanemo zajedno i nedvosmisleno se posvetimo zapadnim vrednostima, i to što je pre moguće.“ Glavobolja „Mene prijateljstvo Srba i Nemačke na ekonomskom planu ne brine“, kaže Saracin, „svi u Srbiji znaju gde će zemlji biti bolje u budućnosti. Ali, od raspoloženja stanovništva i spoljne politike zemlje me boli glava. Tamo ima toliko proruske propagande koja Srbiju sve više udaljava od Evrope.“ Na primedbu novinarke da se „prijateljstvo s Rusijom može iskoristiti i da se dođe u bolju pregovaračku poziciju“, izaslanik nemačke vlade odgovara da se ne može isključiti da se i to čini, ali, kaže, „ja bih ozbiljno shvatio ono što se dešava u srpskom društvu. To primećujem u izveštavanju u mnogim značajnim srpskim medijima i koliko se tu neistina plasira. Istovremeno, još uvek nedostaje empatije za narod Ukrajine, i to iako znam da srpski narod odlično ume da saoseća.“ „Pružamo ruku našim partnerima u Srbiji“, kaže Saracin, „ali sada očekujemo jasnu posvećenost Evropi, evropskim vrednostima, Ohridskom sporazumu.“ Šta očekuje od izbora u Crnoj Gori? Odgovarajući na pitanje o, kako je novinarka navela, „spektakularnoj promeni vlasti posle 36 godina“ u Crnoj Gori, gde je „aktuelni predsednik Milo Đukanović izgubio od svog proevropskog konkurenta Jakova Milatovića“, Saracin kaže da se nada da će predstojeći parlamentarni izbori „okupiti stabilnu i proevropsku većinu u vladi, s kojom se Crna Gora može vratiti na kurs reformi u skladu sa EU.“ „Taj kurs reformi je“, smatra, „izgubljen u previranjima proteklih nekoliko godina.“ Novi predsednik Crne Gore Jakov MilatovićFoto: Savo Prelevic/AFP „Milatović je barem“, kako kaže novinarka Velta, „rekao da će priznati granice Kosova i da neće negirati masakr u Srebrenici, što se ne može reći za svakog političara na Balkanu. Govorim o Miloradu Dodiku, predsedniku Republike Srpske i još jednom prijatelju Vladimira Putina.“ „Da“, kaže Saracin, „Rusija je poslednjih godina mnogo investirala u određene ličnosti na Balkanu.“ Da li podržava poteze visokog predstavnika u BiH? Osvrnuvši se dalje na situaciju u Bosni i Hercegovini, novinarka podseća da je visoki predstavnik Kristijan Šmit nedavno „odozgo naredio formiranje vlade“, jer nije bilo moguće formirati koaliciju. „Umesto da se pozabavi istinskom reformom izbornog sistema, za koji se veruje da je najkomplikovaniji na svetu, on je samo napravio još veći haos“, ocenjuje novinarka, a Saracin odgovara: „Mnogo razgovaramo sa njim, a i blisko sarađujemo, ali on deluje nezavisno kada koristi svoja ovlašćenja. A činjenica da je većina u parlamentu Federacije, nakon višegodišnjeg zastoja, uspela da se usaglasi o ponovnom formiranju vlade, za početak je ohrabrujući znak.“ A na pitanje da li to znači da Berlin podržava Šmitove odluke, Saracin odgovara: „Gospodin Šmit bi želeo da BiH, a pre svega bošnjačko-hrvatska Federacija, postanu delotvorniji. A mi želimo da njegove odluke doprinesu da se to i postigne. Mislim da bi bio važan signal ako bi BiH konačno bila u stanju da se realno ostvari na takav proevropski način. A ako reforme ponovo ne bi napredovale, to bi naravno bio loš znak. Lopta je na terenu i sada je sve na igračima – kako na nacionalnom, tako i na entitetskim nivoima.“ Visoki predstavnik u BiH Kristijan ŠmitFoto: Elman Omic/AA/picture alliance Uticaj Kine? Za kraj, nemački izaslanik je govorio i o uticaju Kine, ocenivši da Peking „veoma dobro razume zašto je Zapadni Balkan od strateškog značaja u Evropi.“ „Možda bi toga i u Nemačkoj trebalo češće da budemo svesni i da pogledamo malo geografsku kartu. Šest zemalja Zapadnog Balkana su u sredini Evrope i po mnogo čemu su nam veoma bliske. Zato smo mi kao savezna vlada toliko posvećeni tom regionu“, kaže Saracin. „Čvrsto sam uveren“, dodaje, „da Kina nije zainteresovana za taj region zbog Zapadnog Balkana, već zbog njegovog strateškog položaja i njegovih izgleda za članstvo u Uniji. Zato mi konačno moramo da pokrenemo debatu o tome kako da te zemlje, čim ispune uslove, što brže uđu u Evropsku uniju.“ Priredio: I. Đerković Извор: „Proruska propaganda Srbiju sve više udaljava od Evrope“ WWW.DW.COM „Mene prijateljstvo Srba i Nemačke na ekonomskom planu ne brine, ali od raspoloženja stanovništva i...
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.