Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'становништва'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. НЕ НАПУШТАЈТЕ ДУХ СВОЈИХ ПРЕДАКА КОЈИ СУ СЕ ПИСАЛИ КАО СРБИ: Владика Методије о попису у Црној Гори - "То се подразумева" WWW.NOVOSTI.RS ВЛАДИКА Епархије будимљанско-никшићке Методије позвао је вернике да не напуштају пут својих предака који су се, како је навео, писали као Срби.
  2. „Proruska propaganda Srbiju sve više udaljava od Evrope“ „Mene prijateljstvo Srba i Nemačke na ekonomskom planu ne brine, ali od raspoloženja stanovništva i spoljne politike zemlje me boli glava“, kaže za list „Velt“ izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan Manuel Saracin. https://p.dw.com/p/4RLm8 Povodom nedavnog produžavanja mandata nemačkog Bundesvera na Kosovu, list Velt objavljuje intervju sa Manuelom Saracinom. Specijalni izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan govorio je o dijalogu Beograda i Prištine, o situaciji u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, ali pre svega o uticaju Rusije u regionu. Rusija na Balkanu kao „Šredingerova mačka“ „Možda još nema dogovora između dve strane (oko Zajednice srpskih opština), ali sada barem po prvi put postoje koncepti na stolu o tome kako bi srpski interesi s jedne i sposobnost Kosova da deluje kao država s druge strane, mogli da se pomire. Do sada je to uvek bila samo teorijska rasprava“, kaže Saracin izražavajući ujedno nadu da, „ako uspemo da uđemo u pozitivan proces i izgradimo međusobno poverenje, onda možemo da stignemo veoma daleko.“ Odgovarajući na pitanje o uticaju Moskve, nemački izaslanik kaže: „Relativno je jasno da Rusija nema interesa za mirno rešenje, ali ne da bi podržala Srbiju, već da bi Evropsku uniju zaokupila sukobom i podrila evropsku budućnost Zapadnog Balkana.“ -pročitajte još: Da li će Berlin prihvatiti „promenu paradigme“ na Balkanu? Saracin pritom naglašava bi trebalo biti oprezan s procenama: „S jedne strane, čujemo da ruski uticaj, posebno u Severnoj Mitrovici, sada dolazi direktno iz Moskve, odnosno više ne preko trećih lica. S druge, to može biti i dobar izgovor za srpsku vladu, jer ona može da kaže: ’Mi nemamo ništa s tim, to su Rusi’. To pomalo liči na Šredingerovu mačku: Rusija jeste unutra, ali koliko, ili koliko malo, to ne možete da dokažete.“ Specijalni izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan Manuel SaracinFoto: Anila Shuka/DW Na konstataciju novinarke da se „EU već dugo udvara Srbiji, posebno od početka rata u Ukrajini“ i pitanje „zašto onda ta država ne može da se obaveže na Evropsku uniju“, Saracin odgovara: „Zato što i dalje imamo problem s tim što mnogi politički akteri čekaju i žele da donesu strateške odluke tek kada budu znali kako će se rat u Ukrajini završiti. Mislim da je to pogrešan put, smatram da je sada vreme da stanemo zajedno i nedvosmisleno se posvetimo zapadnim vrednostima, i to što je pre moguće.“ Glavobolja „Mene prijateljstvo Srba i Nemačke na ekonomskom planu ne brine“, kaže Saracin, „svi u Srbiji znaju gde će zemlji biti bolje u budućnosti. Ali, od raspoloženja stanovništva i spoljne politike zemlje me boli glava. Tamo ima toliko proruske propagande koja Srbiju sve više udaljava od Evrope.“ Na primedbu novinarke da se „prijateljstvo s Rusijom može iskoristiti i da se dođe u bolju pregovaračku poziciju“, izaslanik nemačke vlade odgovara da se ne može isključiti da se i to čini, ali, kaže, „ja bih ozbiljno shvatio ono što se dešava u srpskom društvu. To primećujem u izveštavanju u mnogim značajnim srpskim medijima i koliko se tu neistina plasira. Istovremeno, još uvek nedostaje empatije za narod Ukrajine, i to iako znam da srpski narod odlično ume da saoseća.“ „Pružamo ruku našim partnerima u Srbiji“, kaže Saracin, „ali sada očekujemo jasnu posvećenost Evropi, evropskim vrednostima, Ohridskom sporazumu.“ Šta očekuje od izbora u Crnoj Gori? Odgovarajući na pitanje o, kako je novinarka navela, „spektakularnoj promeni vlasti posle 36 godina“ u Crnoj Gori, gde je „aktuelni predsednik Milo Đukanović izgubio od svog proevropskog konkurenta Jakova Milatovića“, Saracin kaže da se nada da će predstojeći parlamentarni izbori „okupiti stabilnu i proevropsku većinu u vladi, s kojom se Crna Gora može vratiti na kurs reformi u skladu sa EU.“ „Taj kurs reformi je“, smatra, „izgubljen u previranjima proteklih nekoliko godina.“ Novi predsednik Crne Gore Jakov MilatovićFoto: Savo Prelevic/AFP „Milatović je barem“, kako kaže novinarka Velta, „rekao da će priznati granice Kosova i da neće negirati masakr u Srebrenici, što se ne može reći za svakog političara na Balkanu. Govorim o Miloradu Dodiku, predsedniku Republike Srpske i još jednom prijatelju Vladimira Putina.“ „Da“, kaže Saracin, „Rusija je poslednjih godina mnogo investirala u određene ličnosti na Balkanu.“ Da li podržava poteze visokog predstavnika u BiH? Osvrnuvši se dalje na situaciju u Bosni i Hercegovini, novinarka podseća da je visoki predstavnik Kristijan Šmit nedavno „odozgo naredio formiranje vlade“, jer nije bilo moguće formirati koaliciju. „Umesto da se pozabavi istinskom reformom izbornog sistema, za koji se veruje da je najkomplikovaniji na svetu, on je samo napravio još veći haos“, ocenjuje novinarka, a Saracin odgovara: „Mnogo razgovaramo sa njim, a i blisko sarađujemo, ali on deluje nezavisno kada koristi svoja ovlašćenja. A činjenica da je većina u parlamentu Federacije, nakon višegodišnjeg zastoja, uspela da se usaglasi o ponovnom formiranju vlade, za početak je ohrabrujući znak.“ A na pitanje da li to znači da Berlin podržava Šmitove odluke, Saracin odgovara: „Gospodin Šmit bi želeo da BiH, a pre svega bošnjačko-hrvatska Federacija, postanu delotvorniji. A mi želimo da njegove odluke doprinesu da se to i postigne. Mislim da bi bio važan signal ako bi BiH konačno bila u stanju da se realno ostvari na takav proevropski način. A ako reforme ponovo ne bi napredovale, to bi naravno bio loš znak. Lopta je na terenu i sada je sve na igračima – kako na nacionalnom, tako i na entitetskim nivoima.“ Visoki predstavnik u BiH Kristijan ŠmitFoto: Elman Omic/AA/picture alliance Uticaj Kine? Za kraj, nemački izaslanik je govorio i o uticaju Kine, ocenivši da Peking „veoma dobro razume zašto je Zapadni Balkan od strateškog značaja u Evropi.“ „Možda bi toga i u Nemačkoj trebalo češće da budemo svesni i da pogledamo malo geografsku kartu. Šest zemalja Zapadnog Balkana su u sredini Evrope i po mnogo čemu su nam veoma bliske. Zato smo mi kao savezna vlada toliko posvećeni tom regionu“, kaže Saracin. „Čvrsto sam uveren“, dodaje, „da Kina nije zainteresovana za taj region zbog Zapadnog Balkana, već zbog njegovog strateškog položaja i njegovih izgleda za članstvo u Uniji. Zato mi konačno moramo da pokrenemo debatu o tome kako da te zemlje, čim ispune uslove, što brže uđu u Evropsku uniju.“ Priredio: I. Đerković Извор: „Proruska propaganda Srbiju sve više udaljava od Evrope“ WWW.DW.COM „Mene prijateljstvo Srba i Nemačke na ekonomskom planu ne brine, ali od raspoloženja stanovništva i...
  3. Штерц: Очекује се пад броја Срба у ХР испод четири одсто 18.05.2022 • 09:2209:26 Извор: Tanjug ЗАГРЕБ: Државни завод за статистику требало би крајем јуна или почетком јула, да објави резултате прошлогодишњег Пописа становништва који се односе на етничку и верску структуру популације Хрватске, а демограф Стјепан Штерц са Факултета хрватских студија каже да ће они вероватно показати пад удела припадника српске мањине на мање од четири одсто, у односу на 4,36 посто из 2011. Фото: Pixabay.com У Хрватској је 1921. живело 16,9 посто Срба, 1961. их је било 15 посто, а 1991. године 12,2 посто, што је троструко више него данас. Након акције Олуја 1995. велик број Срба напустио је Хрватску и већином се нису вратили. Према мишљењу Штерца, нова национална и верска слика Хрватске, која ће бити позната ускоро, када ДЗС објави службене податке, неће показати драматичне промене у односу на ону пре десет година. „Законитост је да се у неком простору смањује мањинска популација када нема великог усељавања. До сада се у Хрватској удео мањинске популације увек смањивао. То је делом везано уз миграције, али и укључивање мањина у хрватско друштво. Није то класична асимилација, него функционално укључивање...", тврди овај демограф у изјави за загребачки Јутарњи лист. Наводи да су националне мањине у Хрватског реликт бивше државе. У Хрватској је, наглашава Штерц, видљива корелација између броја Срба и православних верника. Тај је број пођеднак. Испада, закључује он, да се етнички идентитет изражава и кроз верску припадност јер мањинска популација, иако се прилагођава средини у којој живи, настоји на разне начине да одржава свој идентитет, а један од њих је и вера. Др. Стево Ђурашковић, доцент на загребачком Факултету политичких наука, тврди да до пада броја Срба у Хрватској долази као и до пада свих других мањина. А што се тиче асимилација националних мањина, тога је, каже, увек било. И у СР Хрватској је у доба Југославије због тога падао број Срба. Каже да је то нормално у друштву и да ко каже супротно, бави се етноподузетништвом. "Као што се и неки војвођански Хрвати, ако се ожене или удају за Српкињу или Србина и оду да живе у Београд, пријављују као Срби, тако и Србин из Грачаца у Загребу постане Хрват", каже Ђурашковић, који асимилацију види као нормалну природну појаву.
  4. Поштовани пријатељи, колеге, грађани и представници медија, У среду 15. новембра 2017. године у 18.00 часова, у холу Народне банке Србије на Славији, Немањина 17, Београд, отвара се тематска изложба фотографија, факсимила докумената, штампе и књига о страдању српског и осталог мањинског становништва на Косову и Метохији током 1998. године. Изложба ће бити отворена за јавност до 29. новембра текуће године. Аутори изложбе су историчари Музеја жртава геноцида докторанд историје на Филозофском факултету у Новом Саду Мa Бојан Ђокић и музејски саветник др Ненад Антонијевић. Рецензент изложбе и каталога је др Александра Колаковић, научни сарадник Института за политичке студије. Изложбу ће отворити аутор Бојан Ђокић, стручни сарадник Музеја жртава геноцида, а заинтересовани посетиоци имаће прилику да их аутори одмах након отварања стручно проведу кроз изложбу. Тема изложбе ограничена је на 1998. годину због недовољно познатих злочина који су претходили великом страдању српског и осталог мањинског становништва на Косову и Метохији током 1999. године. Злочини који су извршени над лицима српске, ромске и осталих мањинских националности од припадника албанских паравојних формација приказани су хронолошким редом. На изложби је коришћен материјал Музеја жртава геноцида, са интернет сајтова, дневних листова „Политика“, „Јединство“ и „Глас јавности“, часописа „Отета истина“, друге објављене литературе и фото архиве новинара Живојина Ракочевића. Главни циљ изложбе је објективно информисање домаће и светске јавности о злочинима извршеним над припадницима српског и осталог мањинског становништва од припадника албанских паравојних формација током оружаног сукоба на територији Косова и Метохије. Поставили смо себи циљ да прикажемо јавности начине страдања српског и осталог мањинског становништва на Косову и Метохији током 1998. године. Кроз начине страдања могу се назрети методе деловања албанских паравојних формација. Изложен је и показан врло мали део, односно ово је избор малог броја материјала о непрегледном страдању српског и осталог мањинског становништва на Косову и Метохији. Циљ је био направити једну изложбу која ће на објективан и научан начин приказати страдање српског и осталог мањинског становништва на Косову и Метохији током 1998. године. Изложбу прате легенде на српском језику, а такође је одштампан пригодан каталог изложбе са текстом на енглеском језику који је намењен иностраним библиотекама, архивима, музејима и институтима. Добро нам дошли! Аутори Бојан Ђокић и Ненад Антонијевић
  5. Поштовани пријатељи, колеге, грађани и представници медија, У среду 15. новембра 2017. године у 18.00 часова, у холу Народне банке Србије на Славији, Немањина 17, Београд, отвара се тематска изложба фотографија, факсимила докумената, штампе и књига о страдању српског и осталог мањинског становништва на Косову и Метохији током 1998. године. Изложба ће бити отворена за јавност до 29. новембра текуће године. Аутори изложбе су историчари Музеја жртава геноцида докторанд историје на Филозофском факултету у Новом Саду Мa Бојан Ђокић и музејски саветник др Ненад Антонијевић. Рецензент изложбе и каталога је др Александра Колаковић, научни сарадник Института за политичке студије. Изложбу ће отворити аутор Бојан Ђокић, стручни сарадник Музеја жртава геноцида, а заинтересовани посетиоци имаће прилику да их аутори одмах након отварања стручно проведу кроз изложбу. Тема изложбе ограничена је на 1998. годину због недовољно познатих злочина који су претходили великом страдању српског и осталог мањинског становништва на Косову и Метохији током 1999. године. Злочини који су извршени над лицима српске, ромске и осталих мањинских националности од припадника албанских паравојних формација приказани су хронолошким редом. На изложби је коришћен материјал Музеја жртава геноцида, са интернет сајтова, дневних листова „Политика“, „Јединство“ и „Глас јавности“, часописа „Отета истина“, друге објављене литературе и фото архиве новинара Живојина Ракочевића. Главни циљ изложбе је објективно информисање домаће и светске јавности о злочинима извршеним над припадницима српског и осталог мањинског становништва од припадника албанских паравојних формација током оружаног сукоба на територији Косова и Метохије. Поставили смо себи циљ да прикажемо јавности начине страдања српског и осталог мањинског становништва на Косову и Метохији током 1998. године. Кроз начине страдања могу се назрети методе деловања албанских паравојних формација. Изложен је и показан врло мали део, односно ово је избор малог броја материјала о непрегледном страдању српског и осталог мањинског становништва на Косову и Метохији. Циљ је био направити једну изложбу која ће на објективан и научан начин приказати страдање српског и осталог мањинског становништва на Косову и Метохији током 1998. године. Изложбу прате легенде на српском језику, а такође је одштампан пригодан каталог изложбе са текстом на енглеском језику који је намењен иностраним библиотекама, архивима, музејима и институтима. Добро нам дошли! Аутори Бојан Ђокић и Ненад Антонијевић View full Странице
×
×
  • Креирај ново...