Претражи Живе Речи Утехе

СВЕМУ СВЕШТЕНСТВУ И МОНАШТВУ СВИМ ЦРКВЕНИМ ОПШТИНАМА И МИСИОНАРСКИМ ПАРОХИЈАМА МИТРОПОЛИЈЕ АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКЕ Драги оци, Верујемо да сте упознати са препоруком Владе да се од 1. јуна, ублаже тренутна ограничења окупљања у ресторанима, клубовима и пивницама (до 50 људи), и да ће свака држава издати своје саопштење и упутства по питању мера и дозвољеног броја присутних. С обзиром да у обавештењу о планираном попуштању мера, нису предвиђене цркве, поново смо се обратили Председнику Владе (Prime Minister), као и свим премијерима држава са апелом да се најозбиљније сагледају и узму у разматрање питања права верника и да им се по истом кључу, омогући да присуствују богослужењима, уз образложење да су богослужења, нарочито Света Литургија, епицентар бића и живота Цркве, као и идентитет нас као хришћана, наводећи да је сврставање и категорисање цркве у споредну категорију, имало за последице не само духовно већ и физичко здравље верника, што утиче на друштво у целини а за које смо сви одговорни. Ограничавање црквама за јавна окупљања и вернима на богослужењима, док се дозвољавају окупљања у ресторанима, пивницама и стадионима, можемо протумачити као један притисак на Цркву, јер се ограничава елементарна слобода савести и вероисповести. До сада смо, придржавајући се државних мера, наш богослужбени и парохијски живот прилагодили препорукама Владе, пре свега из хришћанске одговорности и како не бисмо били на саблазан људима, али имајући у виду да су отворени тржни центри, и да ће имати разумевања за пивнице и клубове, не можемо и немамо право да ћутимо и немо посматрамо кршење основних верских права. Као Црква смо свесни, да смо с једне стране дужни по Jеванђељу и речима апостола Павла да поштујемо власти јер „нема власти да није од Бога“ (Рим. 13,1), али и са друге стране „Богу се треба покоравати више него људима“ (Дап. 5,29), нарочито онда када се гуше права и слобода верника. Стога, упућујемо вас да својим локалним општинама, упутите писмо Члану парламента, апелујући на локалне власти да попуштање мера обухвати и цркве и да се омогући приступ верницима уз поштовање предвиђених мера предострожности. До наредних ублажавања државних мера, следујући претходним акту, позивамо вас да по могућности, уколико већ нисте, организујете редовнија богослужења у парохијама и о истима известите парохијане, како би их што више имало прилику да присуствује богослужењима. Такође, као што сте и до сада поступали пастирски мудро и одговорно, следујући Светим канонима, благослов је да никоме од верника не ускратите долазак у Свети храм. Сматрамо за сходно, да још једном, нагласимо поруку са братског састанка: Света Литургија се у нашој Митрополији неће прекидати као и да начин причешћивања остаје исти, а свештенство као и до сада, остаје стуб и подршка својим парохијанима. С Божјим благословом, + С И Л У А Н Епископ аустралијско-новозеландски Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Свему свештенству, свештеномонаштву и благоверном Светосавском народу Божијем Митрополије аустралијско-новозеландске. Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе! Драга ми по благодати Епископства, духовна децо, У леденој зими стиска смрти, болести и страдања; у мраку, рекло би се без излаза, Црква Христова пред човечанство посрнуло у страх и панику, изнова износи барјак Једине истинске победе и излаза, од сваке смрти, болести, греха и ђавола, - барјак победе Господа Христа и Његовог славног Васкрсења! Христос који је једном речју утишао велику буру на заталасаном мору, данас стоји пред вратима наших срца и куца, спреман да уђе са својим барјаком победе у скровишта нашег унутарњег човека и утиша метежни страх и сваку буру која нас је снашла у овом времену великих испита. Свети Владика Николај говорећи о значају Васкрсења Христовог за човека и свет каже да је Бог премудро Својим једним даром (Васкрсења) напунио све празне руке пружене к небу! И заиста, Васкрсење Христово јесте одговор на све уздахе човечије, на све испружене руке ка небесима, на све наше патње и страдања, на све болести и смрти, на све страхове који нас окружују у овоме свету. Васкрсење Христово јесте анастасис – устајање, позив нама на буђење из сна греховне обамрлости. Позив на покајање и преумљење; на нови живот по Христу и у Христу. По речима Светог Јустина Новог Ћелијског, Христос нам је својим васкрсењем осигурао двоструко васкрсење: васкрсење душе и васкрсење тела. Васкрсење душе се односи на њено ослобођење од греха, јер је грех смрт душе, гроб душе; и васкрсење тела од трулежи, која је кроз грех овладала људском природом. Због овога треба да увек имамо пред собом непобитну чињеницу да је Христос Васкрсао да би ми Васкрсли још за живота свога! Да би били учесници у Његовој победи, која је постала наша победа у Њему у Светој Цркви и у светом Хришћанском животу. Међутим, сведоци смо да би се истински и дубински доживела радост Васкрсења Христовог, његовог значаја, човек често пута мора да осети горке плодове живота у одвојености од Бога. Каже опет велики Ава: „када се народ, као целина одрекне Богочовека, онда се његова историја претвара у путовање кроз пакао и (све) његове страхоте“. Ово бива као резултат погрешног усмерења, али у исто време и Божије бриге о нама, да би нас кроз многе невоље вратио себи. Треба да се сетимо да је наше Хришћанско кретање на земљи увек Крсто-васкрсног карактера (Гал. 6, 14). Осврћући се на тренутну кризу која је захватила целу планету, сетимо се да је она наступила, верујемо не случајно, у периоду када су Хришћани најсабранији, најбуднији, дакле у периоду Великог и Часног поста. Управо тада се пред нас ставља овај испит вере. Иначе, да је ова криза наступила пре нашег духовног сабирања можда би се много теже могли оријентисати, и ко зна како би се духовно завршило. Зато нам се чини да се у свему овоме назире прст, односно допуштење Божије. Криза је добила своју снажну артикулацију у Аустралији и Новом Зеланду у трећој недељи Часног поста која се назива Крстопоклона. У овој недељи наш живот на Петом континенту је доживео велики заокрет. Сви наши планови, сви наши послови, сва наша ужурбаност, све је нагло стало. Пробудили смо се у понедељак пред новом реалношћу. Сав метеж светски, сви успеси, све сујете, све размирице и поделе друштвене и наше, све је стало, све је у тренутку ока постало неважно, јер у сусрету са смрћу све бледи, све добија своју праву меру, своју истинску форму и оцену. У тој недељи Крста, када се у храму чита Јеванђеље о одрицању од себе, својих старих навика и слабости, о узимању Крста и добровољним полажењем за Христом, Господ нас је све позвао да се одрекнемо нашег досадашњег уобичајеног животног ритма и да пођемо са Њим и за Њим са обале, из духовног плићака на велику дубину. Која је то дубина? Дубина понирања у себе, сагледавања себе и свога живота, где он стоји у релацији са Богом, у релацији односа са нашим ближњима. Да кроз ову кризу, суочени са невидљивим непријатељем који се фантомски креће косећи и младо и старо као некада анђео смрти у Египту, сетимо се да једино Крвљу Јагњета, то јест Господа Христа, животом у Њему и Њиме у Светој Цркви Православној можемо бити спасени. Ништа човека не може вратити себи као страдање. Ништа човека не може уозбиљити као што то чини нека криза, поготову смрт, јер нас она најбрже трезни да је све оно што сматрамо постојаним и трајним заправо пролазно и колебљиво. Без невоље нема богомоље, каже наша народна пословица а она је саткана из искуства Његовог крсто-васкрсног кретања кроз овај свет. Сви смо се загледали око себе, посматрајући спољашњу невољу и буру, па су многи почели да тону страхом и паником, очајањем у поноре безнађа, заборављајући да је Крманош нашег живота Господ Христос, који једном речју утиша буру на Галилејском језеру. Где је Христос васкрсли, победитељ сваке смрти и болести? Да ли је Он постао само мисаона именица и за нас Хришћане? Због тога, браћо и сестре изнова пронађимо снагу и препознајмо наш идентитет у Васкрслом Господу! Иако одвојени од наших храмова, од наших ближњих ове Пасхалне вечери и дана, сетимо се да су рани Хришћани, па и наши Свети преци из рода Српског у још тежим околностима са разрушеним храмовима, у опасности од исуканог мача и смрти која је вребала са сваке стране, успели да сачувају своју Свету Веру Православну и свој живот у Господу Христу. Нека овај испит који је пред нас стављен данас положимо уз чврсто држање и поуздање у снагу и помоћ Васкрслог Христа који победи сваку болест, сваку усамљеност, сваку немоћ и паклену тријаду: смрт, грех и ђавола. Похитајмо сада обновивши своје духовне снаге, препознавши да је једино у Христу непролазна сигурност, вратимо се својој вери и духовном животу, својој Цркви са још већом љубављу и жаром. Опростимо једним другима Васкрсењем, како нас позивају празничне стихире. Сетимо се и овога Васкрсења све наше браће на Косову и Метохији који живе у непрекидном страху и немаштини слободе, трпећи свакидашњи терор и насиља, а такође наше распете Српске Цркве у Црној Гори. Нека Васкрсли Господ Христос подари свима Своју Васкршњу утеху и радост неизмерну. Још једном желећи свима сваки благослов од Васкрслога Христа, поздрављамо Вас све, наше драге Епархиоте и све људе добре воље, најрадоснијим поздравом: Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе! Дано у Митрополији о Васкрсу 2020. лета Господњег + С И Л У А Н Епископ аустралијско-новозеландски Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Четврти редовни сабор Митрополије аустралијско-новозеландске одржан је од 5. до 7. септембра 2019. године у просторијама при Саборном храму Светог великомученика Георгија у Кабрамати, Сиднеј. Сабор је отпочео призивом Светог Духа у храму, после чега се прешло у црквену салу где је започео радни део сабора у присуству великог броја свештенослужитеља, председника одбора Црквених општина и савета Мисионарских парохија, као и делегата из целе Митрополије. Епископ Силуан је поздравио све учеснике сабора Митрополије и поделио радост што се сабор одржава у години великих јубилеја Српске Цркве. Први радни дан сабора завршен је свечаном академијом у Касл Хилу. Други радни дан сабора отпочео светом Литургијом. Уследиле су седнице на којима су поднети извештаји одбора и митрополијских помоћних организација. После преподневне седнице, епископи Лонгин и Силуан служили су опело протојереју-ставрофору Милану Збиљићу. У паузи између седница, приликом свечаног ручка, присутнима су се обратили епископ Лонгин и амбасадор г. Мирољуб Петровић који је захвалио на подршци и досадашњој сарадњи на пројектима који презентују српску заједницу у Аустралији. Сабор је завршен централном литургијском прославом 800 година аутокефалности и 70 година Српске Православне Цркве у Аустралији и Новом Зеланду на имању Колеџа Светог Саве. Поздравно слово верном народу са сабора Српске Православне Митрополије аустралијско-новозеландске Драга браћo и сестре, сабрани на овом важном састанку, на коме су представници свих црквених јединица разматрали важна питање из живота наше Митрополије, те после успешног саборовања, шаљемо вам заједничку поруку, коју почињемо речима Светог апостола Павла: „А Бог наде да вас испуни сваком радошћу и миром у вјери, да изобилујете у нади силом Духа Светога“ (Рим. 15,13). Сматрамо да нема бољег и лепшег поздрава од овога и то свима вама, члановима Свете Српске Православне Цркве, Цркве Бога Живога, коју нам је свима оставио у аманет највећи између светих у роду српскоме – Свети Сава I Архиепископ српски. Нема сумње да је Свети Сава разумео још у оно давно време да је за наш народ, на балканској ветрометини, аутокефална Српска Православна Црква представљала гаранцију његовог опстанка. А он је, свети Божји човек, изобиловао у свим врлинама вере, а посебно у „нади силом Духа Светога“. Јер само заједница са Богом обезбеђује испуњење „сваком радошћу и миром у вјери“. Прихватајући аутокефалност Српске Цркве, од оца вере и нације, усвојили смо Христа као главу те Цркве и то заједништво, увек изнова утврђивано и освежавано Светим Савом, трајало је, траје и трајаће док је света и века. У ово време, ове године, када обележавамо 800 година аутокоефалности, обнављамо успомену на Светог Саву - највећег светитеља, кога је Бог подарио Србима и православљу, а који је постао и остао темељ те аутокефалности. Мислимо да нећемо погрешити ако кажемо да никакав озбиљан успех у нашем народу није постигнут изван наше Цркве односно ван њеног утицаја у последњих 800 година. Ми се, тога ради, сећамо осам векова живота са Христом, кога нам је Свети Сава приближио, кроз свој живот у Христу. Сви наши успони, наше врлинско живљење, наши успеси, наше преживљавање у вековима ропства, све је то било омогућено нашом Светосавском вером – вером у Христа, протумаченом од стране овог Божјег угодника. „Нема лепше вере од хришћанске“, говорио је Свети мученик ђакон Авакум. Свети мученик овде говори о српској вери – о вери православној, о вери, како рекоше Свети оци Седмог васељенског сабора, „која је утврдила васељену“. То је та вера која живот осмишљава, која даје духовну димензију, која оживотворава све, која је испуњена надом и осталим врлинама. Да, то је уистину српска вера, вера Светог Саве и свих Срба светитеља, који стоје око наднебеског престола Бога Вишњега. Због те вере Срби су изнедрили на хиљаде светитеља и мученика, и многих великих људи кроз сву своју дугу историју. Зато је народни песник и могао да каже да Срби „украсише Небо са свецима“. Велики је циљ, драга нам богољубива браћо и сестре, постављен испред нас. Циљ је да не разжалостимо наше светитеље, да не растужимо душе мученика, који су пали за „Крст часни и слбоду златну“. Од нас се не тражи у данашње време нека нарочита жртва, јер уживамо слободу ове благородне земље, али нас у тој слободи вреба озбиљна опасност. Наиме, веома је лако постати равнодушан, када је вера у питању. А без вере, ако је веровати историји Српске Православне Цркве и српскога народа у последњих 800 година, нема стварнога живота. Ако, дакле, разводнимо нашу веру, ако нам све постане свеједно, ако не-критички примамо законе и упуства, који се косе са нашом Вером и поретком у Цркви, удаљићемо се од Христа, што би било погубно за наше духовно живљење. А живимо у времену великих духовних изазова, па слободно можемо рећи и духовних лажи и обмана. Времену где се мењају свести, губе корени и одузимају људске вредности. Стога, посебно апелујемо на родитеље да васпитавају своју децу у вери, да их уче молитвама и јеванђелским врлинама. Велика је радост свима нама што нас је почаствовао својом посетом високопреподобни архимандрит Методије, игуман царске лавре – манастира Хиландара, јер је његовим присуством дат посебан печат прослави овог значајног догађаја, за кога су неодвојиво везани Свети Сава и Свети Симеон, оснивачи манастира Хиландара, нашег највећег светилишта. Наша Митрополија, поред овог значајног јубилеја, обележава и 70 година организованог парохијског и црквеног живота у Аустралији. Од 1949. године прошлога века до данас, много је архијереја бринуло о овим просторима, много свештеника и верног народа, који су, често са великим одрицањем, градили црквени и духовни простор у Аустралији и Новом Зеланду. Молимо се Господу да упокоји душе свих преминулих свештенослужитеља и верних чланова наше Цркве, а да садашње прегаоце, наследнике старије генерације, подржи и оснажи како би могли успешно наставити са овим одговорним послом око одржања црквеног живота на овим просторима. Једина истинска вредност у овоме свету јесте Христос, како то благовесте Свети Оци. Зато, „будимо истински у љубави да у свему узрастамо у Онога који је глава – Христос“(Еф. 4,15). А када смо Христови онда смо и светосавски, свесрпски и свеправославни. „Чинимо“, дакле, „све да се Христос вјером усели у срца наша!“ (Еф. 3,17). Извор: Инфо служба СПЦ

Митрополија аустралијско-новозеландска Српске Православне Цркве најоштрије осуђује најновији варварски терористички акт који је изазвао смрт и страдање великог броја невиних људи. Упућујемо наше најдубље изразе саучешћа породицама свих жртава и свим грађанима Крајстчерча и Новог Зеланда. Овакви ужасни злочини, као што је убијање невиних људи, не могу се ничим правдати. Сви имају право да се моле несметано и без страха. Молимо се за све ожалошћене породице које су изгубиле своје најмилије, за брз и потпуни опоравак свих повређених у овом терористичком нападу. Нека нам Бог свима подари Његов мир, љубав и самилост без којих нема истинске човечности. Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Свему свештенству, свештеномонаштву и благоверном народу Богомспасаване Митрополије аустралијско-новозеландске Драга нам духовна децо у Богомладенцу Христу, Неизмерно се радујемо за ову прилику, да вам се обратимо овом Архипастирском посланицом, поводом сверадосног Празника Рођења Богомладенца Христа, Празника Божијег старања, милосрђа и љубави према човеку и свету. Празник Божића је празник који нас сабира у заједницу, у бесмртни загрљај са Богом и једне с другима, са својим ближњима. Као Празник Божије љубави и промисла за човека и свет, Божић је атмосфера у којој је човек као икона Божија призван да битише, да осмишљава и остварује свој живот. Бог се рађа у пећини, у месту мрачном и хладном, месту налик на гробницу. Рекло би се у месту које најсликовитије описује стање људског срца и духа, атмосферу у којој се човек нашао након његовог отуђења од Бога, изласка из Његовог сигурног загрљаја. Богомладенац Христос се рађа у маленом граду Витлејему, географски за свет непознатом месту, али Његовим рођењем, како пророк предсказа, Витлејем постаје место великог значаја - центар света, који посећују три Краља звездара, три тајанствена представника човечанства, клањајући се Сунцу Правде и Звезди која рађа нову консталацију мудрости и знања од које човек задобија своју пуну висину и меру Богомданог му потенцијала и раста. Својим рођењем Богомладенац Христос уноси светлост и топлоту у мрак и хладноћу људског срца, преображавајући га, уводећи нас, који смо седели у тами незнања да угледамо светлост велику (Мт. 4,16). Искуство наше свакидашњице сведочи да је наш људски пут често испуњен незадовољством, празнином, стресом и разочарањем. Савремени човек у потрази за смислом и садржајем у своме животу, осмишљавањем свога дана, недеље, месеца и године, обраћа се многим лажним боговима, древним и савременим, технолошки напредним и спиритуално обећавајућим. Међутим, сведоци смо да савремени човек остаје уморан и обремењен. У шаренилу потрошачког и секуларизованог, односно реформисаног Божића са којим се сусрећемо у западном друштву, који поклонима, рекламама, сезонским попустима и деда мразовима готово засењује Витлејемску пећину, Богомладенац Христос, устима Православља се обраћа човечанству и ове Бадње вечери речима: – Ја сам Пут, Истина и Живот (Јн 14,6), „Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити. Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем и наћи ћете покој душама својим“(Мт. 11,28-30). У дубини свога бића, човек се не може задовољити ограниченим, пролазним и земаљским. Човек је биће створено за вечност и непролазност, да богује у благодатној заједници са Богом (Пс. 81,6). И овога Божића се изнова присећамо светиње породице као мале цркве и ћелије здравог друштва. Данас се породица налази под великим притиском неприродног убрзаног стила живота. У наметнутој убрзаности, породица тешко налази време за себе, за заједничарење и правилно васпитавање своје деце. Због тога позивамо родитеље, да мудро располажу са временом, да усађују у срце своје деце семе вечних вредности и смисао живота који нам се открива у Богомладенцу Христу. Сетимо се увек актуелне Јеванђелске опомене Христове упућене нама одраслима: „пустите децу да дођу мени“ (Мт. 19,14). Не треба нашом немарношћу да будемо препрека својој сопственој деци на путу њиховог познанства са Христом. Упознавање са Њим бива у Светој Цркви, чије је Он Глава, у светотајинском и световрлинском животу, а наши домови треба да су наставак овог односа са Богом, да буду Његов продужени храм. Од судбоносног је значаја да се наша деца упознају са Христом, да осете Његову лепоту и љубав, Његов мир, Његов смисао и вредности које свет не може да понуди. Не лишавајмо децу духовног путоказа кроз живот. Сетимо се, колико пута се дешава у животу да зажалимо што раније нисмо децу упознали са Христом, када западну у искушења, али тада бива много теже. Сећамо се и овога Божића нашег народа Српског на распетом Косову и Метохији коме непрекидно прети прогон и истребљење. Наш највећи дар и допринос распетом Косову је у одржавању пламена Лазаревог Завета у нашим срцима и срцима наше деце на Петом континенту. Косово је већ духовно изгубљено оног момента када Српски народ преда забораву Његове Светиње и Његов Завет. У светлости мира и јединства који доноси празник Божића, позивамо сав наш Светосавски народ широм Аустралије и Новог Зеланда на међусобну слогу и љубав. Свака подела Српског народа јесте пораз нашем народном бићу, а исто тако и слабљење његове снаге за његов опстанак на овим просторима. Не дозволимо да наши лични интереси буду изнад интереса мисије наше Светосавске Цркве и њеног народа на Петом континенту. Будимо светлост свету, ширимо радост Христовог Рођења између себе и међу светом који нас окружује. У очинској љубави, све вас поздрављам, сверадосним поздравом: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! ВАИСТИНУ СЕ РОДИ! ЕПИСКОП АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКИ +СИЛУАН Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

После дуготрајног судског спора вођеног од 2011. године, који је завршен пресудом Апелационог суда Новог Јужног Велса 2017. године, регулисани су и односи између Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве (која је преузела управљање манастиром Светог Саве – Новим Каленићем, код Канбере) и имовинског повереништва „Слободне АНЗ Епархије“, па и по питању посећивања и боравка у манастиру. Обавеза, која је проистекла из поменуте пресуде, испоштована је и у суботу, 8. септембра 2018. године, за када су чланови „епархијског управног одбора слободне цркве“ најавили долазак и двочасовни боравак у манастиру, и то: посету гробљу и храму манастира Новог Каленића. Поштујући благослов Епископа аустралијско-новозеландског г. Силуана и одлуке Епархијског управног одбора Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве, игуман манастира архимандрит Петар и протојереј-ставрофор Ђуро Ђурђевић, члан ЕУО и старатељ Манастира, организовали су и омогућили да се посета заврши у потпуности и у најбољем реду. Обавештавајући о овом догађају верни народ Митрополије аустралијско-новозеландске, као делу испуњавања обавеза проистеклих из судске пресуде, још једном подсећамо све Србе Аустралије и Новог Зеланда да смо као деца Светог Саве призвани да идемо путем његовим, позивајући све да у љубави поправљамо оно што је поцепано и да састављамо оно што је, несрећним околностима, растављено, као и да корачамо у сретнију будућност као браћа једне крви и једне вере. На то нас подсећа, између осталог, и мученичка крв Светих српских мученика, Јасеновца, Јадовна, Пребиловаца и свих осталих, знаних и незнаних, јама и стратишта. Свако дељење и цепање ризе Светог Саве, јединства Светосавске нам Цркве, жалости све наше свете претке пред које морамо једног дана изаћи. Нека би страдали и Васкрсли Господ услишио наше молитве. Канцеларија Митрополије аутралијско-новозеландске Извор: Српска Православна Црква

Китећи и полажући вечерас наше Бадњаке –икону Богомладенца Христа, уносећи их у наше домове, изнова их освежавамо и обнављамо топлином, радошћу, миром и лепотом која се рођењем Христовим дарује свету, а без које свет и човек губи своју праву вредност и смисао постојања. У ноћи Витлејемској, како нам благовести Свети Григорије Богослов, човечанство као некада Мојсеј на гори Синају, угледа светлост велику и преко ње прими дар узвишеног знања. И заиста је свет пре доласка Христовог, по речима Светих Пророка, био налик на дугу ноћ у којој су народи који су седели у тами угледали светлост велику (Мт. 4, 16), рађање дана Сунца правде - Богомладенца Христа. У времену када се велика тама незнања надвила над човечанством, Божић нас опет и опет испуњава светлошћу истинског знања и просвећености без које човек није у стању да правилно сагледава свет и препознаје духове који дејствују у њему (1 Јн. 4,1) – његове разорне трендове и токове који се агресивно и безскрупулозно намећу човечанству. Оваплоћењем Христовим, Његовим рођењем, човек изнова сагледава себе безгрешног и чистог, створеног по образу и подобију Јединог Безгрешног, Богочовека Христа. Управо против ове исконске лепоте човекове, која се изнова обнавља и открива у Богомладенцу Христу, се свим расположивим средствима боре демони и сви богопротивници, а тиме и човекомрзци. Бити Хришћанин значи бити сведок оваплоћене Истине Божије у овоме свету. Она стоји изнад свих сурогата истине, ма каквим их епитетима свет китио: модерним или прогресивним; ма коликим плебисцитима их подкрепљивао, све што је у сопротности са откривеном истином Божијом, која нам се на најсавршенији начин дарује у Христу, неминовно води човечанство у друштвени и изнад свега, духовни регрес и суноврат. Имајући ово у виду, Света Црква нас изнова подсећа да је аутентична љубав према нашим ближњима и свету – она која жели другом спасење. Љубав није у безрезервном солидарисању са, или у угађању човековим прохтевима и гресима. Грех је грех, а то значи суштински промашај циља живота. Ма колико се промовисало нешто као љубав, једнакост, тековином модерног и прогресивног друштва, уколико искључује Христа, Његову истину о свету и човеку, оно ће шкодити човеку. Јер Бог стварајући свет логосно га је кодирао, да једино у оквирима тих логосних принципа и закона утканим у творевини и човеку, као круне творевине, може да се здраво развија и довршава. Због овога нас Христос и овога Божића подсећа да једино Његова истина може ослободити и осмислити човека, а тиме и друштво и цео свет (Јн. 8, 32). У времену све убрзанијег живота, који одузима човеку мир, особито онај унутрашњи, сведоци смо покушаја да се све корените и вековне вредности, па чак и аксиоми биолошки изнова дефинишу, унаказе и у крајњој инстанци разруше. Угрожено је достојанство човека као иконе Божије, коју Бог по Своме предвечном промислу створи као мушко и женско (1 Пост. 1, 27) ради рађања Своје „друге иконе“ – свету породицу – малу цркву, плод љубави супружника сарађујући Богу, у којој родитељи врше узвишену службу васпитавања и образовања своје деце према образцу датом нам у Христу. Имајући ово у виду, позивамо све наше драге родитеље да васпитавају своју децу у духу Православних вредности које су уткане у наше народно биће и које су се показале и доказале као стожер здраве породице и друштва. Немојмо олако децу препуштати да их васпита пали свет и духовно непросвећено друштво. Доводите своју децу у Цркву, а и своје домове чините малим црквама. Запалите у њиховим срцима кандило вере, и додавајте им уље у кандило учећи их животу у светим врлинама и тајнама Цркве. Храните их светим причешћем и нафором, немојте да им ускраћујете благодатну снагу и доживљај радости битисања у загрљају Живог Бога, Његових светих, као и са својим ближњима Православним Хришћанима. Позивамо све верне једне нам Светосавске Цркве и овога Божића да се помолимо за јединство и слогу међу српским народом у Аустралији и Новом Зеланду, као и широм света. Будимо достојни имена којег носимо. Ширимо око себе утеху, радост и мир који нам се дарује Божићом, а који је више него икада потребан свету. Честитајући Вам празник Рођења Христовог – поздрављам Вас од свег срца сверадосним и древним поздравом: Мир Божји – Христос се роди! Ваистину се роди! С Божијим благословом, + СИЛУАН ЕПИСКОП АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКИ Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Стога је епископ Силуан одлучио да горе поменуту одлуку Светог Архијерејског Сабора спроведе у дело. Тим поводом епископ Силуан је сазвао свештенство сиднејског намесништва у Саборни храм Светог Георгија у Кабрамати на састанак и вечерње богослужење 15. новембра 2017. године, када је г. Драгана Сарачевића у присуству свештенства и верног народа поучио а затим, након његовог тражења опроштаја од присутних, васпоставио у чин презвитера уручењем архијерејског акта и давањем благослова за одевање мантије. Отац Драган је у свом покајном писму изразио „најискреније покајање за све своје поступке који су допринели подели и расколу“. Том приликом се такође, обратио и свим свештеницима, монасима, као и вернима Српске Православне Цркве Митрополије аустралијско-новозеландске, са извињењем за своје поступке и молбом за опроштај уколико их је на било који начин саблазнио или увредио, речју или делом. Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Извор: Српска Православна Црква