Претражи Живе Речи Утехе

У суботу, 30. јуна 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан присуствовао је, на позив Његовог Високопреосвештенства Митрополита Архиепископије Антиохијске у Аустралији, Новом Зеланду и Филипинима г. Василија (Кодсеие), парастосу поводом годишњице од упокојења блажене успомене митрополита Павла (Салибе), дугогодишњег јерарха Антиохијске Цркве на простору Океаније. Овом приликом митрополит Василије поздравио је епископа Силуана изразивши захвалност на његовој подршци и братској сарадњи. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј а саслуживали су Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и чикашко-средњезападноамерички г. Петар из Руске Заграничне Цркве; Преосвећена господа Eпископи сремски Василије, бачки Иринеј, банатски Никанор, средњезападноамерички и новограчанички Лонгин, као и архимандрити Исихије, игуман манастира Ковиља и изабрани Епископ мохачки, Макарије из манастира Фенек и Павле из манастира Ново Хопово. Прилог Радија Слово љубве -ФОТОГАЛЕРИЈА- Повезана вест: Патријарх и архијереји стигли у Сремске Карловце У торжественој Литургији саслуживали су протојереји-ставрофори Јован Петковић, ректор Карловачке богословије; архијерејски намесници шидски Радомир Мишић и старопазовачки Миле Јокић и подунавски Гавро Милановић, протојереј-ставрофор Велизар Живановић, војни свештеник Ђорђе Стојисављевић, капетан Команде Прве бригаде Копнене војске Србије, као и свештенослужитељи и ђакони из неколико епархија наше Свете Цркве. Чтечеви су били г. Владимир Јелић и г. Дејан Накић.<--break-> Апостол је читао Никола Стјепановић, ученик петог разреда богословије, док је Јеванђеље читао протођакон Игор Давидовић из Архиепископије београдско-карловачке. После свете Литургије добродошлицу Свјатјејшем и браћи архијерејима и свим сабранима у сремскокарловачком Саборном храму пожелео је домаћин, Епископ сремски Василије, који је у наставку казивао о историјским догађајима везаним за Мајску скупштину пре 170 година. У свом говору Предстојатељ Српске Цркве се надовезао на историјска догађања о којима је казивао Преосвећени владика Василије и поручио: -Држимо се историјских и духовних вредности које су утемељили наши преци. Обележавању 170 година од Мајске скупштине присуствовали су: изасланик Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, председник Покрајинске владе г. Игор Мировић са сарадницима, министар културе г. Владан Вукосављевић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, представници Покрајинске владе Војводине, пуковник Вељко Мартиновић - заменик команданта Прве бригаде Копнене Војске, припадници 204. авијацијске бригаде са војног аеродрома у Батајници, војно свештенство, бројне личности културног и јавног живота Сремских Карловаца, Новог Сада и Београда. Свечаности су присуствовали и професори Карловачке богословије, високопреподобни архимандрити Доситеј (манастир Гргетег), Сава (Крушедол), Стефан (Велика Ремета), Арсеније (Бешеново), Клеопа (Световаведењски манастир у Сремским Карловцима), настојатељ манастира Кувеждин отац Варнава, духовник манастира Привина Глава отац Макарије; високопреподобне игуманије фрушкогорских манастира са сестринствима, мати Антонина (манастир Петковица), протојереји-ставрофори Марко Шпановић, ректор Карловачке богословије у пензији, и Стојадин Павловић директор Патријаршијске управне канцеларије. У подне у Карловачкој гимназији химном Боже правде почела Свечана академија уприличена поводом 170 година од одржавања Мајске скупштине. Химну је отпевао хор ученика Карловачке гимназије под диригентским вођством диригента Растка Павлова. На свечаној академији су говорили академик Василије Крестић, изасланик Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, министар просвете г. Владан Вукосављевић и градоначелник Новог Сада г. Игор Мировић. Свечаној академији присуствовали су председница Скупштине Републике Србије гђа Маја Гојковић, министар просвете г. Младен Шарчевић, градоначелник Сремских Карловаца г. Ненад Миленковић, председник Матице српске г. Драган Станић и многобројне личности политичког, јавног и културног живота. Обележавању значајног датума српске историје присуствовали су епархиоти Епархије сремске са свештенством и монаштвом, као и верници неколико епархија наше Цркве, који су дошли организовано да представљају своја места и парохије, како је отприлике било пре 170 година када се долазило да би се учествовало у историјским одлукама. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

На аеродрому Бенина код Бенгазија у Либији, 22. априла 1944. године, од припадника Прве ваздухопловне базе и групе ваздухопловаца БЈВ, који су се у Африци определили за НОР, формирана је Прва ловачка ескадрила НОВЈ. Ескадрила је ушла у састав РАФ-а под називом "No. 352 Yugoslav Sqadron RAF", наоружана са 16 ловачких авиона “Spitfire V”. Командни састав ескадриле сачињавали су: командир – мајор Милета Протић; технички официр - поручник Фрањо Лолић, командир oдељења (флајта) „А“ – мајор Ратко Јовановић и командир одељења „Б“ – мајор Аркадије Попов. Већ 29. априла почела је летачка борбена обука Прве ескадриле НОВЈ на аеродрому Лете, близу Бенгазија. Провођена је настава и обука, а сваки пилот је налетео око 100 часова на авионима “Harvard” i “Spitfire“. Организована је и обука ваздухоплoвнотехничког састава – авиомеханичара, радио-телеграфиста, оружара, шофера и других специјалности. Ескадрила је по формирању имала 220 људи, 16 авиона и 54 моторна визила Прва ескадрила НОВЈ, 16. августа 1944. године, у пуном саставу прелази на аеродром Кане у Италији (код Термолија) спремна за ратна дејства. По доласку у Италију ескадрила је ушла у састав британског ваздухопловног корпуса "Nо. 281 wing, Balkan Air Force, RAF". Убрзо, 18. августа почиње да борбено дејствује. Потом ескадрила прелази на острво Вис где је уређен аеродром, а 2. септембра 1944. године Врховни командант НОВЈ маршал Тито извршио је смотру ескадриле, када му је рапорт предао мајор Милета Протић. Извршавајући боребне задатке изнад територије Југославије погинули су: 14. септембра 1944. године мајор Фрањо Клуз, комесар ескадриле, код Омиша (код Сплита); мајор Ратко Јовановић 4. октобра код Маглаја у Босни; 16. октобра мајор Аркадије Попов код места Слано (Пељешац); 19. децембра мајор Милета Протић код Жепча у Босни. Укупно је из Прве ескадриле у НОР-у погинуло десет пилота. Наредбом Врховног команданта НОВЈ маршала Тита 12. фебруара 1945. године одликована су високим одликовањима 43 пилота из Прве и Друге ескадриле НОВЈ. При крају рата ескадрила је ушла у састав првог ловачког пука, а потом је састав распоређен у ваздухопловне јединице ЈА.

Осамнаестог априла 2018. године навршило се осам година од када је братство Свете српске царске Лавре са Свете Горе Атонске, Манастира Хиландара, изабрало оца Методија (Марковића) за игумана и духовног оца древне обитељи Немањића. Устоличење је било 16. маја исте, 2010. године: Избор игумана: Хиландарски монаси су избор игумана извршили у складу са строгим прописима светогорског устава и унутрашњим правилима самог манастира која и данас чувају основна начела Хиландарског типика Светог Саве. Савремена аутономија Свете Горе Атонске чува хиљадугодишња самоуправна права 20 манастира који чине ову „монашкурепублику“, па тако и право да манастирска братства самостално бирају игумане међу својим монасима. Устоличење: Устоличење је извршила комисија Свештене општине Свете Горе, на челу са представником манастира ВеликеЛавре и представницима манастира Ватопеда, Зографа, Есфигмена и Констамонита. Потом је уследила саборна Литургија игумана и јеромонаха са Свете Горе уз присуство бројних поклоника из Србије. Присуствовали су игумани манастира Ватопеда, Пантоктатора, Ставрониките, Ксенофонта, Филотеја, Есфигмена, представници укупно 16 светогорских манастира као и гувернер Свете Горе. Животопис игумана Методија: Архимандрит Методије је рођен у Чачку на Божић 1970. године од оца Момчила и мајке Милке. На крштењу је добио име Владимир. Након завршене средње школе и одслужења војног рока, из Чачка, где је на његов духовни живот нарочит утицај имао о. Сава из манастира Светог Вазнесења, упутио се у Београд где је студирао Електротехнички факултет и похађао Мисионарску школу при храму Св. Александра Невског код блаженошпочившег проте Љубодрага Петровића. Припадајући поколењу српске омладине коју је тихи глас Духа Светог пробудио за чежњиву љубав према Богу, Владимир се дуго припремао и 1994. коначно упутио у најстарију српску учионицу, у Свети манастир Хиландар. У монашку схиму, под именом Методије, постригао га је хиландарски игуман Мојсије. Угледни хиландарски старац и духовник Агатон, био је његов дугогодишњи духовни руководитељ. У чин јеромонаха рукоположен је 1997. Од 1999. године је непрестано обављао послушање манастирског епитропа, потом, по одлуци блаженопочившег игумана Мојсија, био и његов заменик. Од 1999. био је духовник, а од 2003. године је примио у послушање духовно руковођење млађе братије од којих је већину привео монашком постригу. Отац Методије је председник Управног одбора Задужбине Светог манастира Хиландара, установе коју је манастир основао 2003. године у Србији ради добротворног рада и бриге о хиландарском наслеђу. Након разорног пожара који је 2004. године прогутао половину Хиландара, отац Методије је добио задужење да руководи подухватом његове обнове, која до данас успешно траје, а готово 70 одсто манастирског комплекса је завршено, о чему је између осталог,игуман Методије, у октобру 2017. говорио за Радио Слово љубве: На многаја љета архимандриту Методију! Извор: Радио Слово љубве View full Странице

Државна церемонија поводом обележавања 73. годишњице од пробоја Сремског фронта одржана је данас у Адашевцима код Шида. Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић предводио је државну церемонију поводом обележавања 73. годишњице од пробоја Сремског фронта. Том приликом Станковић је истакао да је Србија одувек била на правој страни, па тако и у Другом светском рату управо борећи се против идеологије нацизма и фашизма, саопштено је данас из ресорног министарства. "Захваљујући њиховим жртвама ми смо остали слободни и поносни ван свих блоковских подела хладноратовског размимоилажења", навео је државни секретар. Поручио је да морамо следити пут наших предака тако што ћемо у миру сачувати нашу независност, јачајући економију, војску и културу. "Негујмо и унапређујмо међунационалну и верску толеранцију јер само тако можемо ојачати Србију", додао је Станковић нагласивши да смо управо то дужни свим прецима који су животе дали за нашу слободу. Након церемоније полагања венаца и одавања државних и војних почасти уприличен је пригодан уметнички програм. Церемонији су поред представника Владе и Војске Србије, присуствовали преживели учесници ове велике битке, дипломатски представници земаља чије су трупе учествовале у борбама на Сремском фронту, представници Општине Шид, СУБНОР-а, удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и грађани. Пуних 175 дана, од 21. октобра 1944. до 12. априла 1945. године вођена је битка у којој је са обе стране учествовало око 250.000 војника. Уз јединице Југословенске армије, учествовале су и трупе Црвене и бугарске Народне армије, као и Бригада "Италија". У тешким и крвавим борбама, на снегу и ветру, погинуло је око 13.500 југословенских војника, углавном младића из Србије и Црне Горе, 1.100 припадника Црвене армије, 630 припадника бугарске Народне армије и 163 Италијана из састава југословенских јединица. У њихову част данас су положени венци. Историјске поуке су драгоцене које носи Сремски фронт, а историјске жртве и њихова имена су уграђени у сваки педаљ овог комплекса. Пробој Сремског фронта означио је и окончање Другог светског рата на територији Србије и управо због тога се сваке године обележава 12. април, велики и значајан датум за народ на овом подручју. На страни непријатеља погинуло је око 30.000 војника. Пробој Сремског фронта означио је окончање Другог светског рата на територији Републике Србије.

Припадници 250. ракетне бригаде за противваздухопловна дејства данас су обележили 55. годину постојања и свој дан, у знак сећања на 24. новембар 1962. године, када је у бившој Југословенској народној армији формирана прва јединица наоружана ракетним системом. Свечаности у београдској касарни „Бањица“ су присуствовали представници организационих целина Министарства одбране и Генералштаба Војске Србије, команданти јединица и директори војних установа, породице погинулих припадника 250. ракетне бригаде, претходни команданти и пензионисани припадници јединице и представници државних органа и локалне самоуправе. Посебне речи добродошлице упућене су гостима из Републике Бугарске, представницима команде Ратног ваздухопловства и Прве ракетне бригаде Прве Бугарске армије, колегама с којима припадници 250. ракетне бригаде од 2010. године реализују заједничку вежбу на полигону „Шабла“ на Црном мору. Заступник команданта 250. ракетне бригаде пуковник Милан Поповић подсетио је да је на данашњи дан 1962. године, одлуком врховног команданта, формирана прва противаздушна јединица на нашим просторима – 250. ракетни пук ПВО. – Основни задатак који је био пред том јединицом био је одбрана стратегијског објекта Београд. Одлуком државног и војног руководства јединица је опремљена ракетним системом „дрина“, једним од најсавременијих система тог времена, рекао је пуковник Поповић и подсетио на даљи историјат развоја ракетних јединица у бившој војсци, уз напомену да је бригада 2007. године добила данашњу организацијску структуру. Он је нагласио да бригада у свом саставу има јединице наоружане ракетним системима „нева“ и „куб“, а да су припадници јединице одувек били свесни да убрзани развој ваздухопловних средстава захтева максималну обученост и увежбаност. – Обука у условима приближним ратним дошла је до изражаја 1999. године када су, свих 78 дана НАТО агресије на нашу земљу, ракетне јединице водиле херојску борбу против вишеструко надмоћнијег непријатеља, испољавајући високу обученост, максимално пожртвовање и борбени морал – рекао је пуковник Поповић и додао да је у тој неравноправној борби 28 припадника бригаде положило своје животе на олтар отаџбине. Заступник команданта бригаде је истакао и да је јединица у периоду између две прославе извршавала бројне задатке у домену контроле и заштите ваздушног простора Републике Србије. – Уз остале активности које смо успешно реализовали морам посебно да истакнем реализацију бојног гађања циљева на полигону „Шабла“ у Републици Бугарској, где су припадници 250. бригаде још једном потврдили висок професионализам и стручност, истакао је он и посебно подвукао да је ове године израђен и усвојен на надлежним нивоима веома значајан документ под називом „Студија концепта развоја рода АРЈ за ПВД“, у ком се планира опремање рода савременим борбеним системима различитих картеристика и борбених могућности, са циљем стварања још ефикаснијег и отпорнијег система за контролу и заштиту нашег ваздушног простора. На данашњој свечаности, уз пригодан поклон, из јединице је испраћен бивши командант, садашњи заменик команданта РВ и ПВО, бригадни генерал Сава Миленковић, коме је заступник команданта бригаде пожелео много успеха на новој дужности. Захваљујући на честиткама генерал Миленковић је истакао да му је била част и велико задовољство што је имао прилику да буде командант славне јединице и потврдио да је свој посао обављао најбоље што је умео уз подршку свих сарадника, како би „заједно одржали углед велики углед који 250.ракетна бригада ужива у Војсци Србије“. Након свечаности и дефилеа јединица, одата је пошта и положено цвеће на спомен обележје погинулим припадницима јединице. За поднете жртве и допринос у одбрани земље 250. ракетна бригада за ПВД је одликована орденом Народног хероја – највећим ратним признањем, а 2004. године Граматом патријарха Павла.

Извор:https://www.facebook.com/manastir.tumane.9?hc_ref=ARSfFqb02PZJOvX_R_XyEwAN0GZ1waFQvnn7DIQBN7dbwoO_wkuFu_L_cgUmHZOQ3vk У манастиру Туману, 21. октобра 2017. године прослављена је трећа годишњица обретења моштију Св. Јакова Новог. Са благословом Епископа Браничевског Г. Игнатија, свету архијерејску литургију служио је Архиепископ михаловско-кошички Г. Георгије из Словачке. Уз многобројно свештенство и монаштво, прослави је присуствовало неколико хиљада људи. Надахнутом беседом вернима се обратио Владика Георгије, поучивши све присутне о значају Св. Јакова, као монаха и подвижника, рекавши да су га у диптихе светих унеле многе помесне цркве. Верници су читав дан прилазили и целивали светитеља молећи га за помоћ и исцељење. View full Странице

Председник Одељења за спољне црквене односе Московског патријархата митрополит Волоколамски Иларион дао је коментар поводом заоштравања јавне дискусије о филму „Матилда“ Повезана вест: Патријарх Кирил осудио филм "Матилда" и позвао да се превлада друштвена смутња поводом историјских јубилеја:" Уметничка фикција и лаж су различите ствари" Ситуација везана за филм „Матилда“, нажалост, подсећа на ситуацију која је пре извесног времена настала у вези са скандалозним француским недељником „Шарли Ебдо“. Тада су неки све нас покушали да приморају да се одлучимо: да ли сте са „Шарлијем“ или сте с терористима који су пуцали у запослене у редакцији? Сад покушавају да нас натерају да бирамо: или подржаваш „Матилду“ или си с онима који позивају на спаљивање биоскопа. А шта да раде они који нису ни с једнима, ни с другима? Ја се, на пример, беспоговорно и категорички изјашњавам против било каквих позива на насиље и било каквих претњи упућених било коме, без обзира да ли су то режисер, глумци, дистрибутери итд. Такође сам против забране приказивања филма, против препорода цензуре по угледу на совјетску. Али истовремено нипошто не могу и нећу да станем на страну оних који овај филм бране. За разлику од већине учесника у полемици ја сам овај филм погледао. Јер сад неки кажу: нисте гледали, зато ћутите и чекајте да филм почне да се приказује. И оптужују људе који се изјашњавају против филма на основу трејлера због тога што га критикују, а да га нису погледали. Ја своје мишљење о филму нисам изразио на основу трејлера, већ на основу тога што сам видео његову пуну верзију. Моје мишљење је увредило режисера који ме је позвао на претпремијеру, али сам морао да поступим по савести. Нисам могао ни да прећутим. У дискусији о филму учествују најразличитији људи и групе људи. Али писама у којима се изражава негодовање данас има на хиљаде. Многи људи не схватају зашто је у години кад је прошао век од револуције још једном јавно требало пљунути у човека који је био стрељан са својом породицом, с малолетном децом. Годишњица револуције представља повод за молитву и помен невино настрадалих, а не за то да се настави са пљувањем на њихов спомен. А да не говорим о томе да је за Цркву цар Николај Други страстотрпац, који је прибројан збору светих. И царица Александра Фјодоровна, која је у филму приказана као хистерична вештица, такође је прибројана збору светих. На Царским данима у Јекатеринбругу окупља се најмање сто хиљада људи који пет сати у току ноћи у литији иду од места на којем је стрељан до места на којем се претпоставља да је сахрањен. Изражавам наду у то да ће се у години кад се обележава век од трагичних догађаја који су за последицу имали више милиона жртава у нашем народу, наћи режисери, писци и уметници који ће умети да на достојан начин овековече сећање на убијеног цара. Извор: Православие.ру View full Странице

28. Априла 1918 године у затвору Терезин (у војној болници) умро је Гаврило Принцип. 8 Смртовница Гаврила Принципа од 28. априла 1918 год. у којој је наведен узрок смрти Песма коју је урезао у зид ћелије (више није видљива)… ”Тромо се време вуче И ничег новог нема, Данас све к’о јуче Сутра се исто спрема. И место да смо у рату Док бојне трубе јече, Ево нас у казамату, На нама ланци звече. Сваки дан исти живот Погажен, згњечен и стрт. Ја нијесам идијот- Па то је за мене смрт. Ал’ право је рекао пре Жерајић соко сиви: ”Ко хоће да живи нек’ мре, Ко хоће да мре нек’ живи!”

На данашњи дан пре 60 година, 25. октобра 1952. године један наш пилот је извео први лет на млазном авиону домаће производње. Уједно, то је био и први лет на млазном авиону код нас уопште, а тиме смо постали и прва земља у региону која је сама конструисала и произвела млазни авион... Ово је прича о том, за наше прилике пионирском подухвату... Авион "451М" у Музеју ЈРВ Након Резолуције ИБ, која је укључивала оно што смо тако добро искусили деведесетих - санкције и изолацију (додуше само једне стране у „почецима“ биполарног света каквог се сећамо), ратом уништена и разорена земља суочила се са још већом кризом... Поред јада, беде, понегде и глади, са источних граница бивше нам државе перманентно је стајала претња од евентуалне агресије Совјета. Она је (претња) често прелазила и у параноју, те је послужила и за обрачун са идеолошким, а неретко и класним непријатељима, али о томе неки други пут... Суочен са новом реалношћу, а обзиром на чињеницу да је престало „дотурање“ војне помоћи од стране СССР-а, тадашњи државни врх консултује војску ради преиспитивања могућности за пројектовање домаћег авиона, чија би се производња у потпуности реализовала код нас. Нова комунистичка власт, без обзира на идеолошке разлике, није могла да пренебрегне чињеницу да је ваздухопловна индустрија у Краљевини Југославији била на високом технолошком нивоу за то доба и спрам мере бивше државе. Исто тако, писао сам то раније, окосницу новог ваздухопловства је чинио предратни кадар, који није био „запаћен“ комунарском идејом, али који је исто тако прихватио за њих нову реалност и почео да ради за добробит земље каква год она била, а била је њихова... Драгољуб Бешлин Задатак је поверен инжењеру мајору Драгољубу Бешлину Лали, који је још пре рата у земунској фабрици авиона „Икарус“ био инжењер пројектант. На основу његових предратних планова, уз примену новијих технологија, прво је 1950. године произведен прототип авиона „451“, клипног двомоторца у којем је пилот био у лежећем положају, да би већ следеће године тај пројекат био напуштен, те се кренуло у реализацију авиона са млазним мотором. Као полазна основа послужио је „451“, али је извршено редизајнирање кабинског простора, како би се пилот „вратио“ у нормалан седећи положај, те су изведена ојачања трупне и конструкције крила, како би она могла да носе два млазна мотора. Израда прототипа летелице је поверена земунском „Икарус“-у, док су млазни мотори произведени у раковичком „ДМБ“-у, на основу француске лиценце. Тако је авион и направљен, а за потребе испитивања и наоружан једним топом од 20 mm, те са 6 ракета ваздух-земља. Свакако, обзиром на мало незграпан изглед, план његових пројектаната је био да он послужи као платформа за даљи развој домаћег млазног авиона... Авион "451М" на стајанци батајничког аеродрома И коначно, 25. октобра 1952. године атмосферу батајничког аеродрома до тада „навиклу“ на звук клипних мотора и издувне гасове авио-бензина, „нарушио“ је рески звук два млазна мотора и специфичан мирис (који сви ваздухопловци воле) сагорелог керозина. Част да уђе у историју нашег ваздухопловства добио је пилот капетан Тугомир Пребег, искусни пилот Ваздухопловног опитног центра са аеродрома Батајница. Пребег је иначе као 18-годишњи младић мобилисан у Зракопловство НДХ-а, али је након капитулације Италије пребегао у партизане и прикључио се 351. ескадрили британског Краљевског ваздухопловства, из које су 1944. године настала Прва и Друга ескадрила НОВЈ. У РАФ-у и НОВЈ имао је чин заставника, да би након свршетка рата био унапређен у официра. Био је један од најбољих пилота батајничког ВОЦ-а, а занимљиво је да је летео и испитивао свих шест авиона које је пројектовао Драгољуб Бешлин. Мајор Драгољуб Бешлин, конструктор авиона и капетан Тугомир Пребег, опитни пилот, испред првог "451" Јунак наше приче, авион „451М“, летео је све до 1959. године. Могао је да достигне 8000 метара висине уз максималну брзину од 453 km/h и долет од 270 km. На основу њега и његовог претходника, поменутог „451“ инжењер Бешлин је развио још 4 итерације домаћег авиона (укупно 6: 451, 451М, С-451М Зоља, Ј-451ММ Стршљен, С-451ММ Матица и Т-451ММ Стршљен 2)... Али већ следеће, 1953. године, тадашња ФНРЈ „улази“ са САД у тзв. „Програм за заједничку одбрану“, који резултира добијањем неколико стотина млазних авиона различитих типова и намена углавном америчке производње, који су чинили наше РВ све до „отопљавања“ односа са СССР-ом шесдесетих година, тако да је даљи развој Бешлинових авиона напуштен. Али... Без обзира на све наведено, Бешлинов пројекат је прокрчио пут даљем развоју наше ваздухопловне индустрије, који је у наредним деценијама резултовао производњом Галеба, Орла и на крају Супергалеба, као врхунца знања наших инжењера и техничара. Даље, лет авиона којем је овај текст и посвећен, имао је велике ефекте и у сфери војно-политичке и економске ситуације у региону а и шире, јер је једна мала, сиромашна и ратом опустошена земља показала да има ресурса за производњу нечега што ни много богатије земље у том тренутку нису правиле... Могли би понекад извући поуке...