Родољуб Лазић

Па и ти си секташ? Или си артемит. Нормалан православац сигурно ниси. Сад ми је јасно зашто си ми симпатичан. И ти имаш тај секташки менталитет, по томе се ми одмах међусобно препознамо.

По  среди је пријатељско упознавање, а не мисионарење. На одговарајућој смо под
теми - Dijalog sa braćom rimokatolicima.  Истински  воли своје, поштоваћеш и туђе.  Ако имамо секташки менталитет нећемо моћи ни са  најрођенијима, а камо ли уважавати искуство хришћанске вере других, чак и када је то искуство толико слично нашем.

Јел администрација размишљала да наплаћује Бернарду за католичко мисионарење на православном форуму?  
Тренутно на форуму седам Бернардових тема о католичкој теологији и катроличким свецима. Плус неколико музичких, које не рачунам.
 

Нема бољег начина да се покаже нечија немоћ и зла намера од увредљивог етикетирања. То говори све о аутору. Али, као што рекох, варају се сви који мисле да је веб простор аболиран од Божјег вида. Све лажи, увреде, злоба стоје пред очима Божјим, колико год да се кријете иза никова. 

Apelujemo na Beograd i Pristinu da se uzdrze. 

Да, надам се да смо се разумели.

Ја бих ипак, нека ми опрости господин Шушњић,  пре послушао шта  о тим "сестринским Црквама"  кажу горе поменути Сабори и свети  Григорија Палама, Марко Ефески, Нектарије Егински, Јован Кронштатски, Јустин Србски...

Шта ћу кад ме тераш на то....Није ствар у томе да посади кукуруз у храму, него сам то рекао за кућу. Дакле кућа се гради да се станује у њој. То је дефиниција куће. Храм се гради да се људи у њему моле, да се врше богослужења. Ти кажеш, Црква може да одлучи да прошири намену цркве тако што ће у њој држати изложбе и монодраме и представљање књига. Зашто по тој логици домаћин не прошири намену куће и узгаја кукуруз. Или нешто друго - постави кошницу са пчелама у трпезарији и користи их заједно са пчелама. Што не би могло? Сад, нема везе што је кућа место које по дефиницији служи за становање људи, а не за узгајање кукуруза и не да у њој буду кошнице. Ето, човек је тако одлучио.
Храм је кућа молитве, кућа Божја. Проф. Мирковић у Литугици каже да је то свето јавно место намењено непосредно и искључиво молитви. И тако је било преко хиљаду и по година. То је ноторна чињеница, што би се рекло у праву. Али ти кажеш да Црква може да одлучи да прошири намену. Прво, зашто би мењала нешто што хиљаду и по година функционише на тај начин? Уз то, храм је свештени простор, и све има и своју свештену символику где олтар значи то-и-то, наос значи то-и-то, у олтару се ради то и то, на солеји то и то, на амвону то и то... Друго, никакав проблем није да се то ради ОКО храма - у порти, у парохијском дому, у специјално направљеној црквеној сали...(Као што је нпр. операциона сала опремљена и намењена за операције, са свим потребним апаратима, уређајима, опремом, распоредом ствари и просторија на одговарајући начин... Све је смишљено и урађено за операције. И сада директор клинике каже - види, могли бисмо у операционој сали да у слободно време држимо колегијум или стручне семинаре, или да један део одредимо за пријем пацијената. Што не би могло? Па наравно да би могло, али ЗАШТО би то радио? Зна се шта се ради у операционој сали. А има у болници још других места за садржаје које би директор ставио у операциону салу). 
Дакле, мора да постоји разлог. И ти кажеш - мисионарење.  Као, људи иначе немају појма где се налази храм, шта се у њему ради, која је сврха и смисао Цркве и учења које проповеда, него ћеш да их "довучеш" у храм да слушају монодраму или гледају изложбу и онда ће после тога "схватити" да је храм место где се људи моле Богу, приносе Му благодарење и величање и ступају у најприснију заједницу са Њим. Па ће онда кренути у цркву на богослужења. Ма да. Или ће, можда, побркати да су култ и култура исто? 
Врло једноставно питање остаје без одговора све време: ЗАШТО се то све ради у цркви, а не у парохијском дому или специјалној црквеној сали? Деценијама уназад, сва предавања и сличне ствари су се дешавале у патријаршијској сали у приземљу Патријаршије. Довољно дуго сам у Цркви и био сам на стотине таквих дешавања у патријаршијској сали од седамдесетих година прошлог века. А то је било време када су људи тек прилазили полако Цркви. И тада је имало много више смисла, ако је мисионарење разлог, да се та предавања дешавају у цркви а не у патријаршијској сали. Али није ствар у мисионарењу, него је ствар у промени свести.
Не говорим ја и не одређујем Цркви шта сме да ради, како инсинуираш, него указујем на то да у Цркви постоји смисао и поредак ствари који се миленијум и по одвија на одређени начин. И то са савршеном унутарњом духовном логиком, не тек онако да се збива хиљаду и по година. ТИ ме практично питаш зашто ја тврдим да је исправно оно што Црква ради миленијум и по, са савршеном унутарњом духовном логиком и смислом, и зашто верујем да би тако требало да буде, а не онако како се ради последњих десетак година.  И шта да ти одговорим на то?
И, као што поменух -тај дух прилагођавања свету кренуо је од Другог ватиканског концила 1965. године и ширио се најпре по Католичкој цркви. Видимо да се исто то, али много раније него у Православљу, дешавало код римокатолика. И код њих већ деценијама имаш свакаква догађања по храмовима, укључујући и свећенике који свирају на гитарама током мисе. Када једном отвориш врата, људска "кретивност" не зна за границе. И све то је и код римокатолика имало је исти претекст - да се мисионари, да људи приђу Цркви, јр је западни човек постао све удаљенији од Цркве и све безбожнији. Нажалост, ништа се тим "приспособљавањем" свету није постигло, храмови су и даље празни и све празнији. Људима не треба (у првом реду) од Цркве култура и уметност, не треба јој Црква која је од овог света. Њој треба од Цркве оно потпуно ново и другачије, што им не може дати ништа од овога света - живот вечни, заједница са Богом Љубави. Треба им да Град који на гори стоји, треба им Светлост невечерња.

Шта ћу кад ме тераш на то....Није ствар у томе да посади кукуруз у храму, него сам то рекао за кућу. Дакле кућа се гради да се станује у њој. То је дефиниција куће. Храм се гради да се људи у њему моле, да се врше богослужења. Ти кажеш, Црква може да одлучи да прошири намену цркве тако што ће у њој држати изложбе и монодраме и представљање књига. Зашто по тој логици домаћин не прошири намену куће и узгаја кукуруз. Или нешто друго - постави кошницу са пчелама у трпезарији и користи их заједно са пчелама. Што не би могло? Сад, нема везе што је кућа место које по дефиницији служи за становање људи, а не за узгајање кукуруза и не да у њој буду кошнице. Ето, човек је тако одлучио.
Храм је кућа молитве, кућа Божја. Проф. Мирковић у Литугици каже да је то свето јавно место намењено непосредно и искључиво молитви. И тако је било преко хиљаду и по година. То је ноторна чињеница, што би се рекло у праву. Али ти кажеш да Црква може да одлучи да прошири намену. Прво, зашто би мењала нешто што хиљаду и по година функционише на тај начин? Уз то, храм је свештени простор, и све има и своју свештену символику где олтар значи то-и-то, наос значи то-и-то, у олтару се ради то и то, на солеји то и то, на амвону то и то... Друго, никакав проблем није да се то ради ОКО храма - у порти, у парохијском дому, у специјално направљеној црквеној сали...(Као што је нпр. операциона сала опремљена и намењена за операције, са свим потребним апаратима, уређајима, опремом, распоредом ствари и просторија на одговарајући начин... Све је смишљено и урађено за операције. И сада директор клинике каже - види, могли бисмо у операционој сали да у слободно време држимо колегијум или стручне семинаре, или да један део одредимо за пријем пацијената. Што не би могло? Па наравно да би могло, али ЗАШТО би то радио? Зна се шта се ради у операционој сали. А има у болници још других места за садржаје које би директор ставио у операциону салу). 
Дакле, мора да постоји разлог. И ти кажеш - мисионарење.  Као, људи иначе немају појма где се налази храм, шта се у њему ради, која је сврха и смисао Цркве и учења које проповеда, него ћеш да их "довучеш" у храм да слушају монодраму или гледају изложбу и онда ће после тога "схватити" да је храм место где се људи моле Богу, приносе Му благодарење и величање и ступају у најприснију заједницу са Њим. Па ће онда кренути у цркву на богослужења. Ма да. Или ће, можда, побркати да су култ и култура исто? 
Врло једноставно питање остаје без одговора све време: ЗАШТО се то све ради у цркви, а не у парохијском дому или специјалној црквеној сали? Деценијама уназад, сва предавања и сличне ствари су се дешавале у патријаршијској сали у приземљу Патријаршије. Довољно дуго сам у Цркви и био сам на стотине таквих дешавања у патријаршијској сали од седамдесетих година прошлог века. А то је било време када су људи тек прилазили полако Цркви. И тада је имало много више смисла, ако је мисионарење разлог, да се та предавања дешавају у цркви а не у патријаршијској сали. Али није ствар у мисионарењу, него је ствар у промени свести.
Не говорим ја и не одређујем Цркви шта сме да ради, како инсинуираш, него указујем на то да у Цркви постоји смисао и поредак ствари који се миленијум и по одвија на одређени начин. И то са савршеном унутарњом духовном логиком, не тек онако да се збива хиљаду и по година. ТИ ме практично питаш зашто ја тврдим да је исправно оно што Црква ради миленијум и по, са савршеном унутарњом духовном логиком и смислом, и зашто верујем да би тако требало да буде, а не онако како се ради последњих десетак година.  И шта да ти одговорим на то?
И, као што поменух -тај дух прилагођавања свету кренуо је од Другог ватиканског концила 1965. године и ширио се најпре по Католичкој цркви. Видимо да се исто то, али много раније него у Православљу, дешавало код римокатолика. И код њих већ деценијама имаш свакаква догађања по храмовима, укључујући и свећенике који свирају на гитарама током мисе. Када једном отвориш врата, људска "кретивност" не зна за границе. И све то је и код римокатолика имало је исти претекст - да се мисионари, да људи приђу Цркви, јр је западни човек постао све удаљенији од Цркве и све безбожнији. Нажалост, ништа се тим "приспособљавањем" свету није постигло, храмови су и даље празни и све празнији. Људима не треба (у првом реду) од Цркве култура и уметност, не треба јој Црква која је од овог света. Њој треба од Цркве оно потпуно ново и другачије, што им не може дати ништа од овога света - живот вечни, заједница са Богом Љубави. Треба им да Град који на гори стоји, треба им Светлост невечерња.

Не заводим за голеш планину него изводим на чистину. Храм је као целина освештани богослужбени простор. Није то само олтар. Олтар је најсветији део, али он није сам за себе, него у вези са бродом цркве. Ако си приметио, промоције књига се често држе на солеји, а и концерти такође, при чему су, наравно, учесници окренути леђима олтару. Могу ли ја за време службе да одем и стојим на солеји? И да се окренем леђима олтару? 

Претпостављам да си одабрао да ми кажеш како сам крути формалиста и законик зато што си имао одговоре на сва моја питања упућена Оливеру, али си сматрао да је потпуно безвезе да их овде изнесеш. Ако није тај случај, волео бих да чујем твоје одговоре.

Да ли је одржавање сликарске колоније у Студеничком храму банална профанација или небанална? Допуштена или недопуштена?
Ако може да се врши представљање књиге на солеји, да ли може и у олтару? Ако не може, зашто не може?

А сваки богослов илити свештеник морао је прочитати и Литургику проф. Лазара Мирковића.
У Општем делу, на страни 77. пише: "Од првих времена хришћанства постојала су известа света места, намењена искључиво и непосредно хришћанском богослужењу, а то су цркве и капеле. У света места рачунамо и звонике и гробља, који су према својој намени посредно служили за богослужбене сврхе. Према томе, када говоримо о светим местима, говорићемо о храму, капелама, звоницима и гробљима".

Претпостављам да ти је познато да се у неком тренутку забрањено да се у храмовима врше агапе? Постоји међу свештеним канонима и тај.
Што си се толико узбудио? У чему је проблем?
За тебе не треба да постоји разлика између дома Божјег, дома молитве, и дома културе? Да ли се зато црква освећује, и представља Небо на земљи, да би се заједно са богослужењем  у њој обављала и друге овоземаљске културне и уметничке делатности? Или би се све то могло радити у броду цркве, али не у олтару? Зашто не и у олтару? 
Шта је проблем да се то врши у сали или у неком од постојећих домова културе, као што се то радили стотинама година уназад, све до пре десетак година, када је почела ова пракса?

Ништа ти ниси одговорио, написао си гомилу ствари које немају везе са суштином приче, а чак то не успеваш ни да запазиш. Важно је да си прек, осион, да умеш да залепиш етикету суботара и манијејца...Напишеш да нмема разлике између литургијског и нелитургијског простора, да би онда ипак било посебног освештаног простора...у њему не може банална профанација, али она која није банална може, вероватно. Само се баш не зна тачно која је бананлна а која није.  Да ли би нпр. сликарска колонија у студеничком храму била банална или небанална профанација.  

И да нам кажеш од када се то схватило да нема разлике између литургијског и нелитургијског простора, па су цркве постале домови културе. Од пре десетак година? До тада су били манихејци у Цркви?
Ако нема разлике, зашто се цркве освећују, зашто се стављају честице моштију у св. Престо?

Милане, јабуко, де попиј нешто против притиска...Куд и покренух ово, оће брат да ми се искекељи од једа...

А сваки богослов илити свештеник морао је прочитати и Литургику проф. Лазара Мирковића.
У Општем делу, на страни 77. пише: "Од првих времена хришћанства постојала су известа света места, намењена искључиво и непосредно хришћанском богослужењу, а то су цркве и капеле. У света места рачунамо и звонике и гробља, који су према својој намени посредно служили за богослужбене сврхе. Према томе, када говоримо о светим местима, говорићемо о храму, капелама, звоницима и гробљима".

E насмеја ме од сабајле...Ви Војвођани баш имате осебујан смисао за хумор.

Па ако је све тако, нигде саобраћаја, све мирно, јутро, ниси возио брзо - шта си ког врага тражио у жутој траци? То се ради кад ти је фрка и кад се мора.
И треба да те казне кад си без разлога био тамо :-)))

Ђуровићу, какав ти је род Митровић?  Иста му је логика ко твоја, мора да сте нешто у роду.

Ђуровићу, какав ти је род Митровић?  Иста му је логика ко твоја, мора да сте нешто у роду.

Ђуровићу, какав ти је род Митровић?  Иста му је логика ко твоја, мора да сте нешто у роду.

Ђуровићу, какав ти је род Митровић?  Иста му је логика ко твоја, мора да сте нешто у роду.

Па ако је све тако, нигде саобраћаја, све мирно, јутро, ниси возио брзо - шта си ког врага тражио у жутој траци? То се ради кад ти је фрка и кад се мора.
И треба да те казне кад си без разлога био тамо :-)))