Милошшш

Драги форумаши и пријатељи,
Због недостатка администрације која би бринула о томе ко и шта пише на форуму, јер се овде веома брзо навуку они који би да уче Цркву како треба да буде Црква, форум ће бити затворен за даља коментарисања. Сајт Поуке.орг ће и даље да настави да постоји, бар као артефакт неких бољих времена и  дружења. 
 
Хвала свима који су градили ову интернет заједницу.
 

nije jasno, šta ako Bog sam želi da tako bude
 
https://upodobljavanje.wordpress.com/2017/05/18/на-месту-скандала/?fbclid=IwAR0Up5Fhmlfcy0IoLqEpu6efGPFNGPobFv8REbXos1jjhHJIc6NXnWrcqnY

На шта се свела србска политика, на овог циркузанта. 
Ово је казна за наше грехове, нема друге.
Оче, опрости нам, и спаси нашу јадну Србију!

Политика је курава, свађа људе бадава.

@Ralex
Хајде се мало заустави. Имаш неке друге форуме за неправославне.

На папиру зна он све лепо да каже и срочи али у делима нема ничег. Иначе по одлуци митрополита Теодосија, манасти Бањска је био затворен за верни народ на 4 дана у периоду годишњице погибије 3 српска младића који су на том месту убијени од стране шиптарских терориста.

У сваком човеку који непокајано живи у греху, живи и бес (демон), који, као у кући, располаже свим што је у њему. Када грешник, по благодати Божијој, доживи скрушеност због својих грехова, каје се и престаје да греши, ђаво бива изгнан из њега. Он га спочетка не узнемирава, јер је у покајаном много ревности која као огањ сажиже бесове и одбија их као стрела. Међутим, када ревност почне да се хлади, ђаво приступа издалека са својим предлозима, убацујући сећање на ранија задовољства и призивајући к њима. Добро се чувај, покајниче, јер се од везивања осећањем за њих брзо прелази ка жељи. И ако се ни овде не опоменемо и не вратимо у стање раније трезвености, пад неће бити далеко. Из жеље се рађа склоност ка греху и решеност, и унутрашњи грех је већ готов. За спољашњи се, пак, само чека повољна прилика. Укаже ли се она - грех ћe се учинити. Са тим и бес поново улази и почиње да гони човека од греха ка греху, и то још брже него раније. Господ је то описао у причи о поновном враћању беса у очишћени и пометени дом (Мт.12,42-45).
   свети Теофан Затворник

Председник је добро зборио синоћ у УН.
Али те приче су за наш народ пренете, а не за њих тамо, јер УН одавно немају никакву битну ф-ју.

Свети Јефрем Сирин

 

Господ, Који са недара Очевих низиђе и учини Себе путем спасења за нас, Блаженим и Божанственим Својим Гласом учи нас покајању, говорећи: "Нијесам дошао да зовем праведнике на покајање но грешнике!" И још: "Не потребују здрави љекара него болесни!"

Ако то кажем ја, можеш ме и не послушати. Али ако каже Сам Господ, зашто га омаловажаваш, не марећи за живот свој? Ако си постао свјестан да ти је у души рана од помисли и дјела твојих, зашто не мариш за скривене ране сшје? Зашто се бојиш Љекара?

Он није бездушан, а исто тако ни несастрадалан, ни тврда срца. Он никако не користи жељезо нити жестоке љекарије нити болна места пали. Господ само ријечју лијечи. Ако захтједнеш да Му дођеш, знај да је препун добра, препун милосрђа. Он је тебе ради са Недара Очевих низишао. Тебе ради се оваплотио да би Му приступио без страха. Тебе ради је постао човјек - да би твоје тешке ране исцијелио. Са великом благошћу Господ те призива к Себи.

Приступи, о грешниче, исцијели се без муке. Збаци са себе бреме греховно, принеси молитву и сузама ороси ране загнојене. Јер, овај Љекар Небесни, Љекар Блага, сузама н уздисањем ране исцјељује. Приступи, грешниче, к добром Лекару, сузе Му принеси, оне су лијек најбољи. Јер, баш то је и угодно Небесноме Љекару - да се свако сопственим сузама излијечи и спасе. Дејство тога лијека не почиње тек након дужег узимања, он рану не зацјељује постепено, него те (цијелог) исцјељује одмах. Љекар очекује да угледа твоје сузе.

Приступи не бој се! Покажи Му рану своју и са њом заједно принеси му и лијек - сузе и уздахе своје.Ето, отворена су врата Покајања! Постарај се да уђеш. о грешни, док ти се не затворе! Он неће дати времена твоме немару. И сама врата, видећи те тако безбрижног, неће чекати да се твој нехај настави. Зашто си замрзео живот свој, несрећниче? Шта је више од душе твоје, човјече?

А ти, грешни, омаловажио си је! Та, не знаш, љубљени, у који ће час Небесни Љекар заповиједити да се затворе врата Његова Љечилишта. Приступи, молим те, гледај да се исцијелиш. Госгтод жели да твојим покајањем обрадује војску небеску, Сунце је већ достигло час свога смираја, и само тебе ради још оклијева - да би стигао до обитељи небесне.

Зар ћеш дуго нечистог свога непријатеља трпјети, бестидно испуњавајући његову вољу? Он жели да те у огањ свргне! Ето за шта се он стара! То је његов дар онима који га воле! Он увијек ратује са свим људима, поражавајући их злим и нечистим жељама, и он, нечисти, до очајања доводи оне што су му се покорили, одрвењује срца, исушује сузе, да грешник не дође у скрушење. На сваки начин бјежи од њега, о човече! Осећај мржњу и одвратност неутољиву према ономе што је њему драго. Тако одгони лукавога, тако бежи од коварнога, јер је он човјекоубица од искони и до краја. Бјежи од њега, човјече, да те не погуби!

Послушај, љубљени, блажени глас који ти свакодневно говори: "Ходите к мени свр уморни и обремењени и Ја ћу зас одморете. Узмите јарам мој на себе. Научите се од Мене, јер сам Ја тих, кротак, милостив т смирен срцем, и наћт ћете спокој душама својим!" Господ ти најављује успокојење, и из дана у дан живот обећава. Приступи, не бој се! Благи Владика ни за чим нема потребе, Њему није потребна обвезница свих твојнх грехова. Он је прибјежиште од свију зала, лијечи ране и дарује живот у изобиљу, као Благи; драге воље прима оне који се уз Њега приљубљују; као Бог Величанствени, "Коме је све унапријед знано, Он зна све наше мисли и, ако Му ко долази ради исцјељења, види срце и све усрђе његово.

Када онај ко Му приступа, води постојано благочастив живот, тада се Сам Бог Благи, по Својој благости, одмах даје њему који Га тражи, и прије него што човјек узведе поглед ка Богу, Бог му говори: „Овдје сам“ и прије него што Му се приближи, отвара Своје скривнице пред искатељем; и прије него што Га човјек за то замоли, измирује се са њим; и прије него што се помоли, удостојава га милости. Зато што то захтијева и жели љубав Божја. Она не оклијева да услиши оне који заиста прилазе Богу. И не прекоријева нечастивог који му опет долази, ријечима: „Зашто си толико времена служио ђаволу и добровољно презнрао Мене Владику?“

И не истражује Владика колико је времена протекло, но гледа само на смирење, сузе и уздисања онога ко припада к Њему. Зато што све зна унапријед, као Бог и Саздатељ наш, Он нам одједном опрашта све гријехе, сва сагрешења у мислима и дјелима, и наређује да се грешнику донесе првоздана одјећа и још прстен на десну руку, и свим Анђелима заповиједа да се радују поновном проналажењу грешникове душе..Блажени смо сви ми, људи.

У нас је Владика кротак, незлопамтив, благ, сажаљив, милосрдан, дуготрпељив, и сваки пут нам опрашта наше несреће, ако то само желимо. Јер, ево Он дозива, ево - дуго трпи, ево - подаје нам сва блага Своја у овом и тамошњем животу, ако га хоћемо.

3. Аутентичан верујући човек
Он се налази у постојаној борби са собом, другима и Богом, откад тражи своје лице. Он зна да је слободан; он има то право од Бога, али је схватио, да је у његовом животу слобода нешто што се треба остварити, а не датост. Он зна да је његова слобода осакаћенa навикама, митовима, страстима, зависностима, стремљењима, светскоме животу. Он схвата да нема никаквих гаранција на његовом путу. Понекад се умори и затражи „објективне“ критеријуме и прибежишта, али истовремено с тим зна да они нису у стању да га обезбеде. Људи око њега му отежавају, али истовремено претстављају и његову наду.

У међуљудским односима он је срео најбоље што му се могло догодити – Самог Бога. Међутим искусио је и односе који га нису очаривали. Напротив, обременили су га. Дакле, он зна да кад би окривио друге или околности за свој неуспех, његово би олакшање било времено. Зато излаз тражи у себи. Свестан је да за такво трагање нису довољне само његове снаге. Не због неке лажне и лицемерне понизности, тобоже не заслужује ништа или нема никаквих способности, већ због уверености да и поред тога што је постигао многобројне важне ствари у животу, оне нису довољне, да би му пружале аутентичан исход. У вези са Богом он тражи елементе диjахроне аутентичности, истините (праве) мере, која може одговорити његовом животу.
Тражећи ту меру, он се упитује и за Самог Бога. Између Божијег и његовог лица као препреке улазе његова схватања о Богу и лично несавршенство. Али он верује Богу и нада се у Њега. Неки од његових повремених успеха или неуспеха могу га времено удаљити од Бога, али такође могу постати и отскочна даска за његов духовни живот. Овај ризик често доводи до усамљеност – не изолације, до болног губитка лица Божијег. Међутим када се у одређеним тренутцима – колико ли их има у животу? – у тренутцима који не долазе магијски, без одређене цене, а након напорног пута себепознања, појави лице Божије у његовом односу са људима, онда његово биће испуњава неизрецива, аутентична и дубока сладост. Истовремено у њему се шири и једна туга. Зашто? „Авај! Требало ми је толико времена у животу да видим оно, што је стално постојало око мене, до мене, у мени... И тада наступа тренутак покајања. Покајања, где се ум мења не због неког психолошког притиска, испуњен мојим сепством или неким другим, већ због просветљења. Могао сам гледати и на другачији начин, из другог угла и ствари су се разјасниле. Ближим се извору живота. Признајем своју жеђ. Признајем да нисам себедовољан, да постоји вода која може дати живот. Оживотворити ме. Дати живот и мени и мојим узајмним односима. Узимам одговорност приближавању Извору. Извор постоји, али треба да и ја учиним корак, да би се чудо десило. Као раслабљени који је требао да подигне одар да би му ноге оживеле. Као слепи човек који је требао да оде до извора да би опрао своје очи глином не би ли прогледао. Неки духовно непросвећени тумаче да грешник треба да се мучи како би показао своје покајање на делу. Што би рекли – да трпи казну. Да исплати глобу за грех, то јест за једну грешну насладу. Ова нељудска мизерија међутим не може да изображава преблагог Творца Красоте и Љубави. Он тражи да му приђем и да активно учествујем у сопственом опоравку. Мој повратак је и моје спасење. То је практично и моје поверење у Његовим намерама. Он жели да учествујем у сопственом лечењу, зато што ме враћа у ономе у чему сам одувек био, али нисам делотворио. Да будем са-творац. (Συνδημιουργός)
Дакле, моје активно учешће у тајни Покајања није некаква мизерна казна, већ деловање живота. Ја нисам роб који бива накажен због покушаја да се ослободи, већ онај који враћа своје царско и свештеничко достојанство.

Не кајем се уколико неутешно плачем са црним и јадним сузама у знаку самоокривљавања, већ са рекама од суза, које умивају облаке. Моје сузе су као киша. Она чисти моје прашњаве хоризонте, наводњава пресушела поља мог бића, ствара реке живе воде, које ће напојити и оне око мене. Тада исповедник – духовник постаје прилика. Моћи ће да потврди аутентичност или илузију. Да рашири то поље кроз своје сопствено искуство. Да ме доведе и до других аспеката који остају тамни. Тада исповедник и Бог као личности имају своју слободу и нису моја предвиђања, већ живи и Други. Зато могу придонети у оживљавању наде. Покајање је тада могућност и изједначава се са животом. Са надом. Оно није нешто што треба да се уради. Напротив, одбацивање покајања је исто што и одбацивање живота.
Извор: Δημήτρης Κaρaγιάννης, Ρωγμές κaι Aγγίγμaτa(Пукотине и додири),εκδ. Aρμός, 2005, σ. 31-46, Аутор је специјалист дечје и породичне психологије.

Покајање је када су ти сви свети и када сматраш да су сви бољи од тебе,и захваљујеш Богу на томе,и не знајући и сам се посвећујеш.
Увек си срећан кад видиш другог човека,кад си сам-често се сетиш свога дна и плачеш.

мислим да нисам срела особу која је једном исповедила неки грех и више га није понављала...битно је да си свестан своје грешности и да се непрестано кајеш...колоко год пута да паднеш, толико пута се поново дижи и настављај борбу која ће трајати док смо живи...а наравно, ту је наш isus-sinai који види наш труд и помаже нам... 0442_feel

"Што писмо пише све се догађа, Ново се Небо и Земља рађа."
Наравно, нећемо оно "ево га овде, или онде", али време за панику нехришћана је ту. 
Tо се најбоље види по њима. 
Jер док смо причали о овим догађајима, неки су нас исмевали и корили. 
А сад су се ућутали, сад је већ наступило време.

Kakvo nepostojanje bilo koga? Ko prica o tome? Rec je o tome da nas dobri predsednik na nagovor jevrejskog lobiste marka djurica tretira cionisitcku vlast u izraelu (satanisticku do srzi) kao partnere. Do mere da im cak i ustupamo gostoprimstvo dok vrse genocid u pojasu gaze, zatim sad u juznom libanu a uskoro i u zapadnoj obali. Ali to nije samo genocid to je navir demonskih sila iz dubine ada na povrsinu koji se manifestuje trenutno na terenu. 
Cionistima se zuri da isprovociraju rat sirih razmera i pripreme teren za uklanjanje zlatne kupole sa hramovne gore kako bi se mogla poceti izgradnja treceg hrama. Antihrist se mora docekati kako dolikuje, a zasto drzava Srbija nalazi u da u takvom delu ima partnerski odnos pitanje je za tvog bogica i nazalost predsednika Srbije.
Spasi dusu svoju Milane pa ga iskritikuj. 

"...jednom prilikom išao sam na stanicu da ispratim nekog na voz za Beograd. I u istom vozu je bio hor Srpske pravoslavne crkve.
Kada su me videli članovi hora, pošli su spontano da pevaju "Pogledaj dom svoj anđele".
To je bila potpuno nestvarna situacija na praznom peronu.
Stojim, gledam i plačem, slušam kako oni kao anđeli pevaju.
To je prvi put u istoriji austrijskih železnica da voz kasni u polasku,
jer kada se pesma završila, pustili su voz da ode", rekao je Bora Đorđević"
 
"Rekli su mi da ta pesma ne sme da se nađe na ploči, ali bez nje ne bi bilo Riblje čorbe"
WWW.B92.NET Bora Đorđević nas je napustio u 72. godini.  

Мени је једино чудно што Рио Тинто још није купио опозицију. Јер моја процена је да ће опозиција да каже како је рудник добар, ал само ако они контролишу процесе, и владају.
Каква да је ова власт, морамо да је натерамо да она укине рудник, и прекине рударење. Јер свака следећа власт ће дати и више него ова.
То смо имали са Вучићем, и СНС, када смо претходну власт скинули због успостављања границе са КиМ, и довели ову да поправи шта се поправити може. Кад они гори од претходне и предаше све албанцима, и још ће и да протерају заједно са албанцима то мало срба што је остало на КиМ.

A što ne bi uživao u seksu sa svojom ženom. Hristovo učenje govori da je greh sve što je protiv interesa bližnjih. Kad se bolje pogleda sve što je Hristos govorio vodi ka tome da čovek bude podoban za život u zajednici, Pa su vernost, iskrenost, poštenje vrline. Problem je ako je neko neveran prema svojoj ženi ili bližnjem maštajući o njegovoj ženi. S takvim se ne može graditi zajednica. A kada je u pitanju seks u braku onda tu nema greha.
Žena u braku ubrzo postane svojina a ono šta je osvojeno gubi draž pa muškarcu seks u braku ubrzo postane obaveza, Prirodni čovek u nama bi da poseje seme na što više mesta i njemu su interesantnije sve druge od svoje žene. 
Ko kada kupiš vredan prsten pa ga neko vreme stalno zagledaš a posle nekog vremena kad postane svojina više ga ne primećuješ na ruci.
Za prirodnog čoveka vernost samo sputava čoveka a za duhovnog je ona odraz čovečnosti.
Zato treba rauđivati šta je greh a šta nije po tome kako se to odnosi prema zajedničkom životu.
Tako u zajednici bude puno ljudi koji drugačije misle pa da bi zajednica opstala treba umeti pretrpeti druge, biti krotak, oprostiti, biti milostiv kad sudiš, ne suditi prestrogo bližnjima, najbolje ne suditi nikome već sud ostaviti Bogu. E takav onda nema greha i podoban je za zajednicu.
 

То је најважније, тачније једно од најважнијих ствари у монаштву. Савладавање сексуалности подразумева уздржавање од јаке и обилне хране, а молитва и бдење томе дају смисао. Тако можеш имати сексуалне односе, а молитва и хришћанска заједница томе дају смисао.
Зато је важно да човек одреди свој пут, да добро испитавши шта је по благовољењу Божијем, уради тако. Зато не треба јурити својеглаво у монашки чин, него треба урадити све што до тебе да будеш сигуран у могућности једног или другог. Тек онда је исправан избор.

Питање је зашто је власт оволико залегла за рудник, кад је јасно да је потенцијална штета за природу- пољопривреду и воћарство неупоредиво већа од користи.
Једино што пада на памет је да су уцењени од Немаца.
Лаж је да ће се БДП повећати много због рудника. Планирано је запошљавање око 1100 радника (Зи Ђин има 5000-6000), а рудна рента на нето профит у пуном капацитету рудника би била годишње 5/10 до максимум 20 мил. €. То је смешан новац за државу. Цена литијума је у паду и то више није никакав високопрофитни посао.
Овде се ради о литијумској независности Немачке од кинеских сировина, а ми смо задњи у тој причи. Нема никаквог богаћења, само потенцијална штета.
 
 

Благо ономе ко твори Божју вољу, без обзира да ли је у браку или није.

Благо ономе ко твори Божју вољу, без обзира да ли је у браку или није.

Ne dao Bog nikom. Znaj ja vrlo dobro kako izgledaju jurodivi Hrista radi. Ti si samo skrenuo u nepoznatom pravcu. Duhovnost je opasna kad se igras s njom na svoju ruku, opomeni se dok imas vremena. 

https://slavoslovije.wordpress.com/wp-content/uploads/2008/12/arhimandrit-lazar-abasidze-kako-izleciti-bolesti-duse.pdf