motorheadsd

Променио сам се и тежим ка промени.

Далеко сам ја од љубави према Христу. Ја сам још на нивоу роба. Шта радити док не заволиш Христа? Да ли је моје преумљење покајање?

Свесност, својеврсно преумљење које не мора нужно да прати и осећај туге, стида и гриже савести. Већ само спознаја да је то нешто што чинимо или смо чинили грех, да је штетно за нашу душу и друге и решеност да тај грех оставимо. Наравно, кад су већи греси ту је присутна грижа савести док постоје и они тежи греси који су се десили давно па нас је грижа савести и прошла.

Помаже Бог, оче Саво Мучи ме прича о потопу или како то неки називају мит. Да ли је стварно мит или истинит догађај у то можемо само веровати. Наука тврди да потопа никаквог никад није било. Ово је пољуљало моју веру, док сам раније некако рационализовао у својој глави причу о потопу сада не могу. Не би био никакав проблем да се у Новом Завету потоп не помиње на 4 места. Како то прихватити ако је заиста мит а да не смета нашој вери у Христа? Хвала

Де си бре земо

Из Смедерева си?

Својом добродушношћу и жељом да ми помогнеш си ми већ помогао донекле, радује ме твоја човечност.

Драге сестре и братијо, Прекопираћу вам писмо које сам послао једном јеромонаху. Унапред молим за озбиљност и саосећајност. Оче, нисам вам дуго писао километарска писма али ћу сад морати јер ме мука тера. Неће баш бити километарско, чита се за 2 минута. Покушавам да дефинишем, да опишем, уђем у своју подсвест како бих вам објаснио тачно оно што ме мучи.Те помисли ми стварају страх који није мали, који ме паралише и који може бити погубан по мене. Може опет да ме одведе у Институт за ментално здравље а они ионако једва да могу да помогну човеку а тек мени не могу помоћи јер је мој проблем везан за духовност. Ви морате бити мој лекар. А и да се што пре скинем са ових лекова. Само би ме кљукали лековима. Читајући Псалтир и слушајући једну духовну емисију ја сам стекао слику о Богу који уме сурово да кажњава. Почео сам да се бојим Бога, стекао сам страх од Божје казне.Како да правилно поимам Бога? Ја имам тзв општи анксиозни поремећај (ОАП)или како га у психијатрији зову- слободно лебдећи страх. Ухвати ме безразложни страх и оно чега се прво латим што ме плаши то ми ствара панику и преокупира ми ум. Рецимо, бојим се заразних болести. Па кад сам у фазама тог ОАП ако мислим о хигијени онда је страх од инфекција, када мислим о Богу онда је страх од Бога. Већину страхова сам победио али ми је преостао тај религијски, почео сам да се бојим Бога, стекао сам страх од Божје казне. Како да правилно поимам Бога како га се не би бојао.

Оче, нисам вам дуго писао километарска писма али ћу сад морати јер ме мука тера. Неће баш бити километарско, чита се за 2 минута. Покушавам да дефинишем, да опишем, уђем у своју подсвест како бих вам објаснио тачно оно што ме мучи.Те помисли ми стварају страх који није мали, који ме паралише и који може бити погубан по мене. Може опет да ме одведе у Институт за ментално здравље а они ионако једва да могу да помогну човеку а тек мени не могу помоћи јер је мој проблем везан за духовност. Ви морате бити мој лекар. А и да се што пре скинем са ових лекова. Само би ме кљукали лековима. Читајући Псалтир и слушајући једну духовну емисију ја сам стекао слику о Богу који уме сурово да кажњава. Почео сам да се бојим Бога, стекао сам страх од Божје казне.Како да правилно поимам Бога? Ја имам тзв општи анксиозни поремећај (ОАП)или како га у психијатрији зову- слободно лебдећи страх. Ухвати ме безразложни страх и оно чега се прво латим што ме плаши то ми ствара панику и преокупира ми ум. Рецимо, бојим се заразних болести. Па кад сам у фазама тог ОАП ако мислим о хигијени онда је страх од инфекција, када мислим о Богу онда је страх од Бога. Већину страхова сам победио али ми је преостао тај религијски, почео сам да се бојим Бога, стекао сам страх од Божје казне. Како да правилно поимам Бога како га се не би бојао.

да, али их је најпре причестио у тренутном стању

Христис је причестио Јуду, Тому неверног и Петра који га се три пута одрекао... Шта је мера вере, ко то може измерити...

Хвала на увиђавности брате Милоше. Бог ти помогао. Веруј ми да ми не сметаш питањима, јер Богу хвала имам сада времена, кроз њих проверавам себе, а можда ја и грешим у одговорима јер сам човек грешан. Не прихватај здраво за готово оно што ти ја напишем, него из свог искуства евентуално провери о томе. Ако ишта добро или лепо напишем то је Богу хвала, благодаћу Божијом урађено. Стање маловерје је стање и моје душе, а мислим из невеликог свог искуства да је то стање многих од нас. У Св. писму Господ говори често својим најближим ученицима да су маловерни, па ме и то потрепљује, а волео бих да и Вас укрепи да то стање није опасно за човека. Наравно треба се трудити да га превазиђемо, али ту етапу не моћемо избећи и корисна нам је да се у свом маловерју са већим усрђем Богу обраћамо за помоћ и наравно користимо сва средства и знања од Господа дарована Цркви Божијој, а то су увке Свето Причешће и Свете тајне и Свето предање.

Да учествује у Светим Тајнама, конкретно у Причешћу?

Питање, цењени оче Саво Из књиге Несвети а свети. Парафразирам следеће--На вечери праштања благочестиви епископ избацује из манастира пред народом, чувајући га од саблазни, игумана и једног јеромонаха због некаквог сагрешења. Одмах потом одржао је беседу о вечери праштања и све људе замолио за опроштај. Аутор је тада био дете од 12 година и није то најбоље могао да схвати. Закључак аутора је да баш зато што се догодило једно за другим, истеривање тј одсуство праштања а потом смирена молба да му сви опросте и његово праштање свима нама, казна може послужити као почетак праштања И ДА БЕЗ ЊЕ НЕМА ОПРОШТАЈА!?

https://www.youtube.com/watch?v=YaB8jlax4vk&t=4914s На 1:30:40