Blaža Željko

Volim "žive" ljude koji su hrabro okusili život.. sve njegove aspekte, prošli sito i rešeto od pakla do ljudskosti.. i kad se pronađu u pravdi sasvim su određeni i definisani. Sav taj spektar svega i svačega kroz koje je njihovo srce prošlo i brusilo se stvara boeme u najlepšem smislu reči .. i to je teško razumeti ako rigidno (ograničeno) gledamo na svet. Ima jedan Filipinac kog život nije mazio a ni on nije bio cveće iz našeg tupog ugla ... ali naš ugao je tako jedno ništa da je to strašno. Zove se Meni Paskao, kao Tajson pronašao se u boksu, postao šampion .. a onda 'ladno sagradi 1000 stanova za siromašne. Šta tu reći? Samo zanemiš i ne možeš da ne razmišljaš o značenju boemije i sa druge strane mizerne skučenosti tako dominantne u današnje vreme. Toliko o srcu čoveka.

Mislio sam da neću ali ipak sam konačno dočekao zrno pravde kojih će biti sve više. Pretsednik države nije hteo da spomene Balaševića (hvalio se svojim ocenama iz škole) ... jedan drugi političar involviran u sve već trideset godina je čak vređao pokojnog Đoleta ... ali ni manje ni više nego PATRIJARH srpski, dakle neko veći od svih političara, konačno uvodi pravila, konačno u svet unosi istinite pojmove iz samog Hristovog bića (Crkve) i naziva stvari pravim imenom.. Za Đoleta kaže da je jedan od najvećih koje je ova zemlja imala! Tako je Gospodin Porfirije svim ovim mrziteljima pokazao njihovu beznačajnost u koju polako odlaze.

Najdublje poštovanje senima (i dubokom tragu koji je ostavio) Đoleta Balaševića kao i Patrijarhu Porfiriju koji donosi novi duh u narod! Donosi Hrista i Duh istine i pravde!  "Blaženi koji mir grade..." a Đoleta ispraćaju ćirilicom u Zagrebu, peva mu Split, Sarajevo, Skoplje, Niš, Beograd, Novi Sad, Čačak, Osijek, Maribor... i konačno naš Patrijarh svemu tome daje prelepu notu! 

Jedna pesmičica iz naše kafane (a šta drugo) i naša sjajna Jaca u zahtevnoj Bruncličinoj pesmetini "ponovo se sunceeee..."  (ako je moguće slušati na dobrim zvučnicima ili slušalicama)

Moja divna prijateljica i moja malenkost pokušasmo da malo osmislimo ovo vreme dok smo uzapteni. Skromno od mene i prebogato, vrhunski od jedne operske dive

Mala opservacija na pitanje našeg oca Neše Ilića: "Да ли заиста има неког ко верује да данас може бити чувене симфоније Цркве и Државе?" 

Ta simfonija je utopija. Države u nama znanim oblicima plod su nužnosti organizacije palog čoveka da ne dođe do anarhije i da se u tim okvirima očuva koliko toliko potencijal razvoja duhovnosti... ali u konačnici nisu spojive jer pripadaju različitim svetovima. Država je od ovog sveta, Carstvo nije od ovog sveta. Ako je Carstvo ideal (i realnost) u kom neće biti država ni granica ali samo u Hristu... onda je ta simfonija ovde neostvariva. Carstvo je nevidljiva država po sebi i ono je globalistički orijentisano jer nema ni Judeja, ni Jelina ni Srba ni Engleza... u svemu je Otac! U ovoj realnosti (neospornoj) ono sigurno dolazi negde u sukob sa državnim uređenjima kakva poznajemo i koja uključuju ljudsku palu prirodu.
Konačno, po hristolikoj prirodi i imanentnoj potrebi ka zajednici svih utkanoj u ljudsku bogolikost... sve nekako vuče ka nečem globalnom i na kraju će doći do globalizacije (brisanja država) ali biće samo dve opcije - globalizacija u Hristu kao realnost i puno ostvarenje ljudske društvene prirode i pseudo globalizacija po slobodi od greha u svemu suprotnom Hristovim vrednostima.
Dakle Crkva i država su više štimovanje instrumenta nego simfonija 

https://m.youtube.com/watch?v=02ggGZsQez0&t=15s

Stanje vojne bolnice na Vidu (fotografije od pre desetak dana) što govori o odnosu države prema ovom veoma važnom istorijskom i kulturnom nasleđu. Stadioni su važniji od ove bolnice?! Važniji su od narodnih kuhinja na Kosovu i Metohiji (koje preživljavaju SMS-ovima) i uopšte od premnoge sirotinje po Srbiji koja gladna umire u tišini ..sve češće izbačena na ulicu jer ne može ni da sanja da plati mesečne režije?!

Par reči o strogosti i osuđivanju kojima smo često skloni, ili "Čistima je sve čisto"...što bi reklo Jevanđelje.

Dok sam bio trpezarac u Patrijaršiji svaki dan sam se družio sa pokojnim vladikom Danilom Krstićem. Par puta me pozvao da idem sa njim na nekakve priredbe. Na jednoj toj priredbi devojke u oskudnim gaćicama (kao malecni kupaći kostimi - skoro pa tange) legle na leđa sa nogama prema nama a onda su ih podizale i širile onako unakrst... Ja se mlad i neiskusan presamitio od užasa, sablaznuo se i pobesneo!? A znate li šta je vladika, koji se smeškao, rekao na to? (doveka ću pamtiti) Kaže: "Simpatično, kao da nogama blagosiljaju... ho ho ho" (on se tako smejao, ko deda mraz  ) 

Da, tad sam razumeo šta znači "čistima je sve čisto".

Bogu sam blagodaran na daru da budem u blizini tog majušnog a velikog čoveka.

U davna (i ne tako davna) vremena za progona hrišćana nije se govorilo: "Dioklecian je lično ubijao; Neron, Trajan, ili neki Marko .." ima ih još čitav buljuk. Možda neki i jesu lično okrvavili ruke ali većinom je to činila potčinjena masa zadojena duhom vremena i ambijenta kom je boju davala svest i volja vladara. Zato se uvek govorilo u literaturi i istoriografiji: "To i to zlo desilo se ZA VREMENA TRAJANA.. ZA VREMENA DIOKLECIJANA.." ili ostalih nabrojanih i nenabrojanih. Oni su, budući pod Vlašću kao Božijom silom i Anđelskim činom, svojim duhovnim stanjem davali boju vremenu i istorijskim tokovima .. dakle i životima ljudi. Jednog dana govoriće se "Za vremena mučenka Gavrila Dožića i vladavine Josipa Broza desilo se to i to; za vemena Patrijarha Pavla deslo se to i to; za vremena Patrijarha Irineja i svetovne vlasti Aleksandra Vučića... desilo se to i to". Da, to je aksiom, to je duhovni i istoriografski standard koji se ne može promeniti jer je veći od čoveka. Onda će neki istoričari secirati ovo vreme i daće svakome pravo ime.

Sremačka ravnica, šetam i u nekoj livadi zarasloj u travu opazim deo starog uskog koloseka. Nekada je tuda išao voz. Jedan kraj pruge ulazi u zemlju, vreme ga potapa... drugi kraj ima samo jednu šinu... druge nema ili je i ona potonula u duboku travu. Još stoji par cigli nekakvog zida.. verovatno stanica ko zna iz kog vremena. Sednem i reko' "Ajde da čekam taj voz!?" Spustim se na neku ciglu, zapalim cigaru... slušam tišinu. Malo posle još jednu cigaru, pa još jednu ali voza ni od korova. Shvatih da je besmisleno čekati, voz neće doći.. a nisam ni kartu kupio. Nema gde.

Čujem da je Vučić na Saboru? Treba da puste najpoštovanijeg Tasu na ovu delegaciju. To bi bio istorijski dijalog! Bože, šta bih dao da tome prisustvujem! 

Ako niste gledali ovu emisiju .. reč je o početku publikovanja (pojavljivanja u javnosti) jednog događaja koji je od istorijskog značaja. Projekat je od najvišeg nacionalnog interesa i preporučujem da mu se posveti pažnja. 

Na facebooku se pojavila fotografija ove nesrećne ucenjene žene i mišljenje da živimo kao u osmanlijsko ili feudalno doba .. i to je tačno. Ipak mnogo grešimo kada nečemu dajemo ime, tako spinujemo sopstveni mozak i percepciju. Naravno da je ovo kao u doba Turaka (ako ne i gore) ali uopšte nisu važna imena "Turci, Mongoli, Tatari.." - DELA određuju realnost. Kad je sredina kriminalna u svakoj pori nebitno je kako se ko preziva i koje je nacionalnosti. Dobiješ ambijent iz pakla.. odvratan, nečovečan, smrdljiv! Eto i privredni sistem, ekonomsko okruženje naziva se raznim imenima, "kapitalizam" .."glavni menadžer" .. ali zaboravimo imena; nije li to odnos kmeta i feudalnog vlastelina?! Kakva je razlika? Ili roba i robovlasnika u mnogim slučajevima kao u ovom sa fotografije. Imena i društveni konteksti samo nam zamagljuju realnu sliku sveta u kom živimo. Više volim da ovakve situacije posmatram kao kancer koji je deo sopstvenog tela ali se ponaša mimo zakona i pravila... zato ga rentgen ne vidi odmah.. jer je deo tela! Kad nekrozira i metastazira tad je vidljiv ali je tad i kasno za lečenje, a kod nas je, plašim se ali ipak dajem prostora nekim rezervama, u toj fazi. Samo Bog nekom intervencijom može pomoći.

Naravno nemam a priori mišljenje da je u ma kom društvenom uređenju nešto loše; govorim o zloupotrebi i otrovnom izrabljivanju ljudi koje ide ispod crte ljudskog dostojanstva kakvo je ovo iz gornjeg primera! Postoje vlastelini ili današnjim rečnikom privatnici (primer privatnika iz Bara ili restorana gde radim) koji su čovečni prema svojim radnicima, plaćaju ih uredno, daju benefite..jednostavno ljudi voli svoje radnike! Pa oni su njihov život! Nebitno kako se zove uređenje!  Samo po sebi to uređenje nije ni zlo ni dobro, to je servis udruženih građana koje čini državu. Pričamo o bestijalnom izrabljivanju ljudi u najniže moguće svrhe gazeći im dostojanstvo do prašine. 
Da mi je bre rođeni brat ako si ovakvo nevino i nezlobivo čeljade doveo na rub gladi i zloupotrebljavaš je kroz ucenu.. pa ja ću ti doći glave i bićeš na doživotnoj robiji, trepnuti neću!

Ne videh još po internetu lepše i dublje teologije od ovih par rečenica:

''Svako koga sretnete bije neku bitku o kojoj vi ne znate ništa. Budite ljubazni. Uvek.'' 
Marinko Madžgalj.

Nekoliko puta sam molio da se uvede još jedna služba u 11 sati za noćne radnike koji ne mogu da ustanu na ovu u 09 ili još ranije. To niti je kanonski pogrešno niti bilo šta drugo narušava... ali kao da nisam ni pisao. Niko ni da se nakašlje. Bog je dobar i siguran sam da se On nešto pita ta Liturgija bi zaživela! Ne znam zašto onda "majka Crkva" ne učini nešto po tom pitanju.. ili ne mari kako bi se Ženik, koji voli čoveka, postavio? Ovako smo mi noćni radnici ozbiljno uskraćeni za mnogo važna dešavanja. 

Ako se osećate loše; ako ste odrveneli i razjarili se negde u dubini duše .. evo malo antibiotika i antivirusa..

Verovatno su neki čuli već za ovog teologa ... ja na moju bruku nisam. Samo mogu da kažem: Bravo Stevane!! Nisam ništa lepše slušao poslednjih ne znam ni sam koliko godina! Neizostavno štivo za svakog 

Nešto razmišljam .. sveti Jovan Krstitelj nije postradao zbog ne znam kakvih teoloških rasprava, stresova i dubina! Rekao je političaru onog vremena jednu najobičniju etičku Istinu: "Ne možeš ti da spavaš sa snajkom"!? Nema malih i velikih istina; sve su one Vaskrsla Istina - jedna i jedinstvena! I pojmovi "mali" ili "veliki" ljudi, mereni samo ljudskom perspektivom, su smešna, gotovo klovnovska, kategorija! 

Šta konkretno da vam oprostim kad već ištete od svih da vam se prašta?  Kad je već tako onda oprostite i meni štagod, valja se .. premda nikog ne poznajem lično?!  

Možda će ovo što mislim reći zvučati patetično; melodramski ali .. baš me briga, neka zvuči kakogod.

Naime, na facebooku naiđem na najlepšu definiciju Boga koju sam ikada čuo. (Nisam najbolje razumeo da li je od Dionisija Areopagita ili nekog drugog, ali svejedno .. prelepa je) Praćena fotografijom dečkića koji ima pune oči suza .. ta definicija još dobija na punoći jer baš fotografijom približava ono o čemu govori rizikujući da pređe u patos španskih serija; ali ne prelazi u to! Mislim da bi ovo moralo, kao bilbord, da stoji na ulazima u Crkve; u manastire; da objasni ljudima sa kim se unutra sreću; da im izbaci iz glave uobrazilje i bolesne fiksacije, ponositost, nadmenost ..da vide jednostavnost i razumeju ko i na koji način ih gleda sa ikonostasa; a Bog nas (sve nas ljude bez obzira na narode i nacije) gleda upravo ovim očima kao sa slike. Nema tu patosa ... jer nema ni bolje priče o Gospodu. Valja da ljudi širom grada, zemlje, sela .. shvate da je ovo definicija Pravoslavlja u par rečenica i da bolje nema.

Taj tekst, ta definicija, glasi:

"Godinama je trajao ceo jedan period mog života kada sam gotovo neprekidno razbijao glavu knjigom Dionizija Areopagite o imenima Boga. Ova knjiga govori o tome da nijedna reč našeg jezika nije u stanju da označi njegova svojstva. Ni svemogući, ni sveznajući, svuda pristuni, istina, lepota, moć, dobrota, milost. On je neodrediv. Nedokučiv. Nepojmljiv. Jedina stvarnost, jedina pojmljivost, jedina dokučivost.
I dok sam razmišljao nad knjigom, odjednom sam ga ipak spazio.
Bio je dete. Osetljiv i loman, nevin i jednostavan. Bio je nežan. Tako je bio nežan da kad god pomislim na to kako je nežan, potresem se, oči mi se napune suzama. Od tada ga volim. Od tada ga volim iznad svega i bezgranično i strasno i drhteći ga volim i od tada shvatam da je nežnost njegova najveća snaga. To je krotkost. To je pokomost. Tananost, taktičnost, predustretljivost, pristojnost, čar, strpljenje, diskrecija.
Nepojmljiv zato, jer je tako jednostavan. Tako jak zato, jer je tako slab.
Svemoguć zato, jer je pokoran. Bezgraničan zato, jer je tako loman. Njegova strašna moć grmi, jer je on najtiši.
Po tome prepoznajem čoveka koji je njegovo najviše svojstvo. Nije opsenjujuća obdarenost, nije veličina, moć, uspeh, nije razmera dostojna divljenja, junak, lepota. Ne. Diskrecija, poverenje, pokornost, nevinost, pristojnost, nežnost, najtiši glas. Da, nežnost.
Bela Hamvaš - Dionizije Areopagita

Dobri svete; jedno malo pitanje! Uporno razmišljam, ne mogu da se setim a znam da sam negde pročitao: Koji od novijih svetitelja (ili staraca) iz Srbije ili Svete Gore je proročki rekao da će Srbija krenuta ka boljim danima zahvaljujući nekom od potomaka ruske Carske porodice Romanovih - svetih Romanovih?! 
Kaže se "Bog šalje narodu vođe" .. neki narodi ih odbace ili naprosto ubiju i onda Bog prestane da šalje više ikog! No nije nemoguće da nam pošalje baš i nekog iz ove ruske Carske svete porodice .. a "ne valja se" baš često ići Bogu uz nos  
Dakle, seća li se iko od Vas koji od staraca je rekao skoro doslovno da će Srbija vaskrsnuti uz Božiju pomoć sa nekim "plave krvi" iz loze Romanovih? 

Život je dinamika i teče spontano .. neumoljivo! Nije naklonjen kritičarima; voli učesnike.