Jump to content
  • александар живаљев
    александар живаљев

    Пад арх. Никодима у отворени антисемитизам - од личног проблема до општецрквене бруке

        Пише: др Александар Живковић


      Изгледа да ови благдани изазивају код људи захваћених прелешћу, посебно духовно растројство. Оно би заслуживало да остане њихова тајна са Богом и духовником, да се у ери савремених комуникација сами не оглашавају. Ако су са високим црквеним чином и образовањем, као у данашњем случају архимандрит Никодим (др Богосављевић), њихов личан, може да постане и проблем црквене мисије уопште, па штавише и брука за духовно деловање наше Свете Цркве.

      Познат од раније по (истини за вољу међу делом монаштва неретком хијализму који исповеда долазак православног цара пре Антихриста), а обузет нездравим апокалиптичним духом који се примио на његово, упркос високој академској титули и из археологије и из теологије, површно образовање, архимандрит Никодим данас се огласио једним против, како каже, жидовствујућим текстом. Требало би пуно времена и добре воље да се укаже на све скокове у погрешном  закључивању које у кратким тезама он данас износи. Искрено, ми за то време, а ни добру вољу немамо. Осећамо се згађено и обрукано, и дубоко постиђени, по ко зна који пут апелујемо на духовне власти мученичке Светосавске цркве, да овом, сада већ отвореном злу, коначно стану на пут. Ако се "равноземљашка теорија" могла примити са зачуђујућим осмехом, отворени антисемитизам у крилу Православне Цркве не сме ни за тренутак да се толерише. С том напоменом преносимо овај скандалозни "учинак".

    ЕКУМЕНИЗАМ КАО ЦАРЕБОРАЧКА, ПАПИСТИЧКА И ЈЕРЕС ЖИДОВСТВУЈУЋИХ

    BY NIKODIM BOGOSAVLJEVIC · ДЕЦЕМБАР 13, 2017

     

    „Јер тајна безакоња већ дејствује,
    само док се уклони онај који сад задржава“ (2. Сол. 2, 7).

    1. Дведесети век је век свејереси, јереси над јересима, јереси свих јереси – екуменизма.
    Нимало случајно се јерес екуменизма појавила и почела ширити међу православнима, управо после „уклањања онога који задржава“, после жидо-кабалистичког ритуалног убиства Св. Великомученика Цара Николаја 2., тиме што је 1920. местобљуститељ цариградског трона митр. Доситеј објавио енциклику Црквама Христовим посвуда. Наиме, по својој суштини јерес екуменизма је цареборачка јерес.
    Будући да Христос, као што Сам сведочи, није од овога света (Јн. 8, 23), онда ни Христови следбеници нису од овога света: „Кад бисте били од света, свет би своје љубио, а како нисте од света него вас ја изабрах од света, зато вас мрзи свет“ (Јн. 15, 19). Црква Христова ни Православно Царство, којима је Христос Глава, дакле, нису од овога света. Црква и Царство су двоједна икона, као душа и тело, Небеског Јеруслалима. Православно Царство и Црква су оштро подељени, раздељени и несливни са светом, и њихова је мисија да читав свет, који је изван њих, преобрази у себе, у Царство и Цркву.
    Екуменизам је, међутим, сав од света и сав у свету. Црква је по својој ипостаси и природи саборна, а васељенска, екуменска, само по свом административном устројству. Екуменизам, пак, као савез „цркава“, је и по својој ипостаси и природи и устројству свесветски, васељенски, али не и саборан, јер саборност подразумева истоветност истините вере, коју екуменизам не занима; њему је довољна спољашње, формално јединство у култу и администрацији. Зато екуменизму смета Цар, јер је он као икона Главе Цркве – Христа, чувар догмата вере и канонске свезе њеног јединства. Цар је чувар оштре границе између Царства-Цркве и света. И све док је Цар био на трону, екуменизам није могао да почне да укида и брише ове границе. Зато је екуменизам цареборачка јерес, јер не жели да се поново јави „онај који задржава“, већ жели да се оштре границе између Царства-Цркве и света укину, како би се Царство и Црква укинули и претворили у свет. Зато православни екуменисти – папоцезаристи затурају и не проповедају догматско богословље о свештеном царском чину и служби, чега је потврда савремено репринт издање Катихисиза Св. Филарета Московског, у коме је изостављен наведени део.
    2. Екуменизам и папизам спаја цареборачка јерес и окренутост и укорењеност у свету, и проповедање земаљског а не Небеског царства. Папа Стефан 4. је 754. са Пипином Малим склопио уговор о оснивању папске државе, а финале цареборства и пуноћа папоцезаризма је била када је, поред легалног Цара у Цариграду (без обзира што је био иконоборац), 800. за цара крунисан Карло Велики. У Цркви не могу бити два Цара, као што не могу постојати два хришћанска Царства. Уместо универзализма хришћанског Царства успостављен је универзализам папске власти.
    Екуменизам проповеда јединство „цркава“ у Христу, без јединства у догматици, а паписти исто то, само са јединством у папи. И једни и други ће уместо Христа дочекати и прихватити антихриста, коме ће папа, највероватније, бити лажни пророк.
    Од Трећег Ватиканског концила паписти су прихватили протестантску догматику, еклисиологију и есхатологију, а са њима јереси пантеизма, апокатастазе и хилијазма. По узору на папистички Концил, од времена патр. Атинагора почеле су припреме за Велики Православни Сабор, који је одржан 2016. на Криту, а на њему прихваћени документи са свим наведеним јересима.
    3. Екуменизам прихвата протестантску есхатологију хилијзма, хиљадугодишњег царства овде на земљи, која је у основи јудејска есхатологија „великог шабата“, тј. царства земаљског, и лажног месије, тј. антихриста. И паписти су прихватили јудејску есхатологију. Они са својом „старијом браћом“ чекају месију. Кога чекају, тога ће и дочекати – лажног месију, тј. антихриста.
    4. Православни Цар је икона Христова. Јеврејски месија, антихрист је Христова антиикона. Зато ће и икона и антиикона претходити, као претеча и антипретеча, Христовом Другом Доласку. Долазећи православни Цар, који према савременим откривењима треба да буде и Патријарх, уништиће и искорениће у Православном Царству-Цркви све наведене јереси: екуменизам, цареборство, папизам и жидовствујуће.
    Амин! Нека тако буде! Боже, дај!

    Архимандрит др Никодим (Богосављевић)




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    пре 4 минута, александар живаљев рече

    да преко архијереја задуженог за Мисијско одељење Синода,

    А да ли код нас постоји јавно доступан увид у то која све Синодска и Саборска тела постоје, ко им је на челу, ко су чланови, и контакт детаљи? 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 7 минута, Ведран* рече

    А да ли код нас постоји јавно доступан увид у то која све Синодска и Саборска тела постоје, ко им је на челу, ко су чланови, и контакт детаљи? 

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Можда би стварно требало нешто да се уради?Што се мене лично тиче, и да није у питању опасност за Цркву, ја бих пустио да пише шта хоће и докле хоће. И не желим му никакву казну, али можда да му се скрене пажња да то што чини није добро, па можда буде све добро.

    Ја верујем да су и владике одлично упознате са свим овим. Ја знам поуздано да је чак и она моја анализа Никодимове критике хаванског сусрета дошла до неких од њих, између осталих и до Деда и до Ђеда :D Па ако је то тако онда вероватно знају и остало. 

    Али мислим да се и њима не упушта у неке сукобе и расправе. Да се надају да ће проћи. Али не пролази. Можда би им од помоћи било нешто систематизовано па да размотре, а онда како им воља. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 22 минута, Isusovo magare рече

    Eto i onda čudno kad ja ništa ne razumijem..ajd tko je razumio od vas šta napisa otac Zoran!?ne_shvata

    Видиш драго Магаре сви мучимо муку. :))

    Ја Ракића не могу да покопчам, а фадер Зорана сам разумео. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

     "Не мислим да се данас може оправдано говорити о «поплави екуменизма». Одбрамбена реакција црквеног народа на све екуменистичке експерименте се појављује одмах и снажно се испољава. И чак кад се не дешавају канонски неприхватљиве активности у међуконфесионалним контактима, саму такву чињеницу део Цркве доживљава с великом напетошћу. Још већи део Цркве се, премда можемо иронисати поводом алармантног расположења зилота, према екуменистичкој делатности односи, благо речено, без икакве симпатије. И за оваква расположења постоје одређени разлози. Многи свештеници се сећају екуменистичких молебана из совјетског времена, за које су неки покушавали насилно да придобију клир. Осим тога, екуменизам се снажно асоцира с црквеним званичницима, са патријаршијским чиновништвом, због чега не бива симпатичнији: људи не воле чиновнике, независно од тога да ли носе расе или световна одела.

    Богословље екуменизма је чамотно и измишљено, и у целини – испод сваке критике. Док је богословље антиекуменизма надахнуто и ослања се на светоотачку традицију. Не само то, многи данашњи православци су се право упознали са светим оцима баш преко антиекуменистичке полемике. Тако да се смело може тврдити да је богословље антиекуменизма – ако вам се то свиђа – «богословље маса».

    Овде постоји и друга страна медаље: понеки ревнитељ можда не зна православне догме и смисао јеванђељских заповести, али га у сопственим очима само ватрено антиекуменистичко расположење чини истинским и беспрекорним православцем. Наравно, иако је то прилично раширено – ипак је крајност. Већина наше сабраће је једноставно врло добро свесна да идеја екуменизма у Цркви нема реалну будућност.

    Али ако то знамо ми, верујте да још боље зна свештеноначалије наше Цркве."

    Tihon Ševnukov, episkop i Putinov ispovednik.

    poveznica: http://www.mitropolija.com/episkop-jegorjevski-tihon-sevkunov-pravoslavlje-u-savremenom-svijetu/

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 25 минута, Ведран* рече

    А да ли код нас постоји јавно доступан увид у то која све Синодска и Саборска тела постоје, ко им је на челу, ко су чланови, и контакт детаљи? 

    Постоји. Објављује се у службеном календару "Црква", не знам да ли је изашло издање за 2018. Истина, имамо мање референата за битна питања, рецимо међуправославне, међухришћанске и међурелигијске сарадње, а више службеника, чистачица, радника у штампарији, али сви које имамо су пописани и редовно се објављују.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    А наравно нема електронски?  Јер коме то треба.

    Баш ме интересује тираж календара и где може да се купи? 

    Претпостављам да треба лично да се дође у Патријаршију? :)) 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 5 минута, Ведран* рече

    Баш ме интересује тираж календара и где може да се купи? 

    Nije ni to tajna:

    Broj parohija u jednoj eparhiji*broj eparhija/0,3

    jasno end jednostavno

    Da nije tih tzv. Velikih kalendara, nikada ni ne bih saznao ko je od mojih ispisnika, dakle momaka sa kojima sam studrirao npr. rukpoložen u parohiju na kojoj mi je vladika npr. rekao da nema mesta...

    JBGA

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    "

    In truth, Saint Nick has plenty more work to do. For several reasons, none of this week’s bonhomie points to a definitive breakthrough in relations between the Holy See and Moscow. Some are obvious: for example, the ongoing denominational standoff in Ukraine, which to some extent mirrors the country’s military and political fault-lines. The country’s religious spectrum ranges from eastern-rite Catholics who see their country as the victim of a Russian invasion to the extensively organised Ukrainian Orthodox church whose ultimate spiritual loyalty is to Patriarch Kirill.  

    Both the Patriarch (who insists that the war in Ukraine is “internal”) and representatives of the Vatican have trodden quite carefully in their recent public comments on the Ukrainian crisis. But as Cardinal Parolin pointed out, the leadership of the Russian Orthodox church regards the very existence of the eastern-rite Catholics in Ukraine as an “obstacle”.   

    A less obvious constraint is the existence of a powerful faction of theological purists within the ranks of Russian Orthodoxy for whom any warming of relations with the Vatican is a spiritual sellout. Soon after the Havana encounter, the influential Bishop Tikhon Shevkhunov, who is personally close to Mr Putin, seemed to place himself at the head of an “anti-ecumenist” faction when he spoke in a homily of the “serious confusion” that many people had felt on observing the Havana encounter. Although he stopped short of saying the Havana meeting shouldn’t have happened, Tikhon recalled the saying of a revered Russian bishop of the early 20th century that “Catholics are not even a church and as a result not even Christian.”  The very fact that both President Putin and Patriarch Kirill used the word “church” this week when referring to Roman Catholicism will doubtless upset some purists."

    poveznica:https://www.economist.com/blogs/erasmus/2017/08/religious-diplomacy

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 15 минута, Ivan Marković рече

    понеки ревнитељ можда не зна православне догме и смисао јеванђељских заповести, али га у сопственим очима само ватрено антиекуменистичко расположење чини истинским и беспрекорним православцем.

    Ух, ух! Како је катастрофална ова мисао! Потпуно нејеванђељска. Она подстиче минимализам, а јеванђеље је сво максимализам. 

    Испада да је доољно да си антиекумениста да будеш беспрекорно православан. Сачувај Боже. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...