О Светој Тројици, из Исповедања вере Светог Григорија Паламе

On 24.3.2019. at 22:35, Tristatri рече

Ili sve ovo gore može biti odgovoreno onim što u svojoj Poslanici Filipljanima Sv. Ignjatije Bogonosac piše: „Tako je Gospod, poslao Apostole da uče među svim narodima, zapovedivši im da „krštavaju u ime Oca, i Sina i Svetoga duha”. Ne u jednu ličnost koja ima tri imena, niti u tri ličnosti koje su se ovaplotile, nego u Trojicu koji imaju istu slavu?

Prvo da ispravim sebe tj. wiki: pogledaj odmah ispod podnaslova: Ранохришћанска теологија tamo piše ovo gore što sam citirao, a kako se čini niti je Sv. Ignjatije Bogonosac autor Poslanicie Filipljanima, niti to tamo stoji (jer sam je ja odmah potom čitao).

Dalje, kako neko reče: Crkva prvenstveno bogoslužbena zajednica, ali u svijetu se javlja u tri izraza – postojanja: 1) eshatološka: zajednica živih i mrtvih; 2) Crkva carskog sveštenstva (svih krštenih); 3) Crkva kao institucija (Sinod, Sabor).

Još jedna stvar me muči, onaj koji je rekao rečenicu iz prethodnog pasusa rekao je I sledeće: Vjerovati da postoji samo jedna teologija znači biti čovjek jedne knjige, i većina teologa tu ideju napusti u već na prvoj godini studija. U raznim epohama i raznim podnebljima, rasle su i razvijale se različite teologije. Istorija hrišćanstva je počela sa Aleksandrijskom i Antiohijskom školom tumačenja, kasnije smo imali krštenjsku teologiju, pa potom evharistijsku, pa palamitsku, pijetističku itd. 

Uvek odzvanja da je Crkva stvorila kanone, a ne kanoni Crkvu.

.

.

Ono što me, trenutno, najviše muči možda nije prigodno istraživati baš u (možda najtežem) pitanju: O Svetoj Trojici. Ali naidjoh na ovu temu i plus par tekstova koji se sticajem okolnosti uklopiše u ta moja razmišljnja u isto vreme ...

Muči me to što se tako puno složenog javilo, poput nebrojanih problema tokom istorije crkve (mnogo puta fatalno, i ovde ne mislim na prve hrišćane, nego pre na događaje vezane za rane sabore i potom) (a to potom npr. u primeru sudbine sv. Maksima Ispovednika). A opet, ono, dato kroz Jevanđelja i Novi Zavet, ne deluje (bar u nekim momentima) toliko komplikovano da zahteva toliko duboke nauke koja, čak i kroz aspekt muka kojima se prošlo sve do današnjih dana, jer koliko je dobrog donosilo toliko se i sa problema susretala. Ovde mislim na nebrojano mnogih (istinskih) jeresi, razdvajanja, raskola, brojnih denominacija i teologija … do mere da to sve zbunjuje.

Ujedno siguran sam i da grešim u vezi ovog gore, jer od svake nauke ako dolazi ili ide ka istini, pa tako i sa teologijom ne može biti ništa lose. Uz to ako dodam, da srećom sudbine rođen sam u, verujem, istini najbližoj denominaciji. Opet dok čitam Jevanđelja i 'vidim' događaje koji govore o Njemu i tom vremenu kada je hodao zemljom, uveren sam da je postajao svakako cilj njegova dolaska (a da, za sada, sam ne nagađam: spasenje ljudi), opet posle, pa sve do danas kao da je nastajala nauka koja je sve više sebi postajala cilj. Svatam i to da nije bilo Crkve (i njene nauke) pa makar i u samom trećem izrazu kako je rečeno u mom gornjem postu, do nas ne bi bila preneta poruka tako važna.

Ponekad mi se učini da sva nauka koja je potom nastala, a kako je od ljudi (iako uz pomoć i Svetog Duha, ipak od ljudi) nije totalno oslobođena od grešaka (po prirodi tog ljudskod dela učešća). Dokaz tome su upravo svi problem koji su pratili i prate istoriju Hrišćanstva, sve sa današnjim problemima. Verujem Hristu i njegovim rečima (Mt5,18): Јер заиста вам кажем, док не прође небо и земља, неће ни једно иота или једна цртица од закона нестати, док се све не збуде. Isto vrujem i u vezi Novog Zaveta. Ali opet kao što sve iz Starog nije bilo tako lako, očito i vidljivo i vredelo je pre svega za vreme 'tada', tako ni priča iz Novog ne mora biti laka, očita i vidljiva niti konačna poruka, Zavet ili 'intervencija'. 

Uh upletoh se … valjda radi toga i postoji Teologija. … Obećavam da mi nadalje postovi neće imati više od 4 rečenica.

пре 2 часа, Tristatri рече

Još jedna stvar me muči, onaj koji je rekao rečenicu iz prethodnog pasusa rekao je I sledeće: Vjerovati da postoji samo jedna teologija znači biti čovjek jedne knjige, i većina teologa tu ideju napusti u već na prvoj godini studija. U raznim epohama i raznim podnebljima, rasle su i razvijale se različite teologije. Istorija hrišćanstva je počela sa Aleksandrijskom i Antiohijskom školom tumačenja, kasnije smo imali krštenjsku teologiju, pa potom evharistijsku, pa palamitsku, pijetističku itd. 

Uvek odzvanja da je Crkva stvorila kanone, a ne kanoni Crkvu.

Pa, recimo, ako je teologija i ako su dogmati izrazi i definicije vere, onda treba da je jedna i ista vera iz koje izviru dogmati, ... jer ne mogu da budu dva razlicita dogmata koja nam objasnjavaju jednu istu veru. 

Dogmat o svetoj  Trojici  koji nam daje smernice kako treba da verujemo u Oca, Sina i Svetoga Duha,... nisu tri boga, nego jedan Bog i jedna ista Bozija priroda u tri razlicita Lica... ako neko definise drugacije, kao recimo, jedan Bog koji se projavljuje kroz tri Lica, pa je u vremenu stvaranja sveta Otac, kao Sin u vremenu otkupljenja i  na kraju se projavljuje i kao sv.Duh u posvecenju  (jeres Savelijanstvo),...  to onda nije prava vera u sv.Trojicu.

U tom smislu postoji samo jedna ista teologija koja je saglasna sa verom i Pismom, teologija koja nije saglasna sa verom i Pismom je pogresna i ne vodi u crkvu.

.

Ne poričem, ali ne mogu da se složim sa ovim tvojim gore, iz prostog razloga što nemam dovoljnu širinu, trenutnog znanja i izučenog da to razumem potpuno.

A u prethodnom sam samo hteo da izrazim, koliko su mi te ograničene moći saznavanja dozvoljavale, da mi se nekad učini, da od drveta ne vidimo šumu ili smo već u nekoj šumi sa rizikom da sretnemo kurjaka ,a lakše je bilo zaobići je (jednostavno poštovanjem dveju poklonjenih nam zapovesti, što i posle 2 milenijuma još deluje dometom utopje).

.

пре 21 минута, Tristatri рече

.

Ne poričem, ali ne mogu da se složim sa ovim tvojim gore, iz prostog razloga što nemam dovoljnu širinu, trenutnog znanja i izučenog da to razumem potpuno.

A u prethodnom sam samo hteo da izrazim, koliko su mi te ograničene moći saznavanja dozvoljavale, da mi se nekad učini, da od drveta ne vidimo šumu ili smo već u nekoj šumi sa rizikom da sretnemo kurjaka ,a lakše je bilo zaobići je (jednostavno poštovanjem dveju poklonjenih nam zapovesti, što i posle 2 milenijuma još deluje dometom utopje).

.

Pa, recimo, sad nesto razmisljam, nece valjda Bog od nas da trazi da znamo bas svaku rec i zapetu nekih dogmata, ... pa, eto moramo da bubamo i da po celi dan citamo dogmate ,... mozda, ja mislim da je mozda preteznije,...  da ako smo vec u crkvi i na brodu spasenja,....  onda treba da se trudimo da imamo cisto i milostivo srce, smirenje i ljubav prema svima, to ce nam sigurno vise pomoci nego da smo neki super giga experti za dogmatiku ( )

Pa, onda polako, koliko nam se um otvori za dogmatske stvari, (ne bi trebalo da imamo zurbe u tim stvarima)