Бадњак - Бадњи дан

1 hour ago, ризница богословља рече

Име бадњак повезано је са речју "бдети" (стсл. бад) будући да се на тај дан бдело чекајући рођење Господа и Спаса Исуса Христа. Због самог обичаја бдења и некадашње ситуације без електричне струје било је нужно осветлити просторије свећама, које су уједно и - пре свега - биле символ новог живота и наде.

На сам Бадњи дан су укућани рано устајали, а жене су правиле божићни ручак, спремале дом и припремале посну храну за вечеру, будући да се на Бадњак пости. Вечера је почињала после вечерњег богослужења и паљења бадњака пред Храмом.

 

Извор: Српска Православна Црква

 

View full Странице

 

najradosniji dan u godini nam stiže! Uh tako volim Božić! 

Ово су монаси из Букова

Прво сам усисала дневну собу, а онда истресла пола џачића сламе, побацала јечам и орахе по ћошковима, испод столова, код јелке.. Сад је права штала. 

пре 13 минута, Lady Godiva рече

Прво сам усисала дневну собу, а онда истресла пола џачића сламе, побацала јечам и орахе по ћошковима, испод столова, код јелке.. Сад је права штала. 

 

Neka si, opet ces usisavati

пре 2 минута, Ronald рече

Neka si, opet ces usisavati

Хоћу, нисам ја лења као ти. 

пре 11 минута, Lady Godiva рече

Хоћу, нисам ја лења као ти. 

A sta cu, lijen sam. Nemoj biti gorda i kritikovati ljencugice, suosjecaj se sa njima pa ce oni iz tvog primjera uciti, hhehehehe

пре 1 минут, Ronald рече

A sta cu, lijen sam. Nemoj biti gorda i kritikovati ljencugice, suosjecaj se sa njima pa ce oni iz tvog primjera uciti, hhehehehe

Тако је, Ронили, учи из мог примера. 

''Од кад знам за себе, траје рат између бадњака и јелки. Кроз маглу се сећам паљења бадњака уочи оног,оног рата. О јелкама тада није било ни говора. За време рата јелке су сарађивале са окупатором, а угледне београдске даме, које су на стану имале високе немачке официре, китиле су их пуне четири године, док су бадњаци горели по шумама. Променили су јелкама чак и име; за време рата јелка се звала "крисбаум"! После ослобођења бадњаци су на неким јелкама препознали заостали немачки накит и хтели да им одузму грађанска права, али било је касно! Јелке су већ нашле запослење у комунистичкој служби. Само су најсмелији и најдрскији сељаци доносили бадњаке на београдске пијаце. Било их је тако мало да се готово нису ни примећивали од шуме јелки. Њихова притајена хајдучка природа никада није пристала на кићење. Суви, гранати, мрки и чврсти, остали су оно што су били. За разлику од јелки, бадњак пркосно изгори, расипајући на све стране варнице, попут шумског ватромета. Последњом варницом, хајдучки покуша да запали домаћинов ћилим.'' - Момо Капор.