ines

....jedan iguman je rekao: žena bez muža je obična skalamerija 

Doće smrt i imaće tvoje oči...zanimljiv naslov, u stvari me naslov potakao da ispričam jedan događaj iz našeg mesta koji se desio pre više od 10 godina...uglavnom, prethodni sistem je učinio da ljudi nisu često išli u hramove i pričešćivali se...u jednoj porodici, živeo je mladić oko 16 godina, vrlo teško bolestan od detinjstva, odnosi među roditeljima i ukućanima bili su jako loši pa je njega strina njegovala...taj dan kada će se on,tako mlad, upokojiti reče: izvedite me malo u dvorište da udahnem malo svežeg zraka...oni tako učiniše, na to će on: eno je, kako je lepa ova devojka, prilazi meni, ona će mene sada povesti sa sobom...naravno, niko je osim njega nije video...rekao je, uvedite me unutra i dajte mi gutljaj crnog vina...tako i učiniše...strina i stric su ga uveli, dali mu malo crnog vina i nakon toga, preminuo je...njegova strina poje u hramu Svetog Dimitrija u našem Dalju, ona mi je taj događaj ispričala, izdahnuo joj je na rukama...ona veruje da se on tada tim vinom pričestio, da je Gospod tako uredio...bio je dobra duša, ali nekako omržena sa majčine strane...neka mu Gospod prosti svaki greh voljni i nevoljni, počivao u miru Gospodnjem...

ma i neće one same od sebe u hram u Svetinju, dođu do vrata ulaznih i neće dalje...veliki osećaj pobožnosti i poštovanja prema Svetinji imaju životinje...

....šta ja znam, mi imamo te najnovije čipovane dokumente, ma nije nas niko ni pitao šta hoćemo ili nećemo, istekne ti dokument, moraš ga praviti i dobiješ takav neki najnoviji, u korak sa tehnologijom...baš sam nedavno pročitala knjigu: "Flavijan  život se nastavlja" - protojereja Aleksandra Torika, evo jedan manji citat: "Naime, slušali smo propoved u susednom hramu, gde nam je jedan sveštenik, otac Jefim, govorio da ko izvadi novi pasoš, taj se odrekao Hrista i ići će u Pakao. Sveštenici koji im daju blagoslov lišeni su Svetog Duha,a vladike su masoni i špijuni. Rekao nam je da tražimo istinske sveštenike koji se bore sami i uče druge da se bore.
- Sa čim da se bore? - pitao je Flavijan uzdahnuvši.
- Sa antihristom, sa ovim čipovima, šesticama i pasošima!
- Aha, a ja mislio sa svojim grešnim strastima, sa gordošću, sa osuđivanjem, lenošću, i slično..."
U knjizi "Armagedon" istog autora stoji: " Pre Hristove Golgotske žrtve osvajanje ljudskih duša od strane đavola, nije imalo takvu "naoružanu odbranu" kakva je počela od onog momenta kada je Gospod aktom žrtvene Ljubavi pobedio Satanu i predao nam "nepobedivo oružje" - Krst. Kraj Sveta koji se očekuje od Apostolskih vremena, čeka svakog čoveka na individualnom planu u svoje vreme, nezavisno od globalnih događaja svetskog značaja, tako da je priprema za kraj zemaljskog postojanja neophodna svim hrišćanima."
Kako namJovan Krstitelj reče: POKAJTE SE! 

...kako Bog da...pred spavanje uobičajene molitve i pravilo pa opet bude kako Bog da jer mi se dešavalo da se pored toga ipak ne pričestim, a opet kad nisam molitveno pravilo pročitala, pričestila sam se...onda kako Bog da...pročitam svakako posle večernjih molitvi, ali u sebi kažem Neka Bude Volja Tvoja Gospode...pa kako Bog da...

Bogorodica mi je preko te svoje ikone(preko kopije te ikone) iscelila oko, prije otprilike 3 godine....ne postoje reči kojima mogu dovoljno zahvaliti za njeno Zastupništvo...Premilostiva Majka! 

SLAVICA BARBARIĆ NAPISALA KNjIGU O ČUDOTVORNIM MOĆIMA DESPOTA STEFANA Molitva puni kolevke
Sestrinstvo manastira Koporin kod Smederevske Palanke, zadužbine sina kneza Lazara, tvrdi da je više od sto bračnih parova dobilo decu posle molitve nad moštima Svetog despota
 
 
 
  Više od stotine dece je rođeno molitvama nad moštima svetog despota Stefana u manastiru Koporin, nedaleko od Velike Plane. Porod su dobili bračni parovi koji ga godinama nisu mogli imati. Mnogi su postali roditelji tek posle deset, 17 pa čak i 29 godina. Za mnoge se i ne zna, a u svojoj beležnici mati Nina, namesnica manastira Koporin, do avgusta ove godine je upisala imena 124 deteta.
Slavica Barbarić, donedavni stalni dopisnik Tanjuga iz smederevskog kraja, napisala je knjigu o čudotvornim moćina despota Stefana Lazarevića, koju je ovih dana objavio Evropski institut za proučavanje drevnih Slovena u Londonu.
Igumanija ove svetinje mati Hadži Agnija ispričala je autorki knjige "Deca koporinska" kako je za poslednjih nekoliko godina zahvaljujući molitvi, odnosno moštima despota Stefana, rođeno preko sto mališana.
"Ima mnogo onih za koje i ne znamo, ali tek dođu roditelji i pokažu dete koje su dobili posle mnogo godina braka", iznela je mati Agnija.
Slavica Barbarić je među korice svoje knjige smestila i mnoge izjave srećnih roditelja. Lepa Ivković, profesor smederevske gimnazije i njen suprug Dobrica, ekonomista u jednoj banci, posle 29 godina braka, dobili su sina Stefana.
"Mi smo prvi put u manastir Koporin došli pre nekoliko godina, i to 1. avgusta, kada su bile otvorene mošti svetog despota Stefana", ispričala je zadovoljna majka Lepa. "Pomolili smo se pred moštima i ja mislim da je sveti despot našu molbu uslišio. Dolazili smo potom još, vrlo često, i sveštenik nam je čitao molitvu, uzimali smo osveštanu vodu, tako da verujem da nam je to mnogo pomoglo. Jer mi smo se lečili skoro tri decenije, sve moguće lekove smo pokušavali, i operacije, ali nije vredelo dok nismo došli u Koporin."

 
Ispovest ikonopisca
 Obavljajući čin krštenja Lepinog i Dobričinog sina Stefana i nekolicine druge dece, prota Vlada Krupežević je rekao da je "od 1402. godine, od kada postoji ova svetinja, bilo mnogo slučajeva, nezapisanih i zapisanih, da su ljudi, moleći se Bogu i svetom despotu Stefanu, dobili ono što nisu imali. Mnogi bolesnici od raznih bolesti, molitvama i poklonjenjem pred njegovim moštima, ozdravli su; mnogi bračni parovi koji nisu imali poroda, dobili su decu, tako da možemo despota Stefana smatrati čudotvorcem."
U to se uverio i poznati ikonograf iz Beograda Zoran Grebenarević. On i njegova supruga Dubravka, profesor engelskog jezika, dobili su ćerku Sofiju. Ovog živopisca angažovala je počivša igumanija manastira, mati Serafima, da uradi tri freske na pročelju tog slavnog mastira. Poziv je sa zadovoljstvom prihvatio i najpre je počeo da slika svetog Jovana, pa svetog arhiđakona Stefana i na kraju, u medaljonu, Bogorodicu širu od nebesa, sa Hristom u klipteusu.
- I to je trajalo - priča Grebenarević. - Otprilike dva dana se slika jedna živa freska. I naravno, dok sam ja gore na skeli - monahinje služe, zapitkuju, ali je bilo indikativno da ih je nešto posebno zanimalo, a oklevale su da pitaju. Jednoga dana prođe mati Nina pa pita: "Je l' te, brate Zorane, jeste l vi oženjeni?" Ja kažem: Jesam, jesam, oženjen sam, i nastavim da radim. I ona ode. Da li tog popodneva ili možda čak sutradan, pita: A, je l te, brate Zorane, a šta vam radi žena?" I ja sad kažem da mi je žena profesor engleskog jezika. Prođe neko vreme, a ona opet pita: "A je l, brate Zorane, je l imate vi dece?" Na žalost, nemamo - odgovorio sam. Prođe neko vreme, pa me pita: "A koliko ste u braku, brate Zorane?" I sve tako, podatak po podatak dok se nije saznalo sve o meni, o tome da sam tri godine u braku, da nešto ne ide što se tiče dece, koju smo inače jako želeli."
Prošlo je neko vreme, pa se mati Nina ponovo obratila Grebenareviću: "Je l možemo mi, brate Zorane, da se molimo za vaše dete?" Kazao sam: ja bih vam bio veoma zahvalan. "E, pa fino, evo molićemo se mi da vi dobijete dete. "Posle nedelju dana sam otišao na vikend u Beograd, dve nedelje je prošlo i ja dobijem od moje supruge nagoveštaj da je izgleda u drugom stanju. S radoščću sam saopštio mati Nini da su im, eto, molitve uspele i da je moja žena zatrudnela. Odjednom je u manastiru zavladala radost, počela su da lupaju zvona, mati Nina je povikala: "Mati, igumanija, izađite! Čudo!"
Bilo je to leto 1993. Dubravka i Zoran Grebenarević su februara naredne godine dobili ćerku Sofiju. Zoran je, u znak zahvalnsti,
manastiru poklonio veliku ikonu Gospodnju u čijem uglu je upisao ćerkino ime. Ovaj bračni par je potom dobio i sina Andriju.

 
Doktorka poslušala igumaniju
 
  Dr Radmila Radojević-Popović i dr Nebojša Popović iz Beograda dobili su ćerku Gordanu. Dr Radmila ovako započinje svoju, kako se izrazila, priču o Božjem daru:
"Igumaniju manastira Koporin, mati Agniju, upoznala sam u Beogradu, u lekarskoj ordinaciji, gde je 1999. godine dolazila na terapije. Naredne godine moj lekarski poziv odvodi me na teren - na jug Srbije. Tokom prvog kratkog povratka u Beograd posetila me igumanija i darovala mi brojanicu sa tekstom "Da te Bog čuva". Za sve vreme boravka na jugu Srbije, osećala sam da me Bog i molitve monahinja iz manastira Koporina čuvaju. Po konačnom povratku iz kopnene zone u Beograd, nameravala sam da odem u Koporin. Prilikom prvog prolaska kroz manastirsku kapiju imala sam osećaj poput onog kad sam se, posle terena, vraćala svojoj kući. Tokom jedne od poseta manastiru, na ručku posle pričešća, obratio mi se prota Vlada rečima: "Dobro, doktorka, izvinite što pitam, kad ćete vi da se udate?" Odgovorila sam: Očito mi to ne ide od ruke nego vi se molite Bogu da se ja udam, a ja neću imati ništa protiv. Bila sam tada pri kraju četvrte decenije života. Ubrzo po ovom razgovoru upoznala sam Nebojšu. Na putu ka manastiru razgovarali smo o crkvenom venčanju. On je izrazio želju da se venčamo u jednom manastiru u Crnoj Gori. Međutim, kada se po prvi put pred njegovim očima rasprostrla lepota Koporina, rekao je: "Ovo je mesto gde bih voleo da se venčamo." I to smo uradili maja 2005. godine. Prolazilo je vreme a ja sam bila sve nestrpljivija da dobijemo dete. Prilikom jedne od tadašnjih poseta Koporinu, sestra Nina me je upitala: "Doktorka, ako hoćete da vam sveštenik očita molitvu za porod? Mnogi kojima je ovde, u ovoj svetinji čitana, dobili su porod. Ja i Nebojša smo prihvatili. Godinu dana potom, na Miholjdan 2007, rodila se naša Gordana."




 
Sve je moguće onom ko veruje
Knjiga Slavice Barbarić puna je ovakvih ispovesti bračnih parova koji su se molili u manastiru Koporin a potom dobili decu. Napisala ju je sa željom da skrene pažnju na čudotvorne moći despota Stefana i koporinske molitve. Uverena je da će mnogi koji budu čitali njeno prvo delo, štampano u 2.000 primeraka, poći putem onih koji su verovali da su čuda moguća. Ona je knjigu i napisala pod motom: "Sve je moguće onom koji veruje".
 
 
 
Jedno jaje za četiri sina
Molitve za porod i zdravlje u ovom manastiru redovno čita otac Sava, koporinski jeromonah i duhovnik. U jednoj od svojih beseda vernom narodu kaže: ...I da Gospod i svetli naš despot prime ovu molitvu, za porod, za decu, za naš narod, da pomogne da se množi, kao nekad - majka Jugovića je imala devet sinova..."Jednom prilikom je autorki knjige "Deca koporinska" kazao: "Moja baba je imala četiri sina i tri ćerke ...Došao Vaskrs, a ona će: "Deco, nemam šta da umrsim, jedno jaje, a četiti sina... Vidite, ljudi nisu zadovoljni u braku kad nemaju ono što treba, kad nema naslednika koji će sutra da povede kuću, koji će da bude radost roditeljima."
Lazarova kletva
Slavica Barbarić u svojoj knjizi beleži i priču kako su Lepa i Dragoslav Međedović iz Užičke Požege dobili ćerku. Srećna majka kazuje: "Prvi put sam u Koporin došla 2007. godine. Moj suprug je ranije dolazio kao turista, obilazio je mnoge manastire i tu smo čuli za blagodeti zadužbine despota Stefana Lazarevića. Znamo da je despotov otac, srpski knez Lazar, prokleo one koji ne dođu u Boj na Kosovo da nemaju poroda, tako da smatram da je ovo pravo mesto gde se može dobiti takva vrsta blagoslova. Ja i moj suprug smo se uzeli u odmaklim godinama i, naravno, da smo razmišljali da li ćemo dobiti porod. Za Ivandan smo se pričestili, a već narednog meseca, ja sam ostala u blagoslovenom stanju, tako da je naša ćerka Maja plod blagoslova oca Save. Rodila sam je u četrdesetoj godini. Ja sam inače fizičar, radim u školi..."
 
http://www.vesti-online.com/Stampano-izdanje/13-09-2010/Tema/81334/Molitva-puni-kolevke/print

Blagodatni Oganj ne peče.

Hvala Ti Gospode na Milosti Svojoj prema nama grešnima!

...slika iz 1981. , moja mama i ja 

...jedini mir mi je u slavljenju Gospoda! 
 

Uzas. Rusi kad omase, omase celu galaksiju.

Овакве теме могу да читају многи људи који су први пут на форуму, па треба нагласити кад се неко шали. Ради превенције 

E sad..nemaju pouzdanje vjere. 

Његова светост патријарх московски и све Русије Кирил донео је упутство за старешине парохијских цркава, подворја и манастира Московске епархије, у вези са претњом од ширења инфекције коронавируса.
 
Ради пастирске бриге о људима, као и на захтев санитарних власти, уз очување чврсте вере у деловање благог промисла Божијег и Божије свемогућство, доносимо следећа правила, у складу са канонском и богослужбеном традицијом Руске православне Цркве.
Док се епидемиолошка ситуација не промени набоље и до добијања одговарајућих упутстава о потпуном или делимичном прекиду важења овог упутства, у парохијским црквама, патријаршким, архијерејским и манастирским подворјима, као и у манастирима Московске епархије, неопходно је придржавати се следећег.
У погледу причешћивања светим Христовим тајнама:
1. Имајући у виду да приношење бескрвне жртве ни у ком случају не може бити прекинуто, јер тамо где нема евхаристије нема ни црквеног живота, као и то да се свето тело и крв Христова дају на здравље како душе, тако и тела (видети, на пример, молитве светог Јована Златоустог – седму и девету молитву из правила пред свето причешће), те историјску праксу Православне Цркве у условима епидемије (конкретно, причешћивање оболелих од заразних болести после других причесника, или чак на посебном богослужењу, уз брисање кашичице после сваког причесника тканином која се затим спаљује; коришћење посебног сасуда и кашичице за оболеле; њихово омивање у сирћету које се затим просипа у пресахли бунар – видети С. В. Булгаков, Настолна књига за свештено-црквенослужитеље и Пидалион са тумачењима преподобног Никодима Светогорца, правило VI.28), свете Христове тајне делити тако што ће се после сваког причесника кашичица брисати убрусом који је натопљен у медицински алкохол (убрус редовно додатно натапати) и потапати у воду. Са водом поступити као што се поступа код редовног прања убруса. Препоручује се етил-алкохол 75% или изопропил-алкохол 70%.
2. „Запивку“ делити искључиво индивидуално, сваком причаснику посебно, у једнократним чашама (примедба преводиоца: за нашу праксу ова тачка није актуелна, будући да је „запивка“ специфична карактеристика руске богослужбене праксе).
3. Нафору делити у једнократним хигијенским рукавицама.
4. Убрус током причешћивања верног народа користити само за спречавање случајног падања светих тајни на под и за брисање кашичице, а за брисање уста причесницима користити папирне салвете, које затим спалити. Убрусе кувати, са дужном побожношћу, после сваке богослужбене употребе.
5. Причасници да не целивају путир после причешћа.
 
У погледу светих тајни крштења и миропомазања:
6. Строго се придржавати праксе мењања и освећивања нове воде за свако ново крштење. С тим у вези, свету тајну крштења вршити искључиво индивидуално и после сваког крштења дезинфекционим средством брисати купељ (крстионицу). Препоручују се препарати на бази терцијарних амида или хидроген пероксид 3%.
7. За миропомазање и помазивање уљем користити штапиће за уши и папирну салвету, које затим спалити.
 
У погледу свете тајне јелеосвећења:
8. Код групног служења свете тајне јелеосвећења у црквама, за помазивање сваког верника појединачно користити једнократна средства (нпр. штапиће за уши) те искоришћене штапиће затим спалити.
Друга упутства у погледу богослужења, пастирске праксе и црквеног живота:
9. Уместо изношења крста на целивање по завршетку божанствене литургије и других богослужења препоручује се стављање крста на главе верника.
10. Враћајући се пракси прописаној типиком, која се последњих година променила (у Руској Цркви – примедба преводиоца), помазивање на свеноћном бдењу вршити само онда када се врши литија и освећење уља. У случајевима када се помазивање врши, за помазивање сваког верника појединачно користити једнократна средства (нпр. штапиће за уши) те искоришћене штапиће затим спалити. У другим случајевима, целивање јеванђеља, празничне иконе или крста после полијелеја организовати тако да се јеванђеље, икона и крст после сваког целива обришу дезинфекционим средством.
11. Свештеницима се препоручује да не пружају руку верницима на целивање.
12. За дељење нафоре и петохлебнице на бдењу користити једнократне хигијенске рукавице.
13. Посвећивати додатну пажњу чистоћи утвари и богослужбених сасуда, брисати их после сваке богослужбене употребе и детаљно испирати врелом водом.
14. До издавања посебног упутства, прекинути рад парохијских школа, секција и кружока.
15. Социјалне службе при парохијским црквама, подворјима и манастирима по својим могућностима да пружају помоћ старијим грађанима који спадају у ризичну групу, у виду доставке на кућну адресу прехрамбених производа и најнеопноднијих средстава.
 
Упутства општег карактера:
16. Старешине да наложе црквеним и манастирским радницима обавезно придржавање општих мера хигијене, укључујући дезинфекцију руку током дана на свака два сата или чешће).
17. Обезбедити често проветравање цркава, као и парохијских и манастирских јавних просторија, саставити обавезујући распоред проветравања.
18. Дезинфекционим средствима редовно обрађивати површину црквеног мобилијара који сви додирују (укључујући палионице), као и куке на вратима.
19. Дезинфекционим средствима редовно обрађивати иконе у цркви које верници целивају.
20. Свештенослужитељи, црквенослужитељи и радници цркава и манастира да се одговорно и са пажњом односе према томе како се осећају. У случају било каквих симптома обратити се старешини и затражити медицинску помоћ.
21. Старешине да организују обавезно мерење температуре пред почетак радног дана (нпр. помоћу бесконтактног топломера) код свештенослужитеља, црквенослужитеља и радника цркава који долазе у контакт са већим бројем верника.
22. Објаснити верницима да испуњавање ових прописа и ограничења треба схватити као послушност речима Светог писма: „Немој кушати Господа Бога својега“ (Мт 4, 7). Такође објашњавати верницима да у случају појаве симптома грипа или других заразних болести треба да се, из љубави према ближњима и бриге за њих, уздрже од одласка у цркву.
За брисање подова препоручују се препарати на бази хлора.

Извор: https://mepar.ru/documents/misc/2020/03/17/121243/
За Поуке.орг са руског превели Иван С. Недић, Јелена Недић

View full Странице

Kako je lep taj pačić. 
Prava jabučica. ❤