Jump to content
  • Поуке.орг - инфо
    Поуке.орг - инфо

    ПОЛИТИКА: Латиница није српско писмо

      У службеној употреби латинице неће бити и не треба да је буде
       

    sreto-tanasich.jpg

    Закон познаје само службену употребу језика и писама, па ће тако само ћирилица бити службено писмо у Републици Србији, а законом су предвиђене и казне за непоступање у складу са члановима који регулишу употребу службеног језика и матичног ћириличног писма. Укратко, ово је садржај кључних предлога измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писама који је упућен Влади Републике Србије и чије се усвајање очекује. Будући да се у вези са поменутим изменама постављају многа питања у пракси, за одговоре смо замолили проф. др Срету Танасића, научног саветника Института за српски језик САНУ, председника Одбора за стандардизацију српског језика.

    Зашто се у Нацрту измена и допуна Закона о језику и писму само ћирилица прописује код службене употребе српског језика? Зар ћирилица и латиница нису равноправна писма српског језика?

    Прво, то је нужно да би се испоштовала уставна одредба о језику и писму: ту стоји да је у Србији службени језик српски, а писмо ћирилица. Друго, што је најважније и због чега и јесте таква уставна одредба, јесте чињеница да је само ћирилица српско национално писмо. Готово све што смо створили, запамтили и сачували у својој историји створено је на ћирилици. На ћирилици је Мирослављево јеванђеље, најзначајнији писани споменик на српској редакцији старословенског, бисер писане баштине у светској културној ризници, и толики други њему слични писани споменици, дело Светог Саве, па Кулинова повеља из 12. века, најстарији писани споменик на српском народном језику, Душанов законик – да не набрајамо даље. Ко би се одрекао такве баштине? Латиница није српско писмо, иако је у двадесетом веку доста писано на њој. Међутим, она је увезена, посебно је натурана после Другог светског рата у име српско-хрватског језичког заједништва и братства и јединства. На хрватској страни није било тако, ћирилице није било, чак ни за Србе у Хрватској. Нема никаквих разлога, нити потребе, да се латиница озакони као равноправна ћирилици.

    Ипак, велики је број људи који се залаже за равноправну употребу два писма, а као један од разлога наводи се и тај да је латиница подобнија у савременим условима глобалне комуникације.

    Више пута сам истицао, то је мишљење струке, осим „часних изузетака”, да нема ни једног јединог разлога да се ћирилица замењује латиницом. Ако не рачунамо такве техничке проблеме какве има српска пошта, што се ових дана показало као велика национална срамота – да нема техничких услова да телеграм у Србији може да буде послат на ћирилици. Зар треба чекати да их закон на то присиљава? Да, има оних који се залажу за латиницу у службеној употреби. Они су врло гласни, па се стиче утисак и да су бројни. А то је фронт организован од различитих група. Има ту људи који заиста мисле да су два писма још равноправна, не знају шта се десило са српско-хрватским језичким заједништвом пре три деценије, има оних који једноставно не би да мењају стечену навику, има оних који мисле да ће употребом латинице стећи неке материјалне користи, ту су и неки издавачи и средства информисања. Да ли држава може и сме жртвовати националну културу и културни идентитет зарад нечијег профита? Међутим, у центру тог фронта су људи који знају шта за српску културу и национални идентитет значи ћирилица. Зато и чине све да је протерају и преправе нашу културу, а добро знају: у култури је снага једног народа. Да не помињем ништа друго из историје – сетимо се да су нацисти 1941. међу циљеве за бомбардовање одабрали и Народну библиотеку. Хтели би да ми раскинемо са својом вишевековном културном традицијом у којој је, поред тога што баштинимо богату писмену традицију којом би се сваки европски народ поносио, сведочанство о нашој историји, у којој је наш идентитет.

    Да ли ће сви издавачи морати да објављују књиге на ћирилици?

    Морали би, без обзира на то шта ће закон рећи. Па зар они не тврде да врше културну мисију. А ћирилица је у центру српске културе, препознатљиви знак српског културног идентитета. Уосталом, тако је виде и у свету. У „Политици” је већ указано на чињеницу да стандард ISO 12199 уз српски језик препознаје само ћирилицу, све што је написано српским језиком и латиницом у светским библиотечким фондовима књижи се у хрватску културну баштину. Да ли то хоће српски аутори? Неће, само што их о томе нико не обавештава.

    Да појаснимо домене службеног и јавног. Да ли се службено односи на медије, да ли ће лист „Данас” морати да буде на ћирилици? И сви титлови на телевизијама? Шта још улази у домен службеног?

    Нигде у свету не постоји разликовање службене и јавне употребе језика. Код нас је само био убачен појам јавне употребе језика, никад није дефинисан, нема га у Уставу из 2006. године, а није га било ни у претходном. Постоји службена и приватна употреба језика и Закон ће дефинисати шта је службена употреба језика и писма. Не могу унапред говорити како ће се штампати лист „Данас” и други који данас излазе на латиници. За мене је логично да у Србији штампа која излази на српском језику буде на ћирилици, као и да на телевизији имамо ћирилицу. Свакако ће држава наћи начине да стимулише употребу ћирилице у средствима информисања и издаваштву, то јој је обавеза.

    Како ће националне мањине морати да пишу у службеној преписци?

    Исто онако како националне мањине у једној Француској, Шведској или Аустрији пишу у службеној преписци на службеним језицима тих земаља. Важно је да смо ми решили језичка права мањина у складу с највишим европским стандардима, и тиме се можемо поносити, а нигде у свету не постоји могућност да се службени језици неке државе прилагођавају националним мањинама, такво нешто било би у свету незамисливо, неозбиљно и спомињати.

    Шта ће моћи да буде на латиници? Да ли то значи да је неће бити у службеној употреби?

    У службеној употреби је неће бити и не треба да је буде. У комуникацији која не подразумева службену употребу српског језика могуће је користити латиницу.

     

    Извор: Политика




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    Evo konačno nekog kvalifikovanog ne samo da govori o ćirilici već i da provede sve što bi bilo potrebno za učvršćivanje njenih pozicija, položaja u srpskoj kulturi samo kad bi se njemu i njegovom timu povjerio takav zadatak. Ukoliko to nije učinjeno do sada onda je to ogromna šteta a biti će još veća ako bi se na kraju ta šansa promarnila i sve to dalo na brigu i odgovornost nekompetentnim partijskim kadrovima kao što je ovaj "borac" a ne takvim stručnjacima kao što su g. Nikola Tanasković i njegovi kolege:

    http://www.nspm.rs/kulturna-politika/u-prilog-raspravi-o-zakonskoj-zastiti-srpskog-pisma-i-jezika.html

    http://www.cirilica-beograd.rs/arhiva/drugi_pisu/2015/033_15/033_15.html

    https://www.f.bg.ac.rs/zaposleni?IDZ=715

    Nadam se samo da ovakvi neće spasavati ćirilicu

    umjesto takvih kao g. Tanasković, to bi bio masakr: 

    https://youtu.be/cCe-vbEnjNI

    https://youtu.be/g-jGgpiHkyY

    https://tinyurl.com/y8d5qokb

    Tu je sve navedeno šta je potrebno u tom smislu uraditi i s ogledom na realije, kako političke tako legislativne, kulturno-istorijske, školsko-obrazovne itd. a pristup je razuman, realan i uravnotežen bez pretjerivanja i suvišnih emocija, bez ispraznih i ništa ozbiljno poduzimajućih deklarativnih nacionalističkih prenemaganja i politikantske retorike takvih kojima su usta po novinama puna ćirilice a odmah čim prije stignu prvu sms-ku s osjećajem ogromnog olakšanja napišu latinicom. I sa svim što je tamo napisano se slažem, sve ok, do u detalja je to onako kako ja to lično vidim. Uključujući glavni princip da se ništa ne rješava samo zabranama i kaznama - npr: Основни циљ: заступљеност ћирилице и латинице у јавној употреби треба бити обрнут, Основно правило: ћирилица је обавезна, латиница је дозвољена, 1. Проширивање домена службене употребе писма, 2. Обавезно коришћење ћирилице у јавном информисању, укључујући рекламе 3. Издаваштво и штампани медији — најмање 50% тиража ћирилицом (o tim procentima sam već govorio kako se primjenjuju u Češkoj, najbolje bi bilo započeti sa 50% a svake dvije godine pridavati po 5% dok se ne dodje na optimalnih 75-80%) pa sve do tačke 10. Укидање догме о „двописмености“ у школском систему - s tim se isto slažem u potpunosti, jedino što je potrebno razlikovati dvopisamstvo u školstvu od dvopisamstva u javnoj upotrebi i legislativi, jer to planirano u školstvu se ne tiče prošlosti već samo budućnosti i zato s tim nije nikakav problem (utsvari ja sam već mislio da je stanje u školstvu takvo, valjda u praksi samo u osnovnim školama ali da se to bez problema proširiti sve do fakulteta). Medjutim upotreba latinice u javnom ophodjenju koje nije službeno, institucionalno i ne tiče se školstva i obrazovanja već može biti ozbiljno pravno pitanje i ticati se ljudskih prava, tu se zaista mogu od svega toga napraviti raskošne pravne kauze sa bezbroj žalbi, tužbi i prizivanja na sve više institucije sve do Strazbura - to vam može potvrditi svaki pravnik. I ako je ispoštovano pri tom i ovo : 7. Искључива службена употреба (укључујући уџбенике), уз заштиту мањинских права onda se više tomu nema šta predbaciti ni zamjeriti, sjajan plan koji samo treba potom realizovati. Još u jednom postu, malo kasnije kad stignem, napišem nešto o uzrocima takvih problema sa ćirilicom a u širem kulturnom kontekstu (kao bonus).

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    On 2.9.2018. at 21:53, Вилер Текс рече

    Шири се тема- али знаш шта је поента. Наравно да се ћирилица изменила временом, али то је оно писмо на коме смо примили Јеванђеље, времном измењено. То је поента.

    Али управо то покушавам да кажем, јеванђеље смо примили на глагољици, а не на ћирилици. Глагољица је свето словенско писмо, ћирилица је само прилагођено грчко писмо из времена Климента и Наума и каснијих генерација. Временом измењена толико да имена већине Срба није могуће њоме написати, док је могуће написати их латиницом. То што пишеш није и не може бити аргумент за ћирилицу, на пример Румуни су примили јеванђеље на латиници и латинском језику, па су га 1.000 година исповедали на црквенословенском и на ћирилици (из румунске ћирилице је Вук узео слово Џ), а данас се опет служе неком новом латиницом и румунским језиком. Јеванђеље је јеванђеље и да се кинеским словима напише, а латиница је једнако "света" као и ћирилица - то је било писмо Константиновог Царства.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    On 2.9.2018. at 23:33, Antivirus рече

    Naravno.

    Jedno te isto slovo može da se napiše kao "đ" ili "ђ". To su dva različita pisma ali i da ih računamo kao fontove ne bi bila nikakva funkcionalna razlika jer je slovo isto (to htedoh reći). A često su i bukvalno dva fonta toliko različita da izgleda kao da su dva različita pisma. :D

    Својевремено је била урађена једна анкета на Филолошком факултету, где се показало да већина испитаника који су против коришћења латинице, не би имали ништа против двојне употребе писма у Србији ако бисмо увели тзв. "српску латиницу", односно комплетно Даничићево дело по којем се и Љ, Њ, Џ на латиници пишу једним словом.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 20 часа, CutieBub рече

    Али управо то покушавам да кажем, јеванђеље смо примили на глагољици, а не на ћирилици. Глагољица је свето словенско писмо, ћирилица је само прилагођено грчко писмо из времена Климента и Наума и каснијих генерација. Временом измењена толико да имена већине Срба није могуће њоме написати, док је могуће написати их латиницом. То што пишеш није и не може бити аргумент за ћирилицу, на пример Румуни су примили јеванђеље на латиници и латинском језику, па су га 1.000 година исповедали на црквенословенском и на ћирилици (из румунске ћирилице је Вук узео слово Џ), а данас се опет служе неком новом латиницом и румунским језиком. Јеванђеље је јеванђеље и да се кинеским словима напише, а латиница је једнако "света" као и ћирилица - то је било писмо Константиновог Царства.

    У сваком случају можемо рећи да је ћирилица напреднија верзија глагољице?

    Што се тиче Румуна, они су латински народ (мешавина) и сасвим је природно да користе латиницу. Што се тиче нас, није природно јер имамо своје национално писмо- а латиница је имала јасну сврху- уништење српског идентитета. Да није тако зашто је била забрањена током окупације 1914-1918, зашто су покатоличени Срби одмах одбацивали ћирилицу и били на то подстицани? 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 21 часа, CutieBub рече

    Глагољица је свето словенско писмо, ћирилица је само прилагођено грчко писмо из времена Климента и Наума и каснијих генерација. Временом измењена толико да имена већине Срба није могуће њоме написати, док је могуће написати их латиницом.

    Ако може појашњење у вези овога? Која су то имена?

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    On 2.9.2018. at 13:40, CutieBub рече

    А пропо "Бењамина" и ћирилице и латинице...

    Ово је веома занимљиво. Човеково име је Бенјамин и један је од оних примера где латинично "нј" није "њ" него баш "нј". Изгледа да је свима, чак и ћириличарима, природнија латиница и то је оно о чему сам писала, да је већ одавно латиница постала "народно писмо", док је ћирилица постала традиционално.

    Напротив, ћирилицом написано Бенјамин се лепо види да су два слова и два гласа - ''н'' и ''ј''. Ако напишемо Његош, видимо да је једно слово и један глас, ''њ''.

    Код латинице се то уопште не види. Ако пише Benjamin, нема се појма да ли се чита Бењамин или Бенјамин. Узмимо пример грана-грање, трн-трње. Латиницом би било grana-granje, trn-trnje. Да ли је гранје или грање, трнје или трње? Значи да практично у латиници и не постоји њ и љ, него нј и лј.  

    Зашто онда није и ''dj'' него ''đ''? 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    On 4.9.2018. at 22:47, CutieBub рече

    Својевремено је била урађена једна анкета на Филолошком факултету, где се показало да већина испитаника који су против коришћења латинице, не би имали ништа против двојне употребе писма у Србији ако бисмо увели тзв. "српску латиницу", односно комплетно Даничићево дело по којем се и Љ, Њ, Џ на латиници пишу једним словом.

    Ovo je prilično zanimljiva teza za ovu temu. :)

    Uvođenje jednodelnih verzija ta tri slova tehnički i ne bi trebalo da bude veliki problem jer grafičko rešenje već postoji. Jedino bi trebalo upotrebu ta tri slova ozvaničiti i primeniti u pravopisu. Problem bi bio u tome što bi svi na trenutak postali "nepismeni" jer bi morali da se naviknu na tu promenu u praksi (jedina poteškoća bi neko kraće vreme bila navika) a drugi dosta veći problem bi bio pitanje reorganizacije srpskih tastatura koje bi možda menjale i raspored tastera zbog uvođenja tri nova slova (engleska slova se svakako ne bi izbacivala iz rasporeda).

    Kad smo kod toga, iako bi i Daničićevo rešenje bilo dovoljno dobro, po mom mišljenju bi rešenje koje je predložio dr Milan Šipka 2008. godine bilo najprirodnije jer je slično dosadašnjim dvostrukim grafemama pa bi se i navika u pisanju lakše i brže prevazišla. Izgledalo bi ovako:

    Dž ---> Ď
    Nj ---> Ñ
    Lj ---> Ł

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 6 часа, Вилер Текс рече

    Што се тиче нас, није природно јер имамо своје национално писмо- а латиница је имала јасну сврху- уништење српског идентитета. Да није тако зашто је била забрањена током окупације 1914-1918? 

    Ako je to onaj srpski identitet koji je proživljavao i opisivao Arčibald Rajs, onda je možda i bolje da ga malo izmenimo. :D Svakako, sada je 2018. i bolje je da ovu temu analiziramo shodno savremenom dobu.

    Ako znamo da se ćirilica koja je u upotrebi u Srbiji sastoji od 22 grčka, 3 hebrejska, jednog rumunskog, jednog latiničnog slova i 3 koja su kombinacija ćiriličnih i grčkih slova, ovu temu ("Latinica nije srpsko pismo") treba preimenovati u npr. "Izbor pisma za zvaničnu upotrebu u Srbiji" ili nešto tome slično jer ovaj trenutni naslov nema smisla.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 6 часа, Antivirus рече

    Ako je to onaj srpski identitet koji je proživljavao i opisivao Arčibald Rajs, onda je možda i bolje da ga malo izmenimo. :D Svakako, sada je 2018. i bolje je da ovu temu analiziramo shodno savremenom dobu.

    Ako znamo da se ćirilica koja je u upotrebi u Srbiji sastoji od 22 grčka, 3 hebrejska, jednog rumunskog, jednog latiničnog slova i 3 koja su kombinacija ćiriličnih i grčkih slova, ovu temu ("Latinica nije srpsko pismo") treba preimenovati u npr. "Izbor pisma za zvaničnu upotrebu u Srbiji" ili nešto tome slično jer ovaj trenutni naslov nema smisla.

    Рајс је критиковао онај период између два рата, баш период када се латиница устоличила, а не онај пре и за време рата, додуше критиковао је и ратне профитере. Али акценат је био на периоду после рата.

    И да има једно кинеско слово она је спрско писмо које се потпуно спонтано развијало и није било донето на бајонетима.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Onaj period pre rata je opisivao veliki Radoje Domanović, recimo pripovetkom "Razmišljanje jednog običnog srpskog vola" 1902. godine. Ali to nema nikakve veze sa pismima i ovom temom.

     

    U kom smislu se ćirilica "spontano" razvijala? Ne znam da li sam to pravilno razumeo.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    On 5.9.2018. at 19:15, Вилер Текс рече

    У сваком случају можемо рећи да је ћирилица напреднија верзија глагољице?

    Нажалост, глагољица и ћирилица немају апсолутно никакве везе - слова глагољице не личе ни на шта налик ћирилици или латиници. Изузетак је једино слово Ш, свих осталих 40-ак слова су сасвим различите графеме.

    Речима људи из Цркве оног времена, једино Словени имају "свето писмо" (тј. глагољицу), јер су то писмо осмислили хришћани и светитељи Ћирило и Методије. За разлику од њих, Латини и Грци користе паганска писма.

    Ћирилица је настала из једног од стилова грчког алфабета који се користио у Византији у 9. веку и касније. Латиница је настала из друге варијанте грчког алфабета (али 1000 година раније) који се користио у грчким колонијама у Италији. Због тога данас ћирилица, латиница и хеленица (грчки алфабет) толико личе, свима су нам иста слова А, Е, О, Т, К, М итд., нека слова су заједничка за латиницу и хеленицу попут Z, Y, нека слова заједничка за ћирилицу и латиницу попут Ј, а много више слова су зајденичка у ћирилици и хеленици попут В, Г, П, Р, нека су веома слична попут Л или Д, затим има неколико који изгледају исто али се различито читају итд.

    On 5.9.2018. at 19:15, Вилер Текс рече

    Што се тиче Румуна, они су латински народ (мешавина) и сасвим је природно да користе латиницу. Што се тиче нас, није природно јер имамо своје национално писмо- а латиница је имала јасну сврху- уништење српског идентитета. Да није тако зашто је била забрањена током окупације 1914-1918, зашто су покатоличени Срби одмах одбацивали ћирилицу и били на то подстицани? 

    Има много истине у овоме и то делом и сви видимо, међутим идентитет свих осталих народа у окружењу је страшно млад, укључујући и Србе и Румуне. Буквално све што данас доживљавамо као део тог "идентитета", попут нпр. заставе, химне, језика, писма, националних савезника и противника - то је све настало у 19. веку. Латиницу јесу користили (и користе) непријатељи српског народа као један од својих симбола, али у ширем контексту то је само једна скучена перспектива. На пример, и римокатоличка вера је коришћена како би се уништио српски идентитет, али не можемо рећи да је сврха римокатоличке вере уништење српског идентитета. Латиница је просто - писмо, и то такво да се на њој може бити припадник било које вере, нације или идеологије. Румуне сам навела јер су они кроз историју традиционално ћирилична и православна нација. Јесу романски народ, али "повратак" на латиницу који су спровели је раван идеји да Срби треба да напусте ћирилицу и да се "врате" на глагољицу.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    On 5.9.2018. at 20:47, Брада рече

    Ако може појашњење у вези овога? Која су то имена?

    (У вези са мојом опаском да на глагољици није могуће написати многа савремена српска имена.)

    Ради се о томе да у глагољици, нити у средњовековној стандардној ћирилици, нема јасних начина за писање неких слова која су нам данас "обична", попут Ћ, Ђ, Љ, Њ, Ј. Особа која се зове, на пример, "Јован Ђорђевић" или "Жељко Самарџијевић", прилично би се помучила да напише своје име, а да неко други то правилно прочита.

    На пример, оно што данас зовемо именом "Јован", на старој српској ћирилици се писало: IWАНН или IWANN, у зависности од тога који стил писања слова Н се користио, јер се могло писати и као Н и као N (пишем латинично "дупло ве" W уместо словенског "от" јер немам оригинални фонт). Од тог писања и у зависности да ли особа то читала као "Јоан", "Јо'ан", "Иоан", имамо варијанте Јован, Иван и изумрло Јан, али од којед имамо изведенице Јанко, Јањуш итд.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    On 6.9.2018. at 1:04, Antivirus рече

    Ako znamo da se ćirilica koja je u upotrebi u Srbiji sastoji od 22 grčka, 3 hebrejska, jednog rumunskog, jednog latiničnog slova i 3 koja su kombinacija ćiriličnih i grčkih slova, ovu temu ("Latinica nije srpsko pismo") treba preimenovati u npr. "Izbor pisma za zvaničnu upotrebu u Srbiji" ili nešto tome slično jer ovaj trenutni naslov nema smisla.

    И ово је тачно, за јеврејска слова (хебрејска). Не сећам се да сам за то нашла експлицитне референце у литератури, али на предавањима су речима и сликом показали: Ц и Ч су од јеврејског нормалног и завршног "цаде", а Ш од јеврејског "шин". У питању су исте графеме.

    Џ је слово из румунске ћирилице, где су за писање гласа "џ" изабрали Ц али са помереном квачицом ка средини, латинично слово је Ј (мада постоје стилови писања староћириличног "и" на сличан начин, али то су паралелне појаве).

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...