Pitanja koja bi jedan skeptik postavio verniku

[Душко Дугоушко]

Kako se odredjuje da li je neko svetitelj u pravoslavnoj crkvi? Da li je mislenje da nema vecnih muka veliki greh? Kako su onda to ispovedali i neki svetitelji?

Светитељ се у православној Цркви одређује тако што се за вријеме живота потврди његова светост кроз исповједање вјере, чињење дела, његов живот који је сагласан са предањем отаца, и у духу је Јеванђеља. По смрти, Црква га и као клир, али и као народ, прихвата и његово поштовање заживи, и као крајња потврда, али не и кључна, прикупљају се свједочанства људи који су дожијвели неко чудо, јављање итд...

Светац је свако ко је у Есхатону у стању Раја. Глорификоване - прослављене (у православљу не постоје беатификација и канонизација, иако људи глорификацију погрешно често називају канонизацијом) светитеље црква позива за молитвено заступништво у јавним молитвама. Свако има право да се приватно моли за молитвено заступништво пред Богом, неком непрослављеном (неглорификованом, јавно од цркве) светитељу. Такође за мученике није потребна званична глорификација од стране епископа, већ само валидни сведоци мучеништву, и то је довољно да се мученик урачуна у званично глорификоване.

[andrej]

1. Прво питање ће можда детаљније неко од наших теолога да објасни.

Ја нисам теолог, али схватам да су у питању три потпуно различите личности, иако је у питању једно биће.

Могао сам и ја то рећи, али рачунам да ће се неко јавити ко би могао да појасни како би боље разумио. Три потпуне личности јесу, једна суштина такођер, али је још битније, што је један Отац. По томе у ствари ми исповедамо једног Бога, зато што је један Отац.

Бах, такође нисам теолог (и ко сме незазорно себе да тако назове) - али, док не дође неко паметнији, ето, да покушам без упућивања на разне теолошке референце...  0102_laugh

Дакле, на "тријадолошко" питање "да ли се у обраћању Сина Оцу може рећи да се Бог обраћа себи" одговор ће зависити од нашег схватања терминологије.

Наиме, да ли је Божије "ЈА" ("себи") суштина или личност? Бог Отац је једне Суштине са Сином и Духом - њихова своства су разлике личности. Има у Псалмима оно чувено место: "РЕЧЕ Господ Господу моме: Седи Мени с десне стране" (КАТИЗМА 16. - Пс. 109). Ово место из Псалама је било проширено и интерпретирано  уМатејевом Јеванђељу:

"Шта мислите за Христа? Чији је син? Рекоше му: Давидов.

Рече им: Како, дакле, Давид њега у Духу назива Господом говорећи:

Рече Господ Господу мојему: Сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим?"

Мт. 22: 42-44.

Божија комуникација дакле није у јединству суштине, него у односу личности. Православна тријадологија учи да је Бог Један не зато што је суштина Једна, него зато што је Отац Један и Једини - и Син је Један и Јединородни.

Где настаје проблем? У нашој перцепцији, наравно. Наша перцепција је условљена чулима, простором и временом. Зато ми, никаквом људском логиком, не можемо разумети постојање Јединствене Заједнице, у којој нико никоме није "претходио," где Отац и Син паралелно коегзистирају, без било какве условљености или нужности, окупљени само синергијом узајамне Љубави. Колико-толико, однос Оца и Сина делимично и можемо да разумемо кроз наше људске категорије, све док не погрешимо и пренесемо законитости нашег чулног света на Божанску Тријаду. Код нас, дакле људи, отац увек "претходи" сину, а син је "потчињен" оцу. Нама је пак, откривено и од светих отаца протумачено, да Божанска Заједница "личи" по односу на људску, али и да је лишена свих људских ограничења. И све ово исто се односи и на Светог Духа, али његовој тријадолошкој "функцији" вероватно не кореспондира ништа у нашем свету чула, те о томе знамо чак и мање. А ми верујемо да нам је Бог, својом Љубављу, о својој егзистенцији открио онолико колико барем можемо да покушамо да схватимо.

Да је хришћанство заиста било само социјални или политички покрет, како су га многи противници представљали, итекако би се лако одрекло тријадологије која је потресала Цркву безмало од самог њеног оснивања. Није ту тријадологија као потреба, него управо као терет и нужност божанског откривења - управо је тријадолошко богословље данас, у догматском смислу, и највећи непремостиви понор између хришћанства с једне и јудаизма и ислама с друге стране. Тријадологија није практична, него управо теолошка категорија.

Ово би био мој скромни покушај да допринесем овом питању које ће, вероватно до краја света, тражити своје одговоре. Верујем да ће брат Александар, ако случајно примети ову тму, имати далеко бољи и богословски утемељенији одговор од овог који сам ја понудио.

[Бартендаз]

Андреј лепо си то објаснио.Али колико је само људи побегло од хришћанства,управо због Свете Тројице,зато што не могу да разумеју?Шта је било онда са Адамом,са ким је он причао по настанку?Где су та три лица?

Али вл.Николај је рекао да није толико битно да улазимо у Божанске тајне које ни херувими не разумеју баш најбоље.  facenew22222222

[andrej]

Андреј лепо си то објаснио.Али колико је само људи побегло од хришћанства,управо због Свете Тројице,зато што не могу да разумеју?Шта је било онда са Адамом,са ким је он причао по настанку?Где су та три лица?

Али вл.Николај је рекао да није толико битно да улазимо у Божанске тајне које ни херувими не разумеју баш најбоље.  1000000001010

Па управо су тријадолошке јереси дале одговор на ову дилему. Тријада је терет вере, зато што је несхватива било каквим рационалним подвигом.

Што се, пак, тиче Адама, мислим да би било доста основа за (светоотачку) претпоставку да је причао са Христом-Логосом: "Јер само Син познаје Оца..."

[Sherlock H.]

1. Moze li neko da mi pojasni trijadologiju (valjda sam se najbolje izrazio) svete trojice? Kako se Isus obraca ocu, kada je on sam Bog? Da li se to Bog onda obraca samom sebi?

Evo ga moj odgovor sa jednog drugog foruma.Doduse,prvi deo posta nije bitan,jer se tice istorijskoh izvora. http://forum.krstarica.com/showthread.php/454612-Ima-li-Hriscanstvo-uopste-veze-sa-Monoteizmom?p=17247193&viewfull=1#post17247193

[Midrash]

Problem je - i zato su ove rasprave po meni potpuno beskorisne, osim kao isprazne retoričke vežbe, što se od ateiste do vernika ne dolazi razumom već srcem. Prvo ide osećaj Boga, kroz radost spoznaje da On postoji, kroz shvatanje smisla života, pa tek onda ide razum koji želi da Ga bolje upozna i da bolje upozna sebe i svoju ulogu u svetu. Nikakvi dokazi zato ne mogu promeniti ateistu, mogu ga eventualno navesti na razmišljanje - ali ne na forumu, jer se ovde, uglavnom, po svim pitanjima vode rovovske borbe između neistomišljenika.

U veri postoji ogvoman broj stvari koje izgledaju onome ko ne živi veru, apsurdne, beskorisne, nametnute i šta sve još ne - to mogu da shvate samo oni koji osećaju Božije prisustvo i koji znaju da čitaju "znake vremena" - ateista, čak i ako ga nešto potakne na razmišljanje, padne na tim delovima koji su mu, realno gledajući, nedokučivi i neshvatljivi, pa sa njima pada i prvi logički deo priče. Zato kažem, rasprave sa Ateistima, posebno ovde, ne služe ničemu...ajde, zbog mira u kući - služe malo čemu.

[Justin Waters]

Потпуно бескорисна рапсрава би била када би неко убјеђивао атеисту да је он нешто, што у ствари није, као што се на неким другим темама неки атеисти убјеђују да су неморални, па чак и психички поремећени....итд.

Ова тема је јасна, а то је да скептик пита, а нико скептика не убјеђује ни у шта. Колега телексоп је у више наврата изјавио задовољство понуђеним одговорима, што је онда према свему јасно, да ова тема није бескорисна, него корисна и да испуњава циљ. Њен циљ није да атеисту, или агностика или другог скептика окрене да постане вјерник. Јасно је да исповједање вјере нема без преображаја срца, а преображаја срца нема без Божије посјете, а Божије посјете нема ако човјек не тражи. Али опет вјера није слијепа, па стога има и свој рационални елемент, и овде се скептицима који изразе своје интересовање за питања вјере, нуде одговори у сврху информисања. Шта ће и како ће их скептик прихватити, колико ће њему то значи, шта ће то код њега и да ли ће промјенути, то он треба са тим да види, наравно и уз Божију помоћ, јер не рачунамо ваљда да неко од нас може икога окренути Богу. Човјек треда да бира у шта ће да вјерује, а не да буде наговорен.

[Midrash]

Da, ali to je samo u slučaju da neko PITA sa željom ne da polemiše već da upozna ZAŠTO neko drži to što drži. Nažalost ogromna većina ateista ovde nisu skeptici već su došli da nam sole pamet - a tu dijaloga nema.

[Justin Waters]

Па прелистај ову тему уназад, па ћеш виједти да углавном телескоп поставља питања, и да уопште не води препуцавање, него ако има нешто да допита, онда допита, ако има да прокоментарише онда прокоментарише и мислим да сасвим коректно наступа. То је што се тиче ове теме.

[DYNABLASTER]

Evo jos nekoliko pitanja ...  dada

O Jevandjeljima:

1. Moze li neko da mi pojasni trijadologiju (valjda sam se najbolje izrazio) svete trojice? Kako se Isus obraca ocu, kada je on sam Bog? Da li se to Bog onda obraca samom sebi?

nisam ni ja teolog, al da kazem sta mislim

u ovom nasem vidljivom svetu vladaju odredjena ogranicenja percepcije i materijalnog plana, jer smo sada u ovom telu, a  Bog je "komunicirao" kroz coveka- tj Bogocoveka Isusa Hrista, jer i kako drugacije da nam javi a da ima smisla

uostalom zasto bi uopste razmisljali i nagadjali o Njegovoj nedokucivoj i svemogucoj volji kad je odabrao da se javi kroz coveka, znaci najjednostavnije receno, jer je izgleda glavni problem zasto ljudi ne mogu da shvate to, je da je Isus bio sva tri u isto vreme

Otac, Sin i Sveti Duh

moglo bi da se objasni i sci-fi recnikom, ali bi to bio promasaj i hula, jer ne bi bilo potpuno, i a dozivljaj je subjektivne prirode i neopisiv a vala i nedokuciv, tu kategorija objasnjavanja nema relevantnost, to su druge dimenzije

ne umem bas uvek da objasnim i da izrazim sta mislim al pokusao sam, tako da ako nesto pogresno razmisljam, i ja cekam teologa da se javi nesiguran 319.gif

[Teleskop]

1. Zasto je na Svetoj Gori zabranjen pristup zenama i zivotinjama zenskog pola?

2. Cini mi se da vas najvise kolju dva pitanja:

1) Veliko prostranstvo kosmosa. Kako to mogu postojati "Sveta trojica", kada je jasno da, ako postoji inteligentan zivot van ove planete (a, postoji) on nije nista manje vredniji od ljudskog zivota? Da li bi onda Isus trebao da varskrsne na svim tim planetama?

2) Ako covek ima slobodnu volju, kako to da ce se svi spasti? A ako se nece svi spasti kako to da Bog ljude drzi u paklu zauvek? Kako to da se u skoro svim crkvenim delima pominju vecne muke i zestoko osudjuju neverovanje u iste ...?

3. Gde se spominje satana, njegova izdaja Boga itd.? U kojim knjigama?

[Милан Меденица :)]

1. јер смо тако у могућности  girl_jumping

2,1. прво скочи, па реци хоп.

2,2. ко каже да ће се сви спасти? пакао је одсуство места, не место.

3. у Старом и Новом Завету

[Душко Дугоушко]

2. Cini mi se da vas najvise kolju dva pitanja:

1) Veliko prostranstvo kosmosa. Kako to mogu postojati "Sveta trojica", kada je jasno da, ako postoji inteligentan zivot van ove planete (a, postoji) on nije nista manje vredniji od ljudskog zivota? Da li bi onda Isus trebao da varskrsne na svim tim planetama?

2) Ako covek ima slobodnu volju, kako to da ce se svi spasti? A ako se nece svi spasti kako to da Bog ljude drzi u paklu zauvek? Kako to da se u skoro svim crkvenim delima pominju vecne muke i zestoko osudjuju neverovanje u iste ...?

2.1. Зашто би то поређење Земље са свемиром било другачије од поређења Јудеје и Римског Царства, или касније Европе и целе планете Земље. Исто тако као што су се покрстили други народи, можемо да покрстимо и ванземаљце (који у принципу нису ништа друго до други народи - ако постоје).

2.2. Слободна воља је прецењена, једнино је Бог апсолутно слободно биће и сви се спасавају једино Његовом милошћу (дакле светитељи нису ничим заслужили то, већ им се Бог смиловао). Однос обожења и спасења је посебна тема. А гледе Пакла: After the Judgment Day, Hell, though often described in metaphor as "punishment inflicted by God", is in reality the personal rejection of God's infinite love which is offered freely and abundantly to everyone.

[nishizawa]

1. Zasto je na Svetoj Gori zabranjen pristup zenama i zivotinjama zenskog pola?

2. Cini mi se da vas najvise kolju dva pitanja:

1) Veliko prostranstvo kosmosa. Kako to mogu postojati "Sveta trojica", kada je jasno da, ako postoji inteligentan zivot van ove planete (a, postoji) on nije nista manje vredniji od ljudskog zivota? Da li bi onda Isus trebao da varskrsne na svim tim planetama?

2) Ako covek ima slobodnu volju, kako to da ce se svi spasti? A ako se nece svi spasti kako to da Bog ljude drzi u paklu zauvek? Kako to da se u skoro svim crkvenim delima pominju vecne muke i zestoko osudjuju neverovanje u iste ...?

3. Gde se spominje satana, njegova izdaja Boga itd.? U kojim knjigama?

1. У питању је нека врста преседана - Света Гора је јединствен случај по том питању. Дакле - није у питању правило, нити постоји некакав догматски разлог за то, већ се ради просто о обичају.

2.1 Није ми баш јасно шта си хтео овиме да кажеш.

а) Одакле ти то да постоји живот ван Земље, и да, ако и постоји, то искључује постојање Свете Тројице?

б) Какве везе има пространство космоса са Светом Тројицом, која су ван простора и времена?

2.2 А одакле ти то да ће се сви спасти? Веровање у апокатастазу (повратак свега у првобитно стање) је проповедао Ориген (под утицајем платонизма) и такво учење је на Васељенским Саборима одбачено и осуђено.

Бог не држи људе у паклу - пакао је одвојеност од Бога, која бива управо по људској слободној вољи. Или, простије речено - свако ко то заиста жели има могућност да буде спасен, тј да уђе у Царство Небеско, али Бог никога неће на силу тамо терати. Вечне муке које помињеш не треба схватати у буквалном смислу - нико никога неће пржити у уљу, пећи на ражњу или било шта слично. Вечна мука се састоји у вечној одвојености од Бога и од других људи, живота и љубави.

3. У Светом Писму, у књизи Откривења.

[avatar011]

Слободна воља прецењена ?  0110_hahaha 

Немој тако  0102_laugh