Pitanja koja bi jedan skeptik postavio verniku

[Justin Waters]

Ali sta to onda znaci? da molitve onih koji ne "praznoslove" bivaju uslisene bez izuzetka?

Значи да они који празнослове они сигурно не добијају ништа.

Они који се моле за Царство Божије, њима се сигурно додаје све шта им треба.

ok... a oni koji se mole za zrtve japana?

Zasto mole boga da bude milostiv prema njihovim dusama ako bog vec zna sta treba i kako da postupa.. zar smo u tom slucaju uopste  i dostojni da od njega trazimo da menja svoje planove zarad nasih sitnih molitvi?

Једно је како Бог жели да се човјек моли, друго је како људи доживљавају молитву. То што неко не доживљава молитву на прави начин, не значи да Бог никога не услишује и да је молитва безуспјешна и непотребна, да не буде дакле према логици са оног горе сајта. Молитва је најприје потребна ради самих људи, њихове личности. Молитва није средство да се нешто добије, молитва није средство трговине са Богом, још мање магична ријеч којом изазивамо Бога као духа из лампе да нам служи и испуњава жеље. Кад се неко моли за народ Јапана то не значи да он треба да своје мисли усмјерава ка томе да ће Бог спасити народ Јапана јер се ето он молио..... Бог то зна и без ичије молитве. Молитва за народ Јапана треба да буде молитва из љубави, када се неко саосјећа са оним ко страда, када му жели опоравак.. Онај ко може да се моли тако ради љубави према другоме, тај онда изграђује себе као личност. Тако се развијају врлине у човјеку. Она ко може да се без предрасуде моли за онога ко му је и непријатељ, или ко му није симпатичан, тај сигурно може да чини велика и добра дјела.

[cloudking]

Кад се неко моли за народ Јапана то не значи да он треба да своје мисли усмјерава ка томе да ће Бог спасити народ Јапана јер се ето он молио..... Бог то зна и без ичије молитве.

Baci pogled na temu o japanu, videces da vernici ovog foruma ocigledno ne razmiljaju na taj nacin... tamo imas  u svakom postu ne dvosmisleno "moljenje" bogu... a najcesce su postovi tipa:

" :bla:  please! Please! please!"

Онај ко може да се моли тако ради љубави према другоме, тај онда изграђује себе као личност. Тако се развијају врлине у човјеку.

Ovo je sebicno... siguran sam  da japan nema apsolutno nikakve koristi od toga sto ce vernik molitvom za njih sebe da izgradi kao licnost i razvije vrline u sebi...

[Justin Waters]

Кад се неко моли за народ Јапана то не значи да он треба да своје мисли усмјерава ка томе да ће Бог спасити народ Јапана јер се ето он молио..... Бог то зна и без ичије молитве.

Baci pogled na temu o japanu, videces da vernici ovog foruma ocigledno ne razmiljaju na taj nacin... tamo imas  u svakom postu ne dvosmisleno "moljenje" bogu... a najcesce su postovi tipa:

" greengrin  please! Please! please!"

Онај ко може да се моли тако ради љубави према другоме, тај онда изграђује себе као личност. Тако се развијају врлине у човјеку.

Ovo je sebicno... siguran sam  da japan nema apsolutno nikakve koristi od toga sto ce vernik molitvom za njih sebe da izgradi kao licnost i razvije vrline u sebi...

Опет ти кажем како ће ко доживљавати молитву на њему је.

Као што рекох Бог није дух из свете лампе, када Га замолимо нешто, то се пред нашим очима обистини. Ти имаш овакву представу кад замишљаш испуњење молитви. Тим очима, рецимо и да си у праву и да се Бог мора повиновати свакој молитви коју људи упуте, шта би ти онда сматраш да је помоћ Јапану од Бога? Да можда преко ноћи нестану све крхотине и штета од цунамима, и Јапанци се ујутру пробуде као да се ништа није догодило? Кад би Бог овако услишавао молитве људима, у шта би се људи претворили, у безобизирна размажена деришта која само нешто извољевају...Али молитва за народ Јапана би била рецимо да им Бог подари снаге да превазиђу искушења, да претрпе ако се деси и најгоре, да имају снаге да се извуку и обнове живот и околину. Откуд ми можемо знати кад Бог помаже и како помаже? На колико дуг период ће Његова помоћ да се оствари, када и како? Али оно ултимативно је да је молитва разговор са Оцем, исказивање љубави према ближњем, и ако не буде услишена, остаје то да смо ми калимо за врлину и постајемо бољи људи. Ништа ту нема себично.

[cloudking]

U potpunosti te razumem i jasno mi je... samo i dalje ne znam kako japanci od toga imaju korist... ili bar vecu korist nego od slanja SMS-a (za sta se nadam da smo svi uradili)

[Душко Дугоушко]

1. Званични катихизис СПЦ: линк. Лично баш и не подносим катихизис владике Николаја зато што је у неку руку тај више римокатолички катихизис, него православни...

8. Не знам.

Eво да допуним.

1. И наравно ово: http://www.megaupload.com/?d=CRAPCYY2.

8. Треба бити скепричан према таквим тврдњама.

7. Николај Велимировић је толико ствари написао да ту има свега и свачега: глупости, има и јеретичких тврдњи, па свега и свачега до веома квалитетног садржаја.

Sta je po tebi kvalitetno da se od njega procita?

Hпр. Ко зида добро, самим тим руши зло. Ко се пак окрене да руши зло, брзо заборави зидати добро и претвара се у злочинца.

[Teleskop]

7. Николај Велимировић је толико ствари написао да ту има свега и свачега: глупости, има и јеретичких тврдњи, па свега и свачега до веома квалитетног садржаја.

Sta je po tebi kvalitetno da se od njega procita?

Bar po meni je knjiga: "Misli o dobru o zlu", sasvim OK ...

[sqny]

Hпр. Ко зида добро, самим тим руши зло. Ко се пак окрене да руши зло, брзо заборави зидати добро и претвара се у злочинца.

Nadam se da ovo nije naziv knjige :group111:.

Citat je sjajan.

Bar po meni je knjiga: "Misli o dobru o zlu", sasvim OK ...

algabacaju

[dragisa]

meni je "Molitve na jezeru" nesto vrhunsko

samo nisam siguran da je bas za ateistu, probaj, ali da znas da on tu na gotovo poetski nacin pise svoje "licno Jevandjelje", Blagu vest Licnog iskustva

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/Vladika_Nikolaj.htm

[dragisa]

danas sam se podsetio na jedne od najboljih tekstova koje sam ikada citao, rec je o spisima Sv Makarija Velikog. naravno kompletno Dobrotoljublje je zaista biser opitnog iskustva i ciste teologije, ali neki tekstovi ipak "lepse legnu"

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Dobrotoljublje/index.htm

[Teleskop]

Evo jos nekoliko pitanja ...  winter

O Jevandjeljima:

1. Moze li neko da mi pojasni trijadologiju (valjda sam se najbolje izrazio) svete trojice? Kako se Isus obraca ocu, kada je on sam Bog? Da li se to Bog onda obraca samom sebi?

2. Zasto postoji razlika izmedju "sinoptickih" Jevandjelja i Jovanovog jevandjelja? Pogotovo sto je u prvim Isus opisan skoro kao covek, dok je u poslednjem opisan kao Bog?

3. Kako su jevandjelisti mogli da cuju sta se govorilo na raspecu (razgovor izmedju Isusa i razbojnika itd.) kada je samo mali broj ljudi bio uz njega? Dakle, oni su to morali da cuju od nekoga, pa da mu veruju, jer je nemoguce da se sa velike udaljenosti razazna sta ljudi pricaju ...

4. Zasto postoji razlika izmedju opisa vesnika Hristovog vaskrsenja u Jevandjeljima?

5. Zasto su izabrana bas ta cetiri Jevandjelja? Zbog toga sto se podudaraju sa prorocanstvima iz Starog zaveta? Kako to da npr., Pinhas tvrdi da pisci Novog zaveta nisu dobro poznavali stari, a u isto vreme Aqulio tvrdi da hriscani mogu Stari zavet da zamene sa nekom drugom religijskom knjigom u to vreme?

O Jovanovom otkrovenju:

Po Jovanovom otkrovenju svet ce nestati kada na vlast dodje antihrist. Kako je moguce da bilo ciji dolazak na vlast na ovoj maloj planeti bilo kako utice na citav kosmos?

[Teleskop]

Kako se odredjuje da li je neko svetitelj u pravoslavnoj crkvi? Da li je mislenje da nema vecnih muka veliki greh? Kako su onda to ispovedali i neki svetitelji?

[Justin Waters]

Evo jos nekoliko pitanja ...  smej.gif

O Jevandjeljima:

1. Moze li neko da mi pojasni trijadologiju (valjda sam se najbolje izrazio) svete trojice? Kako se Isus obraca ocu, kada je on sam Bog? Da li se to Bog onda obraca samom sebi?

2. Zasto postoji razlika izmedju "sinoptickih" Jevandjelja i Jovanovog jevandjelja? Pogotovo sto je u prvim Isus opisan skoro kao covek, dok je u poslednjem opisan kao Bog?

3. Kako su jevandjelisti mogli da cuju sta se govorilo na raspecu (razgovor izmedju Isusa i razbojnika itd.) kada je samo mali broj ljudi bio uz njega? Dakle, oni su to morali da cuju od nekoga, pa da mu veruju, jer je nemoguce da se sa velike udaljenosti razazna sta ljudi pricaju ...

4. Zasto postoji razlika izmedju opisa vesnika Hristovog vaskrsenja u Jevandjeljima?

5. Zasto su izabrana bas ta cetiri Jevandjelja? Zbog toga sto se podudaraju sa prorocanstvima iz Starog zaveta? Kako to da npr., Pinhas tvrdi da pisci Novog zaveta nisu dobro poznavali stari, a u isto vreme Aqulio tvrdi da hriscani mogu Stari zavet da zamene sa nekom drugom religijskom knjigom u to vreme?

O Jovanovom otkrovenju:

Po Jovanovom otkrovenju svet ce nestati kada na vlast dodje antihrist. Kako je moguce da bilo ciji dolazak na vlast na ovoj maloj planeti bilo kako utice na citav kosmos?

1. Прво питање ће можда детаљније неко од наших теолога да објасни.

2. Јованово Јеванђеље је такођер синоптичко. Да ниси мислио на апокалпис када си поменуо Јованово Јеванђеље?

3. Јеванађелисти су послије Христа живјели још, како који, најмање 30 и више година. Дакле могли су једни од других да чују оно чему је неко уживо присуствовао. Апостол Јован који је присуствовао распећу, најдуже је и живео од свих апостола.

4. У једном јеванђељу се помињу два анђела, у другом један младић, у трећем два човека. Анђели су се јављали у људском обличију, обличију младића. Дакле, ако се каже анђео није погрешно, ако се каже човјек није погрешно. Једно може бити бројчана разлика упитна. У једном се Јеванђељу каже да су "они" рекли "што тражите живог међу мртвима", у остала два човјек у једнини се обраћа. Е сад онако из искуства, знамо да преношење формалног људско обраћање може бити у томе да за нешто што је изрекла једна особа, припишемо као да су двије или више њих рекли јер су били заједно. Суштина је овдје битна, било да је био један или два анђела, а то је да порука која је изрећена иста је у свим Јеванђељима.

5. Ова четири јеванђеља су изабрана зато што су вјерно повезана са пророчанствима Старог Завјета. Не садрже никаква окултна учења која су владала у том добу, и међусобно су по догађајима врло добро ускалшена. Постоји и тумачење да су четири, а не мање или више, зато што су четири стране свијета од Јерусалима на које је требало мисионарити. Четири су Јеванђеља сходно четири групе народа који се налазе на тим странама свијета. РЕцимо Матејево Јеванђеље по свом садржају било намјењено баш ЈЕврејеима, јер се углавном бави описом догађаја који су се збили у Палестини, и прилично је једноставно за разумјети, а то је и највише одговарало семитском карактеру. Остала Јеванђеља су нешто тежа како иде једно иза другог. Тако је најтеже Јовановом, јер најдубље залази у објашење порука које је Христос оставио, и вјероватно је било намјењено народима који су живјели у Римском царству јер су били склони метафизици. А грубо речено свако је Јеванђеље намјењено свакоме, али по стадијуму његовог духовног развоја.

Што се тиче отркивења. У откривењу се чак и непомиње антихрист, него три звери, од којих се једна тумачи као антихрист. Антихрист се помиње у апостолским посланицама, а нарочито као личност, човјек код апостола Павла. Тамо се помиње да Христос неће доћи док не дође син безакоња, који ће тврдити за себе да је Бог, а неће бити Бог. Дакле свакако неће његово понашање бити узрок краја света, јер свет ће још за мало потрајати послије њега, него ће узрок краја бити Божанска интервенција јер се вријеме испунило, не зависно шта антихрист чинио или не чинио.

[Justin Waters]

Kako se odredjuje da li je neko svetitelj u pravoslavnoj crkvi? Da li je mislenje da nema vecnih muka veliki greh? Kako su onda to ispovedali i neki svetitelji?

Светитељ се у православној Цркви одређује тако што се за вријеме живота потврди његова светост кроз исповједање вјере, чињење дела, његов живот који је сагласан са предањем отаца, и у духу је Јеванђеља. По смрти, Црква га и као клир, али и као народ, прихвата и његово поштовање заживи, и као крајња потврда, али не и кључна, прикупљају се свједочанства људи који су дожијвели неко чудо, јављање итд..

Светитељи према томе нису били непогрешиви. Они су имали своја мишљења по питањима која никад нису до краја разријешна у Цркви или нису била у њихово вријеме, а касније јесну. Додуше, никад човјек не може знати комплетну истину шта ће све бити, до ситних детаља, осим самог Бога. Према томе било је их који су исповједали апокатастазу, тј спасење свих, до избављења и самог ђавола и палих анђела. Овој е почело са оригеном, касније је мало о томе говорио и св.Григорије Ниски, као св.Максим Исповедник. Апокатастаза је званичо осуђена на Петом Васељенском Сабору. Прма томе у саборном исповједању Цркве, јавно проповједати апокатастазу је гријех. Е сад сваки православни хришћанин има право слободног мишљења које условљено само Символом Вере. О свему осталоме може приватно да расуђује, размишља. интересује се, али не би смјео јавно и друге томе подучавати, када је Црква заузела свој став по том питању и то је заживило кроз Предање.

[Душко Дугоушко]

1. Прво питање ће можда детаљније неко од наших теолога да објасни.

Ја нисам теолог, али схватам да су у питању три потпуно различите личности, иако је у питању једно биће.

Што се тиче отркивења. У откривењу се чак и непомиње антихрист, него три звери, од којих се једна тумачи као антихрист. Антихрист се помиње у апостолским посланицама, а нарочито као личност, човјек код апостола Павла. Тамо се помиње да Христос неће доћи док не дође син безакоња, који ће тврдити за себе да је Бог, а неће бити Бог. Дакле свакако неће његово понашање бити узрок краја света, јер свет ће још за мало потрајати послије њега, него ће узрок краја бити Божанска интервенција јер се вријеме испунило, не зависно шта антихрист чинио или не чинио.

У страну што Јованово Откровење и није пророчанство, већ посланица о тренутном времену у коме је Јован живео и о прогону хришћана. И тако апостол Јован говори о несавршености гонитеља хришћана (666 - означава стопостотну немогућност достизања савршенства, тако би 777 означавало савршенство)...

[Justin Waters]

1. Прво питање ће можда детаљније неко од наших теолога да објасни.

Ја нисам теолог, али схватам да су у питању три потпуно различите личности, иако је у питању једно биће.

Могао сам и ја то рећи, али рачунам да ће се неко јавити ко би могао да појасни како би боље разумио. Три потпуне личности јесу, једна суштина такођер, али је још битније, што је један Отац. По томе у ствари ми исповедамо једног Бога, зато што је један Отац.