Pitanja koja bi jedan skeptik postavio verniku

[presretach]

@Teleskop

Sigurno te i zanima sto si se rodio kad ces da umres?  319.gif

[Никола Ђоловић]

Pitanja oko slobodne volje:

1. Ako je Isus znao da ce vaskrsnuti iz mrtvih, kakvu je zrtvu onda podneo stradajuci na krstu?

2. Ako je Isus znao da ce ga Juda izdati, kakva je krivica Jude, kada je on bio "predodredjen" da to uradi?

3. Ako je Isus znao da ce ga se Petar odreci, kakva je onda Petrova krivica?

Pitanje oko "eshatona":

Ako verujete da cete tamo moci da ponovo sretnete svoje najblize (roditelje i bracu), hoce li to onda biti neprekinut porodicni lanac, jer ce svako da se "druzi" sa svojim roditeljima i decom?

1. Ako je vaskrsao, to ne znaci da nije osetio bol. Zrtvuje se za ceo svet a ne za sebe.

2. Hristos je tri godine govorio ucenicima, te i Judi, da ce ga jedan izdati. Mozemo reci jeftino da se ovaj pravio lud. Juda nije predodredjen, ako Bog vidi buducnost, to ne znaci da ona mora posto-poto da se desi jer se pita i sloboda coveka.

3. Petar je pogresio ali se i pokajao, tako da krivice i nema da bi se o njoj govorilo.

4. Familijarni odnosi nisu merilo spasenja ne samo u eshatonu nego i ovde u istoriji. Tamo nece biti familijarnih odnosa nego svi postaju Jedno Telo Hristovo.

[-Владимир-]

Pitanja:

1. Sta je za vas dusa i kako se ona manifestuje?

2. Da li su moguce promene karakternih osobina ljudi prilikom razlicitih intervencija na mozgu? Ako je odgovor ne, kako komentarisete clanak M. Babica? Ako je odgovor da, onda je moguce da Patrijarh Pavle postane nekakav zlocinac samo promenom strukture mozga, zar ne? Da li su onda "put ka Bogu" i "obozenje" ustvari iluzije?

3. Ako sami kazete da se tekst Novog zaveta nije znao do 6.veka i da je on utvrdjen na saborima, kako ste sigurni u to tumacenje? Da podsetim, i katolicka crkva je osudila Galileja i Bruna zbog svog tumacenja vere i Svetog Pisma.

1. Моја суштина, моје Ја.

2.Не мислим да ће неко постати злочинац само због повреде мозга, ако већ није имао зло у себи, већ само да дозволи да се слободно испољи, уклањајући ограничења наметнута страхом од закона и друштвене осуде. Зато се у хришћанству и изједначују зле мисли и зла дела, јер нпр. постоје људи који нису убили јер нису хтели, и они који нису убили јер нису смели, пред људима су исти, а пред Богом нису.

3.Ако верујеш у Исуса Христа, онда верујеш и у истинитост Новог Завета, и истинитост његове цркве, ако верујеш у истинитост цркве онда верујеш и у њена тумачења Светог Писма. Једна вера вуче другу.А која је црква истинита "познаћеш по делима њиховим".

[-Владимир-]

Pitanja oko slobodne volje:

1. Ako je Isus znao da ce vaskrsnuti iz mrtvih, kakvu je zrtvu onda podneo stradajuci na krstu?

2. Ako je Isus znao da ce ga Juda izdati, kakva je krivica Jude, kada je on bio "predodredjen" da to uradi?

3. Ako je Isus znao da ce ga se Petar odreci, kakva je onda Petrova krivica?

Pitanje oko "eshatona":

Ako verujete da cete tamo moci da ponovo sretnete svoje najblize (roditelje i bracu), hoce li to onda biti neprekinut porodicni lanac, jer ce svako da se "druzi" sa svojim roditeljima i decom?

1. Можда би боље разумео да си био пљуван, шибан и макар пола сата висио на крсту.И све то потпуно својевољно.

2. Исус Христ је знао којим ће путем Јуда да крене, није га натерао тј. преодредио да крене тим путем, као што није натерао ни фарисеје да га предају да буде распет.

3.Исто, знао је за слабост Петрове вере, није Био њен узрок.

[nishizawa]

Pitanja:

1. Sta je za vas dusa i kako se ona manifestuje?

2. Da li su moguce promene karakternih osobina ljudi prilikom razlicitih intervencija na mozgu? Ako je odgovor ne, kako komentarisete clanak M. Babica? Ako je odgovor da, onda je moguce da Patrijarh Pavle postane nekakav zlocinac samo promenom strukture mozga, zar ne? Da li su onda "put ka Bogu" i "obozenje" ustvari iluzije?

3. Ako sami kazete da se tekst Novog zaveta nije znao do 6.veka i da je on utvrdjen na saborima, kako ste sigurni u to tumacenje? Da podsetim, i katolicka crkva je osudila Galileja i Bruna zbog svog tumacenja vere i Svetog Pisma.

1. Да се не понављамо...

2. Нисам стручњак за ову материју, па бих се радије суздржао од давања неких конкретнијих коментара.

3. Погрешно си разумео. Текст сваке појединачне књиге Светог Писма Новога Завета се и те како добро знао већ крајем првог века. Већ током прва три века се искристалисао јасан став Цркве у вези са каноничношћу већине ових књига, а коначан списак је утврђен почетком четвртог века. Само о каноничности Откривења Јовановог је било подељених мишљења до 6. века.

Јако је важно разумети следеће: Свето Писмо није књига на којој почива Православље. Оно није некакав законик на основу којег је основана хришћанска вера - оно је аутентичан израз те вере, и богослужбена књига Цркве, за коју је писана, и разумљиво је на прави начин само у том, литургијском контексту. Другим речима - Свето Писмо је књига која почива на живој вери Цркве. Црква гарантује аутентичност Писма - а не обрнуто (као код протестаната).

Галилеј није осуђен толико због својих смелих астрономских ставова, колико због тога што је у своме делу Дијалог о два система изложио папу Урбана јавној порузи, стављајући његове ставове у уста једног од учесника у дискусији којег је назвао Симплициус (глупак). Што се Бруна тиче, далеко већи проблем од његовог хелиоцентричног система су били његови чисто теолошки ставови, који су се тицали Богородице, метемпсихозе и сл. Наравно, такав начин обрачунавања са неистомишљеницима нема апсолутно никакве везе са учењем хришћанства, и пре се може посматрати као злоупотреба истог.

Pitanja oko slobodne volje:

1. Ako je Isus znao da ce vaskrsnuti iz mrtvih, kakvu je zrtvu onda podneo stradajuci na krstu?

2. Ako je Isus znao da ce ga Juda izdati, kakva je krivica Jude, kada je on bio "predodredjen" da to uradi?

3. Ako je Isus znao da ce ga se Petar odreci, kakva je onda Petrova krivica?

Pitanje oko "eshatona":

Ako verujete da cete tamo moci da ponovo sretnete svoje najblize (roditelje i bracu), hoce li to onda biti neprekinut porodicni lanac, jer ce svako da se "druzi" sa svojim roditeljima i decom?

1. Иако је жртва коју је Христос поднео на крсту свакако била огромна (будући да је разапињање на крст свакако један јако непријатан начин да се умре) православна теологија не види Његову крсну жртву као центар и врхунац Христове делатности. Несумњиво је да постоје и јако гори, болнији и дуготрајнији начини да се умре. Схватање према којем је крсна жртва узрок и средство нашег искупљења и спасења појавила се на Западу у 13. веку у делима Анселма Кентенберијског, и због тога се код римокатолика овај моменат јако потенцира и наглашава. У Православљу се као чин којим је човек спасен не сматра смрт на крсзу, већ Васкрсење Христово.

2. и 3. То што си ти знао да ћемо ти одговорити на питања која си нам овде поставио не значи да си нас тиме на то натерао, и да ми нисмо имали другог избора него да ти одговоримо.

Питање о Есхатону нисам најбоље разумео. У сваком случају, нико не зна тачно како ће изгледати Царство Небеско у техничком смислу.

[Justin Waters]

Pitanja oko slobodne volje:

1. Ako je Isus znao da ce vaskrsnuti iz mrtvih, kakvu je zrtvu onda podneo stradajuci na krstu?

2. Ako je Isus znao da ce ga Juda izdati, kakva je krivica Jude, kada je on bio "predodredjen" da to uradi?

3. Ako je Isus znao da ce ga se Petar odreci, kakva je onda Petrova krivica?

Pitanje oko "eshatona":

Ako verujete da cete tamo moci da ponovo sretnete svoje najblize (roditelje i bracu), hoce li to onda biti neprekinut porodicni lanac, jer ce svako da se "druzi" sa svojim roditeljima i decom?

1. Жртва је била у томе да је стварно осећао бол и патњу која му је проузрочена док је распет на крст. Иначе свака жртва мора да има плодове иначе не би била жртва. Да није васкрснуо Христос, онда би била узалудна његова жртва. Дакле самим тим што је васкрсао и тиме доказао да је смрт побеђења, тј да смрт нема власт над човјеком више, тиме се показало колика је жртва заправо.

2. Кривица Јуде је у томе што је он свесно хтео да изда Христа, мислећи да ће се Христос избавити од гонитеља и судија, а он ће задржати новац који буде добио за издају. То што је Христос знао да ће га Јуда издати не предодређује Јудин акт. То ти је једноставно закључити из свакодненовг живота. Некад нам се деси да "прорекнемо" шта ће неко да уради, и то свакако не значи да је било предодређено да тај неко баш то уради.

3. Исти је случај као и код Јуде. То што је Христос знао да ће га се Петар одрећи тру пута није последица преодређености Петру, него Христовог свезнања, јер Он као Бог и човјек, могао је то да зна. Петар се заиста три пута одрекао, јер је превагуно страх за њега самога да ће му се шта десити ако га повежу са Христом, али се на крају и горко покајао.

4. Замишљати есхатон је врло тешко и не тешко него и немогуће. Овај свет у коме ми живимо је само сенка есхатолошког света, као сунце и жижак. На овом свету нас обасјава сунце које је творевина, а на оном свету Бог који је нестворен. Разлика између створеног и нествореног је бесконачна, па самим тим немогуће је разумети какве ћемо ми имати односе са нашим ближњима, зато што смо навикнути да односе гледамо у светлу овог света, а онај свет је скроз другачији, па с тога ће бити и односи другачији. Може да се назру неке основне црте. Литургија која се служи у храмовима, на неки начин је икона есахтолошкиог света, будућег света. Кад људи учествују на литургији, они могу међусобно да комуницирају, али центар литургије је свештенство и усредсређеност на службу. Поредак људи на литургији је такав да он представља заједницу индивидуа. Ниједна се индивидуа, нити група индивидуа не истиче, а опет сви задржавајући своје личности окупљени у једну заједницу, чине један сабор на челу са свештенством. Слично томе ће бити и односи са нашим ближњима. Људи ће имати своју индивидуалност, али унутар заједнице свих светих који су усредсређени на созрецавање Бога. Дакле неће бити сигурно оних класичних односа, отац, мајка, брат, сестра, тетка, стрина, тетак, муж, жена, син, кћерка...јер смо такви док смо били на земљи, а на небу су сви дјеца једног Оца.

[Душко Дугоушко]

Pitanja:

1. Sta je za vas dusa i kako se ona manifestuje?

2. Da li su moguce promene karakternih osobina ljudi prilikom razlicitih intervencija na mozgu? Ako je odgovor ne, kako komentarisete clanak M. Babica? Ako je odgovor da, onda je moguce da Patrijarh Pavle postane nekakav zlocinac samo promenom strukture mozga, zar ne? Da li su onda "put ka Bogu" i "obozenje" ustvari iluzije?

3. Ako sami kazete da se tekst Novog zaveta nije znao do 6.veka i da je on utvrdjen na saborima, kako ste sigurni u to tumacenje? Da podsetim, i katolicka crkva je osudila Galileja i Bruna zbog svog tumacenja vere i Svetog Pisma.

1. Сећање на нашу ипостас у уму Божјем. На црквенословенском на сахранама се и каже "вјечнаја памјат". Човек може да престане да живи когнитивно, а да настави да буде жив биолошки и онтолошки. Када умре и биолошки, остаје само онтолошки.

2. Како је однос са Богом онтолошка категорија, мислим да то не значи пуно. Оно горе даје можда мало појашњење.

3. Остали су објаснили то.

[Душко Дугоушко]

Pitanja oko slobodne volje:

1. Ako je Isus znao da ce vaskrsnuti iz mrtvih, kakvu je zrtvu onda podneo stradajuci na krstu?

2. Ako je Isus znao da ce ga Juda izdati, kakva je krivica Jude, kada je on bio "predodredjen" da to uradi?

3. Ako je Isus znao da ce ga se Petar odreci, kakva je onda Petrova krivica?

Pitanje oko "eshatona":

Ako verujete da cete tamo moci da ponovo sretnete svoje najblize (roditelje i bracu), hoce li to onda biti neprekinut porodicni lanac, jer ce svako da se "druzi" sa svojim roditeljima i decom?

1. Није ствар у умирању на крсту и мукама пре тога (многи други људи су претрпели и много горе муке), него у васкрсењу.

2. Није предодређен, већ је изабрао из неколико могућих разлога. Неки мисле да је Јуда био јеврејски патриота, те да је сматрао Исуса за Месију, међутим био је саблажњен Исусовим учењем, јер се не слаже са оним што су јевреји сматрали за Месију, какав треба Месија да буде. По њима, Јуда је тако, хапшењем, желео да натера Исуса да делује, онако како би јеврејски месија деловао.

3. Бог пребива "изван простора и времена" тј. изван природе и овог постојања уни/мулти-верзума, и као такав време и простор и све остало, немају значај по Бога. Иако је ово лоша паралела, ипак би требало да (можда) олакша резоновање: ти сада посматраш свет у временском домену, а замисли како би било да га посматраш у фреквенцијском.

[Oglo]

ovakvo parcijalno tumačenje pisma nigdje ne vodi,inače evo recimo baš od Petra,Isusovo proročanstvo je vezano za Petrove riječi "ako te i svi ostave ,ja te neću nikada ostaviti"

dakle Bog na našu akciju uzvraća,ali uvijek onim potrebnim za naše spasenje.

Jer da mu ništa nije rekao,obzirom na krivicu koju je Petar osjećao,"jer plakaše gorko",nije isključeno da bi uradio istu stvar kao i Juda,tj objesio se.Ovako,to Hristovo "prorštvo" mu je došlo za utjehu,okrepljenje u vjeri i podsticaj da se ipak vrati Gospodu.

Znači nema krivice.

Tako i za ostalo

[sqny]

  Света Православна Црква празнује икону Мајке Божије Неочекивана радост 22/9. децембра и 14/1. маја.

      Избавља од блудне страсти и подстиче осјећај покајања у души.

Спомен иконе Свих жалосних радост је 24. октобар - 6. новембар.

    Осим што избавља од стања жалости, помаже и за проналажење несталих лица.

  Празник у част иконе Мајке Божије "Брзопомоћнице" слави се 9/22 новембра.

        Њено призивање указује брзу помоћ за све животне потребе; помаже и при налажењу несталих ствари, код емотивних недоумица, као и против блудне страсти.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,11876.msg377019/topicseen.html#msg377019

Kao da citam oglas nekog narodnog travara ('leci sve' algabacaju ).

Dakle kakava je logika - cudotvorne ikone. Zasto bi predmeti bili lekoviti? Odtkud tako specificne stvari (nalazenje nestalih stvari !?) ? Da li su ovakva verovanja mejnstrim?

[Душко Дугоушко]

  Света Православна Црква празнује икону Мајке Божије Неочекивана радост 22/9. децембра и 14/1. маја.

      Избавља од блудне страсти и подстиче осјећај покајања у души.

Спомен иконе Свих жалосних радост је 24. октобар - 6. новембар.

    Осим што избавља од стања жалости, помаже и за проналажење несталих лица.

  Празник у част иконе Мајке Божије "Брзопомоћнице" слави се 9/22 новембра.

       Њено призивање указује брзу помоћ за све животне потребе; помаже и при налажењу несталих ствари, код емотивних недоумица, као и против блудне страсти.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,11876.msg377019/topicseen.html#msg377019

Kao da citam oglas nekog narodnog travara ('leci sve' ).

Dakle kakava je logika - cudotvorne ikone. Zasto bi predmeti bili lekoviti? Odtkud tako specificne stvari (nalazenje nestalih stvari !?) ? Da li su ovakva verovanja mejnstrim?

To je велики проблем данашњице у Цркви, што већина људи приступа "вери" због неких сујеверних разлога, а поштовање икона поприма идолопоклонички карактер (баш као и поштовање моштију и других реликвија). Поготово је занимљиво рећи да су многе "чудотворне" иконе догматски и канонски неисправне (оно што је представљено на њима није православно). Саблажњава и нпр. посвећивање храмова иконама. Како то храм може да буде посвећен икони ? Има гомила небулоза и ноторних глупости... Mainstream јесте, али код људи који из скроз погрешних разлога приступају Цркви, а таквих је, нажалост, много. То је на саблазан, јер је то чист тотемизам, а не хришћанство.

[nishizawa]

   Света Православна Црква празнује икону Мајке Божије Неочекивана радост 22/9. децембра и 14/1. маја.

      Избавља од блудне страсти и подстиче осјећај покајања у души.

Спомен иконе Свих жалосних радост је 24. октобар - 6. новембар.

      Осим што избавља од стања жалости, помаже и за проналажење несталих лица.

   Празник у част иконе Мајке Божије "Брзопомоћнице" слави се 9/22 новембра.

        Њено призивање указује брзу помоћ за све животне потребе; помаже и при налажењу несталих ствари, код емотивних недоумица, као и против блудне страсти.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,11876.msg377019/topicseen.html#msg377019

Kao da citam oglas nekog narodnog travara ('leci sve' 0442_feel ).

Dakle kakava je logika - cudotvorne ikone. Zasto bi predmeti bili lekoviti? Odtkud tako specificne stvari (nalazenje nestalih stvari !?) ? Da li su ovakva verovanja mejnstrim?

У Православљу се иконе поштују у смислу поштовања онога ко је на њима насликан. Овакав однос према иконама нема претерано много везе са православним - пре се може рећи да је у питању однос који се граничи са сујеверјем и фетишизмом...

Не знам шта конкретно подразумеваш под мејнстримом - у сваком случају, у народу оваквих "излетања" има, на жалост, подоста...

[Душко Дугоушко]

То је на саблазан, јер је то чист тотемизам, а не хришћанство.

Пардон, фетишизам.

[Justin Waters]

Kao da citam oglas nekog narodnog travara ('leci sve' kolce ).

Dakle kakava je logika - cudotvorne ikone. Zasto bi predmeti bili lekoviti? Odtkud tako specificne stvari (nalazenje nestalih stvari !?) ? Da li su ovakva verovanja mejnstrim?

Ту постоји једна црна реалност најпре да поменем, а то је злоупотреба икона која нема ништа са хришћанским учењем о иконама, и како их треба користити. У тој групи су управо разни астролози, гатари и народни "лекари" који злоупотребљавају народну наивност, и онда користе иконе на магијски начин да би обмањивали људе за новац, нудећи им експресну помоћ преко икона које "експресно лече", "експресно проналазе ствари", експресно изражавају непто друго.

Нажалост ту постоји једна сива реалност која јесте у оквиру Цркве, у оквиру њеног тела које сачињавају сви крштени чланови, а то је управо магично одношење према иконама. Иконе су помоћни предмети приликом практиковања вјере. Пред иконама се моли, а никад се не моли икони. Пред иконама се врши служба Богу, а у име неког светог, а никад се не служи икони. Икона сама по себи као парче дрвета или слој боје нанесен на њу нема никакву моћ нити да исцјељује, нити да проналази предмете, нити да врши некакву другу услугу коју људи затраже. Молити се пред иконом за нешто, и добити оно за шта се молило подразумјева да се то добило од Бога, а не од иконе. Но танка је граница између вере и сујеверја. Танка је граница између борбе и предаје. Па тако је индикативно да људи, који много пажње поклањају магичним ефектима које очекују од икона, су уствари они који нешто траже. Како Бога не видимо, кад хоћемо нешто да тражимо, психолошки ћемо себе убједити да ћемо лакше нешто добити ако то затражимо од Бога преко иконе (а што се на крају претвори у тражњу од саме иконе). Тако се ова нецрквена и нехришћанска пракса усталила код људи који своју вјеру и побожност своде на врло често тражење нечега када им захвали у конкретној ситуацији. Тиме као скидају са себе одговорност за посао који треба да ураде или ситуацију за коју треба да се потруде.

Тако много људи практикује да се обраћа Богу преко иконе за баналне ситнице, попут да прође на испитима, да положи возачки, да пронађе украдена кола, да му се повећа плата, да се исцјели од грипа, да му престане цурити крв ако се повриједи итд...Слича ситуација је и са такозваним акатистима који представљају хвалоспеве Богу или светитељу којима је посвећен. Акатист служи томе да се благодари и слави Бог, а неки људи ове акатисте користе као магчине форумле које исчитавају када имају неки удес, неку незгодну ситуацију како би их то све прошло. Овакво понашање се може назвати празнословљем. Однос човјека са Богом треба увијек да буде такав да се човјек треба запитати шта да дадне Богу, а не шта да Бог њему да. Наравно како Богу не треба ништа, него нама, онда дати Богу подразумијева дати другоме. Ако немамо коме другоме дати, онда од себе можемо Богу дати срце скрушено и дух скрушен. Још је Христос упозорио да се не празнослови као незнабожци, јер Бог и пре него човјек нешто заиска од Њега зна шта је човјеку потребно док је на земљи, него да се најприје тражи царство Божије, а све остало ће се додати. Народ је кварљива сорта и увијек се лако увуче неко сујверије, па тако не могу рећи да је то баш мејнстрим, тражити нешто од иконе, али много људи то практикује.

[sqny]

да му престане цурити крв ако се повриједи итд...

facenew22222222 Valjda si ovo izmislio facenew22222222.

Hvala vam odgovorima.

Justinijane - kazes da je narod 'kvrljiva sorta', ali da li je samo narod kriv. Ko dize te crkve posvecene ikonama? Koliko svestenici imaju odgovornost u toj prici?