Проговоримо о ранама које боле...

[Silvana]

Погледај дом свој анђеле

Волела бих да се овом подфоруму јаве сви родитељи који имају проблематичну децу, породице у којима царује насиље, алкохол, дрога, родитељи које деца туку и обрнуто, они који пате од болести зависности, било да је то зависност од интернета, алкохола, дроге, цигарета, коцке и сл. у питању, они који немају посао, који с муком прехрањују своје ближње, сви који због ближњих имају тешких брига, као и сви они који су победили своје пороке.

[karadjordje]

Добро би било да могу да се јаве и дјеца са проблематичним родитељима? 0205_whistling

[Silvana]

зашто да не?!

skini pauchinu s ochiju. vidi realnost takvu kakva je, surova sirova i brutalna.

[Никола Ђоловић]

О ранама...

Када је човек повређен од некога, тешко да може без осећања ране безазлено да говори са оним који га је повредио. Можда није подарио довољно опроштаја а можда од осећања ране не може још довољно рационално да посматра ствари. Ако се томе дода туђа безосећајност, у човеку се може јавити огорченост. У бољем случају, повређени може само да учини себе загонетком не желећи са таквим да подари себе на отворен начин, нити да узме било каквог учешћа са повредиоцем – барем не до његовог покајања. Данас су се вредности пореметиле па од нас покајање изнуђују они који се сами не кају или који замеривши се нама од нас траже стид за њихова злодела. Најгоре је када нема ни тога, неко све постане обична безосећајност уз глуму да је све на свом месту и да су сви задовољни.

[Tanja]

Можда ово није лош начин, мало побегнеш, мало сузе навиру онда отпеваш... смејем се а сузе навиру zru

Побегнем негде док не прође и пустим рану да ме научи, да заједно одговоримо.

[Никола Ђоловић]

Ipak, ne zna se sta veci prasak stvara - da li bol onoga kojeg volimo a sto secivom zadaje, ili bol koju svojim izborom sebi nanesemo...

I nije svaka rana razlog da je koristimo kao taoca kojom cemo muciti druge svojom pravednoscu...

I nije svaka bol trajna - osim ako je ne ovekovecimo...

I nije svako neprijatelj ko ne misli na nas - osim ako ga u sebi tako ne dozivimo...

Blago onome ko ume da pliva u svom paklu a da nikad ne ocajava - njegova slabost ce doci do eshatoloske sile koja sve agonije na dva dela razdvaja...

Avaj, zlo nema postojanost... a svaka rana postaje odskocna daska za skok u veru (Kjerkegor).

[antoneta]

Procitah negde… Kad te neko povredi, nemoj plakati jer ces tako povrediti onog ko je tebe povredio…

Rane su… krst.

Cesto smo i sami krivi sto smo ranjeni. Ne zato sto smo "nepromisljeno" voleli, mi i treba da volimo, nego zato sto smo ocekivali. Ocekivali smo dvosmernu ulicu, ocekivali smo happy end, ocekivali smo da nas ne zaborave, ocekivali smo da nam upute paznju ili utehu... A ustvari trebalo je samo da iscekujemo.

Ili zato sto smo dovoljno gordi da ocekujemo da nas ne moze obasuti bajonet, a zatim po primljenom udarcu, ocenivsi ga fatalnim, boli vise nego sto mu zaista i jeste pripadajuca vrednost.

Od nase otvorenosti i iskrenosti oprostaja zavisi koliko cemo prolongirati svoju bol i koliko cemo celu situaciju naglasiti. A to opet zavisi od ljubavi koju imamo. Tesko je otrgnuti se od primesa povredjenosti, objektivizovati poglede i dopustiti da se ka povrediocu odnosimo onako kako Bog to ume. Apsurdno je voleti onog ko te ubija, ali Gospod nudi ontologiju koja prevazilazi tu apsurdnost. I uvek je tu na ispitu nasa upodobljenost Bogu...

Najgora varijanta je upravo sindrom skoljke kad, da li iz teznje da vise ne budemo povredjeni ili iz teznje da drugog kaznimo, mi zapecatimo eventualni povrediocev prilaz, a nekad dodatno i sami delamo kao inicijatori daljeg zaostravanja odnosa. Tad je mrtva trka... ukoliko bi vagali kog vise boli...

Jos gore je ukoliko skoljka nema nikakav ventil, odn. ako je sve to ne privede blize Bogu...

Jedino On moze da obrise oziljke... jedino On reanimira srce koje je u AV bloku.....

[Sinergija]

  Цитат

Када је човек повређен од некога, тешко да може без осећања ране безазлено да говори са оним који га је повредио. Можда није подарио довољно опроштаја а можда од осећања ране не може још довољно рационално да посматра ствари. Ако се томе дода туђа безосећајност, у човеку се може јавити огорченост. У бољем случају, повређени може само да учини себе загонетком не желећи са таквим да подари себе на отворен начин, нити да узме било каквог учешћа са повредиоцем – барем не до његовог покајања. Данас су се вредности пореметиле па од нас покајање изнуђују они који се сами не кају или који замеривши се нама од нас траже стид за њихова злодела. Најгоре је када нема ни тога, неко све постане обична безосећајност уз глуму да је све на свом месту и да су сви задовољни.

Сви смо склони да пројектујемо своје мане на друге,то јест да свој грех препознајемо код другог пре него се освестимо и схватимо да то исто чинимо.Одлична је вежба покушати да сваку замерку коју имамо на другог пробамо да применимо на себи.

Опроштај лечи ране.Ако схватимо да људи греше  из слабости и незнања,и себи наносе више зла него нама,како да им не опростимо? А опростивши,како да им злопамтимо?

Ако сваку ситуацију узмемо као поуку и не обазирући се на то зашто нас је неко повредио почнемо да размишљамо о томе зашто је за нас било потребно да будемо повређени у том тренутку имаћемо сасвим другачији поглед а наши односи са људима биће заштићени од сујете,па ћемо као Јосиф увек осећати само љубав према ближњима.

[Дијана.]

Taj koji ranjava ego je najbolji podstrekac da se odlijepimo od svijeta i priblizavamo Bogu, ka onom sto je 'dobro i korisno dusama nasim'. Taj koji ranjava srce je surovi ucitelj ljubavi i oprastanja, i tjera nas da postajemo bolji ljudi mi sami.

[Иван Дабижљевић]

Шта вас боли?

Да бисмо избегли дела која могу да заболе нас или наше ближње, наведимо која су то дела која нам причињавају бол.

 

Мене боли када некога загрлим а тај одбије мој загрљај. Боли ме што ми браћа и сестре показују велико занимање према свачему, само према Цркви не. Боли ме што су ми драги људи преузели навике са запада, због непознавања навика наших предака. Боли ме кад је за Божић прасе главна атракција. Боли ме што се мало ко радује самном за Васкрс, славу или друге празнике. Боли ме кад помислим на Косово. 

 

Мало сам преосетљив, знам. Опростите на теми ако је превише негативна. 

[Ljubić Nenad Šone]

Уф,болно је то што причаш али ти си добра особа и драго ми је да си са нама.

Мене боли то што сам себи причињавам и што је мој труд мали. Боли ме што немам некога с ким бих могао у множини прослављати Господа у браку,било ме што знам да то нисам ни заслужио ако се Господ не смилује на мене.

Боли ме што нисам много учинио за своју породицу а ја сам за њих мезимац у кући.

Но хвала Богу па увек можемо много молитвама из љубави за све људе.

[Иван Дабижљевић]

Хвала братац. То што си навео, данас је брате постао неки обичај изгледа. Тако да то није само до тебе што још ниси у браку. Овде код нас у Љубљани како ствари иду све ће више бити самских девојака и момака у Цркви, уместо да долазимо са дечицом. Зашто је то тако, појма немам, али мислим да је то због тога што смо постали превише егоцентрични па тражимо да све буде по нашој вољи и што нисмо спремни да трпимо друг другог, а то је суштинска особина љубави. Дакле, мало љубави имамо. 

 

За своју породицу довољно чиниш што си жив и што си поред њих, не брини ако ниси учинио нешто велико, то се и не очекује од тебе. Не дај се јуначе, свако добро ти од Господа. 

[Дијана.]

Шта вас боли?

Mnogo sta, i mnogo (jako).

Sto sam izgubila voljene ljude. Sto ih nisam voljela dovoljno dok su bili tu. Sto se nisam molila za njih.

Boli me sto ne mogu da ucinim ovo ili ono, da ucinim nesto korisno ili pomognem. Pa sam naucila da se molim, mozda tako pomognem.

Boli me kad me povrijede ljudi koje volim. A boli me i kad ja njih povrijedim. I uopste povrede bilo kome i od bilo koga. Niko nije nebitan, samo su neki blizi neki dalji.

Boli me kad ne razumijem Boziju volju, ali vise ne buntujem protiv nje (Bogu hvala).

Boli je previse, bilo bi nepodnosljivo da nije Ljekara...

[Баба]

Боли ме душа

[мирођија]

  Боли ме самоћа.

  Много.